Koji su vasi najveci strahovi??

shmizla · 30-08-2006, 23:50:35

Ja se uzasno plasim mraka, ne smem nocu da ostanem sama kuci, a ako bas moram, onda imam takve tripove, proveravam milion puta da li sam zakljucala vrata, itd... Pored toga, imam strah da ce se nesto lose desiti ljudima koje volim, mojoj porodici, prijateljima...

Coolgemini · 31-08-2006, 08:33:31

Postoji izreka koja upucuje da je: "strah od neuspeha najveci - neuspeh". Upoznajte svoje stahove i/ili strahovanja, da biste ih bolje razumeli. Postoje razlicite psiholoske metode koje pomazu da se strahovi prevazidju i razrese, osobe koje su oslobodjene (rasterecene) od strahova zive spokojnije i kvalitetnije. Psiholoska ravnoteza zahteva mentalnu hogijenu i svest o svojim (ne)mogucnostima.

Osecaj teskobe, neprijatnosti ili vrlo intenzivne uznemirenosti, dozivljen u prisutnosti neke "opasnosti" ili pri pomisli na nju, naziva se strahom.

Strah u osnovi ima i svoju pozitivnu funkciju, od najstarijih vremena omogucava opstanak coveka. Opreznost, bezanje pred opasnoscu, sakrivanje i nepoverljivost prema nepoznatom, nasledjivani su od generacije do generacije i prenosili su se vaspitanjem.
Beba od 4-5 meseci moze pokazivati manifestacije straha u obliku naglih i nedefinisanih reakcija, pokreta ili promena polozaja. Vremenom, odnosi straha i iskustva se uslovljavaju: strah od nekih predmeta, novih situacija, stranih osoba, zivotinja, usamljenosti, mraka, bolnih i mucnih secanja. Tek vremenom (sazrevanjem i odrastanjem), strah se kristalise oko neuspeha, ponizenja, kaznenih mera, skolske sredine.
Fizicka konstitucija, preterana osecajnost, zdravstveno stanje, vaspitne greske, roditeljski strah, zivotne okolnosti, siromastvo, raspad porodice, napustenost - pojacavaju reakciju na strah, tako da nekada dovode do fobicnih i panicnih reakcija.

Odrasli ljudi, po pravilu, rano nauce da strah odrzavaju u granicama normalnog. Ali, svako od ljudi ponekad oseti paniku, neprijatan osecaj u stomaku, uzasnu toplinu, suva usta, ubrzan puls, telo obliveno znojem, utrnule ruke. Kod zdravog coveka ti simptomi prolaze veoma brzo, ali kod obolelih, po tumacenju psihoanaliticara, ne postoji mogucnost ovladavanja osecanjima i postupcima, cak i kada su oni sasvim svesni da im ne preti nikakva realna opasnost.

Prema iskustvima psihologa i psihijatara, postoji mnogo varijanti te dusevne smetnje, koja se naziva fobija. Svaka pojava ili predmet, prakticno, moze da izazove panican strah kod neke osobe, te tako postoji gotovo neogranicen broj fobija.

Naziv fobije   Strah od...

aglofobija     bola
agorafobija    otvorenih prostora
aerofobija     letenja
akrofobija     visine
amaksofobija    vozila,vo¾nje
androfobija    mu¹karaca
antofobija     cvijeæa
antropofobija     ljudi
arahnofobija     paukova
astrafobija     grmljavine,munja
autofobija     samoæe(drugi naziv je i monofobija)
batrahofobija    od ¾aba
blenofobija     od neugodnih teènosti,sluzi
brontofobija    nevremena
glasofobija     govora
ginekofobija    ¾ena
genofobija     sexa
dementofobija    ludila
dendrofobija    drveæa
dromofobija    prelaska ulica
emetofobija    povraæanja
entomofobija    insekata
zoofobija     ¾ivotinja
karcinofobija    raka(bolesti)
klaustrofobija    zatvorenih prostor
kakofobija     ru¾noæe
ksenofobija    stranaca
kinofobija     pasa
linonofobija    kanapa,gajtana i vezivanja
mizofobija     prljav¹tine i zaraze
nekrofobija   bolesti uop¹te
niktofobija     mraka
numerofobija    brojeva
nudofobija     nagosti
ofidiofobija    zmija
omitofobija   ptica
pekatofobija   grijeha
pirofobija     vatre
siderodromofobija   vozova
sitofobija     jela
tafofobija     pomisli da æe se biti ¾iv sahranjen
tanatofobija   smrti
trihofobija     kose
triskaidekafobija    broja 13
tripanofobija    injekcije
fotofobija     svjetlosti
fobofobija     straha
fazmofobija   duhova
filofobija     zaljubljivanja
hemofobija    krvi
herpetofobija    gmizavaca
hidrofobija     vode(drugi naziv je akvafobija)

