Koji su vasi najveci strahovi??

[Darker]

Ja sam posesivni bik, pla¹im se samo da mi drugi junac ne preotme kravu...

[dyki]

Ja sam posesivni bik, pla¹im se samo da mi drugi junac ne preotme kravu...

he..hehe... i tako...

a sada ono iz filmova kada kazu "ne brinie, avion pada": WE ARE ALL GONNA DIEEEEEE!!!! Cisto mislim da koliko god neko mislio da je prevazisao strah od smrti ne verujem da bi mirno mogao da stoji i iscekuje bliski susret sa vozom, zar ne? (uvek postoje izuzeci, kao nasa draga A. Karenjina... Boze sto mi je bilo zao sto na pocetku knjige nije skocila...) Pogledajte i matorce: svi vicu "uzmi me Boze por favor" (to od mnogo sapunica ) a kad dodje vreme za "odlazak" svi bi jos malo! Svakako da se protiv prirode ne moze ali zar nije u osnovi zivih bica ocuvanje samoegzistencije, tj. strah od gubitka zivota=>strah od svega sto moze (ili mislite da moze) da ga ugrozi? To je mozda i naj prirodnije

[Darker]

a sada ono iz filmova kada kazu "ne brinie, avion pada": WE ARE ALL GONNA DIEEEEEE!!!! Cisto mislim da koliko god neko mislio da je prevazisao strah od smrti ne verujem da bi mirno mogao da stoji i iscekuje bliski susret sa vozom, zar ne? (uvek postoje izuzeci, kao nasa draga A. Karenjina... Boze sto mi je bilo zao sto na pocetku knjige nije skocila...) Pogledajte i matorce: svi vicu "uzmi me Boze por favor" (to od mnogo sapunica ) a kad dodje vreme za "odlazak" svi bi jos malo!

Dyki, care
Ne znam, ja sam strah od smrti imao sa nekih 6-7 godina, kao i moj buraz, tada valjda postaje¹ svestan... sada se u principu vi¹e pla¹im smrti bliskih osoba nego sopstvene. Svoje æu se pla¹iti kada se suoèim sa njom, bezveze je da sad gubim vreme na to  

[Coolgemini]

a kad dodje vreme za "odlazak" svi bi jos malo! Svakako da se protiv prirode ne moze ali zar nije u osnovi zivih bica ocuvanje samoegzistencije, tj. strah od gubitka zivota=>strah od svega sto moze (ili mislite da moze) da ga ugrozi? To je mozda i naj prirodnije

Dyki,razumem te shta zborish...I ja sam tako donedavno mislio...
Najprirodnije bi bilo kad bi se covek setio svoje prave prirode..Da je potekao iz nje i da ce se njegov pun krug u njoj zavrsiti.Naravno da se covek u zivotu treba boriti za zivot i egzistenciju i za sve sto ga cini zadovoljnim...U tome i jeste poenta zivota..Ali isto tako,kao prirodno bice,on mora i da shvati da nista nije vecno,kao i on sam...Sve sto je prirodno ima svoj kraj...A prirodu niko ne moze da izmeni
Covek maksimalno pokusava da izmeni prirodu zaradi sebe, kako bi pokusao da produzi zivot,ali mu priroda dvostruko vishe vraca.Hteo sam reci da prirodu treba prihvatiti takvom kakva jeste,pa cak iako je surova,egzistencija je moguca...Smrt jeste prirodna stvar i zato je treba opusteno prihvatiti,bez obzira kakva ona bila i kada ce se desiti..Makar je ona nesto sto dokazuje da smo mi puka zivotna bica,kao i sva ostala,i da ona samo dokazuje cinjenicu postojanja prirode..I zivotinje se bore za svoj zivot do poslednjeg daha,ali nikad ne ''razmisljaju'' o tome kako ce izgubiti svoj zivot.. ..Mislim da je u ovome kljucna stvar straha od smrti....

