Da Vincijev kod

[Bred]

  Datum:   ponedeljak, 22. maj 2006.  9:15
Gavrilo Petroviæ
Da Vinèijev kod
Èuvar mosta: "Ako preko Mosta smrti ¾eli¹ proæi ti, na tri pitanja mora¹ odgovoriti."
Kralj Artur: "Postavi pitanja. Ja se ne bojim."
Èuvar mosta: "Koje ti je ime?"
Kralj Artur: "Artur, kralj Britanaca."
Èuvar mosta: "Koja je tvoja misija?"
Kralj Artur: "Tra¾im Sveti gral."
Èuvar mosta: "Kojom brzinom leti neoptereæena lastavica?"
Kralj Artur: "Na koju misli¹? Afrièku ili evropsku?"
Èuvar mosta: "©ta? Ne znam ti ja to." [odleti u vazduh i padne u kanjon]
(Monti Pajton i Sveti gral)

(http://img139.nono9.us/my.php?image=davincicodepreview0ez.jpg)

"Poslednje Hristovo isku¹enje" odavno je zaboravljeno. "Hari Poter" sada mo¾e na miru da vraèa. Na red je do¹la sledeæa filmska adaptacija koja æe za samo par dana prikazivanja zaraditi stotine miliona dolara, ali æe se zato, recimo to bez uvijanja, te¹ko naæi u DVD kolekciji proseènog vatikanskog sve¹tenika.

Meðutim, u ovom sluèaju, crkveni zvaniènici su premijeru propratili ne uz pominjanje vatre i sumpora, veæ le¾ernim sleganjem ramenima. Predviðaju da æe sva pompa oko teorije koja kuca na vrata hri¹æanskih kanona i¹èeznuti èim se publika uveri koliko je neverovatan zaplet novog filma Rona Hauarda. "Ja sam tu video samo triler sa religijskom pozadinom", ka¾e jedan od njih. "Sve je to stra¹no neubedljivo." Buduæi da ovakve izjave dolaze od ljudi koji veruju u prièe o uskrnuæu, ¾bunju koje govori i èoveku koji je ¾iveo u utrobi kita, a uprkos moguæim predrasudama verskih voða—hri¹æani imaju pravo. Film nije ubedljiv. Ne zato ¹to je verovatno svakome te¹ko da zamisli Boga kao bilo èijeg dedu, veæ zato ¹to—kada se razoru¾a teolo¹kih teorija zavere, kada se vrpoljite u fotelji Sava centra a da to nije zbog napetosti—"Da Vinèijev kod" nije preterano uzbudljiv triler.

Knji¾evni predlo¾ak veæ godinama istrajava kao svetski bestseler. Den Braun je dobro prouèio "Svetu krv, sveti gral", knjigu trojice novinara, premisa senzacionalnih koliko i osporavanih (èak i od samih autora), i nadogradio je bibliotekarskim krimiæem—iako iz prilo¾enog postaje sporno da li je u ¾ivotu proèitao neki detektivski roman—poèetnièkog ali pitkog stila (svakako pitkijeg od, recimo, "Imena ru¾e"), kratkih reèenica koje misterioznu pretnju doèaravaju kurzivom, sa puno uskliènika, i dijaloga koji kao da je jedva èekao da osvane na trejleru. ("Je li to takva tajna da za nju vredi umreti?")

Kreativni tandem Rona Hauarda i scenariste Akive Goldsmana re¹io je da pri adaptiranju za bioskopsko platno ni¹ta ne pobolj¹ava. Tako film teèe u dugim razmenama replika, dok scene akcije samo smetaju. Zakukuljeno predavanje ekscentriènog istorièara, koje govori o tajnim dru¹tvima u okviru crkve (od templara do vitezova koji govore "ni") i njihove borbe oko èuvanja i otkrivanja velike zavere, uzbudljivije je od obaveznih scena jurnjave kolima, onih gde neko uperi pi¹tolj u nekoga, ili onih u kojima se ispostavi da neko nije onaj za koga se do tada izdavao, te da batler mora biti da ne¹to skriva, jer ga vidimo kako se ¹unja u polumraku. Radnja se vi¹e preprièava nego ¹to se odvija, a, nakon ¹to se u prvim minutima filma zalaufa, potraga za najveæim hri¹æanskim mekgafinom daleko je od nacista, cepelina i visprenih replika Indijane D¾onsa, veæ podrazumeva re¹avanje zagonetki, anagrama i ukr¹tenih reèi, de¹ifrovanje numeriènih obrazaca (koje je predstavljeno istim onim specijalnim efektom iz "Blistavog uma"), i odmori¹ta gde se pre¾vakavaju izanðali motivi tehnotrilera, dok junaci be¾e od policije. Ako trejler nije uspeo da vam pokvari eventualni u¾itak, Akiva Goldsman æe vam oèigledan nagove¹taj zavr¹nog obrta servirati veæ nakon sat i petnaest minuta. Ako ga prepoznate, ostaje vam jo¹ sat i petnaest minuta pre nego ¹to se film, poput nekog srednjevekovnog muèenja, okonèa. Dodu¹e, ne pre nego ¹to, u onom trenutku kada se otkriju nepobitni dokazi u korist jedne strane, po¹alje poruku koja prethodnih dva i po sata potpuno relativizuje.

