Smrtna kazna? Da li je pravedna kaznena politika?

Started by Darker, 03-09-2006, 16:22:43

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

qwertz

Da, ali ko zna kakve probleme ima osudjenik!!!? Mozda je dovoljan sam sebi uz sve svoje probleme!! Ja ne bih mogao nikoga da osudim na smrt!!

yeca

Quote from: qwertz on 08-09-2006, 22:02:39
Da, ali ko zna kakve probleme ima osudjenik!!!? Mozda je dovoljan sam sebi uz sve svoje probleme!! Ja ne bih mogao nikoga da osudim na smrt!!
Kraljuizgubljeni  :K, evo ja æu da ti ka¾em kakve on probleme ima.... ®E©ÆE!!!
A mo¾da kad bi se NE DAJ BO®E tebi ili nekom tvom desilo ne¹to od ovog ¹to su ljudi naveli.... ne bi mu po¾eleo najgore??
aha, o yes  :roll:

Maslacak

Quote from: AquArius on 07-09-2006, 22:54:09
Ali kad bolje razmislim, tad ne bi nista bili bolji od tog nekog. Jer, zakon je zakon, a ljudsko bice je... pa ljudsko bice, iako neki tako ne deluju.

Bas tako...
A ima i jos jedna sitnica...i tu smrtnu kaznu neko treba da izvrsi.

Coolgemini

Daaa...stvarno uzasno za te ljude koji moraju to da rade...cuo sam da ti ljudi prolaze kroz specificne psiho-obuke da bi mogli uraditi tako neshto..Ali im se sve svodi na pritisak tastera....(nothing more :K)...ovo je crni humor :roll:

qwertz

Ja bih i njih u ztvor!!! Nema ubijanja, samo lecenja, a za to treba normalna drzava i ogromna lova!!

Darker

Pa i kuèiæe u Ovèi neko ubija, pa im ne treba nikakva psiholo¹ka terapija, a ako æemo iskreno, ne vidim neku veliku razliku izmeðu ubijanja nedu¾nog psa i nekog zloèinca, sa tim ¹to mo¾e da se desi da je to potpuno nevin èovek... A do¾ivotna se posle dobrog vladanja skraæuje na 20, a mo¾da bi trebalo bar na 30 ili 40...
Vrhunac gluposti na¹eg zakonodavstva je sledeæa situacija:recimo, Legija bude osuðen na po 40 godinica za Ðikija, za stamboliæa, za ibarsku i ne znam ¹ta jo¹... na¹e zakonodavstvo to ne sabira - to je kazna od ukupno 40 godina! On se dobro vlada u zatvoru, promeni se vlast - i eto njega za 15 god max van zatvora-ko da ni¹ta nije bilo... haos!

yeca

Pa to je tako kad neko nije za smrtnu, neko neæe do¾ivotnu, ako i hoæe onda je kratka, pa eto malo i pomilovanja za one koji se dobro pona¹aju...
Te¹ko vam udovoljiti ljudi......
A i otkud vi znate, verujem da se sigurno promene za tolike godine.... Sumnjam da æe potegnuti ponovo za sredstvom zbog kog je bio zatoèen...
Jeste li èuli da je neko ko je iza¹ao zbog dobrog vladanja odma' latio pi¹tolja i nastavio ili se bar obraèunao sa "starim poznanicima"???
Ja nisam ...

avgogh

ja sam za smrtnu kaznu, ali smatram da to nekad nije dovoljno... samo se osudjeniku prekrate muke... gledala sam pre neki dan film o nekom tipu sto je ubio vise od 50 dece u rusiji, istinita prica, i dobio smrtnu kaznu... to mi je nekako blago...
ja bih da se uvede neki vid mucenja! buuuuuuuhhahahaha  :twisted: :twisted: :twisted: :twisted:

sandric

Ja nikad ne bih ubila kuce ili macku ali nekog psihopatu bih...i ne bi mi trebala psihicka obuka....takvi ludi umovi nikada ne shvate koliko su zla naneli,oni misle da se bore i da teze necemu sto je sveto...

