Suicidno ponasanje

[AquArius]

 "Oni koji èine samoubilaèki akt niti ¾ele da umru, niti ¾ele da ¾ive, oni ¾ele i jedno i drugo u isto vreme" - Stengel

Samoubistvo, kao jedinstvena i duboko protivreèana moguænost ljudske vrste, prisutno je u svim istorijskim periodima razvoja èoveèanstva i u razlièitim ¾ivotnim periodima razvoja pojedinca, znaèajno menjajuæi vremenom svoj karakter u socijalnom kontekstu i unutra¹njoj dinamici liènosti

Definicija
Samoubistvo kao svesno i namerno uni¹tavanje sopstvenog ¾ivota (Milovanoviæ, 1929) podrazumeva postojanje svesti o ¾ivotu i smrti, kao i sposobnost za stvaranje odluke o samoubistvu. Ovakva definicija se mo¾e dovesti u pitanje iz vi¹e razloga. Prvo, pored svesnih èinioca, u pona¹anju èoveka, a posebno u dinamici suicida, veoma va¾nu ulogu igraju nesvesni èinioci. Tako se realizacija nesvesnih autoagresivnih impulsa m o¾e ispoljiti kroz sklonost riziènim situacijama sa fatalnim ishodom, gde je autodestrukcija oèigledna, a svesnost minimalna.

Pored toga, postojanje jasne voljne odluke je te¹ko odr¾iv kriterijum, jer i kod nepsihotiènih samoubistava impulsivnost i sna¾an trenutan upliv afekta igra veoma va¾nu ulogu, èime izlazi iz okvira iskljuèivo voljne odluke. S druge strane, kada postoji jasan poreme}aj svesti, kao kod stanja poremeæene svesti, takav èin se smatra zadesom, a ne samoubistvom u pravom smislu reèi.

Definisanje samoubistva prema ishodu tako|e nije odr¾iv kriterijum. Samoubistvo i smrt nisu obavezno povezani, kako u smislu namere, tako ni u odnosu na ishod. U dinamici èina se ni{ta nije izmenilo ako sticaj okolnosti dovede do nepredviðenog pre¾ivljavanja tj. tehnièki neuspelog samoubistva.

Ako se samoubilaèko pona¹anje pro¹iri i na ono pona¹anje koje ne vodi nu¾no do smrtonosnog ishoda, onda se postavlja pitanje koji se oblici samopovreðivanja mogu smatrati samoubilaèkim pona¹anjem, a koji ne.

Predmet prouèavanja suicidologije predstavljaja ¹iri termin- suicidalno pona¹anje, kojim su obuhvaæena izvr¹ena samoubistva i poku¹aji samou bistva razlièitog stepena ozbiljnosti.

Vrste suicidalnog pona¹anja
Nedovr¹eni suicidi po svim karakteristikama, osim po ishodu, odgovaraju grupi izvr¹enih samoubistava. Osobe koje su nekim sluèajem pre¾ivele karakteri¹e prvenstveno dezinhibicija pona¹anja, kakva se sreæe kod organskih poremeæaja CNS-a ili psihotiènih stanja.
Parasuicidi su karakteristièni za depresivne osobe, prete¾no srednjih godina, kod kojih je prisutan visok stepen inhibitorne kontrole, a motivi autodestrukcije su pored apel-fenomena, veoma izra¾eni, pa je i stepen ozbiljnosti poku¹aja samoubistva veæi.
Pseudosuicidi su karakteristièni za grupu adolescenata, nezrele i histeriène strukture liènosti, sa jasno izra¾enim apel-fenomenom, a nastali su prete¾no kao reakcija na aktuelni konflikt i niskog su stepena ozbiljnosti.

