Uskoro dozvole za rad fakulteta

[Bred]

 Izvor: B92, Politika 
Beograd -- Uskoro poèinju da se dodeljuju dozvole za rad visko¹kolskih institucija, bez kojih ni jedan fakultet neæe moæi da radi.

Politika pi¹e da iz Vlade najavljuju da æe doæi do bolnih rezova. Poplava novih fakulteta, od koji su mnogi la¾ni, kao i Bolonjska deklaracija naveli su Ministarstvo prosvete da ubrza proces registracije. Na dr¾avnim Univerzitetima korupcija je uzela maha, a pojedini profesori se nikada u karijeri nisu bavili nauènim radom.

"Ako dozvolu za rad mora da tra¾i i jedan Harvard, za¹to ne bi i bilo koji srpski fakultet. Posebno dramatièni dani oèekuju vi¹e ¹kole, koje su za sada nastavile s radom, ali bez moguænosti upisa novih studenata posle ¹kolske 2006/07. godine. Po novom zakonu, ona vi¹a ¹kola koja ne dobije dozvolu za rad prestaæe da radi u roku od dve godine od dana dono¹enja re¹enja o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za rad. Stari akademci imaæe pravo da takoðe u roku od dve godine privedu ¹kolovanje kraju.

Akreditacija je samo jedna od brojnih novina sa kojima æe se visoko ¹kolstvo u Srbiji suoèiti u narednom periodu. „Krivac” za to je Zakon o visokom obrazovanju koji je stupio na snagu u septembru pro¹le godine i koji se smatra reformskim zakonom koji treba da dovede do usagla¹avanja na¹eg visokog obrazovanja sa evropskim normama i standardima Bolonjskog procesa. (Bolonjski proces, u kome uèestvuje 45 evropskih zemalja, ima za cilj kreiranje jedinstvenog evropskog prostora visokog obrazovanja do 2010. godine. Njegovo uvoðenje u sistem na¹eg obrazovanja trajaæe postepeno tokom naredne dve godine.)

Iako smo se u svetu dièili znanjem na¹ih studenata i diplomaca, na ulazak u Bolonju nije nas primorala samo Evropa, veæ i nimalo ru¾ièasta situacija kod kuæe. Istra¾ivanja su pokazivala da od ukupnog broja upisanih studenata oko dve treæine nikada ne zavr¹i studije. Jedna treæina koja uspe da diplomira u proseku studira dva puta du¾e nego ¹to je to programom predviðeno. Studije su duge, te¹ke i skupe, a akademci se ¾ale na korupciju koju je gotovo nemoguæe otkriti i dokazati.

Ovo su samo neke karakteristike univerzitetskog sistema Republike Srbije, koje su pobrojane i u zvaniènoj publikaciji prosvetnih vlasti, a koju je pred odlazak saèinila ekipa ministra Ga¹e Kne¾eviæa.

U meðuvremenu nas je ocenjivala i Evropska asocijacija univerziteta (EUA), koja je u kljuène slabosti postojeæeg sistema visokog obrazovanja ubrojala i nepotrebno dupliranje nastavnih kadrova, infrastrukture (laboratorije, biblioteke...), slu¾bi i usluga (raèunovodstvo, studentska slu¾ba, op¹ti poslovi), neadekvatnu raspodelu prostora, zastarele programe i nastavne metode, usko orijentisane programe neprimerene zahtevu tr¾i¹ta, neadekvatnu mre¾u visoko¹kolskih ustanova, nizak nivo praktiènih znanja i ve¹tina, izuzetno mali broj diplomiranih studenata (30 odsto od broja upisanih), nemoguænost sticanja bilo kakve diplome za one koji su polo¾ili mnogo ispita a nisu okonèali studije, nepostojanje sistema kontrole kvaliteta, nejasnu upisnu politiku, diktiranu modelom finansiranja i raspolo¾ivim prostorom, izuzetno lo¹u reputaciju vi¹ih ¹kola...

Na sve ovo nadovezala su se i istra¾ivanja koja su radili sami akademci i koja su potvrðivala nalaze starijih. Tako je jedno istra¾ivanje Studentske unije Srbije meðu akademcima Beogradskog, Novosadskog, Kragujevaèkog i Ni¹kog univerziteta pokazalo da èak 60 odsto ispitanika ne pola¾e u roku ba¹ zbog obimnog gradiva. A da nije reè o lo¹im studentima pokazuje i podatak da se na ovaj problem ¾ali èak 43 odsto akademaca sa prosekom iznad 8,5. To ¹to ne daju godinu za godinom akademci pravdaju i velikim brojem zaostalih ispita (38 odsto) ili visokim kriterijumima profesora (36 odsto).

Situaciju je dodatno iskomplikovala i jedna – „dvojka”, koju smo za na¹e reformske poku¹aje dobili na evropskom ministarskom sastanku u Bergenu. Na spisku od 43 zemlje, Srbija se na¹la na 41. mestu, iznad Bosne i Hercegovine i Andore. Od zemalja u okru¾enju, u Bergenu su se najbolje plasirale Slovenija koja je na 24. mestu s ocenom 4, Bugarska na 26. s 3,7, koliko ima i Francuska. Crna Gora je pro¹la bolje od nas, na 32. i 33. mestu s 3,3 boda, koliko su dobile i Turska i Italija, dok je Hrvatska zauzela 37. mesto s ocenom 3,1. Najbolje, odnosno prve po ostvarenim reformama koje za cilj imaju da do 2010. godine stvore jedinstven evropski obrazovni prostor, bile su ©vedska i Danska sa 4,9 bodova.

Sledeæi ministarski sastanak je zakazan za 2007. godinu u Londonu, kada æe Srbija imati „popravni ispit”. Svi oèekuju mnogo bolju ocenu, jer je u meðuvremenu usvojen zakon na koji se èekalo dugo, a u pripremi je i zakon o studentskom organizovanju, koji takoðe nosi veliki broj poena."

Sve ove najave malo se tièu studenata koje oèekuje septembarski rok.

b92