Nova otkriæa u potrazi za lekom protiv Alchajmerove bolesti

[Bred]

 Autor: Kerol Pirson

Struènjaci predvidjaju globalnu epidemiju Alchajmerove bolesti kako svetska populacija stari. U centru njihove pa¾nje je trenutno hormon koji bi mogao da naznaèi ko ima veæe ¹anse da dobije Alchajmerovu bolest ili neku drugu vrstu demencije.


Velièina mozga dovedena u vezu sa demencijom
Oèekuje se da æe do 2050. godine, broj ljudi koji imaju Alchajmerovu bolest da se uèetvorostruèi. Za samo 40 godina, struènjaci ka¾u da æe se poveæati sa svakog 350. èoveka na svakog 85. Mnogima æe biti potrebno vi¹e nege.

Istra¾ivaèi ka¾u da znaèajni porast ¾ivotnog veka na globalnom nivou postaje osnova za pronala¾enje re¹enja za prevenciju, odlaganje, usporavanje i leèenje Alchajmerove bolesti i demencije povezane sa njom.

Pacijentu se snima mozak magnetnom rezonancom. Snimci æe pokazati velièinu i zdravstveno stanje njegovog mozga. Doktorka Suda Se¹adri je jedna od istra¾ivaèa na Univerzitetu Boston i koautor nove studije o demenciji.

"Mozak se kod svih ljudi smanjuje kako starimo, ali se kod nekih smanjuje br¾e, a kod nekih sporije. Ukoliko se smanjuje br¾e, u veæem ste riziku za razvoj demencije i Alchajmera", obja¹njava doktorka Se¹adri.

U studiji je ispitivan leptin, hormon koji poma¾e u kontroli apetita. Nauènici su ustanovili da ljudi èiji mozak sadr¾i veæi nivo leptina, imaju manje ¹anse da obole od Alchajmerove bolesti ili nekog drugog oblika demencije.

Nauènici su prouèavali nivoe leptina kod vi¹e od 700 starijih osoba koje nisu imale demenciju. Osam godina kasnije, snimljen je mozak 200 uèesnika kada su istra¾ivaèi prona¹li vezu izmedju leptina i demencije.

"Osobe koje su imale visoke nivoe leptina imale su samo 6 odsto rizika za razvoj demencije tokom tih 12 godina, u odnosu na 25 odsto rizika kod onih sa ni¾im nivoima leptina", ka¾e doktorka Se¹adri.


Broj obolelih od Alchajmerove bolesti bi do 2050. mogao da se uèetvorostruèi
Tokom studije, nauènici su merili velièinu mozga kako su uèesnici bili sve stariji.

"Takodje smo prouèavali deo mozga koji se naziva hipokampus, koji je veoma va¾an za stvaranje kratkoroène memorije, kao ¹to je priseæanje pin broja ili naèina na koji æete stiæi negde. Ako hipokampus ima potrebnu velièinu, znaèi da imate manje ¹anse za pojavu Alchajmerove bolesti", zakljuèuje doktorka Se¹adri.

Izve¹taj je objavljen u èasopisu Amerièkog medicinskog udru¾enja. Nauènici su naznaèili da bi, ako njihov rad bude potvrdjen, to moglo da vodi daljim istra¾ivanjima o tome kako stil ¾ivota utièe na prevenciju i leèenje bolesti povezanih sa starenjem, kao ¹to je Alchajmerova bolest.

http://www.voanews.com/serbian/2010-01-09-voa5.cfm