SIONSKE TAJNE VELIKOG MAJSTORA

[Bred]

Kome je i kako Leonardo slao ¹ifrovane
                  poruke? Ve¹tinom autora knjige “Da Vinèijev kod” ni to,
                  bezmalo, vi¹e nije tajna. Dok se Da Vinèi kupao u reci Den
                  Braun se prikrao i odneo mu odelo. Tako smo saznali i kako je
                  kodirao svoje slike i za koga je radio. Ispostavilo se da nije
                  radio jedino za crkvu, finansijski, najzaslu¾niju za nastanak
                  veæine njegovih dela.

U vreme kada je ¾iveo Leonardo, ako je neko i znao
                  drugaèiju prièu o delu i ¾ivotu Isusovom, morao se pla¹iti da
                  o tome govori i sam sa sobom, a za javnu jeres mogla se
                  oèekivati samo smrtna kazna. To je i su¹tina problema oko koga
                  se tek sada, pravom najezdom knjiga i filmova o Da Vinèijevoj
                  tajni, digla tolika pra¹ina. Den Braun je prvi imao pameti i
                  sreæe da se seti stare prièe, ali i dovoljno ve¹tine da je
                  uèini pitkom i jednostavnom, a da ipak zadr¾i èari zagonetke.
                  Èitaoci du¾eg pamæenja znaju da je sve slièno zapoèelo jo¹ od
                  Denikena, zatim su se istom formulom poslu¾ili autori knjige
                  „Sveta krv i sveti gral“. Odmah potom je objavljeno
                  „Mesijansko proroèanstvo“, „Ime ru¾e“, Umberta Eka, a na
                  sliènom vetru prohujala je i D¾oana Rouling, deèijom verzijom
                  starih mitova i tajni. Iako je knji¾evni put veæ bio duboko
                  utaban, nije èudno da je Den Braun ipak uspeo da stvori jo¹
                  jednog bestseler giganta. Tajna njegovog uspeha poèiva na
                  ozbiljnom naporu da istra¾i manje-vi¹e dobro poznat mit o
                  istorijskoj prevari pod okriljem crkve, a s druge strane, na
                  èinjenici da prikazuje uglavnom nepoznate detalje iz ¾ivota
                  „dobrih momaka“, kao ¹to je Leonardo, i poka¾e sa koliko
                  ume¹nosti i sa koliko rizika su ipak uspevali da proture
                  istinu.
Naravno, hri¹æanska crkva je
                  lako primetila da je zahvaljujuæi Den Braunovoj knjizi dospela
                  u centar pa¾nje. Ubrzo posle njenog objavljivanja, 2003.
                  godine, pojavila se i knjiga „De¹ifrovan Da Vinèijev kod“, u
                  kojoj se deo po deo demontiraju gotovo sve Den Braunove teze.
                  Crkva je to morala da uèini i to je potpuno razumljivo. Veæ
                  dve hiljade godina ona postoji zahvaljujuæi veri svojih
                  sledbenika, a to je i po definiciji jasno podrazumevalo
                  verovanje bez dokaza. I da je Crkva htela, to ne bi moglo biti
                  drugaèije. Zvuèi gotovo neverovatno, ali, ipak, do danas
                  Crkva, uz pomoæ svih istorièara i arheologa sveta, nije bila u
                  stanju da naðe bilo kakav ubedljiv dokaz za ono u ¹ta ¾eli da
                  njeni sledbenici veruju. Sada su Den Braun i njegova „sorta“
                  dodali novo ulje na vatru na kojoj Crkva lagano dogoreva. U
                  tome je i tajna uspeha „Da Vinèijevog koda„. On je uspeo da
                  proseèno obave¹tenog èitaoca dovede do vrhunskog ushiæenja –
                  iako sasvim proseènim avanturistièko-kriminalistièkim romanom
                  – jer je op¹te prihvaæenu „istinu“ prikazao u neoèekivanom i
                  potpuno novom svetlu.
                 Uzimajuæi Leonarda, najuniverzalniji um koji je svet ikada
                  imao, i iz sredi¹njeg vremena najveæe crkvene moæi, Den Braun
                  veruje da prona¹ao krunski dokaz da nas je svih ovih vekova
                  Crkva skandalozno varala – i to namerno varala.
