Medicina zasnovana na dokazima (Evidence Based Medicine - EBM)

[Bred]

Evidence-based medicine (EBM) aims to apply the best available evidence gained from the scientific method to medical decision making.[1] It seeks to assess the quality of evidence of the risks and benefits of treatments (including lack of treatment).[2]

EBM recognizes that many aspects of medical care depend on individual factors such as quality- and value-of-life judgments, which are only partially subject to scientific methods. EBM, however, seeks to clarify those parts of medical practice that are in principle subject to scientific methods and to apply these methods to ensure the best prediction of outcomes in medical treatment, even as debate continues about which outcomes are desirable.

vise -> http://en.wikipedia.org/wiki/Evidence-based_medicine



Arhiv za farmaciju
2002, vol. 52, br. 3, str. 317-326
   
Izazovi i zahtevi laboratorijske medicine zasnovane na dokazima
Majkiæ-Singh Nada
Farmaceutski fakultet, Beograd

Poslednjih 30 godina formira se mi¹ljenje i pokret poznat pod imenom "Evidence-Based Medicine" (EBM) ¹to bi u prevodu znaèilo "medicina zasnovana na dokazima". Na formiranje navedene filozofije uticalo je vi¹e faktora meðu kojima svakako i èinjenica da se svaki lekar mo¾e susresti sa preko 30000 biomedicinskih èasopisa i preko 17000 novih medicinskih knjiga godi¹nje, a da pri tom nema niti vremena ni moguænosti da se svakim od njih upozna, pa niti iz svoje specijalizovane oblasti. Drugi faktor koji je uticao na formiranje EBM mi¹ljenja svakako je globalni fenomen poveæavanja tro¹kova zdravstvene za¹tite, ¹to je dovelo do rigorozne kontrole istih i samim tim napora da se maksimalno najbolji efekat postigne sa odreðenim resursima. Treæi znaèajan faktor su zahtevi pacijenata koji su danas upuæeni i imaju dovoljno znanja i informacija preko elektronskih medija da bi zahtevali najbolju dijagnostiku i terapiju i u ¹to je moguæe kraæem roku. Dana¹nja generalno prihvaæena definicija EBM govori o "savesnoj, taènoj i razumnoj primeni trenutno najboljih dokaza za dono¹enje odluke pri zbrinjavanju pacijenata". Navedena definicija mo¾e se direktno primeniti i na laboratorijsku medicinu uzimajuæi u obzir da je zahtev za dijagnostièkim ispitivanjem deo procesa pri dono¹enju odluke, kao i da ova vrsta dijagnostike stalno podle¾e preispitivanju nivoa kvaliteta, naroèito ako su u pitanju novi testovi. Treba naglasiti da je primena dijagnostièkih testova uvek interventna. Postoji vi¹e razloga zbog kojih lekar zahteva dijagnostièko laboratorijsko ispitivanje; u svakom sluèaju priroda postavljenog pitanja i dono¹enje zakljuèka najèe¹æe zavisi od klinièke slike pacijenta. Prema tome i laboratorijska medicina zasnovana na dokazima (eng. evidence-based laboratory medicine, EBLM) ima za cilj da podr¾ava klinièku dijagnozu i zbrinjavanje oboljenja primenom novih znanja koja dovode do standardne procedure koja æe omoguæiti najbolje laboratorijsko ispitivanje. Dobijanje najboljih moguæih rezultata laboratorijskih ispitivanja omoguæiæe lekarima da uspe¹no donose dijagnostièke, prognostièke i terapijske odluke. Brojne su publikacije koje opisuju naèin identifikovanja laboratorijskih postupaka koji æe pru¾iti prihvatljiv medicinski dokaz i bez velikog odstupanja. U ovim ispitivanjima veoma je znaèaj naèin izbora populacije za ispitivanje, koja mora da bude relevantna za postavljeno pitanje. Zatim je znaèajan dizajn eksperimentalnog ispitivanja, odnosno naèin na koji æe rezultati biti intrepretirani. Pri proceni dijagnostièke izvodljivosti testa treba koristiti pouzdanu referentnu metodu i to za ispitivanu i kontrolnu populaciju. Tako na pr., pri ispitivanju novog biohemijskog markera za dijagnostikovanje infarkta miokarda, osim drugih kori¹æena je autopsija kao ultimativna referentna procedura. Cilj klinièkog biohemièara je da se primenom testa doðe do taène dijagnoze oboljenja. Holesterol je raniji primer laboratorijskog testa, èija je jasna klinièka primena uspostavljena na osnovu brojnih klinièkih ispitivanja. Drugi primeri na kojima æe biti obja¹njeni principi primene laboratorijske medicine zasnovane na dokazima su postupci za dijagnostikovanje i praæenje ¹eæerne bolesti, odreðivanje troponina T i I, kao i C-reaktivnog proteina.

http://scindeks.nb.rs/article.aspx?query=RELAKW%26and%26medicina%2bzasnovana%2bna%2bdokazima&page=3&sort=1&stype=0&backurl=%2fRelated.aspx%3fartak%3dmedicina%2bzasnovana%2bna%2bdokazima


Linkovi: http://ebm.bmj.com/
http://www.cebm.utoronto.ca/
http://www.evidence-based-medicine.co.uk/

[Bred]

http://www.medrat.edu.rs/Cirilica/Materijal/02.Medicina%20zasnovana%20na%20dokazima.pdf