Novija istrazivanja u Nemackoj su otkrila, da gotovo 15 odsto odraslih osoba, pati od nekog oblika fobije. Plase se mraka, ponora, mosta, zivotinja i insekata, letenja avionom, poseta bolnici i mnogo cega drugog.
Po recima profesora Ivera Handa, mnoge osobe koje nikada nisu dozivele samrtni strah zbog neke fobije, mogu se smejati ponasanju fobicne osobe, pa oboleli onda pate i od nerazumevanja okoline. Oni se stide i tesko se odlucuju da govore o svojim mukama. Mnogi postaju jos depresivniji ili traze spas u sredstvima za smirenje, alkoholu ili drogi.

Srecom, po misljenju i na osnovu prakse vecine psihologa i psihijatara, smatra se da bolest straha u vecini slucajeva moze da se izleci ili bar ublazi.

Nacini lecenja

Terapija samosavladjivanja, obicno je dovoljna da pomogne bolesniku. Na pocetku se istrazuje pozadina fobije i njeni uzroci, kao i bivsi i sadasnji uslovi zivota pacijenta. Zatim, terapeut zajedno sa bolesnikom odlucuje o metodi i daljem postupku.

Terapija "suocavanja sa strahom" - U hamburskoj univerzitetskoj bolnici primenjuju terapiju "suocavanja sa strahom", koja obuhvata seanse prethodnog upoznavanja i opisa predmeta straha, a zatim i postupnog priblizavanju objektu fobije.

Terapija "Infuzije laktata" - Ostri strahovi javljaju se cesto uporedo sa smetnjama u razmeni materija, pri cemu laktat (so mlecne kiseline) ima posebnu ulogu, navodi direktor minhenskog Mak Plankovog instituta za psihijatriju, profesor Florijan Holsboer. Infuzijama laktata mogu se prekinuti fobicni strahovi kod fobicara, dok zdrave osobe ne reaguju na tu vrstu infuzije.

Osnovni savet je - ne saziveti se sa bolescu, ne stideti se svojih simptoma, obavezno potraziti strucnu pomoc i izboriti se za pravo na zivot bez straha. Odnosno, dajte sebi sansu da zivite zdravije, lepse i kvalitetnije.

Preuzeto sa: http://www.znanje.org/i/i22/02iv07/02iv0720/strana4.htm
http://www.astrolook.com/magazin/doc/133.shtml

katarina · 31-08-2006, 08:53:45

Quote from: Coolgemini on 30-08-2006, 11:20:18
A on je??Mozda ne zelish da pricas o tome,ali ako ti je neprijatno slobodno se opusti i raspisi...podeli strah sa nama...neki problemi se i resavaju pricom...

Coolg, mislim da mi ovde niko ne bi verovao kada bih ispricala, kao sto nije ni moja najuza familija...bilo je strasno, doslo mi je da samu sebe odvedem kod nekog strucnog lica za glavicu...a onda je policija potvrdila neke cinjenice...

@MASHA: Imala sam isti problem, Poklopio me je talas na moru kad sam imala 3 godine. Do sedmog razreda nisam naucila da plivam kako treba, a onda mi je mama predlozila da krenem na treninge plivanja. Trenirala sam 2 godine i sada vodu volim vise od cokolade! Ne znam koliko imas godina, ali mislim da ti ovo moze itekako pomoci! Meni jeste, do duse bila sam mala kad sam "otklonila smetnje".

pereca · 31-08-2006, 12:24:57

ja se plasim zmija i zubara

Nora · 24-09-2006, 18:40:12

nenormalno se plasim bubasvaba..ne i drugih buba..

uplasim se svaki put kada neko trci iza mene

plasim se bolesti i dolazenja pod ruku nekom od doktora u koje nemam ni malo poverenja...grrljh

hulio_salinas · 24-09-2006, 19:58:06

pla¹im se Boga samo...

nemoj te me linèovati zbog izjave, jer æu se onda i vas pla¹iti...

Coolgemini · 24-09-2006, 20:05:13

Hulio,voleo bih da mi dash malo detaljnije objasnjenje svog straha...zato sto postoji psiholoski aspekt otkrivanja pozadine istog...Pretpostavljam da imash neke posebne razloge zasto se bojish toga...pa ako ti nije neprijatno,udri

hulio_salinas · 24-09-2006, 20:14:00

e ovako...

