Dioksin

[Bred]

Dioksin
Izvor: Wikipedia

Pod dioksinom smatramo bilo koju hemikaliju koja sadr¾i hlor (Cl), ugljenik (C), kiseonik (O) i vodonik (H), a da su pri tome meðusobno povezane na neki specijalan naèin. Molekuli dioksina sadr¾e 3 meðusobno povezana prstena atoma. Termin dioksin podrazumva sve diokdine, bilo koji pojedinaèni dioksin ili neku grupu dioksina. Ali, uglavnom pod terminom dioksin podrazumevamo najtoksièniji od svih TCDD.

Neki nauènici veruju da su dioksini jedni od najtoksiènijih komponenti napravljeni od strane ljudi. Dioksini su ne¾eljeni nusprodukti formirani tokom hemijskih procesa u koji su ume¹ani Cl i pojedina jedinjenja C i H. Dioksini se foriraju kada se hlorni gas upotrebljava za izbeljivanje papira, za proizvodnju pesticida, antiseptika na bazi Cl ili pri spalivanju pojedinih Cl jedinjenja. Dioksini nemaju komercijalnu upotrebu i ne postoje dokazi da se proizvode od strane ¾ivih organizama. ©umski po¾ari proizvode dioksin ali u malim koièinama. Hemijske osobine

Diksini su hem. stabilni, znaèi da se ne razbijaju na manje komponente. Stoga, jednom proizveden dioksin postoji u prirodi dugo vremena. Nauènici su prona¹li dioksin gotovo svuda, vodenim tokovima, vazduhu, ¾ivotinjama, ribi i èoveku.

Dioksini se formiraju tokom hem. procesa koji sadr¾e molekula Cl, C i H. Molekuli koje formiarju dioksni, obièno sadr¾e grupu atoma koja se zove fenol grupa. Fenol je prsten od 6 C atoma - benzenov prsten, koji je povezan sa kiseonikovim i vodonikovim atomom. 2 fenola mogu da se pove¾u meðusobno povezivanjem atoma O sa jednog fenola i atoma C na drugom fenolu i obratno. Ako je atom Cl takoðe povezan sa molekulom onda s formira dibenzo-p-dioskin ili samo dioksin.

Danas se zna za 75 razlièitih tipova dioskina. Svaki molekul dioksina sadr¾i 12 atoma C dva atoma O i ukupno 8 atoma Cl i H. Svaki dioksin je osoben po broju C atoma na koje su povezani atomi Cl. Molekul koji sadr¾i atome hlora na pozicijama 2, 3, 7 i 8 se naziva 2, 3, 7, 8 – tetrahlorodibenzo – p – dioksinili TCDB.

Dioksini se ne razla¾u lako u vodi, ali se zato dobro razla¾u u uljima i mastima. Iz ovog razloga oni te¾e da se akumuliraju u lancu ishrane. Dioskin u vazduhu padne na biljke, ¾ivotinje pojedu ove biljke i mala kolièina dioksina se sa svake biljke akumuluje u ¾ivotinji. Ove ¾ivotine dalje ulaze u lanac ishrane èime se dioksin koncentruje jo¹ vi¹e. Ovaj proces se naziva biomagnifikacija.


Toksiènost

Neki nauènici veruju da su dioksini izuzetno toksiène supstance. Laboratorijska istra¾ivanja su pokazala da zamorèiæi umiru uginu i od izuzetno malih kolièina kad ih pojedu. Hrèkovi mogu da pre¾ive i mnogo veæe koncentracije. Nauènici su sproveli obimna istra¾ivanja, radi utvrðivanja koliko je dioksin opasan po ljude. Ljudi spadaju u srednji nivo osetljivosti na dioksin. Po¹to su dioksini stabilna jedinjenja koja se ne razla¾u lako, èak i male dnevne doze mogu da se akumuliraju do nivoa kada su opasni. Nauènici veruju da su dioksini toksièni zato ¹to im njihova velièina i oblik omguæava da imitiraju hormone, prirodne hemikalije koje imaju ulogu nosioca informacija u telu. Hormoni kontroli¹u rast, razvoj, reprodukciju i funkciju organa. Kada toksini funkcioni¹u kao hormoni oni mogu da ometu normalan telesni razvoj i funkciju. TCDD ima 4 atoma Cl povezana sa ugljenikom na dalekim krajevima molekula (na pozicijama 2, 3, 7 i ¹to im daje skoro ravan oblik. Dioksini sa vi¹e ili manje atoma Cl u molekulu imaju neki drugi oblik sa smanjenom i nikakvom toksièno¹æu. Nauènici veruju da im ovaj ravan oblik upravo omoguæava da imitiraju hormone. Dioksini takoðe mogu da izazovu poremaæaj rada jetre, jake glavobolje, gubitak mase, akne, o¹teæenje nervnog sistema i dr. Takoðe mogu da izazovu probleme sa imunim sistemom, reprodukcijom enzima i genima.

nastavak -> http://sh.wikipedia.org/wiki/Dioksin