Probiotici i njihovi zdravstveni efekti

[Bred]

prof. dr Slaðana ©obajiæ

Hrana je moæno sredstvo kojim se, ukoliko se pravilno primeni, mo¾e uticati na zdravstveni sta­tus organizma, tok bolesti i oporavka, duzinu i kvalitet ¾ivota. Probiotici predstavljaju jednu od kategorija funkcionalnih proizvoda sa najbr¾im ras­tom u svetskim okvirima. Samo u SAD se predviða da æe tr¾i¹te probiotoka da se utrostruèi do 2010. godine (Frost & Sullivan, 2004).

Istorija probiotika                                                                                                                                                Probiotici su se prvobitno koristili u ishrani domaæih ¾ivotinja. Reè probiotik prvi put pominju Lilly i Stillwell 1960. godine. Sojevi Bacillus i Lactobacillus se kao lekovi koriste u terapiji nekih poremeæaja digestivnog trakta. Tek od 80-tih godina poèinju ¹ira i intenzivnija istra¾ivanja njihovih drugih zdravstvenih efekata. Krajem 20. veka vr¹i se selekcija i karakterizacija specifiènih probiotskih kultura i uvode se kombinacije sa probioticima. Poèetkom 21. veka uvodi se standardizacija zahteva za nauène studije (placebo-kontrolisane studije), istra¾uju se mehanizmi delovanja i ispituje njihova bezbednost.

©ta su probiotici                                                                                                           "Vijabilne kulture (mono i me¹ane) bakterija koje, kada se primene kod èoveka ili ¾ivotinje, povoljno deluju na domaæina pobolj¹avajuæi osobine digestivne mikroflore", Havenaar i Huis, 1992.

"Vijabilne bakterije koje imaju povoljne efekte po zdravl­je domaæina tako ¹to utièu na mikroorganizme diges­tivnog trakta i/ili deluju povoljno na imuni sistem" Salminen S, Bouley C, 1998.

Probiotièki mikroorganizmi formiraju intestinalni ekosistem koji inhibira rast ¹tetnih bakterija (Escherichia coli,  Salmonella typhimurium,Clostridium perfringens, Clostridium difficile,  Pseudomonas, Listeria,  Staphylococcus aureus, Candida albicanis.

Zdravstveni efekti probiotika                                                                                            Probiotici deluju na digestivni trakt (akutna dijareja - rotavirusi, "putnièka" dijareja, profilaksa i terapija dijareje izazvane antibiotskom terapijom, Kronova bolest i iritabilni kolon), kardiovaskularni sistem (sni¾avaju nivo holesterola ukupnog i LDL), imaju antikancerogene efekte (smanjuju produkciju kancerogena – nitrozamina, smanjuju resorpciju aflatoksina), nutritivne efekte (sinteza vitamina K i B grupe, pobolj¹anje resorpcije nekih nutrimenata - stimulacija enzimske aktivnosti). Deluju i na urogenitalni trakt (vaginitis i urinarne infekcije) i predstavljaju medijatore imunog sistema (stimulacija slgA, proizvodnja i aktivacija makrofaga).

Moguæi mehanizmi delovanja                                                                                         Probiotici su kompeticija  za esencijelne nutrimente.Takoðe imaju "efekat barijere" - kompeticija za kolonizaciju intestinalne mukoze i spreèavanje adhezije toksiènih bakterija. Probiotici deluju na modulaciju imunog sistema. Stvaraju inhibitorne supstance kao ¹to su: organske kiseline, vodonik-peroksid. bakteriocini, mleèna kiselina.

Kori¹æenje probiotika u zdravoj populaciji                                  

Pretpostavlja se da probiotici ne ¹tete, a mogu da odr¾e ili pobolj¹aju zdravlje digestivnog trakta i smanje rizik od nekih oboljenja digestivnog trakta, kardiovaskularnog sistema, urogenitalnog sistema i optimizuju aktivnost imunog sistema. Postoji malo podataka i studija u vezi upotrebe probiotika. U Finskoj je sprovedena studija u kojoj su probiotici smanjili incidencu respiratornih infekcija i dana provedenih na bolovanju (Hatakka i sar., 2001).

Takoðe se pokazalo da je kod beba koje su prvih 6 rneseci ¾ivota uzimale probiotik, smanjena incidenca atopijskog dermatitisa (Kalliomaki i sar., 2001). Probiotici mogu imati uticaj na sazrevanje imunog sistema kod beba. Pokazalo se da su bebe kod kojih je digestivni trakt kolonizovan tokom prvog meseca ¾ivota probiotikom nakon mesec dana imale vi¹i nivo æelija koje stvaraju antitela (Gronlund, 2000).

Sporeformni mikroorganizmi su sposobni za razmno¾avanje samo u vegetativnom stanju u pogodnim uslovima, dok stvaraju spore u nepovoljnim uslovima. Spore su otpornije na uslove spoljne sredine (su¹enje, liofilizaciju, kiselu sredinu). Sporeformi prolaze kroz ¾eludac u formi spora, da bi u crevima pre¹le u vegetativni oblik i poèele da se umno¾avaju. Proseèno vreme od oralnog uno¹enja do faze germinacije je 4 èasa. Nakon prestanka uzimanja sporiformi se elimini¹u putem fecesa. Povoljno delovanje pokazuju i spore i vegetativni oblici. Raðene su studije o hipoholeste-rolemijskom efektu (Mohan i sar., 1990) i postoje podaci o urantiseptiènom delovanju (Meroni i sar., 1983) i imunoprotektivnom delovanju (Vacca i sar., 1984).



Proizvodi sa sporogenim probioticima na svetskom tr¾i¹tu:

Lactospore, Sabinsa Corp. SAD (Lactobacillus sporogenes);

Bactisubtil, Marion-Merril-Down Lab, Francuska (B.Cereus);

Biosubtyl, Biophar Co Ltd, Vijetnam (B. Pumulis);

Lactopure, Pharmamed Medicare (Lactobacillus sporogenes);

Flora-Balance, Flora-Balance, SAD (B. Subtilis RO179);

Habivinin BS, Habit Pharm AD, SCG (Lactobacillus sporogenes)

Izvor (http://www.bgbitaliana.co.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=180&Itemid=43)