Codex_Alimentarius - ZAMISLIMO SE

SPAJALICA · 23-02-2010, 13:17:08

Dobila sam ovaj mail. Mo¾da sam zakasnila sa ¹irenjem vesti, ali me interesuje va¹e mi¹ljenje.....Prosto ne znam ¹ta da mislim i koliko su informacije taène....

Codex_Alimentarius - ZAMISLIMO SE

Nije teorija zavere nego vazna informacija. Kao da je smak sveta poceo, a mi ga ne primecujemo....

Codex Alimentarius

Verovatno veæina nas nije èula za Codex Alimentarius, zar ne? Ako niste èuli za njega, to znaèi da je elita postigla svoj cilj, jer im upravo to najvi¹e odgovara. Kada biste znali ¹ta je Codex, njihov opstanak bi bio ugro¾en.
Upravo to ¾elim postiæi ovim blogom, jer Codex dolazi. Biæe stavljen u upotrebu 31. decembra ove godine. Mo¾da vam u ovom trenutku to ni¹ta ne znaèi, ali po¹to vam sad obrazlo¾im u èemu se Codex sastoji, biæe vam jasno. Ako posle toga poènete da razmi¹ljate o njemu, moj cilj je postignut.

©ta je zapravo Codex?

Codex Alimentarius je skup pravila za regulaciju poljoprivrede i potpunu kontrolu hrane od semena do konaènog proizvoda.

Evo ¹ta praktièno znaèi njegova primena:

- Pod Codexom vi¹e nije potrebno obele¾avati ¾ivotinje koje su genetski
modifikovane, ¹to je do sada bilo obavezno.

- Svo povræe i seme æe biti izlo¾eno zraèenju. Trenutno se to radi samo kod semenja i povræa koje je dugo u transportu, kako bi ostalo sve¾e ¹to du¾e.
Pod Codexom æe to biti obavezno za svo meso.

- Uvoðenjem Codexa æe sve ¾ivotinje, koje se uzgajaju za hranu ili mleko, morati da dobiju Monsanto hormon rasta i Monsanto antibiotike. Inaèe, Monsanto je najveæi proizvoðaè genetski modifikovanih ¾ivotinja na svetu.

- Ljudi æe oboljevati zbog upotrebe genetski modifikovane hrane. Tu uskaèe farmacija, koja æe im nuditi pomoæ u obliku svojih lekova. Gotovo svi prirodni lekovi æe biti zabranjeni i oznaèeni kao opasni, a dozvoljeni æe biti samo farmaceutski proizvodi.

Neka mi neko ka¾e da je hemija zdravija od prirodnih proizvoda. Prirodni lekovi su konkurencija farmaciji, pa ih zato ¾ele ukinuti. Vitaminski dodaci æe moæi da se dobiju samo na recept.

- Codex u osnovi spreèava i ukida prirodno organsko povrtarstvo.

Da jo¹ jednom podvuèem. Codex Alimentarius æe svu kontrolu nad hranom dati u ruke farmaciji i Monsantu kao najveæem proizvoðaèu genetski modifikovane hrane. Ako se ovo sprovede, u roku od 10 godina na policama u samouslugama imaæemo samo genetski modifikovanu hranu, a organske vi¹e neæe biti. Ratari æe svake godine morati da kupe seme od Monsanta, a to seme ima ugraðen gen koji spreèava dalje razmno¾avanje. Drugim reèima, biljke ne proizvode seme, pa ratari svake
godine moraju ponovo da ga kupuju. Naravno, od Monsanta.

Ironija je u tome da æemo mo¾da u proseku ¾iveti du¾e, ali æe kvalitet ¾ivota biti jo¹ manji od ovog sada, jer æe ishrana biti nekvalitetna. Hroniène bolesti su inaèe u porastu, farmacija æe nam prodavati svoje proizvode, tako da æe i oni uzeti svoj deo kolaèa.

A sada ono najstra¹nije. Kao posedica uvoðenja Codexa na svetskom nivou, predviða se da æe umreti oko 3 milijarde ljudi. Za¹to? Zbog nesta¹ice (skupe) hrane, èak i od bolesti od kojih je moguæe ozdraviti, jer æe prirodni lekovi biti zabranjeni a imunitet oslabljen zbog nekvalitetne ishrane.

Gde je re¹enje i ¹ta se mo¾e uèiniti?

©irite ovu vest. Recite svim prijateljima, poznanicima, ¹kolskim prijateljima, kolegama, porodici i jednostavno svima koje poznajete. Pi¹ite blogove, ¹aljite mailove, prièajte o tome. Vremena je malo, ali jo¹ nije prekasno.

