Koji su vasi najveci strahovi??

Started by Coolgemini, 29-08-2006, 08:13:25

Previous topic - Next topic

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

stef

 Trebale ste da tuzite skolu!

Dukica

A,stvarno je slucajnost i na svu srecu pa nije nista strasno bilo. Ovoj devojci sto je rasecen kapak,brzo je zarastao jer je tanka koza,a meni isto.
a i ostali su se toliko smejali,jer je profanka alkos teski,tako da je to sve bilo dobro zezanje,pa nemam strah vise od te vrste explozija.
Na kraju se ispostavilo da je dovodni kanal u balon,umesto od vatrostalnog stakla bio izliven od obicnog,tj.neko je odneo da se balon popravi kod obicnog staklara,i kanal nije izdrzao.
A i dobro smo naplatile,petica za kraj godine,bez odgovarnja i maturski rad zavrsen za dan...

Darker

Приручник за плашљивце
Више вируса него људи
Параноја од болести, дроге, насиља, преваре расте до тачке када човек отупи

Није баш да су Срби толико параноични као што би се могло претпоставити. Овде није толика драма као код Американаца који су више подложни колективном страху од пореза и тероризма.
Kод нас је раширенији страх од болести, заразе, микроба, бацила... каже Душан Мрђеновић, главни уредник Ауторске издавачке задруге „Досије”, који је приредио  Приручник за параноике, као шаљиву страну опаке појаве.

Осим овога објављен је и Приручник за хипохондре. Страх је заједничка црта оба приручника. Можда ће смех помоћи, као у случају питања из Приручника: „Да ли посланици Народне скупштине Републике Србије довољно брину за своје здравље ако им је храна у ресторану пуна холестерола? Како ће доносити пресудне одлуке?”

Као изворе користио је интернет, све врсте новина, научне и женске стране највише, али и књиге, ТВ емисије, све што је могло послужити.

„Таласање” јавног мњења засновано на страху познато је још од „доласка Марсоваца у Њу Џерси”, путем радио-драме Орсона Велса, у време Другог светског рата. Душан Мрђеновић знао је да се на Западу више читају такозване сваштаре (bathroom company – друштво у купатилу), али да и овде постоји „циљна група” читалаца; свако од нас је мање-више параноик. Желео је да изабере америчке „приручнике” те врсте, откупи ауторска права и преведе, па је схватио да идеја није добра. „Јер, ни параноје нам нису исте”.

Психолози (Речник психологије, Жарко Требјешанин) тумаче параноју као „психозу насталу фиксном идејом величине или посматрања или прогањања. Параноик је често интелигентан, али изводи коректне закључке из погрешних премиса...”.

Није се шалити с тежим облицима душевне (психијатријске) болести зване параноја. Ипак, ублажени појединачни и колективни симптоми виде се на сваком кораку. Страх од болести, дроге, насиља, преваре расте до тачке када човек отупи и на кашикару која експлодира у суседству. Страх од бомби, док бомбардују град, није параноја. Али јесте ако неко умисли бомбе којих нема. Танана је разлика. Скривена параноја тиња, често непримећена, док не сагори с ликом који ју је створио.

Душан Мрђеновић „скидао” је поруке са свих страна света које могу бити универзалне за савременог човека. Ево неких:

– Појављују се нове врсте микроба; на свету има више вируса него људи; само једним пољупцем у уста размени се више од 278.000 бактерија; канцеларијски столови су прљавији од WC шоља.

– „Лимузинска болест”: из мотора аутомобила излази отровни бензински угљен-диоксид који доспева у унутрашњост возила. Највише су угрожена деца, јер се отров таложи на поду па је ближи њиховим дисајним органима.

– Само на подручју Београда у Саву се излива 26-28 канализација које се уопште не пречишћавају.

– Интернет шири сифилис преко познанстава која постају „опипљива”.

– Рак простате се најчешће појављује код мушкараца старијих од 50 година.

– Бубашваба ће живети девет дана без главе, све док не умре од глади.

– Кашљање представља озбиљан ризик за људски организам због повећаног притиска у грудима.

– Дете које је стигло до краја осмогодишњег школовања до тада је видело око 8.000 убистава и више од 100.000 случајева насиља на телевизији.

– Дешњаци живе, просечно, девет година дуже од левака.

– Због скупе опреме Србија још није чланица мреже за мониторинг загађења.

Колико истине, а колико измишљотина има у Приручнику за параноике нека одлучи сваки читалац за себе. Ако се не насмеје, нешто није у реду.

