Mentalno zdravlje: Pogled na unutra¹nji mrak

[Bred]

Svaki drugi èovek u Srbiji pati od blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto ¾ena i 2,4 odsto mu¹karaca konstatovana je kao oboljenje. Depresija je najèe¹æi uzroènik samoubistva i èetvrti po redu "potro¹aè" zdravstvenih fondova. Kakva sve mo¾e da bude i kako je razlikovati od lo¹eg raspolo¾enja, utuèenosti i bezvoljnosti koje svi ponekad oseæamo...

Pi¹u: Jovana Gligorijeviæ, Marija Vidiæ

"Okidaè koji mene pokreæe i usporava le¾i duboko unutra i ja na njega ne mogu da utièem. Evo, veæ godinu dana èekam da okine, ¾ivotarim i samo kukam."

"Ne znam kako sebi da pomognem, prepu¹tam se sve vi¹e ovom odvratnom stanju. ©ta mi se dogodilo da vi¹e ne ¾elim ni¹ta? Gledam svoju decu i samo mi se plaèe. Mislim da nisu zaslu¾ili ovakvu mamu. Umorila sam se od sebe i od svog gledanja na svet. Gubim nadu, gubim sebe. Tonem. Zombi sam koji luta svetom, tra¾i pomoæ, a mo¾e li iko uop¹te pomoæi zombiju? Njegovo mesto je duboko pod zemljom."

"Za¹to mi je èesto i najobiènija stvar koja treba da se obavi te¹ka? Neki ljudi lagano ustaju u cik zore, a ja evo veæ èetvrti dan preskaèem jednu gomilu pored kreveta i ne mogu ni da je pogledam, a kamoli da je raskrèim."

Ovako posetioci razlièitih internet foruma na kojima se okupljaju oboleli od depresije opisuju svoje stanje. Prema istra¾ivanju koje je 2006. godine po nalogu Ministarstva zdravlja sproveo Institut za javno zdravlje "Milan Jovanoviæ Batut", svaki drugi èovek u Srbiji pati od nekih blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto ¾ena i 2,4 odsto mu¹karaca ona je konstatovana kao oboljenje. Meðutim, to ne znaèi da depresija èe¹æe pogaða ¾ene. "One se èe¹æe obraæaju za pomoæ struènjaka, mu¹karci to reðe èine zbog stida. Agresivniji su, prave gluposti", obja¹njava u razgovoru za "Vreme" Aleksandar Vuèo, psihoanalitièar.

©ta je depresija i kako je razlikovati od lo¹eg raspolo¾enja, utuèenosti i bezvoljnosti koje svi ponekad oseæamo?
Za¹to umiru ¹impanze?

Vuèo ka¾e da je granica izmeðu tuge i depresije fluidna i zavisi od posmatraèa. Po njemu, treba razlikovati dve vrste depresija – psihotiène i nepsihotiène: "Psihotiène su uzrokovane nasiljem. Kod njih ima mnogo ‘hardverskog’ uticaja i one se leèe lekovima. Za razliku od njih, nepsihotiène su èesto uzrokovane gubitkom koji ne mora nu¾no da bude stvaran, veæ se odreðena ¾ivotna situacija tako do¾ivljava."

Dobra ilustracija za ovu tvrdnju jeste sluèaj jedne od uèesnica pomenutih foruma koja ka¾e da je prvu depresivnu epizodu imala sa pet godina kada je njena majka oti¹la na posao i ostavila je kod kom¹inice. "Moderna istra¾ivanja mozga pokazuju da se kod njih javlja sistem panike, karakteristièan za sve nono3re. To su oseæaji straha i tuge izazvani gubitkom. Zato se de¹ava da bebe ¹impanze umiru kad se odvoje od majke iako su voljene i pa¾ene, psi uginu ukoliko im ode gazda", ka¾e Vuèo.

