Koji su vasi najveci strahovi??

[Coolgemini]

Dakle,ova tema je posvecena nasim najvecim strahovima...Mozda je vise trebalo da zvuci u jednini,ali generalno ljudi nemaju samo jedan strah..Imaju ih obicno dva,cak i vise.
Pricamo o strahu...Pokusacemo da otkrijemo sta je to sto lezi u nama i ne da nam mira za jedan normalni bioritam i opustenost.Da li je moguce da jedna tako minijaturna i skrivena tacka nase podsvesti moze ciniti misteriju i uticati na kompletnu sliku o realnosti???
Strahovi nastaju kao rezultat nase podsvesti koja je negativno opazila neke odredjene prijeme i situacije iz spoljasnje realnosti.Neki se oslobode strahova dok su jos mladi,a neki ih cuvaju sve do smrti i nikad se ne iskorene...Da li su strahovi ipak jaci od nas i mi ne mozemo nista uciniti da ih se resimo??Ili mozda ipak ima onih koji se i dalje bore sa njima...Da vas cujem: Koji su vasi najveci strahovi??

[zoe]

Svako se plasi kad iznenada ostane bez tla pod nogama i kada cuje prodoran zvuk iza ledja iznenada (secate se malog Alberta, belog zeke i uslovljavanja).

Generalno, ljudi se plase nepoznatog (odatle strah od mraka... pa kome je jos prijatno samom u crnoj noci npr. u sumi). Strah od smrti je iskonski, o tome razmisljas ili ne razmisljas. Ja ne razmisljam.

Meni nije prijatno na visini, pogotovo ako nema neke ograde. A i tramvaji me ne cine srecnom jos otkako je jedan pregazio Duska Dugouska na 13. spratu nekog solitera (secate se tog crtanog?)

[Bred]

E ovim bih voleo da se vise pozabavimo

Strah od smrti je iskonski, o tome razmisljas ili ne razmisljas. Ja ne razmisljam.

Strah od visine je kod mene prisutan [ocekujem da se kulg pozabavi ovim jer je pretpostavljam da je to i cekao cim jeotvori o ovu temu ]

[Coolgemini]

Da li si nekad razmisljao o svom strahu ili mozda probao da se suocis sa njim??Da li ti je AKROFOBIJA ili strah od visine primarni strah ili postoji jos neki?To je jako bitno u redosledu kompenzacije stimulusa koje primas od spolja...Jer je definitivno da ljudi koji su skloni fobijama imaju jako redukujuci stimulus vezan za primanje informacija od strane spoljasnjih faktora i nedovoljno istrazeni parametar svesnosti...Mnogi preporucuju suocavanje sa strahom...Mada tu dolazi do velike anksioznosti i pitanje je da li bi se strah uopste izgubio
Svi strahovi su jako kompleksni i nikad dovoljno ispitani...U velikoj meri uticu na sve svesne radnje,iako mi nismo svesni toga da oni to cine..Najbolje bi bilo kad bi mogli da nadjemo sta je to sto nam je u proslosti urezalo pogresan stimulus na reakciju straha..U tome je glavni metod nalazenja resenja

[Bred]

Da, a treba razlikovati strah od fobije.
Kod mene taj strah nije paralisuci ali kao neprijatnost jeste prisutan.
Ne, i nije iz proslosti ali ima veze sa podsvesnim.
Odgovor naslucujes.

[AquArius]

Smrt.
Bolest.
Samoca.

Jbg.
Mozda cu i obrisati ovu poruku.

[Coolgemini]

Da, a treba razlikovati strah od fobije.
Kod mene taj strah nije paralisuci ali kao neprijatnost jeste prisutan.
Ne, i nije iz proslosti ali ima veze sa podsvesnim.
Odgovor naslucujes.

Pa vidi...Postoji velika razlika,ali ima i slicnosti...Strah se obicno javlja kao odgovor na jedan nedovoljno opazeni spoljasnji faktor i time je podlozan brzom povratku u jedno normalno stanje...Mislim na mogucnost da jedan steceni strah ima velike sanse da nestane jer nije ostavio trajni efekat na dnevno funkcionisanje i svesnost,pa je time i obuhvatio mnogo manji deo svesnog polja za opazanje.Hocu reci,strah ce se javiti onda kada jedna od neprimljenih tacaka iz realnosti dodje u kontakt sa podsvesnom zonom..Dok je fobija nesto trajnije i ozbiljnije..To je strah bez granica i doze....Kod nje ne postoji jedna tacka,vec siroki spektar neprimljenih spoljasnjih segmenata koji zajedno kad se udruze cine jedan simptom izgubljenosti i beznadja...Jer ona kao trajni strah se tesko iskorenjuje.Gotovo je i nemoguce uticati na nju jer su posledice fobije duboko urezane u nasoj podsvesti i problem je sto ne mozes dopreti do njih...
Tako da to kod tebe nije fobija,vec obican strah na jedan od mogucih faktora-visine...Mozes ga proanalizirati i povezati kako je doslo do njega...Da li si imao neko negativno iskustvo sa visinom,pa je to ostalo urezano u tebi??Ili je to cisto instinktivna reakcija bna visinu koja postoji kod svih nas??

Smrt.
Bolest.
Samoca.