Милорад Ћириловић
[објављено: 11.12.2006.] Politika

Darker

Чега се све боје деца
Страх од мрака, вештице и злог вука
Деца се плаше онога чега се родитељи плаше и онога чиме их родитељи плаше – ако се мама плаши паука, сва је прилика да ће и дете вриском реаговати на бубе


Сцена у којој дете раздрагано и љубопитљиво прилази кученцету на улици са жељом да га помази, да би у следећој секунди његов покрет руке у ваздуху био пресечен вриском мајке представља једну од типичних епизода у серији настанка дечјих страхова.
А животиње, према искуству дечјих психолога и психијатара, врло често „глуме” у родитељским васпитно-поправним „филмовима” и то не без разлога – деца се најчешће плаше великих животиња, мрака и одвајања од родитеља.

Сумирајући спектар страхова који царују детињством, др Милица Пејовић-Милованчевић, дечји психијатар са Института за ментално здравље, каже: „Деца се плаше онога чега се родитељи плаше и онога чиме их родитељи плаше – ако се мама плаши паука, сва је прилика да ће и дете вриском реаговати на бубе, баш као што је велика вероватноћа да ће дете коме је запрећено да ће га „појести вук ако не поједе месо” у ЗОО врту направити сцену испред кавеза са вуковима. Нажалост, многи родитељи не виде узрочно-последичну везу између свог застрашивања и чињенице да дете развија одређене страхове и није им јасно у каквој су вези податак да се дете плаши мрака и њихова претња да се зла вештица налази у соби и да посматра да ли је дете било добро током дана”.

Деца се плаше више и чешће од одраслих, јер је њихов психички апарат незрелији и рањивији, а стварност која их окружује недовољно је одвојена од њихових фантазија, објашњава наша саговорница. Страхови су нормални пратиоци детињства, али ако се не решавају на правилан начин представљају „психолошку бомбу” која може бити веома опасна по ментални развој.

„На свет долазимо с два биолошки поткована страха – од губитка подлоге и од јаког звука – а први развојни страх који се јавља на психолошкој позорници детињства јесте страх од одвајања. Овај страх настаје око осмог месеца живота, кад дете у маси лица које га окружују коначно успева да издвоји мајчин лик и почиње да реагује на мајчин одлазак. Зато се мамама и не саветује да од 8. до 16. месеца, кад је ова врста анксиозности најизраженија, остављају своје дете на дужи временски период или рађају друго дете. Aко дете није разрешило страх од одвајања на узрасту до 16 месеци, велика је вероватноћа да неће моћи да се одвоји од мамине сукње у предворју вртића, а о рекреативној настави или летовању-зимовању са другарима неће бити ни говора”, каже др Милица Пејовић-Милованчевић.

Страх од мрака је чест пратилац детињства, јер, како каже овај дечји психијатар, сцена у којој окупано анђелче у својој соби, после пољупца маме и гашења светла, одлази у свет снова постоји – само на филму. У реалности, деца су обично престрашена кад њиховом собом загосподари мрак – маме нема, звуци се појачавају, а тама почиње да се доживљава као застрашујућа.

– Брига за родитеље и страх од смрти су страхови средњег детињства – они се јављају око пете године живота, кад дете почиње да примећује да ствари око њега нестају – а „ако је увело цвеће у вази, може и мама да нестане”. Ова страховања се нарочито интензивирају ако је дете у овом периоду искусило смрт ближњег свог. Не треба заборавити ни страх од развода родитеља и подсетити маме и тате да дете сваку свађу и „узвичнике” у разговору на језик своје логике „преводи” као потенцијални развод. Међутим, баш као што се плаши за родитеља, тако се плаши и од родитеља – страх од казне је моћан страх детињства! –подсећа наша саговорница.

Катарина Ђорђевић
[објављено: 11.12.2006.] Politika

Ovo boldovano sam lièno video sa jack-jack-om... Prilazi dete kuèencetu koje veselo ma¹e repom, ma idila holivudska, kad se prolomi vrisak: neeeeeeee, odgri¹æe ti ruku!!!!!! I nalupa dete ¹amarima :][ :][ :][ :][ Mi se nismo opasuljili od scene sledeæih nedelju dana...