Psiholog Petar Jevremoviæ izrièit je u tome da treba praviti razliku izmeðu depresije i depresivnosti, nagla¹avajuæi da se pod depresijom podrazumeva iskljuèivo grupa psihièkih oboljenja koja mogu imati razlièit nivo ozbiljnosti na psihotiènom i neurotiènom nivou, dok se depresivnost tièe sentimenta, odnosno oseæanja.

Vuèo obja¹njava da depresija nije samo oznaka bolesti, veæ razvoja na¹eg mentalnog aparata. Citirajuæi Sigmunda Frojda koji u knjizi O ¾alovanju i tugovanju ka¾e da je depresija reakcija na na¹u agresivnost prema bliskim osobama, Vuèo dodaje da depresivni ljudi imaju sado-mazohistièki odnos prema sebi, a da, iako privlaèe pa¾nju okoline, odbijaju pomoæ zbog oseæaja krivice.
Pod masom sreæe

Da je agresija jedan od bitnih obele¾ja depresivnosti, potvrðuju i reèi Petra Jevremoviæa koji ka¾e da se u samoj sr¾i jednog takvog sentimenta nalazi agresija sa kojom nismo u stanju da izaðemo na kraj i koju ne mo¾emo da prepoznamo, pa je okreæemo prema sebi: "Ono ¹to èini depresivca jeste hostilnost koju on ne mo¾e da ispolji." Zato, po Jevremoviæevom mi¹ljenju, depresivnost ne treba vezivati za pojavne oblike.

Premda veæinu depresivnih karakteri¹e tu¾an izraz lica, bezvoljnost i prisustvo crnih misli, moguæi su i potpuno suprotni efekti poput preterane aktivnosti. "De¹ava se da je depresija maskirana maniènom odbranom. Iza preteranog aktivizma mo¾e se naæi depresivnost, tako da manifestacija ima mnogo, ali su¹tina depresivnog iskustva je nemoguænost da se sa drugima podeli ono u sebi ¾ivo", ka¾e Jevremoviæ, dodajuæi da je va¾no da èovek, ¹ta god da mu se desi, bude u stanju da zadr¾i kvalitetne odnose sa okolinom, a da je njihovo gubljenje upozoravajuæe.

Pored agresije, u depresiji se mo¾e javiti i autoagresija koja u najgorem sluèaju vodi do samoubistva. S obzirom na to da ova bolest jeste jedan od najèe¹æih uzroènika samoubistva, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da æe do 2030. godine depresija biti jedan od èetiri glavna uzroènika smrti i radne onesposobljenosti, odmah iza srèanih oboljenja, cerebrovaskularnih napada i side.

Pored toga, podaci SZO-a pokazuju da je depresija na èetvrtom mestu liste bolesti na koje odlazi najveæi deo tereta zdravstvenog osiguranja. Studija "Optereæenje bolestima i povredama u Srbiji", raðena 2003. godine pod pokroviteljstvom Evropske unije i Evropske agencije za rekonstrukciju, pokazala je da u ovom pogledu Srbija ne zaostaje za svetom. I kod nas se depresija nalazi na istom, èetvrtom mestu, a prethode joj ishemijska bolest srca, cerebrovaskularne bolesti i rak pluæa.

SZO jo¹ procenjuje da æe do 2020. godine depresija postati drugi svetski zdravstveni problem, a gledajuæi samo ¾ensku populaciju, zdravstveni problem broj jedan. To je posledica konstantnog rasta broja depresivnih u svetu koji se prati od 1910. godine. Najmanje deset odsto svetske populacije ima ¹ansu da jednom u ¾ivotu oboli od depresije. Ona se mo¾e javiti jo¹ u detinjstvu, a najèe¹æa je u starosnoj grupi od 15 do 44 godine. Veæina struènjaka sla¾e se da je to za èoveka najbolnije ¾ivotno iskustvo s kojim se mo¾e suoèiti.