Za sve to vreme, likovi su bili i ostali samo figure od kartona, svedeni na traumu ovde, fobiju onde, èije uzroke obja¹njava tempirani fle¹bek. Tom Henks nema ¹ta da napravi od Roberta Langdona, hodajuæeg "Reènika simbola" koji se pla¹i zatvorenih prostora. Uglavnom je tih i zami¹ljen—nalik na mlaðeg Breda Durifa, samo li¹enog karizme—i kao da se misli: "Ne¹to se pla¹im da za ovo neæu dobiti Oskara." ®an Reno kao kapetan Bezu Fa¹, pripadnik specijalne francuske policije ("Znate, to vam je kao va¹ FBI"), tumara u potrazi za Langdonom i njegovom saputnicom koja se pla¹i sopstvene pro¹losti (Odri Totu). Njih dvoje utoèi¹te nalaze u vili ¾ovijalnog Lija Tibinga (Jan Mekelen koji je svoju ulogu poslao elektronskom po¹tom)—naravno, ne pre nego ¹to mu taèno odgovore na tri pitanja (jer je i stari profesor pasionirani ljubitelj mozgolomki). A tu je i neko ko kao da je iskoèio pravo sa stranica stripa: u tumaèenju Pola Betanija, Sajlus je albino monah koji pod okriljem kukuljice i pariske noæi obavlja prljave poslove za zloglasnu zilotsku organizaciju Opus Dei.

Kada se izuzmu raèun za snimanje u Luvru i paru crkvenih objekata, kao i fle¹bek krsta¹a koji napadaju Jerusalim (nemojte da trepæete, propustiæete ga), sto i kusur miliona koliko je iznosio bud¾et se ovde ba¹ i ne vide. Hauard je svom direktoru fotografije oèigledno naredio da se okane prelistavanja "Traktata o slikarstvu", te da samo sve uslika iz svakog ugla, i prepusti monta¾noj sobi da se petlja sa beznaèajnim stvarima poput kadra, ili ritma. Vi¹e ga zanimaju brzi rezovi krupnih planova pi¹tolja, lanaca zavezanih oko butine, èa¹e vina koja se proliva kako bi ilustrovala prolivanje krvi. Jednako neinspirisan je i Hans Zimer, èija muzika tokom celog filma ne iznedri nijednu temu. (Hari Poter bar ima temu.)

Najvi¹i domet ovog ostvarenja je to ¹to æe tokom jednog leta videotekarkama poslu¾iti kao "film za razmi¹ljanje". Onima koji su ¾eljni uzbudljive i ubedljive fikcije, "Flicker" Teodora Ro¾aka je sveti gral teorije zavere. Onima koji ne barataju engleskim dovoljno je da se strpe dok Deren Aronofski ne zavr¹i filmsku adaptaciju. U meðuvremenu æe za otkrovenja biti zadu¾en Mel Gibson, ako je suditi po ingenioznom nazivu njegove nove produkcije ("Apocalypto"), a mo¾da æe i uspeh "Da Vinèijevog koda" osigurati nastavak ili prikvel. Veæ vidim moguæe naslove—"The Da Vinci Code 2: Hypercode" ili "The Da Vinci Code 0: Blood Lines".

Ko zna, mo¾da Holivud iznaðe i neku novu ideju. Na primer, da je rokenrol ðavolska muzika.

Re¾ija: Ron Hauard
Scenario: Akiva Goldsman
Uloge: Tom Henks, Odri Tatu, Jan Mekelen, Pol Betani, ®an Reno, Alfred Molina

[Vampire 666]

Kakva mlatipara, mada je prica zanimljiva i s obzirom da hriscanske puritance opasno breca mozda ima tu nesto....

[Darker]

Ma ima, da ne ka¾em... Dizala se frka i oko Isusa, pa nikad gluplji film...