(http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=mit4.jpg)

Za ovu svrhu, Leonardo se zaista pokazao kao idealan
                  instrument. Leonardove slike odista odi¹u pozivom da budu
                  pa¾ljivo istra¾ene. Posmatrajuæi celinu dela, lako je uoèiti
                  da on nikada nije naslikao raspeæe Hristovo, ¹to je u
                  umetnosti tog doba predstavljalo nezaobilaznu ve¾bu. Nije
                  preterivao ni u slikanju hri¹æanskih motiva. Kompoziciju je
                  gradio matematièkom precizno¹æu. Pravio je ncrte za tenkove,
                  padobrane, helikoptere i automobile. Ni mnogo godina posle
                  njega lekarima nisu bili potrebni bolji anatomski atlasi od
                  onih koje je stotinama crte¾a, preslikanih in vivo, saèinio
                  Leonardo. Èovek kome je nauka le¾ala u kièici (mada je mahom
                  slikao prstima) veoma je dr¾ao do toga da pogledom znalca –
                  super pogledom („super vedere“) – i poklonikom bo¾anskog
                  poretka prirode, taèno prenese istinu i znanja.
Leonardo je u svakom pogledu bio èovek za koga je njegov
                  biograf, Vazari, mirno mogao da ka¾e da je „mislio jeretièki“.
                  Tvrdio je da su slikari, sa svojom nadmoænom sposobno¹æu
                  viðenja, savr¹eni medijumi za preno¹enje znanja. Kada se tome
                  doda podatak da on, na trinaest hiljada stranica svojih
                  rukopisa, nikada nije pomenuo Isusa, onda se da naslutiti o
                  kakvoj istini je razmi¹ljao kada je slikao i ¹ta je ¾eleo da
                  ka¾e, ako ne svojim savremenicima, a ono ljudima koji kao mi
                  danas èitaju Den Braunovu knjigu.
                  Den Braun ili nije ¾eleo ili nije znao da saop¹ti potpunu
                  istinu o Leonardovoj skrivenoj nameri. Mnogo vi¹e toga uèinili
                  su potonji pisci, oslonjeni na Braunov bestseler. Ono ¹to je
                  Den Braun ostavljao èitaocu samo da nasluti, da zagolica
                  njegovu ma¹tu, Martin Lun, autor knjige (nedavno objavljena i
                  kod nas) „Kljuè za Da Vinèijev kod“, ni¹ta ne ostavlja
                  nedoreèeno. Onoliko koliko su vremenom popu¹tale crkvene
                  stege, tek 300 do 400 godina kasnije postala je oèiglednija
                  prava Leonardova namera.
Tek sada sa zaprepa¹æenjem otkrivamo da je Leonardo, ne
                  samo pripadao, veæ je bio i jedan od velikih majstora Sionskog
                  priorata, odmah posle Botièelija i pre mar¹ala Francuske,
                  Burbona, viceguvernera Langdoka i Milana. Leonarda, kao i
                  Botièelija, u red sionskog priorata uveo je Andrea del Veroki,
                  kod koga je sa petnaest godina zapoèeo ¹kolu slikarstva.
Reè kriptologija potièe od grèke reèi «kriptos” ¹to
                        znaèi ,,skriven”, i ,,logos”, ¹to znaèi ,,reè”. Prvi za
                        koje je zabele¾eno da su koristili kriptografiju bili su
                        Grci Spartanci, oko 400. godine p.n.e. Oni su koristili
                        palicu sa ¹ifrom kako bi vojni zapovednici mogli da
                        tajno komuniciraju. Poruka je bila napisana na komadu
                        ko¾e ili pergamenta i omotana spiralno oko kupaste
                        palice. Kad bi se razmotala, poruka je izgledala kao
                        zbrka slova i mogla je da se èita jedino ako bi je
                        omotali oko druge kupaste palice potpuno iste velièine i
                        proporcija.