Bez obzira na to ¹to veæina onih koji su pro¹li kroz depresiju mo¾e da navede dogaðaj koji je uzrokovao njihovo stanje, Jevremoviæ smatra da nije bitno ¹ta je okidaè, veæ ¹ta se nalazi u osnovi: "Kvalitet ¾ivota u porodici, da li je osoba u porodici stekla imunitet na gubitak. Osobe koje nisu na funkcionalan naèin ugradile u sebe mehanizme iz porodice, koji postaju lièni mehanizmi, imaju veæe predispozicije za oboljevanje."

Aleksandar Vuèo navodi da je depresija veoma povezana sa narcizmom i da ponekad slu¾i odr¾anju èistog i uzvi¹enog lika: "Depresivni nude sebe kao objekat drugima, ali retko mogu da im se posvete. To zavisi od jaèine i dubine depresije."

Mnogi od njih boje se da imaju decu jer nisu sigurni da æe biti u stanju da se o njima staraju. Imaju potrebu da budu praæeni, negovani, da im se posveæuje pa¾nja. Zbog toga se èesto de¹ava da depresija nije jedini psihièki problem, veæ je prate socijalna fobija, panièni napadi, razne druge fobije ili hipohondrija.
Prolaznici spu¹tene glave

Zbog svega toga, oboleli se nalaze u zaèaranom krugu iz kojeg bez struène pomoæi nije moguæe izaæi. Zato je vrlo bitna reakcija najbli¾e okoline. Oba sagovornika "Vremena" sla¾u se da depresivnima ne vredi predoèavati argumente i ubeðivati ih da nije sve tako crno kao ¹to njima izgleda. S druge strane, i kod najbli¾ih dolazi do frustracije zbog nemoguænosti da pomognu, zbog èega se javlja konflikt koji samo pogor¹ava situaciju. "Jedino ¹to okolina mo¾e da uradi jeste da ¹to vi¹e podr¾i depresivnu osobu da se obrati za struènu pomoæ. Okolina mora da se suoèi sa bespomoæno¹æu jer pored sebe imate nekoga kome ne mo¾ete sami da pomognete", ka¾e Jevremoviæ.

Depresija se leèi na tri naèina: psihoterapijom, lekovima ili i jednim i drugim. Antidepresive prati fama da pojaèavaju simptome na poèetku terapije, a neka istra¾ivanja pokazuju da se najveæi broj samoubistava uzrokovanih depresijom dogodi ba¹ u prvim danima uzimanja lekova. Aleksandar Vuèo ka¾e da to ne znaèi da ovi medikamenti prvo pojaèavaju simptome, kako se to obièno misli, a da ih onda ubla¾avaju, veæ da pacijenti gube nadu zato ¹to njihovo dejstvo poèinje tek za oko dve nedelje: "Depresivni se pla¹e da piju lekove zbog ne¾eljenih dejstava ili ih nesvesno odbijaju da bi produbili patnju." Terapiju lekovima èesto ote¾ava i strah pacijenta od zavisnosti, meðutim, Vuèo smatra da je ovaj strah prenagla¹en jer je u svojoj dugogodi¹njoj karijeri video samo dva sluèaja zavisnosti, i oba su sanirana za nekoliko dana.
Prozak
Prozak

Obojica sagovornika "Vremena" sla¾u se da se ne mo¾e govoriti o depresivnim nacijama. Vuèo primeæuje da su na srpskim ulicama poslednjih godina reði prolaznici spu¹tene glave i izgubljenog pogleda, ¹to je bila sasvim normalna reakcija na sve dogaðaje prethodnih decenija. Dakle, Srbi ne pate od depresije vi¹e nego ostale nacije, ali, prema podacima Ministarstva zdravlja prikupljenim u istra¾ivanju obavljenom 2006. godine, èak 43,9 odsto na¹ih graðana je pod stresom, 28,1 odsto ima emocionalne probleme, a 22,6 odsto pati od nesanice.