Codex treba da stupi u upotrebu 31. decembra 2009. i zato treba po¾uriti.

Za Codex je zadu¾ena posebna Codex Alimentarius komisija. 1994. godine su poku¹ali da uvedu Codex u SAD, ali su ljudi videli o èemu se radi i naveliko pisali lokalnim politièarima, kongresmenima.
Trgovaèkim lancima je postalo jasno da æe propasti ukoliko se uvede Codex, pa su i sami lobirali za spreèavanje njegovog uvoðenja. Zajedno su postigli da Codex na kraju nije uveden. Zatim se komisija okrenula ka Evropi i, prema svim znacima do sad, tu æe im uspeti. Raèunaju na veæu podeljenost trgovine I slabiju komunikaciju meðu dr¾avama, ¹to je taèno. 31. decembar je dan D.
Ali jo¹ nije kasno, zato vas molim da ¹irite vest.

©ta ako se Codex stvarno uvede?

U tom sluèaju vam toplo preporuèujem da jedete ¹to je vi¹e moguæe domaæe hrane. I jo¹ ne¹to vrlo va¾no. Èuvajte seme!!! Uvoðenjem Codexa æe biti te¹ko ili gotovo nemoguæe kupiti genetski nepreraðeno seme.
Zato ih obavezno èuvajte kod kuæe. Ako imate moguænosti, poveæajte svoju ba¹tu i poku¹ajte da ostavite ¹to veæe zalihe zimnice, kako biste i preko zime mogli da jedete ¹to vi¹e zdrave hrane. Budite oprezni ¹ta kupujete. Najèe¹æe su proizvodi veæih i najvi¹e reklamiranih proizvoðaèa ustvari najgori po zdravlje.
--------------------
evo jo¹

©ta je Codex Alimentarius?

Codex Alimentarius je organizacija, osnovana pre 40-ak godina od strane Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) i Organizacije za Hranu I Poljoprivredu (FAO) pod pokroviteljstvom UN.
Codex je bio osnovan sa dobrom namerom da se za¹tite potro¹aèi i uvede kontrola sigurnosti hrane.
Pod svojim krilom Codex ima vi¹e od 20 dr¾avnih komisijakoje rade na tome da defini¹u standarde i smernice, koje na meðunarodnom nivou kontroli¹u proizvodnju i sigurnost hrane. Jo¹ jedan cilj je i re¹avanje problema vezanih za genetski modifikovanu hranu i biotehnologiju.
Na ¾alost, vremenom je ova organizacija pala pod uticaj velikih farmaceutskih i poljoprivrednih korporacija i proizvoðaèa genetski modifikovane hrane. Umesto da ¹titi interese potro¹aèa, danas Codex Alimentarius predstavlja interese ogromnih korporacija, kao ¹to je Monsanto.

Codex Alimentrius nije zdravstvena komisija, nego komisija za trgovinu.
Prioritet Codexa je za¹tita interesa velikih kompanija za proizvodnju hrane i lekova, a ne zdravlje potro¹aèa.
Codex Alimentarius je usko povezan sa Svetskom Trgovinskom Organizacijom (WTO). WTO koristi smernice, razraðene Codexom, da bi uvodila nova pravila i standarde u meðunarodnu trgovinu.
Koja pravila nameæe Codex Alimentarius?
Pravila koja nameæe Codex, uvedena su sa ciljem da osiguraju zaradu ogromnih korporacija koje proizvode hranu kao i firmi koje se bave genetskim in¾enjeringom. Ova pravila predstavljaju ogromnu opasnost po zdravlje svakog stanovnika planete.
To ¹to oni predla¾u je apsurdno.
Prirodni dodaci ishrani, alternativni lekovi, vitamini i minerali æe tim zakonom biti zabranjeni, dok æe se otrovne hemikalije koristiti kao dozvoljeni dodaci u ishrani. Veæina namirnica æe biti podvrgnuta zraèenju, a genetski modifikovana hrana neæe vi¹e morati da bude obele¾ena sa GMO.

Kriterijumi koje Codex nameæe:

1. Genetski modifikovana hrana:

Uvoðenje genetski modifikovanih proizvoda na globalnm nivou. GMO kampanja se vodi od strane SAD-a i Kanade, a Evropa æe morati da popusti pod njihovim pritiskom.
Prodaja semena "Terminator" æe biti dozvoljena na meðunarodnom nivou. Uvode se novi GMO ¾ivotinjski proizvodi. GMO proizvodi vi¹e ne moraju da nose oznaku GMO na etiketi.