                        Atba¹ova ¹ifra je sistem u kome poslednje slovo
                        predstavlja prvo, a pretposlednje slovo drugo. U rimskom
                        pismu, ona izgleda ovako:
                        NORMALAN TEKST: abcdefghijklm
©IFROVAN TEKLST:
                        ZYXWVUTSRQPON
NORMALAN TEKST: nopqrstuvwxyz
                        ©IFROVAN TEKST: MLKJIHGFEDCBA
                        Tu ¹ifru je otkrio dr Hju D¾. ©onfild. Dr ©onfild je
                        bio jedan od izvornih istra¾ivaèa koji su radili sa
                        rukopisima sa Mrtvog mora i na svojoj izuzetno znaèajnoj
                        knjizi o biblijskoj istoriji ,,Zavera na Pashu”. Onje
                        primenio tu ¹ifru na neke svitke koji su inaèe bili
                        neèitljivi njegovim kolegama istra¾ivaèima. Ona je
                        kori¹æena da se sakriju imena u tekstovima esena,
                        zadokita i nazarena u prvom veku. U stvari, prvi su je
                        koristili pisari iz 5. veka p.n.e. koji su pisali Knjigu
                        proroka Jeremije. Ona je jedan od nekoliko sistema
                        ¹ifrovanja koji se koriste u hebrejskom jeziku.
                        U ,,Mesijanskom zave¹tanju”; Bejd¾ent, Li i Linkoln
                        su napisali da dr ©enfild u ,,Esenskoj Odiseji” opisuje
                        kako je bio fasciniran Bafometom koga su obo¾avali
                        vitezovi templari i primenio je Atba¹ovu ¹ifru na reè
                        ,,Bafomet”. Na svoje iznenaðenje, otkrioje da se reè
                        pretvorila u ,,Sofia”, ¹to na grèkom znaèi ,,mudrost”.
                        Reè ,,Bafomet” se na hebrejskom pi¹e na sledeæi
                        naèin, imajuæi u vidu da Jevreji pi¹u s desna na levo:
                        taf)(mem)(vav)(pe)(bet)
                        Kad je primenio Atba¹ovu ¹ifru na to, Sonfild je
                        otkrio sledeæe:
                        (alef)(yud)(pe)(vav)(shin)
                        ¹to je grèko ,,sofia” napisano na hebrejskom s desna
                        na levo.
                     Sofia” ne znaèi samo ,,mudrost”. Sofija je takoðe
                        boginja koja bi trebalo da bude Bo¾ija nevesta. Mnogi
                        veruju da su vitezovi templari obo¾avali tu boginju.
           
              Na osnovu poznate mitologije – a o njima se zna manje nego
                  o templarima ili masonima – Sionski priorat je bio jedan od
                  najstarijih tajnih dru¹tava, stariji, a moguæe je èak i
                  osnivaè templara. Martin Lun ovako sa¾ima istoriju priorata:
                 U vezi sa Sionskim prioratom u Francuskoj nacionalnoj
                  biblioteci postoje dva dokumenta koja su bila posebno znaèajna
                  za Bejd¾enta, Lija i Linkolna kada su 1982. pisali svoju
                  autoritativnu knjigu ,,Sveta krv, Sveti Gral” koja se bavi
                  Merovin¹kom lozom. Prvi su zagonetni Tajni dosijei, zbirka
                  naizgled nepovezanih dokumenata koji su na tajanstven naèin
                  povremeno dodavani i oduzimani. Drugo delo je poznato kao
                  ,,Cr-vena Zmija” (Le Serpent Rouge), i njega je mo¾da napisao
                  Zan Kokto jer odi¹e njegovim stilom. Ono sadr¾i genealogiju
                  Merovinga, tlocrt crkve Sen Sulpis i trinaest pesama koje se
                  odnose na znake zodijaka (ukljuèujuèi i trinaesti znak ubaèen
                  izmeðu ¹korpije i strelca: Ofiukus, ,,0naj koji dr¾i zmiju”).
                  Autori kojima se pripisuju oba ta dokumenta (ukupno èetvorica)
                  umrli su pod nerazja¹njenim okolnostima.
                 Za Sionski priorat, ili ,,Preiure de Sion”, kako se zove u
                  Francuskoj, ka¾e se da potièe od gnostièkog ili hermetièkog
                  dru¹tva kojeje vodio jedan egipatski mudrac po imenu Ormus oko
                  46. godine. ,,Ormus”je takoðe podnaziv koji je Sionski priorat
                  usvojio 1188. g. kada je promenio ime, a zvao se “Sionski
                  red”. Tada su oni o sebi govorili kao o “Ordre de la
                  Rose-Croix Veritas” (redu pravog ru¾inog krsta), ¹to ukazuje
                  na to da je Sionski priorat zapravo izvorni red rozenkrojcera.
