Farmaceuti izmi¹ljaju bolesti

[Bred]

Autor: Slavica Tuviæ | Blic

Menopauza se danas predstavlja kao zdravstveni poremeæaj, osteoporoza i povi¹en holesterol kao veoma ozbiljne bolesti, a ljudi se stalno dr¾e u strahu od smrtonosnih virusa koji prete da uni¹te èoveèanstvo.

Ni¹ta neobièno ako se zna da farmaceutske kompanije promovi¹u nepostojeæe bolesti i preuvelièavaju manje zdravstvene probleme kako bi ostvarile ¹to veæi profit, izla¾uæi time zdrave ljude riziku, upozorili su nedavno australijski istra¾ivaèi.
Proizvoðaèi lekova danas predstavljaju povi¹en holesterol i osteoporozu kao bolesti, iako su oni tek faktori rizika, a preuvelièavaju se pojedina oboljenja poput sindroma nemirnih nogu i iritabilnog creva, istièu australijski istra¾ivaèi Dejvid Henri i Rej Mojnihen. Koliko su agresivne kampanje proizvoðaèa lekova najbolje govori podatak da je u Srbiji od 2004. do 2007. godine utrostruèen promet lekova iz grupe bifosfonata koji se koriste u leèenju osteoporoze. U Agenciji za lekove i medicinska sredstva ka¾u da je promet ovog leka 2004. iznosio oko 99 miliona dinara, da bi se 2007. cifra popela na 281 milion.
POGLEDAJTE GRAFIKU

Najbolji primer za „reklamiranje bolesti“ jesu kampanje za podizanje svesti o odreðenim bolestima koje finansiraju farmaceutske kompanije. Kao govornici na skupovima anga¾uju se lekari, koji hvale lek farmaceutske kuæe koja je skup organizovala. Èak se promovi¹u lekovi koji deluju preventivno, tako da je krajnji cilj kompanija naterati i zdrave i bolesne da kupuju njihove proizvode. U Republièkom zavodu za zdravstveno osiguranje ka¾u da se u Srbiji pije sve vi¹e lekova i da su lekari podlegli pritiscima kompanija.
– Kod nas su èekaonice domova zdravlja oblepljene plakatima na kojima se reklamiraju pojedini lekovi. Ordinacije su pune promotivnog materijala farmaceutskih kompanija, jer ta oblast kod nas nije regulisana na pravi naèin. Recimo, u ©vedskoj je strogo zabranjen bilo kakav kontakt farmaceutskih kompanija sa dr¾avnim lekarima – prièa Vladan Ignjatoviæ iz RZZO. On ka¾e da se oti¹lo toliko daleko da je nestala komuni­ka­cija lekara sa pacijentima. Zabo­ravlja se na to da se mnoga stanja mogu uspe¹no regulisati promenom naèina ishrane, stila ¾ivota...
– Mnoga stanja koja predstavljaju normalan proces starenja prikazuju se danas kao bolesti. Farmaceutska industrija zna da se najveæa zarada posti¾e ako se lekovi prodaju upla¹enom zdravom èoveku. To se danas masovno koristi – ka¾e Ignjatoviæ.
U trci za profitom na tr¾i¹tu se èesto pojavljuju lekovi èije dejstvo nije dovoljno provereno. Nedavno je Svetska federacija potro¹aèkih udru¾enja Consumers International optu¾ila vodeæe farmaceutske kompanije da èak prikrivaju stvarne rezultate studija sigurnosti i delovanja lekova. Ova federacija je izraèunala da su farmaceutske kompanije pro¹le godine potro¹ile 60 milijardi dolara za marketing, a dvostruko manje za istra¾ivanje lekova. Pu¹tanje u promet nedovoljno ispitanih lekova izazvalo je niz skandala zbog njihovog ¹tetnog dejstva koje je kasnije utvrðeno. Tako je u promet pu¹ten lek „vioksa“ za koji se kasnije utvrdilo da nakon dugotrajne upotrebe poveæava rizik od srèanog i mo¾danog udara. Za prikrivanje rezultata optu¾ena je i farmaceutska kompanija „Eli Lili“, koja je jo¹ 1988. godine znala da antidepresiv „prozak“ u nekim sluèajevima mo¾e poveæati agresivnost i sklonost samoubistvu, ali je te podatke prikrivala. Na crnoj listi na¹le su se i „tablete sreæe“ britanske kompanije GlaxoSmithKline (GSK), koja je optu¾ena da radi bolje prodaje svog leka izmi¹lja bolest. Naime, GSK je 1999. godine, pre nego ¹to je dobio odobrenje za antidepresiv „paxil“ (seroxat) za leèenje „socijalne fobije“, organizovao veliku javnu kampanju kako bi se na vi¹i nivo podigla svest o novoj bolesti, socijalnoj anksioznosti. Velika smi¹ljena akcija rezultirala je vrtoglavim rastom prodaje leka.
U poslednjih petnaestak godina planeta se dr¾i u konstantnom strahu od neke velike pandemije izazvane nepoznatim virusom. I dok jedni strahuju, vlasnici farmaceutskih kompanija zadovoljno trljaju ruke jer vlade zemalja izdvajaju ogromna sredstva za nabavku lekova koji mogu biti od koristi.
Poznato je da su u laboratorijama uspeli da proizvedu virus gripa, virus koji izaziva deèju paralizu i ebolu. Epidemiolog dr Radmilo Petroviæ ka¾e da se eksperimentisalo i sa virusom svinjskog gripa koji se 1976. godine, posle dvadeset godina mirovanja, iznenada pojavio u amerièkoj vojnoj bazi u Nju D¾ersiju. Eksperimenti su izmakli kontroli i tada se virusom zarazilo deset vojnika, od kojih je jedan umro. Virus tada nije izazvao pandemiju. Ne iskljuèuje se moguænost i da je novi, meksièki grip, potekao na slièan naèin.
– Na svake dve, tri godine pojavi se neka nova bolest i tako se planeta dr¾i u stalnom strahu. Pre petnaestak godina poèelo je da se govori da æe se vratiti variola vera. Mnoge zemlje su naruèile velike kolièine vakcina. Posle toga je zavladala panika od an­­traksa, zatim SARS-a, ptièjeg gripa, i evo sada meksièkog gripa – ka¾e dr Petroviæ.
Zanimljiva je sprega izmeðu farmaceutskih kompanija i politièara. Mnogi politièari se danas pojavljuju kao suvlasnici ovih kompanija, a neki èak uèestvuju u reklamiranju njihovih proizvoda. Biv¹i amerièki predsednik D¾ord¾ Bu¹ uèestvovao je 2002. godine u promociji leka „nevirapin“, koji se koristi u prevenciji AIDS-a, iako se znalo da je vi¹e ¹tetan nego koristan. On je objavio da æe njegova administracija osigurati 500 miliona dolara za prevenciju AIDS-a. Aso¹iejted pres je objavio 2004. godine da je veæ poznato da taj lek izaziva vrlo te¹ke nuspojave, pa èak i smrt, ¹to je uoèeno jo¹ za vreme njegovog istra¾ivanja. Proizvoðaè leka je povukao svoj zahtev za upotrebu leka radi za¹tite novoroðenèadi u SAD.
Ubrzo posle pojave novog, meksièkog gripa, mediji su istra¾ivali koje farmaceutske kompanije najvi¹e profitiraju. Prema izve¹taju radija Dojèe vele, najveæu dobit imale su èetiri farmaceutske kompanije – „Ro¹“, „Novartis“, „Sanofi-Avantis“ i „Glakso Smit Klajn“.


http://www.blic.rs/temadana.php?id=96110