Sta sve moze da ugrozi vezu?

[Bred]

Љубоморни хајдук
Љубоморно и несигурно срце ће пронаћи извор за сумњичавост и неповерење и у најбезазленијим гестовима и коментарима партнера 
 
На почетку само љубав



Љубомора постоји откад је света и века, једнако међу богатима и међу сиромашним, па је постојала и међу хајдуцима. Да је жив Иван Бабејић, последњи српски хајдук, могао би вам испричати занимљиву причу о свом личном искуству на ову тему. Пошто је већ деценијама мртав његову причу на наук и опомену свим мушкарцима испричаћу ја.

Бабејић је, као сваки прави хајдук, имао љубавницу, једну од оних због којих љубомора има оправдање, извесну Драгињу Петровић, удату жену. Драгињин је муж био прави пример наглог али и наивног Србина: о неком празнику убио је зета јер му је овај на растанку, ’за срећан пут’, пољубио жену. Док је Драгињин муж у тамници тражио трачак наде и зрнце светлости, због убиства недужног и по питању љубоморе сасвим невиног човека, она је тражила срећу. И то у загрљају немилосрдног Ивана Бабејића. Све док у њен живот није ушетао Миша Илић. Тада је по ко зна који пут доказана научна чињеница да ће жена за свог љубавника све учинити. Спашће га и сигурне смрти под условом да љубавник број један поверује у причу о љубавнику број два. У овом случају то је овако било:

Када је једног дана ненајављено кренуо пут Драгињине куће, Мишу Илића су на вратима уместо насмејане љубавнице дочекали намргођени, љубоморни Иван Бабејић и зјапећа, црна цев разбојникове пушке. Спасла га је Драгиња речима: „Зар да ми убијеш најбољег пријатеља?”.

Пријатеља?

Опасан је љубоморни хајдук, толико да је спреман да убије, али чак се ни бес суровог Бабејића не може мерити са бесом преварене и љубоморне жене. Миша Илић имао је супругу и сусрет са њом је њега и Драгињу коштао скупље од онога са хајдуком. Жене лако ’намиришу’ превару и када је открију често су сурове у својој освети. Илићева жена је, када је затекла мужа и Драгињу у загрљају, дивље избичевала обоје. Прошла је некажњено.

Све се ово дешавало тридесетих година прошлог века... Шта се променило?

С времена на време чујем како је љубомора последица праве и јаке љубави. Где нема љубоморе нема ни љубави, кажу. Да ли је баш тако?

Љубомора. Љубав која мори.

Како би једна непријатност могла представљати суштински састојак најлепшег осећаја на читавом свету.

Љубомора је осећање које потиче из несигурности, пре свега личне, а тек потом у партнера.

Шта ли сада ради? Где ли је?

Са ким?

И ваша ће вам веза, уместо да буде путоказ ка мирној луци, донети неспокој беспрегледне и узбуркане пучине у чијим се таласима можете лако удавити.

Пошто жена попут Драгиње нема много, за љубомору ћете тешко наћи право оправдање. Размислите, није ли прави извор овог непријатног осећања у вама? Покушајте да на папир ставите све ваше врлине и особине због којих би неко са вама желео да буде – нисте сурови хајдук грозне нарави, почните одатле.

Осетићете се боље, сигурније. Љубоморно и несигурно срце ће пронаћи извор за сумњичавост и неповерење и у најбезазленијим гестовима и коментарима партнера.

Зашто ли га тако гледа?

Шта ли је значило оно што је рекла?

Питањима, када једном упаднете у ту замку, нема краја. Крај се, на тај начин, ближи вашој вези.


Борко Павићевић
[објављено: 27.08.2006.]

<a href="http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=4871" rel="nofollow">Izvor</a>