Maslacak

Haha... znam tu Milicu Pejovic :>

Moja sestra se plasi nenormalno... i mraka, i svetla, i da ostane sama u kuci, i svih mogucih zvukova... cim nesto kvrcne, ona razvija horor u glavi... Eto, pre neko vece je u sred noci dosla u moj krevet da spava jer se nesto uplasila...
Niko u porodici nije takav, ne znamo sta joj je :K Ranije je bilo bas nepodnosljivo, sad je vec polako prolazi, ipak je osmi razred...ali i dalje je preterano.
Sa druge strane, pasa na ulici se uopste ne boji, a mama vristi kad ih vidi :> :>

Al-Jasmina

I moja mama strepi od pasa..
Mislim da pse izuzetno nervira takvo predubedjenje,
tako da ceo copor glasno negoduje :K

Dukica

Uh,i ja ih se plasim! Podsecaju me na grupu dizela iz 92 god,sa koznjacima,kapa trenerkama i air max 4,od kojih sam bezala da  mi ne bi ukrali nesto,ili me u najboljem slucaju pljunuli! :K :K :K

Kad naidjem na pse,samo usporim korak,jer sam cula da ih brz i panican hod,nervira i uzbudjuje,i trudim se da sabijem strah,jer ga osecaju.
Jednom me je napao kad sam vozila bajs. I to na Adi negde. Auuuu..Samo sam osetila njegovu vlaznu njusku na mojoj sveze izdepiliranoj nozici. Vozila sam za Tour de France! :run

Al-Jasmina

Quote from: Dukica on 14-12-2006, 14:14:15
Uh,i ja ih se plasim! Podsecaju me na grupu dizela iz 92 god,sa koznjacima,kapa trenerkama i air max 4,od kojih sam bezala da  mi ne bi ukrali nesto,ili me u najboljem slucaju pljunuli! :K :K :K

Kad naidjem na pse,samo usporim korak,jer sam cula da ih brz i panican hod,nervira i uzbudjuje,i trudim se da sabijem strah,jer ga osecaju.
Jednom me je napao kad sam vozila bajs. I to na Adi negde. Auuuu..Samo sam osetila njegovu vlaznu njusku na mojoj sveze izdepiliranoj nozici. Vozila sam za Tour de France! :run

VOLIM te :)

Moja epizoda kad sam se UPLASILA do kosti je bila kad sam isla
na aerobik, bila je zima, sneg i ja krenem peske da lagano trcim sa sve rancem...
Kad ne lezi vraze opkoli me chopor i pas za kog vidim da je mesanac Dodza i Pit Bula krene da mi zvace jaknu...
Iako sam se plasila, sve vreme sam se terala da im tepam,
te kuco ovo te kuco ono...
jer mislim da bih golim rukama rastrgla tog psa da mi je zagrizao bilo koji deo tela...
Volim zivotinje ali ovo je bio neobican slucaj da sam imala probleme
i zaista mi taj dzukac ide na...

I zaista me plasi perspektiva bitke sa zivotinjom
koja god da je...
Nije nam u prirodi da se branimo zubima pa je nefer :)
sem kad imas krampone...i neku motku
onda se zivuljka buni

Morpheus

Da cu se probuditi u sanduku ziv zakopan!

stef


Darker

Ma opu¹teno, ste gledali Kill Bill?
Mene su d¾ukci mirijevski vijali par puta, ali me ne pokoleba¹e u ljubavi. A burazu su otkinuli parèe lista, sad ih voli jo¹ vi¹e:-)

cvjetic

ja se najvise bojim da me ne napadne neki manijak... :shock :shock

Smrda

pa i mene su izujedali par puta,ali...nema veze....
tako sam se i ocelicila...
a manijaci...i toga ima..
nego ja imam jedan realan strah koji mi je danas pao na pamet..
nije nesto revolucionaran i ponekad ga prevazidjem,ali..
uzasan mi je trip da progutam pilulu ili tabletu...katastrofa...
ne znam da le strah bas prava rec,ali...znam da nesto mi se ne da..
cak i andol prepolovim...

Al-Jasmina

Cico mala...
:cvet

Mene je veceras startovao celavi iz magle u kolima...
i kao : Ovo je sudbina........ da te vozim.... daj da razmenimo brojeve...

Ali nije me vise strah, navikla sam na manijake ..nekako ZNAM i isijavam spoznaju da mi taj neko ne moze nista, da sam JA opasna i gadna,
i da ide vec jednom...

ali da je neka rulja u pitanju...isijavala bih ja strah itekako
i neku mantricu :)

Morpheus

Sa dzukcima nemam problema.Istina,zivim u Kumodrazu gde ih stvarno ima koliko hoces ali lepo sam ih podmitio kad sam se doselio gore i od tada je dovoljno samo da im zviznem kad se nocu vracam kuci i uopste me ne diraju.Al' ovo sa sandukom me ubija...