[AquArius]

Covek je pokupio vec vidjene ideje i uvio ih u holivudski celofan.
Svaka mu cast. Trebalo se toga setiti.

I sad Opus Dei samo trlja ruke, a clanovi nadiru.
I to kao nema veze jedno s drugim? 

[cvjetic]

ma neeeeeeeeee.........

[pereca]

Pa, sad... ko zna
Mozda ima necega.

[Vampire 666]

Ma sve se vrti oko para tamo preko 'bare'....bas se pitam sta je sledece...

[Bred]

Da Vincijev kod- Den Braun
Zatecen poslom u Parizu, hardvarski simbolog Robert Langdon usred noci prima hitan telefonski poziv : vremesni kustos Luvra je ubijen u muzeju. Policija je kraj tela pronasla zbunjujucu sifru. Resavajuci enigmu, Lengdon ucudu otkriva da ga ona vodi do niza tragova skrivenih u Da Vincijevim delima...tragova koji su svima pred ocima...a istovremeno genijalno prikrivenih od strane autora.
Lengdon se udruzuje sa talentovanim francuskim kriptologom Sofijom Nevo. Njih dvoje otkrivaju da je pokojni kustos  bio povezan sa Sionskim prioratom tajnim udruzenjem ciji su clanovi bili ser Isak Njutn, Boticeli, Viktor Igo i sam Leonardo Da Vinci. Kustos Luvra je zrtvovao svoj zivot da bi zastitio najsvetiju tajnu Sionskog priorata :lokaciju na kojoj se nalazi izuzetno vazna religiozna relikvija, skrivena vekovima.
U vratolomnoj jurnjavi kroz Pariz i London ,Lengdon i Nevo se sukobljavaju sa tajanstvenim mocnikom koji naizgled radi za Opus Dei kontraverznu katolicku sektu pod zastitom    Vatikana i koji vec dugo pokusava da se domogne tajneSionskog priorata. Ako Lengdon I Nevo ne desifruju komplikovanu zagonetku na vreme , tajna Priorata bice izgubljena zauvek.
U zanosnoj mesavini napete avanture, naucnih zagonetki i domisljatih obrta, simbolog Robert Langdon ( koji se prvi put pojavljuje u hitu Dena Brauna „Andjeli i demoni“ )izrasta u najoriginalniji lik u poslednjih nekoliko godina .

[rade]

Knjigu treba obavezno procitati, pre nego sto se film odgleda, jer se drugacije ne bi potpuno film razumeo, a i film je mnogo losiji od knjige, kako to inace biva. Mnoge teorije citalacka publika moze sama proveriti u kucnim uslovima, kao sto je recimo odnos duzina delova tela i misticni broj. Roman ima dobru istorijsku i dokaznu podlogu, sto se moze uvideti skupim, ali relativno izvodljivim putom od Vatikana, preko Pariza do Londona. Ja sam skoro zatvorio krug tih putovanja i tragovi proslosti iz knjige se kriju oko nas na vidljivim mestima u gradovima koje sam nabrojao.
Sta je istina, a sta dosije "x", svako od nas ima pravo da prosudi i oceni dokaze kao realne ili samo fiktivno tumacenje knjizevnika.

U svakom slucaju, ako jos niste procaitali knjigu punu zagonetki i sifara, onda ucinite to sto pre. Laka, brzo se cita i tesko ispusta iz ruku 

[pereca]

Ima li neko ko ovu knjigu jos nije procitao 

[AquArius]

Ja je nisam citala i nemam nameru.
Priznajem samo da je covek imao dovoljno kreativnosti da napravi triler od knjiga kao sto su Sveti gral - Sveta krv i Mesijansko zavestanje...
Na zapadu nista novo.

[Coolgemini]

Knjiga je jako dobra i mnogo mi se dopala bas sa te strane sto prikazuje nesto sto je vekovima bilo ustaljeno i ucaureno sa jedne drugacije a i dokazane tacke gledista ..Svako ko nije procitao knjigu,trebalo bi da je procita jer je jako korisna.Film nije bas uradjen po knjizi,mozda je obuhvatio nekih 70% knjige..ostalo je rezultat filmske masinerije i komercijale.Stoga je bolje prvo procitati knjigu,pa onda odgledati film...radi uporedjivanja

[zoe]

Ko voli knjige tipa Sidni Seldon neka procita i ovu. Cinjenica je da je zabavna, ali ja tu ne trazim nikakav dublji smisao...sem da je Den Braun nasao dobar nacin da produbi svoj dzep.

[Bred]

Pereco, ja nisam ................
Zoe, slazem se sa tobom.

[rade]

Sidni Seldon = Den Braun = ?? =