2. Ekolo¹ka poljoprivreda:

Smanjenje standarda eko-poljoprivrede. Podr¹ka na dr¾avnom nivou ogromnim poljoprivrednim korporacijama sa "isplativijom" proizvodnjom. Uvoðenje razlièitih sintetièkih aditiva i metoda procesiranja u eko-proizvodnju.
Prema ovom zakonu, eko-proizvoðaèima je od sada dozvoljeno da svoje proizvode podvrgnu zraèenju.
Na etiketi eko-proizvoda ne moraju da budu navedeni sastojci ne-organskog porekla.

3. Aditivi:

Vi¹e od 300 razlièitih aditiva (veæinom sintetièkih) su odobreni kao "sigurni". Meðu njima su aspartam, BHA, BHT, potassium bromat, tartrazine itd.
Ne uzima se u obzir potencijalan rizik dugoroènog kori¹æenja namirnica sa tim aditivima

4. Procenat pesticida u hrani:

Dozvoljene su povi¹ene koncentracije vi¹e od 3,275 vrsta pesticida u hrani, ukljuèujuæi i one za koje se zna da su kancerogene ili remete rad endokrinog sistema, na primer, 2,4-D, atrazine, methyl-bromide. Ne uzima se u obzir rizik po zdravlje koje nosi dugoroèno kori¹æenje namirnica sa pesticidima.

5. Hrana i dodaci:

Minimalna dnevna doza vitamina i minerala je spu¹tena za 75%. Postavljena je o¹tra granica izmeðu hrane i lekova. Hranljive materije æe od sada spadati u kategoriju lekova. Dodaci ishrani æe morati da se podvrgnu klinièkim ispitivanjima, ¹to je preskupo za veæinu malih i srednjih proizvoðaèa. Ovo daje zeleno svetlo velikim korporacijama i uni¹tava ostale.
Spu¹tanje zvaniène minimalne dnevne doze hranljivih materija æe imati ozbiljan negativan uticaj na zdravlje èoveèanstva.

6. Èinjenice:
Britanija je prihvatila Codex Alimentarius bez obzira na protest vi¹e od milion stanovnika.
Èe¹ka je jedina èlanica Evropske Unije koja se jo¹ uvijek odupire Codexu.

Sve dr¾ave èlanice Svetske Trgovinske Organizacije, na kraju æe biti prisiljene da pristanu na smernice Codex Alimentarius.

Neki upozoravaju, da je krajnji cilj Codexa:

Tretiranje svih ¾ivotinja sa antibioticima i hormonima.
100% genetski modifikovani usevi.
Proizvodi biljnog i ¾ivotinjskog porekla podvrgnuti zraèenju..
Izbacivanje sa tr¾i¹ta eko-proizvoda i prirodnih lekova.

Da li moramo da prihvatimo pravila koja nameæe Codex?

WTO odreðuje smernice svetske trgovine, a dr¾ave-èlanice moraju da po¹tuju ta pravila.

Dr¾ave-èlanice WTO-a praktièno ne mogu da odbiju smernice Codexa, jer u protivnom bivaju podvrgnute te¹kim sankcijama i ogromnim kaznama.

Primer jednog takvog konflikta je Evropska Unija, koja je zabranila uvoz mesa iz SAD-a i Kanade, od krava odgajenih uz pomoæ hormona rasta.
Zbog nepo¹tovanja pravila WTO-a Evropska Unija sada mora godi¹nje da isplati 116 miliona dolara SAD-u i 11 miliona dolara Kanadi. Takva situacija se nastavlja veæ du¾e od 10 godina, bez ikakve naznake za re¹enje.

Dakle dr¾ave koje nemaju dubok d¾ep æe morati da se slo¾e sa pravilima koje nameæu WTO i Codex.

http://www.youtube.com/watch?v=JwWxHL5pbik

http://www.codexalimentarius.net/web/index_en.jsp

SPAJALICA · 24-02-2010, 20:30:36

Niko nema komentar?

philoserbiana · 24-02-2010, 23:46:10

zdravo, spajalice
cula sam za ovo od drugarice..verujem u to, mozda nece biti skoro, ali ce se svakako jednog dana to dogoditi...i nije mi potreban ovakav mejl da u to poverujem...Sv.Jovan Bogoslov je u svom Otkrovenju napisao sve ono sto se desava savremenom coveku...ima price i o cuvanju semena, i o gladi, o ugradnji cipova, o susama i poplavama...Neka nam Bog pomogne!!!
Hvala ti za pokretanje ove teme :-)

SPAJALICA · 27-02-2010, 23:31:11

Hvala ti za odgovor!

dirigent · 31-03-2010, 12:20:14

pitajte profesora adonisa da nesto iscacka o ovome, pa da stavi neku informaciju na forum

SPAJALICA · 31-03-2010, 12:49:58

Ok. ©ta vi mislite o ovovme? Imate link na You Tube-u i predavanje o Codex-u.

bozana · 01-04-2010, 23:08:22

Ako se desi smak svijeta covjek je sam za to kriv. Mnogo m je bilo tesko gledati jadnog polarnog medvjeda koji se ne moze kretati, jer je led pucao i on je upadao u vodu. Ma zalost...Koliko god upozorenja da se stavi na globalno zagrijavanje, covjek ide po svom.