Ne bojim se Boga kao lika koji æe me saèekati iza æo¹ka, ili koji æe me gurnuti u ambis... Mislim, tj. verujem da je Bog odgovoran za sve u svetu i takoðe verujem da ako èinim dobro, On æe me nagraditi... Verujem u taj deo... Ako èinim lo¹e (po svetom pismu: nemoralne) stvari, pla¹im se da æe me Bo¾ji sud stiæi jednom u ¾ivotu... Neki to zovu sudbina, ali ja sam za sudbinu na forumu veæ rekao da ne verujem u nju, jer zahteva od èoveka pasivnost... Bog (hru¹æanski) tra¾i od nas nesebiènost, po¾rtvovanost, dobrotu i LJUBAV i zato ja verujem u Njega... razume¹ li me sada, makar malo...

dakle pla¹im se da èinim lo¹e stvari da me ne bi stigla Bo¾ja ruka...

Coolgemini · 24-09-2006, 22:16:11

Hulio,ti se u sustini plashish samog sebe..

.A takav je strah prirodan i uvek se moze iskanalisati..Tvoje verovanje u Boga je pozitivno i mislim da je bespotrebno plasiti se od vishe sile jer se na takve stvari ne moze uticati sopstvenom voljom..Posto ne verujesh u sudbinu,tvoj strah upravo lezi u tome da neke stvari za koje nisi poptpuno siguran da mogu da ti se dese,desice kao rezultat tvoje nesigurnosti u sebe i tvoje postupke..Zato,ne posmatraj religiju sa te ogranicene strane,nista loshe ti se nece desiti ukoliko nesto uradish sto nije u kodeksu sa verom...Ljudi grese da bi ziveli i da bi pritom nesto naucili zbog toga..A potrebno je samo da budesh malo sigurniji u sebe,pa ce i taj bezrazlozni strah nestati

hulio_salinas · 25-09-2006, 07:11:23

ne, ne, ne...

nisam ni malo nesiguran u sebe... èak naprotiv... veoma sam stabilna liènost koja zna ¹ta radi i misli da radi ispravno... Ne pla¹im se svojih postupaka, jer su mi roditelji dovoljno ugradili temelj moralnog kodeksa.... Nisam neki mi¹iæ koji posle svake uraðene stvari gleda u nebo itra¾i oprost...

moj strah od Boga nije kao strah od ulice, mraka, otvorenog prostora, visine, dubine... veæ je to oseæanje strahopo¹tovanja prema nekoj tako jakoj i prisutnoj sili...

nije to oseæanja straha... ne mogu ba¹ najbolje da ti objasnim...

ali nadam se da me shvata¹...

Coolgemini · 25-09-2006, 09:35:24

Pa zasto onda osecas strah ili kako si vec rekao strahopostovanje prema Bogu ako si toliko siguran u sebe i kad znash da usmeravash svoje postupke na ispravan nacin?

..Onda zaista nema potrebe da se plasis Boga jer nemas pogresan pristup zivotu da bi te Bog za nesto kaznio

hulio_salinas · 25-09-2006, 09:43:53

ma koliko da se rukovodim hri¹æanskim moralnim kodeksom, postoje situacije u kojima reaguje¹ u afektu i upravo tada nisam siguran da li sam mogao bolje... zapitam se da li sam ok postupio... nekad i naðem gre¹ku pa se trudim da je u sledeæoj situaciji ispravim, a ¹ta ako nisam svestan svoje gre¹ke...

Lena · 25-09-2006, 13:46:58

Pa ako nisi svestan onda nisi kriv...opusti se...treba se truditi naravno ali èovek nije bezgre¹an i insistiranje na tome lako odvede u neurozu...

hulio_salinas · 25-09-2006, 14:00:08

u pravu si...

ma opu¹ten sam ja... nisam toliko stegnut, ali hvala vam na savetu...

katarina · 26-09-2006, 08:52:46

hulio, ja te razumem potpuno. Opet cu citirati svoju baku koja me je i naucila da verujem u Boga: ".....zivi u strahu Bozjem...". Mnogo sam naucila od te zene, i ponosna sam na nju!
Ljudi razlicito shvataju veru, zato se ja retko kad upustam u takve razgovore, pogotovo sa ljudima koje ne poznajem!
Sto bi neki rekli: Ko razume shvatice! Evo ti jedan