Lekari su za¹tiæeni kao beli medvedi

[Bred]

Autor: Sonja Todoroviæ | Blic

Podela markica, umesto dosada¹nje klasiène overe zdravstvenih knji¾ica, predstavlja uvoðenje reda u zdravstveni sistem. Sada æemo taèno znati ko je osiguranik i ko ostvaruje pravo na zdravstvenu za¹titu. Bez plaæenog doprinosa vi¹e neæe moæi da se overi knji¾ica, ali ni dobiti zdravstveno osiguranje. Ovo je, po direktorki Republièkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlani Vu­kajloviæ, je­­­dna od zna­­­­­­­­­­èajnih novina sa kojom ulazimo u Novu godinu. U novogodi¹njem intervjuu za „Blic” direktorka RZZO nagla¹ava da Zakon o otpisu doprinosa upravo uvodi red.

- Sada imamo èistu situaciju. Daæemo moguænost ljudima da krenu da plaæaju tekuæi doprinos, bez obzira na zaostale obaveze. Ali moraæemo da opominjemo poslodavce da u julu, ukoliko od 1. januara ne plaæaju doprinos, neæe moæi da dobiju markice. Zdravstvo ne mo¾e da funkcioni¹e ukoliko nema prihoda, a oni dolaze upravo iz doprinosa. Ukoliko hoæemo bolju zdravstvenu za¹titu, moramo da imamo i bolju naplatu prihoda. To je uvoðenje reda.


I dalje postoje mnoge liste èekanja za razne intervencije. Kada æe to biti pobolj¹ano?
- Èekanje je drastièno smanjeno. Vi¹e se ne èeka na ugradnju stenta. Zapravo, nema pravih lista èekanja, nego se pacijentima odmah zaka¾e operacija. Za magnetnu rezonancu se èeka od jednog do ¹est meseci, ali to jo¹ zavisi od ustanove do ustanove. Sa ukljuèivanjem privatnog sektora, èekanje æe biti jo¹ manje. Meðutim, najveæi problem je kardiohirurgija i to operacije na otvorenom srcu. A sve zbog nedostatka kapaciteta. Usko grlo je intenzivna nega, u kojoj je nemoguæe primiti veæi broj pacijenata. U pregovorima smo sa Vojnomedicinskom akademijom. Tamo operi¹u i po podne. Ali i na VMA treba rekonstruisati intenzivnu nega kako bi se poveæao kapacitet. Lekari rade po podne, subotom i nedeljom, ali vi¹e od toga nije moguæe. To je jedini realan problem, sve drugo nije.

Ipak, i dalje ima lista èekanja za specijalistièke preglede?
- To je zbog nepostojanja kontrole obima rada. Bilo bi napretka kada bismo imali promene Zakona o platama u javnim slu¾bama. Ovako, zakon garantuje svima istu platu. Nemamo mehanizme da nekome ka¾emo - ti si hirurg koji ovog meseca nije nijednom u¹ao u salu i zato ne mo¾e¹ da dobije¹ platu koja ti je garantovana po zakonu. Hirurg koji ne operi¹e nije hirurg. Uvoðenje sistema finansiranja ni¹ta ne vredi dok ne promenimo Zakon o platama koji bi omoguæio da zaposleni imaju platu shodno obimu i kvalitetu svoga rada. Sve dok lekari primaju platu nezavisno od toga koliko zaista rade, i dok su za¹tiæeni kao beli medvedi od inspekcije i sudova, ne mo¾emo ni¹ta uraditi.

Za¹to kasni organizacija veèernjih klinika? Direktori bolnica su imali tri godine da to organizuju.
- To pokazuje kakav imamo menad¾ment u zdravstvenim ustanovama. Ne mo¾e Zavod biti reformator ako su na èelu mnogih bolnica ljudi koji zapravo nemaju ni osnovna znanja o poslovanju. Poslednje ¹to smo uoèili jeste to da su mnoge zdravstvene ustanove tro¹ile materijal na¹ih osiguranika za pacijente iz Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske. Slali smo dopise da je nedopustivo da stentove, pejsmejkere, lekove koje smo kupili za na¹e osiguranike, potro¹e na pru¾anje usluge osiguranicima Crne Gore ili Republike Srpske. Materijal su potro¹ili, a nama to nisu nadoknadili. Sve ¹to su naplatili po tom osnovu, raèunali su kao sopstveni prihod, a od toga su finansirali dodatne plate zaposlenima. Nemaju ni osnovnu logiku poslovanja, da taj deo utro¹ka moraju nadoknaditi Fondu, jer su to sredstva na¹ih osiguranika. Za to nije kriv doktor koji operi¹e nego menad¾ment. Nedostatak znanja je osnovni problem u svakoj reformi.

Èime ste zadovoljni ¹to ste do sada uradili, a èime niste?
- Èesto sebi stavljam na teret da je ne¹to moglo vi¹e i bolje da se uradi. Naravno, puno je problema i gde god vidim da postoji re¹enje, imam ¾elju da se sa tim uhvatim u ko¹tac. To rezultira time da se ljudi vi¹e obraæaju meni èak i za ono ¹to nije moja delatnost. Èovek ne mo¾e sam da radi reformu. Za ozbiljnije pomake ne postoji volja na dr¾avnom nivou i to jeste èinjenica. Definitivno, problema ima puno, ali ono èime smo zadovoljni jeste da kada pogledam unazad, hiljade ljudi ostvaruje vi¹e prava nego ¹to je to bilo pre èetiri godine.

Biæe poveæan broj besplatnih lekova

Da li æe biti nekih promena u listi lekova koja se izdaje o tro¹ku Fonda?
- Zbog novih kriterijuma za formiranje liste lekova imamo sni¾enje cena znaèajnog broja medikamenata, koji su se do sada doplaæivali, a to je lista A1. Oni æe sada preæi na listu A, tako da graðani mnoge lekove neæe plaæati. Optereæenje graðana biæe znatno manje, bez obzira na poveæanje participacije.
Koje lekove neæemo doplaæivati?
- Neki lekovi za ¹eæernu bolest, „norvaks”, „plaviks” koje piju pacijenti kojima je ugraðen stent, lek za srèanu insuficijenciju „dilatrend”. Sada æe biti znaèajan broj lekova na listi A, koji su do sada kao originalni zbog veæe cene bili na listi A1. Novim kriterijumima smo rekli proizvoðaèima da, ako hoæe da ostanu na listi, moraju da smanje cenu na nivo generike. Lista lekova je takva da omoguæava pacijentima da se leèe na recept bez dodatnog plaæanja.