                 Istorièari nisu znali ni za kakvu organizaciju koja se
                  odnosi na Sion sve do srednjeg veka. Opatiju Orval u Steneju
                  (jednom nazvanu ,,Satanikum”) sme¹tenu u Ardenima u severnoj
                  Francuskoj, 1070. g. osnovala je grupa monaha iz Kalabrije, u
                  Italiji, predvodena merovin¹kim ,,Princem Medvedom” (za koga
                  se govorkalo da je praunuk Dagoberta II, Sigisbert VI).” </P>
                  <P>Ti monasi su stvorili osnovu sionskog reda sa kojim su se
                  stopili, zajedno sa templarskim redom Godfroa de Bujona 1099,
                  godinu dana nakon ¹toje on osvojio Jerusalim. Godfroa de Bujon
                  nije bio samo lorenski vojvoda. Kao potomak Dagoberta II, on
                  je, kao Meroving, bio zakoniti kralj. Stenej je bio jedan od
                  dva glavna grada Merovinga. U obli¾noj Svetoj ¹umi, Vevr,
                  kralj Dagobert II je ubijen u lovu 23. decembra 679, kada je
                  kako tvrdi Den Braun, uboden u oko dok je spavao pod drvetom.
               
                  Izgleda da je preokupacija Sionskog priorata oduvek bila da
                  na evropske prestole vrati dinastiju Merovinga i njihovu lozu,
                  koja je izgubila svoje nasledno pravo posle Dagobertovog
                  ubistva. Pomoæu raznih politièkih sporazuma i brakova, sa tom
                  lozom su se vremenom orodile mnoge aristokratske i kraljevske
                  porodice, kao ¹to su Blan¹for, Gizor, Sen Kler, Monteskje,
                  Monpeza, Poe, Luzinjan, Plantar i Habsburg Loren. Zapisi iz
                  tog vremena potvrðuju da je sedi¹te Reda bila Opatija Notr Dam
                  na planini Sion, koja le¾i ju¾no od Jerusalima. Bila je dobro
                  utvrðena i sagraðena na ru¹evinama jedne vizantijske bazilike.
                  Pjer Plantar je dugo godina bio Veliki majstor
                        Priorata
                  Ono ¹to mo¾da nije tako sigurno, jeste tvrdnja da Sionski
                  priorat ima dobro dokumentovanu istoriju obo¾avanja svete
                  ¾ene”, i da po¹tuje Mariju Magdalenu, koju smatra Hristovom
                  ¾enom, kao otelotvorenje tog ¾enskog principa. Den Braun
                  posebno skreæe pa¾nju na Leonardovu “Poslednju veèeru”. Prema
                  njegovom tumaèenju, levo od Isusa je naslikana figura ¾ene,
                  Marije Magdalene, kojoj se, u preteæem stavu, sa rukom pod
                  njenim grlom, obraæa apostol Pavle, njen smrtni neprijatelj.
                  Zanimljivo je da je Vatikan, 1986. godine, zvanièno objavio da
                  crkva odbacuje ranije tumaèenje uloge Magdalene, po kome je
                  ona bila samo obièna bludnica.
                 Ovaj red je iznenada postao poznat i ¹iroj javnosti kada je
                  u mnogim zemljama sveta, pa i kod nas, objavljena knjiga
                  „Protokol sionskih mudraca“ u kojoj se propoveda
                  antisemitizam, a Jevreji se okrivljuju za „sve“. Nikada,
                  meðutim, nije potvrðeno da spis ima bilo kakve veze sa
                  Sionskim prioratom. Priorat danas spada u najtajnije od svih
                  tajnih dru¹tava. Nalazi se u okrilju Templara i u
                  hijerarhijskoj lestvici zauzima vrhovno mesto. Jedna od
                  najpoznatijih legendi o prioratu vezana je za Ren l ©ato i
                  opata Ber¾ije Sonijera i njegovo tajanstveno otkriæe tokom
                  obnove crkve. Sa onim ¹to je prona¹ao oti¹ao je u Pariz, a
                  kada se vratio u Ren l ©ato, !888, bio je bogat èovek. Crkvu
                  je bogato ukrasio èudnim ornamentima, kao ¹to je ogromni
                  sakati ðavo sa posudom svete vodice. Iznad vrata je dao da se
                  napi¹e: “U¾asno je ovo mesto”.
