Brza hrana glavni uzroènik bolesti raka kolona

[Bred]

Autor: Sonja Todoroviæ | Blic

Dr Zoran Krivokapiæ

Stres i nepravilna ishrana, udru¾eni sa genetskim faktorima, uzrokovali su poèetak epidemije raka debelog creva. Kolorektalni karcinom spada meðu najuèestalije karcinome savremenog èoveka. Od njega u Srbiji godi¹nje oboli od 3.500 do 4.000 ljudi. Lekari, meðutim, tvrde da bi se èak u 90 odsto sluèajeva ova bolest mogla uspe¹no leèiti jednostavnim metodama ukoliko se otkrije na vreme.

Koliko je bitno bolest prepoznati na vreme, nove tehnike u leèenju raka debelog creva, napredne metode zraène terapije prezentovane su na ¹estom internacionalnom simpozijumu kolopraktologa. Na¹a zemlja ugostila je preko 500 eminentnih lekara, od toga 200 stranih predavaèa koji se bave kolorektalnom problematikom.
- Va¾na je edukacija kako bi pacijent imao najboljeg doktora koji zna da ga operi¹e, jer je u 70 odsto sluèajeva operacija dominantnija u leèenju karcinoma debelog creva. Svrha simpozijuma je da podignemo standard svih hirur¹kih intervencija. To je zadatak - ka¾e dr Zoran Krivokapiæ, specijalista kolorektalne hirurgije i direktor ovog simpozijuma.

Simptomi
- krv u stolici ili na stolici
- bolovi u stomaku ili grèevi koji su uèestali, bez razloga
- promena u ritmu pra¾njenja
- gubitak telesne te¾ine, bez razloga
- malokrvnost
Karcinom debelog creva je drugi na listi uèestalosti malignih tumora digestivnog trakta. Opasnost od ovog raka posebno je poveæana posle 45. godine ¾ivota, a podjednako napada i mu¹karce i ¾ene. Kod osoba koje su bolovale od polipa debelog creva opasnost se poveæava u toku pet-¹est godina posle javljanja polipa, pa im se savetuju redovni pregledi. Rak debelog creva razvija se u toku vi¹e godina. Èesto mu prethodi razdoblje prekancerogenih promena, s polipima koji èesto ne izazivaju nikakve tegobe.
Zbog toga æe se sledeæe godine u Srbiji prvi put sprovoditi skrining program za rano otkrivanje raka debelog creva. Kako ka¾e dr Krivokapiæ, program je pripremljen, samo se èeka da ga Vlada Srbije usvoji.
- Riziènim grupama radiæemo kolonoskopiju bez obzira na prisustvo krvi u stolici ili ne. Ako postoji krvarenje u stolici, koje se ne vidi golim okom veæ mora da se urade testovi na koje se nanosi stolica, onda æemo pacijenta podvrgnuti kolonoskopiji kako bismo utvrdili da li ima tumor ili polip. Pre toga moramo obuèiti lekare - obja¹njava dr Krivokapiæ.
Preventiva raka debelog creva mo¾e biti primarna i sekundarna.
- Na primarnu preventivu ne mo¾emo preterano da utièemo, ali na sekundarnu mo¾emo. A to je da uvodimo program skrininga gde æemo otkriti mali polip koji mo¾emo da odstranimo kolonoskopijom. Ono ¹to je znaèajno jeste to da od malog polipa pa do nastanka karcinoma mo¾e da proðe sedam-deset godina. Imamo deset godina da kod nekoga odstranimo polip da ne bi nastao karcinom - istièe dr Krivokapiæ.