funkcionalna organizacija cns-a?

Started by jelka2304, 14-04-2010, 23:05:49

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

jelka2304

Da li neko zna sta treba da se prica ako izvuces pitanje funkcionalna organizacija cns-a? (c2 u ispitnim pitanjima). Da li treba kompletno gradja mozga i funkcije svakog dela ili se misli na projekcione i difuzne puteve?

jellena s

ja mislim da pricas o hijerarhijskim i difuzionim putevima

IvAAnna

jeste, to je jedna devojka pricala kod Ugresica...jel to ima u Boskovoj skripti, jer u srce nemaaaaa

mmmm

Molim kolege da mi napi¹u ovo pitanje odnosno odgovor jer nemam odakle da ga nauèim! :Bog

Bred

Kako bre nema u srcu?
Ja sam imao u srcastoj skripti ali svega par recenica ...

mmmm

Ja vas i dalje molim da mi napi¹ete odgovor na ovo pitanje po¹to izlazim na ispit sad u junu .PLEASE!!!!!! a005

an85

#6
U CNS-u postoji hijerarhijski sistem koji omogucuje da nervni impulsi sa periferije dolaze do CNS-a
aferentnim vlaknima a iz CNS-a odlaze ka periferiji eferentnim vlaknima.

Hijerarhijski sistem ima dva osnovna elementa :
* Projekcione ( relejne) neurone, primer : piramidalne celije kore velikog mozga - neuroni sa
dugim aksonima, povezuju razlicite delove CNS-a
* Neurone lokalnog kola, primer : zvezdaste celije kore velikog mozga - u pojedinim regijama se
preplicu sa projekcionim neuronima i uticu na njih

Osnovni neurotransmiter projekcionih neurona je glutamat (ali i GABA), a neurona lokalnog kola GABA
(ali i Ach, u strijatumu).
U kicmenoj mo¾dini, osnovni neuron lokalnog kola je glicin.
Glutamat, glicin i GABA su kljucni ntsm, oni deluju na receptore koji sadr¾e jonske kanale. Glutamat je ekcitatorni ntsm, njegovim oslobaðanjem se generi¹e AP na postsinaptickoj celiji. Glicin i GABA su
inhibitorni ntsm, njihovim oslobaðanjem se ote¾ava generisanje AP. Glutamat i GABA cine vecinu
neurona CNS-a, pa se oni stoga oznacavaju kao glutamatergicki i gabergicki neuroni.

Uporedo sa aktivno¹cu hijerarhijskog sistema,funkcioni¹e i difuzni sistem koji vr¹i modulaciju tj. fino pode¹avanje aktivnosti hijerarhijskog sistema. Neuroni difuznog sistema se intenzivno granaju i
obuhvataju razlicite hijerarhijske sisteme i oslobaðaju ntsm koji po pravilu deluju na receptore vezane za G-protein. Preko tih receptora se de¹ava modulacija, pa se NA, dopamin, serotonin, Ach i histamin mogu smatrati neuromodulatorima.

Hijerarhijski putevi koriste aminokiselinske ntsm. U mozgu je znatno vi¹e aminokiselina nego u plazmi.
Funkcionalno stanje mozga zavisi od odnosa ekcitatornih (posredovanih glutamatom) i inhibitornih
impulsa (posredovanih GABA-om). 1/3 svih neurona u CNS-u su gabergicki.
Difuzni sistem cine grupe jedara locirane prete¾no u mo¾danom stablu (ali i rostralno,u subkortikalnim
strukturama velikog mozga). Od 100 milijardi neurona u mozgu, samo 500 000 (0,0005%) sinteti¹e
kateholamine.Broj neurona u CNS-u koji oslobaðaju A je jako mali jer nije eksprimiran gen koji kodira
enzim PNMT (= fenil-N-metil-transferaza, prevodi NA u A). Ne psotoje simpatikusni nervi koji oslobaðaju adrenalin, A na periferiji potice samo iz kore nadbubrega

mmmm


IvAAnna