Adonis_Vernalis · 02-04-2010, 07:41:53

Pre nego ¹to se zamislimo, hajde da Codex Alimentarius (CA) - proèitamo, kao i sve ono ¹to se ove teme tièe. Predla¾em da poèetna taèka na¹eg zami¹ljanja bude zvanièni sajt ove organizacije:

http://www.codexalimentarius.net/web/index_en.jsp (http://www.codexalimentarius.net/web/index_en.jsp)

Ili, ako nemate vremena da sami roncate po ovom, prilièno velikom i razgranatom sajtu, evo filma koji je sama organizacija CA snimila za svoje potrebe:

[youtube=425,350]http://www.youtube.com/watch?v=aVbHj97_pMo[/youtube]

Sledeæi korak je da se sa CA upoznamo preko na¹ih profesora sa Instituta za bromatologiju. Jedan od njih je ekspert UN i FAO za aditive.

A kad neprijatelja dobro upoznamo, onda se mo¾emo prepustiti alternativnim izvorima informacija.

Ne ka¾em da se ispod divne i sjajne obrazine ove organizacije ne krije Satana lièno, ali ne ka¾em ni da se krije. Samo sam vi¹e umoran od teorije zavere, koja se mo¾e primeniti na svaku oblast na¹eg ¾ivota. Bukvalno, svaku. A za sve su krivi Nikola Tesla, koji je izmislio naizmeniènu struju, sistem daljinskog be¾iènog upravljanja i radio, Aleksandar Fleming, koji je otkrio penicilin, divni, tihi D¾onas Salk, koji je napravio prvu i najbolju vakcinu protiv deèije paralize, Volt Dizni, koji je izmislio Mikija Mausa, Aleksandar Graham Bel, koji je izmislio telefon, Mihailo Pupin, koji je svojim indukcionim kalemovima omoguæio da se telefonom pove¾u Amerika i Evropa...

©ta je ovim ljudima zajednièka crta? Pa, njihovo delo je udvostruèilo proseèno trajanje ljudskog ¾ivota, udvostruèilo ¹ansu svakom od nas da doèeka duboku starost i, na kraju, omoguæilo da svoje ¾ivote ispunimo kvalitetima koji pre njih nisu mogli da budu ni zami¹ljeni. Posle Tesle, vi¹e ni¹ta nije isto: struja je omoguæila smanjenje udela te¹kog fizièkog rada u populaciji i omoguæila razvoj telekomunikacija, kibernetike, informacionih tehnologija. Posle Fleminga, ljudi su prestali da umiru kao muve od ogrebotine na nozi ili pokvarenog zuba. Posle Salka, deèija paraliza koja je kosila decu, javlja se samo sporadièno. Posle Diznija, ljudska kultura vi¹e nije ista i postala je dostupna svima, ¹to i ne mora da bude tako lo¹e. Da nije bilo ovih ljudi, ¾iveli bismo kratko i te¹ko, jedva pismeni, a umirali od pokvarenih zuba.

A za¹to su krivi? Zato ¹to se, primenom i razvojem njihovih pronalazaka, multiplicirala i ljudska populacija na Zemlji. Obradive povr¹ine su ostale iste, a Zemljom gami¾e masa od 7 milijardi pripadnika na¹e vrste, sa tendencijom udvostruèenja. Kako tu masu elementarno ishraniti, jer svako ima osnovno pravo da jede? Da li æemo reæi Afrikancima: manje pravite decu, pa æe vam ono ¹to sami sebi proizvedete biti dovoljno? Ne, nego æemo primeniti nove tehnologije proizvodnje hrane, pa æe i oni moæi da omaste èanak. Da li æemo reæi Bu¹manima: nastavite vi da jedete one svoje bube i crve, nastavite vi da budete rahitièni i bolesni, a mi æemo da nastavimo da pucamo od zdravlja i bacamo hranu? Ne, nego æemo standardizovati energetske i nutritivne potrebe èoveka kao vrste, i svakom dati ono ¹to mu pripada. Za vi¹ak neka se pobrine sam.

