Masne kiseline èuvaju srce

[Bred]

Autor: CDC/DM | Blic
Iako ih bije lo¹ glas, masti su va¾an izvor energije, od kojih su neke neophodne za ¾ivot zdravih ljudi. Nalik hormonima, one upravljaju biolo¹kim procesima u telu. Omega-3 masne kiseline neophodne su veæ i odojèadi za razvoj mozga. Jedna italijanska studija sada je, meðutim, pokazala da poma¾u i bolesnima: omega-3 masne kiseline smanjuju stopu smrtnosti srèanih bolesnika.


Nasuprot tome, transmasne kiseline koje nastaju industrijskom preradom jako su opasne. Valter Vilet sa Univerziteta Harvard u Bostonu izraèunao je da u SAD svake godine oko 30.000 ljudi pre vremena umire od bolesti srca i krvnih sudova - zbog visokog sadr¾aja transmasnih kiselina u margarinu. „Industrija je reagovala na ovo. U margarinu koji se danas mo¾e kupiti u samoposlugama transmasnih kiselina gotovo uop¹te vi¹e nema“, sa zadovoljstvom konstatuje struènjak za ishranu Gerhard Jarajs, koji se bavi prouèavanjem namirnica na Univerzitetu Jena u SRN. Prilikom svog prouèavanja on je, meðutim, otkrio da margarin koji se kupuje na veliko i koji se koristi za proizvodnju peciva i èipsa sadr¾i i do 55 odsto transmasnih kiselina. „Potro¹aè mora sam da pazi ¹ta jede“, savetuje Jarajs.
Vi¹estruko nezasiæene masne kiseline (dnevne potrebe 7-10 odsto) nalaze se u èièkovom ulju, suncokretovom ulju, dijetalnom margarinu, ko¹tunjavim plodovima, soji i morskoj ribi. One imaju vi¹e od jedne dvostruke veze u molekulu, a prema tome gde se prva od ovih veza nalazi razlikujemo omega-6 i omega-3 masne kiseline. Ove esencijalne masne kiseline ljudski organizam ne mo¾e da stvori, ali su mu one potrebne za rad srca i funkcionisanje imunosistema.
Omega-6 masne kiseline nalaze se u brojnim namirnicama, a ukoliko se preterano unose, mogu da budu i ¹tetne. Nasuprot tome, omega-3 masne kiseline su deficitarne.



Obiènim nezasiæenim masnim kiselinama (dnevne potrebe 10-15 odsto) bogati su masline, kikiriki, susam, ulje od uljane repice, ko¹tunjavo voæe i avokado. One obaraju sadr¾aj masti u krvi. Mali rizik od bolesti srca i krvotoka u mediteranskim zemljama obja¹njava se visokim sadr¾ajem ove vrste masnih kiselina u tamo¹njoj ishrani. Va¾no je znati i da su nezasiæene masne kiseline samo bolja alternativa zasiæenima. Nije dobro ni sve zalivati maslinovim uljem. Ako se izla¾u toploti, obiène nezasiæene masne kiseline pretvaraju se u zasiæene.
Transmasne kiseline (dne­vne potrebe: maksimalno jedan odsto) predstavljaju meðuproizvod koji nastaje npr. stvrdnjavanjem prilikom industrijske prerade ulja. Ima ih dosta u masnom pecivu, èipsu i kokicama. Po¹to telo te¹ko mo¾e da ih razlo¾i, one izazivaju mikrozapaljenja u æelijama i mogu da o¹tete srce. Prirodne transmasne kiseline stvaraju se pre svega u ¾elucu pre¾ivara i mogu se, recimo, naæi u mleku krava koje pasu. Blokiraju upale i mogu da preduprede astmu i alergije. Jo¹ uvek nema dovoljno studija na osnovu kojih bi se mogle dati nedvosmislene preporuke u ishrani.
Zasiæene masne kiseline (dnevne potrebe: maksimalno 10 odsto) prvenstveno su ¾ivotinjskog porekla, dakle nalaze se u mleènim proizvodima i mesnim preraðevinama. Kriju se, meðutim, i u pr¾enim jelima, slatki¹ima, pecivu ili u gotovim jelima. Ove masne kiseline telo mo¾e i samo da proizvede. Slu¾e samo dobijanju energije, a ako ih ima previ¹e, poveæavaju lo¹ LDC holesterol. Zato je dobro puter zameniti dijetalnim margarinom, a slaninu ¹unkom.
Oprez: Ako se biljna ulja suvi¹e zagrevaju, udeo zasiæenih masnih kiselina u njima raste. Kod ulja od uljane repice i maslinovog ulja to se dogaða veæ na 200 stepeni Celzijusovih.