Depresija jeste ¹iroko rasprostranjena bolest sa potencijalno smrtnim ishodom. Granica izmeðu nje i uobièajenog neraspolo¾enja efemerna je i individualna. Isto va¾i i za njene uzroènike, naèin i du¾inu leèenja, kao i reakcije na terapiju. Sreæom, izleèiva je, ali samo uz pravovremenu i adekvatnu struènu pomoæ.

Prozak civilizacija

Najpoznatiji antidepresiv i najprodavaniji lek na svetu, "prozak", postao je poslednjih godina pop-kulturni fenomen. Pojavljuje se u naslovima romana, filmova, muzièkih hitova. Pro¹le nedelje javnost Velike Britanije suoèila se sa zapanjujuæim podacima o preko trideset miliona izdatih recepata za "prozak" godi¹nje. Meðutim, to ne znaèi da su Britanci depresivna nacija, veæ je problem u dugom èekanju na prijem kod psihijatra ili psihologa. Naime, u britanskim savetovali¹tima i psihoterapeutskim ordinacijama pacijenti na pregled èekaju i po dve godine. Zbog toga lekari op¹te prakse pribegavaju "lak¹em" re¹enju: prepisuju "prozak" u gotovo neogranièenim kolièinama.

"Prozak" (generièko ime fluoksetin hidrohlorid) pripada grupi antidepresiva koji selektivno inhibi¹u preuzimanje serotonina u presinaptièke nervne zavr¹etke (SSRIs). Koristi se za leèenje klinièke depresije kod odraslih i dece, opsesivno-kompulzivnog poremeæaja, bulimije, napada panike i te¾ih oblika predmenstrualnog sindroma (PMS). Na tr¾i¹tu lekova nalazi se od 1986. Prva zemlja u kojoj je odobren bila je Belgija, a godinu dana kasnije, 1987, pojavio se i u Sjedinjenim Amerièkim Dr¾avama, koje se poslednje decenije suoèavaju sa situacijom poput one u Velikoj Britaniji. Danas je, pod razlièitim komercijalnim nazivima, prisutan u gotovo svim zemljama sveta.

Pored toga ¹to je najpoznatiji, "prozak" je verovatno i najkontroverzniji lek na svetu. Otkad se pojavio na tr¾i¹tu, u struènoj javnosti ne prestaju debate o tome da li je reè o najefikasnijem antidepresivu, obiènom placebu ili potencijalno vrlo opasnoj piluli. Pojedina istra¾ivanja sprovedena u SAD pokazala su da je upravo "prozak" najveæi krivac za porast broja samoubistava meðu tinejd¾erima, a nedavno su se pojavile studije koje pokazuju da njegov uticaj mo¾e biti ¹tetan za trudnice i decu.

Ima i onih koji u ¹irokoj upotrebi "prozaka" vide finansijski interes farmaceutske industrije i egzistencijalnu krizu civilizacije. Zagovornici ove teorije uoèavaju da je godinu i po dana posle pojave "prozaka" amerièki neoliberalni filozof politike Frensis Fukujama objavio svoj poznati esej "Kraj istorije?", u kom progla¹ava kraj ideolo¹kih borbi, pobedu kapitalizma i trijumf neoliberalne dr¾ave kao idealnog oblika ljudskog organizovanja.

Po Fukujami, svet je, kada je o sistemu i dr¾avi reè, dostigao – savr¹enstvo. U tom smislu, svi psihièki poremeæaji, bolesti i problemi, mogu biti jedino biohemijskog porekla, a nikako posledica lo¹e stvarnosti. Na toj taèki na scenu stupaju farmaceutske kompanije, ¹aljuæi istu poruku: da je sa svetom sve u redu, ali da sa luèenjem serotonina u mozgu nije. Onda nude lek ostvarujuæi vrtoglavo veliki profit, smatraju zagovornici ove teorije.

Izvor: Nedeljnik "VREME".

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=316308