Tradicionalne tehnologije proizvodnje hrane su apsolutno nedovoljne da bismo se svi prehranili. No, dobro, odbacimo nove tehnologije, vratimo se starima i obraðujmo zemlju motikom, a navodnjavajmo je ki¹om. Ko æe pre¾iveti? Ko mo¾e da ka¾e meni i mom sinu, na primer: e, ti matori umri, a ti mali ¾ivi. Za¹to bismo, recimo, od Afrikanaca to tra¾ili? Vi poumirite, jer vas je ionako mnogo? Zar to ne bi bio generator novih ratova sa starom temom? U Maðarskoj, na primer, rodilo, a kod nas podbacilo... veæ èujem pokliè: "U boj! U slavu! Nahranimo srpsku nejaè maðarskim ¾itom!" I onda nas Maðari ispra¹e, jer su nas mnogo puta do sada dobro ispra¹ili...

Da se vratim na poèetak prièe: upoznajmo "neprijatelja", ukoliko je Codex Alimentarius uop¹te neprijatelj. I oslobodite svoje umove od teorije zavere. Prete¾ak je to teret, verujte mi. Pre ili posle, postajemo pripadnicima "teorije kontra-zavere", prepla¹ena biæa koje se pla¹e i svoje sopstvene senke jer je, mo¾da, ozraèena...

Adonis_Vernalis · 02-04-2010, 07:45:08

Nije se pojavio link sa filmom, pa dupliram post, na èemu se izvinjavam:

http://www.youtube.com/watch?v=aVbHj97_pMo (http://www.youtube.com/watch?v=aVbHj97_pMo)

I da naglasim: Codex Alimentarius sigurno nije organizacija filantropa, ali ni mizantropa.

dirigent · 11-05-2010, 11:17:26

ono sto ste ovde izlozili profesore , su motivi . Motivi i namere su uvek dobre , to je neosporno , ali pitanje je KO moze garantovati da genetski modifikovana hrana ne daje nuspojave koje se odrazavaju na one koji je konzumiraju . Ja sam analfabeta , ali koliko mi je poznato povrtarstvo je vekovima podrazumevalo ukrstanje prirodnih postojecih vrsta da bi se dobilo novo seme , kvalitetnije , ali u osnovi to je bio hibrid nastao kombinacijom prirodnih sorti.
Genetski modifikovana hrana podrazumeva vestacko ubrizgavanje odredjenih genetskih predispozicija , kao da neko time zeli da kaze -> da priroda je omanula , mi cemo da je usavrsimo.

Zamislite obrnut proces (koji dovodi do istog rezultata). Genetski modifikovan covek koji je `podesen` da su mu potrebe za hranom visestruko manje i da ono sto unosi se mnogo racionalnije trosi.

Meni se cini da su oba prinicpa ravnopravna. Ko je ZA trebalo bi da mu je sve prihvatljivo. Ko je protiv , protiv je obe formulacije bilo da genetski modifikujemo hranu ili ljudski dnk.

SPAJALICA · 11-05-2010, 14:02:11

Ova tema je ¹iroka... Nameæe se pitanje i tzv. genske intoksikacije.....

dirigent · 13-05-2010, 21:14:46

upravo to je poenta spajalice

Bred · 14-05-2010, 17:57:51

Treba li gajiti modifikovane biljke
| Izvor: B92 Beograd -- Pre ili kasnije i Evropa æe morati da otvori granice za genetski modifikovanu hranu, a Srbija mora da se prilagodi takvoj situaciji, ka¾u Amerièki struènjaci.

Za sada je u Srbiji zabranjen uzgoj GMO biljaka i dok razne grupe podstièu strah od GMO hrane kod potro¹aèa, Amerika tvrdi da se jednostavno radi o tome da evropske kompanije kasne.

GMO modifikovana soja se uzgaja na 90 procenata svih povr¹ina u Americi – kukuruz na polovini. U celom svetu GMO bijke se nalaze na 434 miliona hektara. Potro¹aèi u Americi bez zdravstvenih rizika koriste hranu od genetski modifikovanih organizama vi¹e desetina godina – tvrdi porfesorka Martina Mekhalakan iz presti¾nog kalifornijskog Dejvis Kampusa .

nastavak -> http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=05&dd=14&nav_category=12&nav_id=431131

dirigent · 14-05-2010, 18:08:09

lepi debeli amerikanci...

an85 · 14-05-2010, 20:26:53

ne verujem sta bi oni nama da uvale...uskoro ce naci nekog naseg "strucnjaka" da objasni na tv-u kako je to pravo resenje...