Coolgemini

To nisu ludi umovi...pre bih rekao mentalno bolesni..jer im nedostaje adekvatno saznanje za postovanjem zivota drugog bica i njegove slobode kao svetog :!

Darker

Смртна казна између емоција и политике
Иако после најтежих злочина многи пожеле егзекуцију извршилаца, повратак стрељачког вода у домаће право зауставио би међународне интеграције земље

(Срђан Печеничић)

– Ризикујући да ме неко оптужи за непоштовање европских вредности, морам да кажем да ми је жао што у нашем законодавству нема смртне казне. Само таква, најстрожа казна, примерена је овом злочину и последицама које је тај злочин оставио на Србију – изјавила је потпредседница Г17 плус Ивана Дулић-Марковић на дан изрицања пресуде првостепено осуђенима за атентат на премијера Зорана Ђинђића. Пре ње, увођење смртне казне јавно су тражили и представници Демохришћанске странке Србије у време трајања акције „Сабља”.
На сличан начин, емотивно, у неформалним разговорима су реаговали и многобројни грађани Србије поводом недавно донетих пресуда за свирепа убиства трогодишње Катарине Јанковић у Звездарској шуми у Београду и тринаестогодишње Тамаре Ивановић у Батајници.

Мада су извршиоци ових злочина осуђени на по 40 година затвора, многи су јавно или у себи пожелели ангажовање стрељачког вода. Тако су мислили и припадници ултранационалистичког покрета „Образ”, који у свом прогласу упућеном јавности под насловом „Захтевамо смртну казну” сматрају да тешки случајеви силовања и педофилије који потресају српску јавност сведоче о краху досадашњег начина кажњавања злочинаца, будући да „недопустиво благе казне само подстичу бујање свих видова изопачености”.

– Показало се управо супротно, да смртна казна у земљама чији је закони познају није довела до смањења броја овако тешких злочина. Смртна казна једноставно није превентивна мера – рекао је за „Политику” социолог Ратко Божовић. Он сматра да је схватање да је суровом злочинцу најбоље пресудити на ништа мање суров начин одраз стања у нашем друштву.

– Већина људи мисли да у Србији данас влада закон насиља. Имамо страшну ситуацију када грађани унапред верују да нека убиства никада неће бити разрешена, да не помињемо злочине у које је држава била директно умешана. Вапај за увођењем смртне казне у ствари представља неспремност друштва да се суочи са узроцима злочина – казао је Божовић, не негирајући чињеницу да постоје људи који су тако згрешили да се за њих ниједна казна не чини правичном.

– Ипак, држава мора појединцу да остави право да евентуално умре као исправан човек, јер увек постоји могућност да се он преобрати и искрено покаје због својих недела. Наравно, ту је и ризик од осуде невиног – рекао је он. Овоме иде у прилог чињеница да су од 1973. године 123 америчка осуђеника на смрт помилована јер су се појавили докази о њиховој невиности.

У свету се тренутно смртна казна извршава у 74 земље. Смртну казну не примењује цела Европа, са изузетком Белорусије, затим Аустралија, Канада и Нови Зеланд, док у САД ову казну познаје законодавство 38 држава. Чак у 26 америчких држава смртну казну је до 2005. године било могуће извршити и над ментално заосталом особом, па и злочинцима који су своја недела починили као малолетници. Данас се смртне казне најчешће извршавају одрубљивањем главе у Саудијској Арабији и Ираку, електричном столицом и смртоносном инјекцијом у САД, вешањем у Египту, Ирану, Јапану, Пакистану, Сингапуру, стрељањем у Белорусији, Кини, Сомалији, Тајвану, Узбекистану, Вијетнаму, док се у Авганистану донедавно примењивало каменовање.