                  Jedine èinjenice koje mogu ne¹to da objasne su dve slike
                  koje je Sonijer kupio za vreme svog boravka u Parizu -
                  Tenijeovog “Svetog Antuna Isposnika” i Pusenove “Pastire iz
                  Arkadije”.
                                         Na slici je jedan od dokumenata reda koji se,
                        navodno, odnosi na skriveno blago Templara u Ren L
                        ©atou, u Francuskoj.
                  Sakati ðavo je prepoznat kao Asmodeus, èuvar legendarnog
                  blaga kralja Solomona. Pretpostavljalo se da je ¹ifrovani spis
                  odveo Sonijera do blaga - mo¾da blaga Katara, jeretièke sekte
                  s poèetka 11. veka, a èiji su poslednji sledbenici ¾ivi
                  spaljeni 1243. godine, po¹to su pobeðeni u Montsagaru. Neki
                  su, opet, mi¹ljenja da su bogatstvo predstavljale svete
                  knjige.
                  Henri Linkoln (jedan od autora knjige “Sveta krv i sveti
                  gral”), pru¾io je zanimljivo re¹enje ove zagonetke. On je
                  uspeo da de¹ifruje Sonijerov spis (ili bar tvrdi da ga je
                  njegov kompjuter de¹ifrovao) i da otkrije skrivene poruke
                  kupljenih slika, naroèito Pusenove, na kojima se nalazi grob
                  iz okoline Ren l ©atoa. Linkoln je ubeðen da je Sonijerova
                  tajna krajnje jednostava. Ren l ©ato je nekad nosio naziv
                  Ereda i bio je znaèajan centar Reda Templara, posveæenog
                  èuvanju Jeruselemskog hrama. Linkoln je otkrio èinjenicu da su
                  Templari u èvrstoj vezi sa Sionskim prioratom. Takoðe je
                  potvrdio da su Rozenkrojceri iz sedamnaestog veka bili u
                  stvari kaluðerski red Siona.
                  Jo¹ uvek ostaju mnoge nepoznate èinjenice. Kada je Sonijer
                  umirao, ispovedio se sve¹teniku, kasnije duboko uzbuðenom onim
                  ¹to je èuo. Sonijer je, u stvari, bio razre¹en svojih du¾nosti
                  sve¹tenika 1910. godine, ali je i dalje nastavio da dr¾i misu
                  u kapeli koju je sam izgradio. Da li je Sonijer bio neka vrsta
                  ðavolovog sledbenika ili èlan tajnog magijskog reda? Linkoln
                  na ova pitanja nije umeo da odgovori, ali je bar na zanimljiv
                  naèin pristupio razre¹avanju ove neobiène zagonetke.
                  Ako bi se istina o Leonardu, Sionskom prioratu, templarima,
                  masonima i drugim, autentiènim tajnim redovima, potra¾ila
                  dublje u istorijskom vremenu, nai¹lo bi se na temeljnije
                  upori¹te svega ¹to je bilo suprotstavljeno hri¹æanskim
                  uèenjima. Taj put neminovno vodi ka gnosticima. Mnogi su
                  skloni da veruju da je u njihovim, tzv. „apokrifnim spisima“
                  saèuvana prava slika o su¹tini Isusove misije. Njihova prièa
                  je vekovima pa¾ljivo preno¹ena i èuvana, sa namerom da se seme
                  raspe kada tlo postane pripremljeno i plodno. Taj trenutak se
                  èekao svih ovih dve hiljade godina, ali uvek, ako bi seme
                  gnostika poèelo da klija, Crkva je uspevala da preko njega
                  razastre korov straha, inkvizicije, otkupa grehova...
                  Tu istinu je, nesumnjivo, poznavao i Leonardo i nikada se
                  nije gnu¹ao crkve, bez obzira ¹to mu je „prava“ istina, ipak,
                  bila dra¾a.
        Aleksandar Milinkoviæ
<a href="http://www.planeta.org.yu/15/11mitovi.htm" rel="nofollow">Izvor</a>