Analiza zdravlja graðana Beograda

[Bred]

 Izvor: Tanjug
Beograd -- Analiza zdravstvenog stanja Beograðana pokazuje da je udvostruèen broj obolelih od kardiovaskularnih, malignih i bolesti kojima se ne mo¾e odmah utvrditi uzrok.

Meðutim, smatra se da stres ima znaèajnu ulogu, ka¾e danas doktorka Zorica Dimitrijeviæ iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, povodom obele¾avanja dana te zdravstvene institucije. Ona je dodala da se istovremeno bele¾i opadanje broja mrtvoroðene dece, ¹to predstavlja znaèajan napredak u odnosu na prethodne godine.

Dimitrijeviæeva je jedan od autora publikacije "Zdravstveno stanje stanovni¹tva Beograda 2007" koja je ¹tampana povodom 22. struène konferencije "Dani zavoda", a u kojoj je posebna pa¾nja posveæena epidemiologiji i mikrobiologiji u javnom zdravlju.

Pokazatelji u toj publikaciji raðeni su na osnovu kretanja bolesti i uzroka smrtnosti pred¹kolske, ¹kolske dece i omladine, ¾ena u reproduktivnoj fazi, odraslih graðana i starih, rekla je ona na konferenciji za novinare u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Pokazani su i podaci koji se odnose na pojedine zarazne bolesti - hepatitis C, HIV i lajmsku bolest, kao i vakcinaciju u Beogradu, a svi podaci predati su Ministarstvu zdravlja.

Podaci pokazuju da je dve treæine graðana prestonice bolovalo od respiratornih bolesti, da su mu¹karci èe¹æe hospitalizovani radi bolesti vezanih za vaskularni sistem, a ¾ene radi malignih oboljenja.

U Beogradu godi¹nje, u proseku, umre 18.500 stanovnika, ¹to je oko 20 odsto od ukupnog broja umrlih u Srbiji, rekla je Dimitrijeviæeva dodajuæi da je stopa smrtnosti stanovni¹tva prestonice znaèajno ni¾a od stope smrtnosti stanovni¹tva Srbije.

Najèe¹æi uzroci smrti Beograðana su kardiovaskularne i celebrovaskularne bolesti, istakla je ona i dodala da je u poreðenju sa Srbijom, procenat umrlih ne¹to manji, a u odnosu na Sloveniju i Veliku Britaniju veæi i to za pet, odnosno 15 odsto.

Èetvrtina umrlih stanovnika Beograda preminula je od malignih bolesti i to je drugi uzrok smrtnosti u glavnom gradu, rekla je Dimitrijeviæeva dodajuæi da je u poreðenju sa Srbijom, procenat umrlih od tih bolesti veæi, dok je u poreðenju sa Slovenijom manji za tri odsto.

U osnovi svega le¾i naèin i stil ¾ivota, pogre¹na ishrana, odsustvo fizièkih aktivnosti, kao i stres, objasnila je Dimitrijeviæeva i navela da se posle poèetka kampanje protiv pu¹enja, na primer, broj pu¹aèa u Srbiji smanjio za ¹est do sedam, ali u Beogradu samo za dva odsto.

Prema njenim reèima, deca imaju znanje o zdravim stilovima ¾ivota, ali ih ne primenjuju dovoljno, pri èemu bi znaèajnu ulogu trebalo da imaju i roditelji, naroèito dajuæi sopstevim pona¹anjem primer kako se treba hraniti, da ne treba pu¹iti, da treba upra¾njavati fizièku aktivnost i slièno.


b92