Као и у старом Риму или средњовековној Француској, где је јавно извршење смртне казне подразумевало и представу за масе, егзекуције и данас побуђују велико интересовање јавности. Уместо некадашњег окупљања знатижељника гладних крви пред гиљотинама, радозналци сада имају прилику да у погубљењима „уживају” путем снимака који круже Интернетом, што је био случај са вешањем бившег ирачког диктатора Садама Хусеина. Бивши председник Ирака осуђен је за злочин над шиитским становништвом у једном граду на југу ове земље почетком осамдесетих година, а све остале оптужбе против њега никада неће бити судски доказане управо зато што је над њим извршена најстрожа казна. Генерално гледано, егзекуција извршилаца потпуно онемогућава да се једног дана сазна истина о њиховим злочинима која је, понекад, за породице жртава и јавност важнија од тога да ли ће они до краја живота бити у затвору или ће над њима бити извршена смртна казна.

Према подацима организације „Амнести интернешенел”, током 2006. године у 25 земаља света погубљен је најмање 1.591 осуђеник. Чак 91 одсто свих познатих погубљења извршено је у Кини, Ирану, Ираку, Судану, Пакистану и САД-у, док на извршење смртне казне тренутно широм света чека око 20.000 људи. По статистици „Амнести интернешенела”, када се једном укине, смртна казна ретко се поновно уводи. Од 1985. године, 55 држава законски је укинуло смртну казну, док су је у своје законодавство вратиле само четири. Две од њих, Непал и Филипини, затим су је поново укинуле, док је Гамбија и Папуа Нова Гвинеја нису извршавале.

Последњи пут смртна казна у Србији је извршена 14. фебруара 1992. године у просторијама Окружног затвора у Сомбору. Тада је стрељан Јохан Дроздек, осуђен на смрт због силовања и свирепог убиства девојчице. Смртну казну у Србији извршавао је петочлани стрељачки вод, чији чланови нису знали ко од њих испаљује праве метке, а ко „ћорке”. Исте године усвојен је Устав СРЈ, којим је смртна казна елиминисана из тадашњег савезног законодавства, док је остала у кривичном законодавству република Србије и Црне Горе. Сходно томе, судови у Србији су током деведесетих година изрекли велики број смртних казни за најсвирепије злочине, али оне никада нису извршене, већ су преиначене у затворске.

Професор Правног факултета у Београду Горан Илић, стручњак за кривично право, каже за „Политику” да је „брисање” смртне казне из српског законодавства био један од услова за почетак европских интеграција Србије.

– Прихватање Европске конвенције о људским правима, коју Европа сматра за своју цивилизацијску тековину, био је предуслов за пријем наше земље у Савет Европе. Тиме смо се обавезали да укинемо смртну казну, што је званично и учињено 9. новембра 2001. године, када је у тадашњем Савезном кривичном закону СРЈ донета одредба којом се смртна казна елиминише из домаћег законодавства и замењује затворском казном до максимално 40 година. Са гледишта савремене правне мисли, смртна казна је превазиђена законска санкција. Евентуално враћање смртне казне у домаће законодавство резултирало би и аутоматским прекидом наших европских интеграција – рекао је Илић за „Политику”, наглашавајући да су у Србији недавни јавни апели за увођење смртне казне најчешће изношени из дневнополитичких или емотивних разлога.

Марко Албуновић
[објављено: 17.06.2007.] Politika

dirigent

protiv smrtne kazne Joda jeste , ali zato da se posebno teskim zlocincima ukine mogucnost smanjivanja kazne ili zalbe po bilo kom osnovu.

Maslacak

Quote from: dirigent on 18-06-2007, 10:03:19
protiv smrtne kazne Joda jeste , ali zato da se posebno teskim zlocincima ukine mogucnost smanjivanja kazne ili zalbe po bilo kom osnovu.

E ba¹ to!
Najgore je kad ih puste zbog "dobrog vladanja" ili tako ne¹to...

Darker

Meni je i debilno da se sa 40 godina ka¾njava i neko ke je ubio 50 i neko ko je ubio 5 ljudi... odnosno, ne sabiraju se kazne ( k'o kod legije)

Bred

koja je svrha sabiranja d? koja je poenta nekom izreci kaznu od 220 god kad on sigurno to nece doziveti?