[Smrda]

Ja ne razmisljam o sopstvenom strahu od smrti,zaista...mlada sam za to,valjda...bar se time vodimn...ili,opet kazem,poricanje je cudo...
ali D je spomenu nesto sto me podseti....tek pre par meseci sam postala svesna da ne znam sta bih radila kad bih izgubila najblize(mislim na roditelje i sestru),ne znam zastoo me je to opicilo...bas onako usred noci...i bukvalno sam razmisljala celu noc o tome,i zakljucak je bio da ja nemam pojam sta bih i gde bih da se tako nesto desi....i od toga sam se uzasno uplasila...neki paralisuci strah...drzalo me dugo to...

[Darker]

Ali nisi se upla¹ila za njih, nego za svoju egzistenciju-kapi¹? Mo¾da nema veze sa strahom od smrti, nego vi¹e sa strahom od te¹kog ¾ivota...
Kad smo veæ kod toga, da li se pla¹ite ¾ivota? Mene vi¹e pla¹i buduænost ¾ivota, nego smrt... Smrt mi izgleda èudno, sme¹no, nemoguæe... A ove d¾id¾e su realne... U pravu je Smrda, jo¹ smo mladi da razmi¹ljamo o smrti:-)

[Coolgemini]

Smrdo,isti osecaj...Imam utisak da bih eksplodirao...Ne znam sta bih radio u tom slucaju,mislim da sam ne bih mogao da izdrzim...Mada,ako su svi izdrzali,svestan sam da cu izdrzati i ja..To je ona globalna svest koja me izvlaci iz takvih pomisli
Darker,skroz si u pravu...i ja se ne plasim smrti nimalo...valjda zato sto sam se skroz pomirio sa njom i prihvatio je kao jednu neizbeznu pojavu koja ce kad tad doci(totalno je nebitno kad jer je sustina ista...)
Plasim se svog zivota do smrti i kako cu uspeti u njemu...Da makar u trenutku smrti znam zasto sam ziveo i za koga..Ovo jeste glupa misao,ali kad pomislite malo realnije,potpuno je na mestu..Glavni strah je dakle strah od zivota,a ne od smrti...

[Smrda]

Ali nisi se upla¹ila za njih, nego za svoju egzistenciju-kapi¹? Mo¾da nema veze sa strahom od smrti, nego vi¹e sa strahom od te¹kog ¾ivota...
Kad smo veæ kod toga, da li se pla¹ite ¾ivota? Mene vi¹e pla¹i buduænost ¾ivota, nego smrt... Smrt mi izgleda èudno, sme¹no, nemoguæe... A ove d¾id¾e su realne... U pravu je Smrda, jo¹ smo mladi da razmi¹ljamo o smrti:-)

Darkeru..
ma uplasila sam se za sve odjednom....kako mogu da se uplasim za njih,a ne i za sebe...ne znam kako da objasnim.....mirno lezim i odjednom ta misao..i onda kao kofa leda na glavu...
i nisam se za svoju egzistenciju(materijalnu) uplasila,nego....prosto...sta cu ja bez njih?!..ostadoh sama...i sto oni moraju da odu pre mene...i sve tako ode u crne misli.......razumes?..mozda je sebicno,ali mislim da je tako u biti...

Smrdo,isti osecaj...Imam utisak da bih eksplodirao...Ne znam sta bih radio u tom slucaju,mislim da sam ne bih mogao da izdrzim...Mada,ako su svi izdrzali,svestan sam da cu izdrzati i ja..To je ona globalna svest koja me izvlaci iz takvih pomisli
Darker,skroz si u pravu...i ja se ne plasim smrti nimalo...valjda zato sto sam se skroz pomirio sa njom i prihvatio je kao jednu neizbeznu pojavu koja ce kad tad doci(totalno je nebitno kad jer je sustina ista...)
Plasim se svog zivota do smrti i kako cu uspeti u njemu...Da makar u trenutku smrti znam zasto sam ziveo i za koga..Ovo jeste glupa misao,ali kad pomislite malo realnije,potpuno je na mestu..Glavni strah je dakle strah od zivota,a ne od smrti...

