Kostna sr¾ neutralisala virus side?

[Bred]

 Izvor: B92, Tanjug
Berlin -- Lekari u Berlinu tvrde da je jedna osoba obolela od side nakon transplantacije kostne sr¾i osloboðena infekcije HIV-om.

Od presaðivanja kostne sr¾i pro¹lo je veæ vi¹e od 20 meseci, a HIV virus ne mo¾e da se detektuje ni u krvi ni u drugim potencijalnim rezervoarima, navode nemaèki struènjaci, ne iskljuèujuæi moguænost da je on ipak pritajen negde u organizmu.

Do toga je do¹lo nakon transplantacije pri kojoj su kori¹æene matiène æelije donatora sa prirodnom genetskom otporno¹æu prema virusu side, obja¹njavaju nemaèki lekari sa Klinike za gastroenterologiju, infekcije i reumatologiju berlinske bolnice ©arite.

Pacijent, Amerikanac, star 42 godine, koji ¾ivi u Berlinu, istovremeno je bio zara¾en virusom side i imao vrstu leukemije za koju najbolji tretman predstavlja presaðivanje kostne sr¾i zdravog davaoca, preneo je Rojters.

Berlinski tim, predvoðen doktorima Gerom Huterom i Tomasom ©najderom, tra¾io je davaoca kostne sr¾i koji ima genetsku mutaciju poznatu po tome ¹to omoguæava organizmu da se odupre infekciji HIV-a.

Pomenuta mutacija odnosi se na receptor, poznat kao CHR5, koji ovaj virus koristi da prodre u æeliju koju æe da zarazi. Inaèe, kostna sr¾ proizvodi æelije koje sida napada.


Po¹to je dobio kostnu sr¾ donatora sa tra¾enom mutacijom, kod berlinskog pacijenta ne samo da je nestala leukemija, nego i HIV. Ipak, prema dosada¹njim iskustvima, HIV virus nikad ne i¹èezava. "Virus je prepreden. Uvek mo¾e da se vrati", upozorava dr Huter.

Istra¾ivaèi iz bolnice ©arite podvlaèe da presaðivanje kostne sr¾i nikad neæe postati standardni tretman za sidu. Naime, transplantacija matiènih æelija kostne sr¾i je te¾ak i opasan zahvat, za koji je potrebno da se prethodno uni¹ti sva kostna sr¾ primaoca.

Pacijent rizikuje smrt i od najmanje infekcije jer nema imunolo¹ki sistem dok se nove matiène æelije ne razviju i ne zamene njegove uni¹tene. Tu operaciju ne pre¾ivi oko treæina pacijenata i ona se koristi samo u poslednjim stadijumima leukemija, kada nema druge opcije za pacijenta.

Mutacija receptora CHR5 postoji kod oko tri odsto Evropljana, istièu nemaèki struènjaci, dodajuæi da njihovo otkriæe ukazuje da bi jednog dana zasad vrlo eksperimentalna genska terapija mo¾da mogla da se koristi u leèenju osoba inficiranih HIV virusom.