Suicidalni faktori
Dispozicije - trajan sklop potencijalnih rizika: Broken home, sklop liènosti, pripadnost ugro¾enim grupama (starost) i regionima sa visokom stopom samoubistva.
Uzroci - egzogeni i endogeni nepovoljni faktori, du¹evne bolesti, afektivne krize, iscrpljujuæe somatske bolesti, nepovoljne ¾ivotne okolnosti
Motivi -unutra¹nji subjektivni pokretaèi suicidalnih radnji u odreðenom trenutku
Svesni - dru¹tveno uslovljeni (altruistièka, obièajno- ritualna, vezana za oseæanja èasti, odgovornosti, moralne obaveze) ili uslovljeni bezizlaznom i nepodno¹ljivom situacijom
Nesvesni - autoagresija, autodestrukcija; apel-alarm fenomen; parasuicidalna pauza
Povod -neposredni egzogeni okidaè koji prazni dotle kumulirane afekte; za okolinu deluje bezazleno, dok za osobu predstavlja emocionalno sna¾an do¾ivljaj, "kap u prepunoj èa¹i" (svaða, lo¹a ocena i sl.).
Najprediktivniji faktori- M.Biro (1982) :
Starost, organicitet, usamljenost i bolest;
Depresija (prva epizoda), endogeni simptomi i besperspektivnost;
Alkoholizam, mu¹ki pol, agresivnost, dezinhibicija
Psihoze i psihijatrijski hereditet, itd...

Teorijska tumaèenja suicida
Psihoanaliza- Tanatos, okretanje agresivnog nagona ka sebi, Supe ego (krivica i samoka¾njavanje)
Adler -gubitnièki ¾ivotni stil, sticanje moæi kroz gospodarenje nad ¾ivotom i smrti,
Hornaj - raskorak realnog i idealnog Ja
Ringel- presuicidalni sindrom:
Insuficijencija, su¾avanje- kognicija, povlaèenje, depresija
Inhibicija agresije- autoagresivno rastereæenje
Bekstvo u nerealno-suicidalne fantazije
Psihièka anestezija- funkcionisanje na "dva koloseka"
Stengel- suicidalna motivacija:
Motivi "kapitulacije"- nepodno¹ljiva fizièka i/ili psihièka patnja (stid, krivica, dezorganizacija)
Motivi "agresije"-ka¾njavanje okoline, sebe- moæ
Motivi "apela"-usmereni ka ¾ivotu, promeni, uticaj na okolinu- ne manipulacija
Nuringer - kognitivni stil:
Dihotomno mi¹ljenje - tendencij a ka iskljuèivom, "crno-belom" naèinu prosu ðivanja,
Rigidno, konstriktivno mi¹ljenje - su¾avanje kognitivnog fokusa , nema alternativa
Mentalna dezorganizacijaja- haos, bez kontrole
Percepcija vremena - do¾ivljaj "zamrznute" sada¹njosti, nema predstavljanja buduænosti.   Zavisnost od polja - podlo¾nost spoljnim uticajima 
Seligman - nauèena bespomoænost
osoba izgraðuje uverenje da je nemoæna, bez nade, kada svako pona¹anje postaje nesvrsishodno, nepovezano sa pozitivnim potkrepljenjem, predstavlja gubitak kontrole nad ishodima pona¹anja i situacijom
Beck - kognitivne ¹eme
konceptualizuju iskustvo i odreðuju emocionalni odgovor i pona¹anje: depresivna kognitivna trijada (negativna procena sebe, drugih i buduænosti), beznade¾nost, kognitivne distorzije (generalizacije, selektivno mi¹ljenje,...), samookrivljujuæe i samopora¾avajuæe misli, preuvelièavanje nesreæe, uslovno povezivanje dogaðaja, itd...

Teorija liènih konstrukata-Kelly
Lièna teorija pojedinca, umesto primene teorijskog obja¹njenja
Pona¹anje osobe mo¾e se razumeti ako se posmatra sa pozicije same osobe, liènog znaèenja i svrhe koju taj èin za nju ima
Samoubistvo u kontekstu èovekovog odnosa prema smrti- pod kojim uslovima èovek radije bira smrt nego ¾ivot? Univerzalni, a ne iskljuèivo patolo¹ki aspekt samoubistva.
izbor smrti psiholo¹ki princip, a ne situaciona determinanta, pitanje dominantnih vrednosti koje su nadreðene vrednosti ¾ivota po sebi.
Ono za ¹ta je vredno ¾iveti, za to je vredno i umreti,
" ¾ivot i smrt se uzajamno validiraju" (Kelly, 1961).
Èin validacije ¾ivota, posveæen ¾ivotu ili izraz ¾ivotnog neuspeha (konstrikcija-haos)