totalno tako...
znas me,znam te..
...mada mislim da se taj strah prevazidje bar malo kad shvatis da MORAS da odrastes...barem je meni tako,ili zivim u zabludi da se malo manje plasim,jer sam se pomirila sa cinjenicom da moram da odrastem....
...i da,...taj strah...da zivot ne prodje uzaludno,straceno...i onda kad krenem da razmisljam odoh ja u analizu,i sve mi se pomuti.....i tek tad nista ne znam.
nije toliko strah od izazova,niti od egzistencije...nego mozda od toga da li cu sve stici i kako cu sve stici...i da li sam ja sposobna za to....
(je li vidis sad zasto ne volim analize....heheh )eh,D,D....mogu ja ovako do sutra....
a o svojoj smrti zaista ne razmisljam,da li je poricanje ili sam samosvesna...ne znam..jer ne razmisljam...

[Al-Jasmina]

Ja sam posesivni bik, pla¹im se samo da mi drugi junac ne preotme kravu...

na ljubièastim pa¹njacima radioaktivnog zalaska sunca

Smrdo,
ja sam imala istu foru i to par puta..sta bih ja kad bih bila sama...
ALI iskreno, ja sam provela veci deo veceri u strategijskim planovima kuda sa sobom
i imovinom, kako preziveti i slicno...
vec sam dozivela gubitak te vrste, tako da znam pouzdano da ZIVI NASTAVLJAJU DALJE...

Ne plasim se smrti,
sem sto deprimira pomisao na propratne efekte (sahrana, raspadanje, crvici...brrrrrrr  )
Zivot je taj koji Rocks and Rolls

[dyki]

Ne plasim se smrti,
sem sto deprimira pomisao na propratne efekte (sahrana, raspadanje, crvici...brrrrrrr  )
Zivot je taj koji Rocks and Rolls

e tooooo!!! naj gadnija pomisao, ja bih voleo da me kremiraju Inace, od tih strahova gubljenja ljudi ja imam jedino trip kad mislim da eventualno to bude mojom greskom (npr. da bude neki sudar, ja budem kriv i jedini ostanem ziv... pa skocio bih pod prvi kamion! FAP ili Kamaz, za svaki slucajz da ne prezivim )

[willie the scot]

finish

we are like roses that have never bothered to
bloom when we should have bloomed and
it is as if
the sun has become disgusted with
waiting.

charles bukowski

[Smrda]

WTS 
Jass,dykli....nije to bas klasican strah od gubljenja....nego,a mislim da sam vec spominjala to....ta prolaznost...sta,budes i odes...i ti crvici i sve to i onda pocnes da razmisljas zar se na karau sve svede na to,bla,bla?!...i odoH ja u beskraj sa mojim mislima....
a smrt...ne razmisljam..
a te tripove oko voznje sam i ja imala....jednom mi je dete iskocilo...i onda sam pomislila sta bi bilo da je bilo...?!?!
mislim Dyki...ja biram FAP!! i kremiranje.

[Maslacak]

mani uglavnom smeta prolaznost...
brzina prolaska vremena...jednostavno mi izmice, stalno se svadjam s njim
nije toliko da je se bojim koliko me prosto nervira...a mozda me nervira jer se bojim...whatever...

ponekad pokusavam, kad sam npr u busu, ili u stanu, da uhvatim odredjeni trenutak, zamislim se, pokusam da ucinim da traje sto duze... posle, nakon mesec, dva, tri, godinu dana...kad se setim tih momenata mogu samo da se smejem sama sebi...
bas sam ludak

a ne smeta mi ni pomisao na crvice isl...kontam da ce mi, kad vec budem mrtva, biti potpuno svejedno...iako i ja zelim da budem kremirana, cisto zbog simbolike...da raspu pepeo po moru, ili nekoj sumi....
Vise se nekad zapitam hocu li se pred kraj zivota toliko plasiti same smrti, da cu vec tad prestati da zivim Trenutno naravno ne razmisljam o tome...ali ko zna kako ce biti tamo za neku deceniju...
naravno, pod uslovom da to dozivim

[lidija]

prvi put  sam ovde i, mogu vam reci, da ste mi ulepsali noc (sama sam u stanu  &    ). Ima zaista duhovitih i pametnih odgovora! 

[Darker]

Hvala, Lidija... Èega se ti pla¹i¹?