Jbg.
Mozda cu i obrisati ovu poruku.

Nema brisanja. ..Ova tema mozda i jeste malo mracnija,ali nije sve u ovom zivotu tako svetlo..neophodno je zaci malo i u mracniju stranu naseg zivota da bismo probali da izgubimo taj uticaj koji ima itekako velikog udela u istom
No, i ja sam se pronasao u jednom od tvojih strahova...Bolest....Jako se plasim zaraznih bolesti da je to kod mene pocelo da prerasta u fobiju....Imam utisak i to stalno razmisljam(jer mozak je cudo sta sve moze stvoriti kad si u strahu) da ce nas zahvatiti neka neizleciva bolest koja ostavlja mnogo teske posledice... ...Bolesno,zar ne??...alii to je moj ventil za pisanjem i istrazivanjem...da probam da iskorenim taj strah koji mi ponekad ne da mira za normalan san...Da nadjem realne tacke koje ce polako gubiti taj strah....Jeste da ide sporo i da ne smem uopste da se suocim sa tim,ali ide nekako....Mozda cu naci odgovor u nekom od narednih postova ....

[katarina]

Ne verujem, Zoe imam iste strahove kao i ti. Pored MRAKA, VISINE i TRAMVAJA, dodala bih i bolest... Pobozna sam pa se smrti ne plasim, nadjem neko objasnjenje u veri, zasto neke stvari moraju biti takve kakve jesu....

Dodala bih da je moj najveci strah da ostanem kod kuce kasno nocu sama...i sve to zbog jednog nemilog dogadjaja od pre par godina...

[Coolgemini]

A on je??Mozda ne zelish da pricas o tome,ali ako ti je neprijatno slobodno se opusti i raspisi...podeli strah sa nama...neki problemi se i resavaju pricom...

[Lena]

Pla¹im se mraka, ali samo kad sam sama.

Nezgodan a istovremeno zanimljiv mi je strah od sijalica.  Ne volim kad padne napon pa oslabi svetlost. Verovatno imam neko lo¹e seæanje iz detinjstva.

Kao ¹to je neko veæ spomenuo, nemam pravi strah od visine, vi¹e je to neprijatnost...u smislu da nemam oseæaj za prostor pa je naporno voditi raèuna o tome koliko sam blizu ivice.

Imam i strah od paukova koji je pome¹an sa fascinacijom.

[nasty girl]

ja imam strah od mraka...visine i strasno se plasim buba....

[Darker]

Ja se ne pla¹im nièega, sem da mi nebo ne padne na glavu...
I paukova i noænih leptira
Buhahahahhahaha, farmaceuti-a pla¹e se bolesti

[maya]

Imam i strah od paukova koji je pome±an sa fascinacijom.

i ja isto... a imala sam i strah od visine...alli je on znatno umanjen odkad sam se spustila niz stenu od jedno 30-tak metara...naravno bila sam vezana uzetom ... 

[Masha]

Sada cete mozda biti u cudu, a nekima ce verovatno biti i smesno, ali ja se plasim vode. Taj moj strah datira jos od kada sam bila beba. Kupanje mi je do nekih 5-6 godina bilo najgora mora, ali od tada sam, valjda jer sam malo porasla, mogla da se kupam bez plakanja, ponekada gusenja i tome slicno. Medjutim, kupanje u bazenu, reci ili moru nije dolazio u obzir. Ja sam i do tada isla na more, ali me voda nikako nije videla i to je trajalo sve do prve godine gimnazije kada sam odlucila da se sa svojim strahom suocim i naucim da plivam. To je bio dug i mukotrpan proces, ali se zavrsio prilicno uspesno jer sada se vec moze reci da spadam u plivace. Naravno, u svojoj plivackoj karijeri nemam nijedan skok, cak ni na noge i nikada nisam isla dublje od onoga gde moje noge mogu da dotaknu dno. I dan danas dok plivam otezano disem i srce mi ubrzano kuca, a i ne kupam se u tus-kabinama jer kako voda onako sa visine krene da pada po meni ja pocnem teze da disem.
By the way, i u mraku se ne osecam najprijatnije 

[Coolgemini]

Buhahahahhahaha, farmaceuti-a pla¹e se bolesti   

Hehehe...stvarno deluje tripozno...i j sam nekad u zescem tripu zbog toga sto profesionalna odluka delimicno ima dodira sa tim problemima..Mada kad pomislim na cika docu koji radi u institutu za infektivne i tropske bolesti,samo kazem:'' Hvala lepa,i drugi put''
Ne bih da generalizujem,ali moj strah od bolesti je jako korenski...Ne plasim se nekih pukih bolesti koje su same po sebi smesne i koje se lako mogu prevazici...U meni je jeza od nekih potresnih i kvarnih bolesti. ..Bolesti koje maltene ostavljaju veliki trag na ljudima i koje menjaju njihov fizicki izgled...taj strah je neobjasnjiv i neogranicen...ne zbog toga sto bi takva bolest mene mogla da snadje,nego sam nacin prenosa i infekcije...kao da je taj put inkubacije programiran da se manifestuje u neku katastrofu ...a sve je vise novih bolesti koje uzrokuju novi filogenetski virusi....i koji se i prave u bio-teroristicke svrhe...U tome lezi moja fobija