Transakciona analiza - ¾ivotni skript, poruke i zabrane (npr.<), na osnovu èega se donose odluke kao izlaza iz nepodno¹ljive situacije, poku¹aj zadobijanja ljubavi, poku¹aj potvrde sopstvena vrednost ili osvete:
ako stvari krenu lo¹e, ubiæu se
ako se ne promenite, ubiæu se
ubiæu se i tada æe vam biti ¾ao (tada æete me voleti)
nateraæu vas da me ubijete
pokazaæu vam ko sam, èak i ako me to ubije
osvetiæu vam se, èak i ako me to ubije

Sistemski pristup- pona¹anje unutar sistema, cirkularni proces
porodi è na tradicija da se simptomi koriste u periodima krize kao na è in koji odr ¾ ava porodicu na okupu
pretnja iznenadnog sloma porodi è nih odnosa i eskalacija simptoma kroz neuspe l ne poku ¹ aje re ¹ enja problema
situacija pre æ utne negativne konotacije, kada se bez obzira ¹ ta neko poku ¹ ava da uradi, to ozna è ava kao neadekvatno
otvorene pretnje, prikrivene ¾elje da neko napusti porodicu

Suicidalno pona¹anje adolescenata (12-16 god.) - J. Srna
normalne mlade osobe, sa specifièn im kognitivn im karakteristik ama , ¾ivotnim dogaðajima i porodiènom situacijom :
nedovoljna svesnost destruktivnosti svog pona¹anja, ni pre ni posle poku¹aja samoubistva.
ne uzimanje u obzir finalnost smrti
orijentacija na sada¹njost, sa te¹koæama u poimanju buduænosti
tendencija ka be¾anju iz trenutne situacije iz koje ne vidi izlaz, bez jasne namere da umre.
te¹koæe u re¹avanju problema, posebno u okviru interpersonalnih relacija.
rigidno, konvergentno mi¹ljenje, sa te¹koæama alternativnih elaboracija problema.
dihotomno mi¹ljenje, uzimanje u obzir samo eksteremnih pozicija.
kognitivna zavisnost od sredine (polja), te¾nja da se oslone na tuðe procene, stavove, zbog èega je potrebna stabilnost porodiène sredine.
porodièna sredina se upravo opa¾a kao stresna, bez podr¹ke, sa slabom kontrolom, visokim stepenom konflkta i nedostatkom kohezivnosti

Autor: Doc.dr. Tamara D¾amonja Ignjatoviæ
specijalista klinièke psihologije

Tekst u celini preuzet sa http://www.pedagog.org.yu/suicid.php

[joehusafet]

  Ne znam da li je ova informacija zastarela, mislim da nije, ali pre godinu dana sam procitao da je na drugom mestu u Evropi po broju samoubistava, cak ne ni procentualno gledano, vec cisto, brojcano, bila, verovali ili ne, Subotica. Odmah posle Segedina."Morbus panonicus" ili "morbus hungaris", kako nazivaju sklonost stanovnika Panonske nizije ka samoubistvu, dakle madjarska bolest, itekako se spustila juznije od granice severnih nam suseda. U Segedinu je na 100000 stanovnika bilo 60 samoubistava godisnje a u Subotici 48, dakle stopa vrlo visoka, a mora se reci da mi ne zaostajemo previse.Mada, ruku na srce, prosecan suboticki samoubica je Madjar, oko 50 god. star, ima zenu i decu, ali mu i dalje nesto fali u zivotu...srbi su jos uvek prisebniji, oni lek za ne uspehe ne traze toliko u hladnom i vatrenom oruzju, pre ce posegnuti za...flasom npr.   :PI
U svakom slucaju, najbolji lek za prevenciju samoubistva, kao jedne od najbesmislenijih, verovatno patoloskih stvari koje su coveku pale na pamet, dao je davno Nusic u svojoj "Autobiografiji"...