Eva “pala” na Adamovu mudrost

[Bred]

Mo¾e li se inteligencija ljudskog roda
                  objasniti pretpostavkom da su prve ¾ene radije birale pametne
                  nego zgodne mu¹karce? Nauènici tvrde da se odgovor nalazi u
                  jednom jedinom hromozomu
                  Ma koliko to nekim mu¹karcima zvuèalo neverovatno ¾ene su
                  zaslu¾ne za inteligenciju ljudske rase. Prema jednoj
                  kontroverznoj teoriji, na¹i ¾enski preci su bili dovoljno
                  mudri da prilikom izbora partnera prednost daju intelektu, a
                  ne fizièkoj snazi ili izgledu. Sa prezirom su odbacivale maèo
                  tipove, Herkulese i Adonise i odluèivale se za one mu¹karce
                  koji su zraèili unutra¹njom snagom i lepotom. Na takvom
                  izboru, èoveèanstvo, a posebno mu¹karci, duguju zahvalnost
                  ¾enskom rodu. Da su se, pak, odluèile za kr¹ne momke rumenih
                  obraza, ljudska vrsta bi se, umesto sa kosmièkim tajnama, jo¹
                  uvek nadmetala sa ¹impanzama i antilopama.
Kako nas je jedan hromozom naveo da
                        sagradimo piramide, odemo na Mesec i u bioskopu plaèemo
                        od radosti ili tuge?
Ova teorija je nastala na osnovu pomnih istra¾ivanja
                  rezultata testova inteligencije. Proseèan IQ kod mu¹karaca i
                  ¾ena je uglavnom jednak. Ali, ako se bli¾e pozabavimo
                  inteligencijom kod razlièitih polova uoèiæemo neke neobiène
                  razlike. Prvo, raspon IQ kod mu¹karaca je mnogo veæi. Kod
                  mu¹karaca je broj jedinki sa niskim IQ mnogo veæi, ali je veæi
                  i broj genija. Ovaj odnos se nije menjao od vremena kada su
                  obavljena prva merenja inteligencije. Drugo, veæa je
                  verovatnoæa da æe majka, a ne otac, preneti detetu i svoje
                  mentalne nedostatke. Ovi pokazatelji su Roberta Lerkea iz
                  Dr¾avne bolnice u Brejnerdu, u Saveznoj dr¾avi Minesota, SAD,
                  naveli na zakljuèak da su mnogi geni odgovorni za ljudsku
                  inteligenciju sme¹teni u X hromozomu.
Grupa nemaèkih genetièara je nedavno poku¹ala da doka¾e da
                  je on bio u pravu. Meðutim, njihova otkriæa su dovela do nove
                  senzacije. Ne samo da su do¹li do zakljuèka da X hromozom igra
                  glavnu ulogu kada je u pitanju inteligencija, veæ smatraju da
                  to dokazuje da su ¾ene generacijama birale pametne mu¹karce.
                  Time ¹to su davale prednost inteligenciji nad fizièkom snagom
                  na¹i ¾enski preci su pokrenuli proces koji je vremenom doveo
                  do vrlo moæne umne ma¹ine kakav je ljudski mozak
Ideja da su izbor partnera, ili seksualna selekcija,
                  uticali na pravce evolucije stara je koliko i Darvin. Darvin
                  je bio uveren da se neobiène osobine ¾ivotinja koje nemaju
                  nikakve veze sa prednostima pri pre¾ivljevanju, poput paunovog
                  repa i lavlje grive, mogu objasniti samo kao rezultat
                  kriterijuma na osnovu kojih su ¾enke birale partnere prilikom
                  parenja. Ovi ¾ivopisni ukrasi, navodno, treba da uka¾u ¾enkama
                  na to da se radi o »dobroj prilici« za parenje. Ipak, pomisao
                  da ljudski mozak mo¾e biti »ukras« koji seksualno stimuli¹e
                  stvara mnogo vi¹e kontroverzi.
Biolog D¾efri Miler sa Univerziteta Savezne dr¾ave Novi
                  Meksiko, u Albukerkiju, koji se bavi evolucijom, je ovu
                  postavku izneo pre ne¹to vi¹e od jedne decenije u knjizi »Um
                  koji se pari«. Stiven Rouz sa Otvorenog univerziteta, meðutim,
                  njegovu teoriju opisuje kao »potpuno neprihvatljivu« i »u
                  su¹tini, pornografsku«.
Osnovu za nova istra¾ivanja èini
                  postavka prema kojoj X hromozom igra posebnu ulogu u
                  seksualnoj selekciji. Svako od nas ima po 23 para hromozoma:
                  22 autozoma koji ne odreðuju pol i dvadeset i treæi, dodatni
                  par, koji ima upravo taj zadatak. X hromozom i mnogo manji Y
                  hromozom u stvari i nisu par. Mu¹karci imaju jedan X i jedan Y
                  hromozom, a ¾ene dva X hromozoma. I tako, dok ¾ene imaju po
                  dve kopije svakog gena sadr¾anog u autozomima, mu¹karci imaju
                  samo po jednu kopiju gena sadr¾anih u X hromozomu.
Evolucija se dogaða kada genska mutacija za posledicu ima
                  pojavu neke karakteristike koja osobu èini uspe¹nijom, a time
                  se poveæava i moguænost da gen koji je mutirao bude prenet na
                  potomstvo. Meðutim, veæina mutacija su »recesivne« – kada se
                  mutirani gen ukrsti sa normalnom verzijom istog gena njegov
                  uticaj izostaje. Zbog toga se mutacije na autozomnim genima
                  retko pojavljuju. Po¹to nema prepoznatljive osobine koja mo¾e
                  biti odabrana, mutacija æe vremenom nestati iz genetskog koda.
                  Kada je reè o mutaciji na X hromozomu, nazvanoj X-veza, stvari
                  stoje drugaèije. Ova mutacija se javlja kod svih mu¹karaca
                  koji je poseduju, èak i ako je recesivna, jer nema
                  odgovarajuæeg gena na Y hromozomu koji bi je poni¹tio.
                  Mu¹karci koji imaju mutirani gen razlikovaæe se u neèemu. Ako,
                  pak, ¾ene to primete i dopadnu im se takvi mu¹karci, gen æe
                  dobiti priliku da se reprodukuje i nastavi ¾ivot.
Ako su na¹i mozgovi evoluirali na ovaj naèin bilo bi
                  logièno da na X hromozomu postoji vi¹ak gena odgovornih za
                  inteligenciju. Horst Hamajster i Ulrih Cehner sa Univerziteta
                  u Ulmu, u Nemaèkoj, i njihove kolege tvrde da su uspeli da
                  doðu do takvih gena (»Trendovi u genetici«, sveska 17, strana
                  697). Nemaèki tim odluèio je da se posebno pozabavi genima
                  koji kada mutiraju uzrokuju mentalne hendikepe, verujuæi da
                  oni u normalnim okolnostima, dakle kada nisu mutirali,
                  doprinose inteligenciji jedinki.
Pregledajuæi izvode iz baze podataka poznate kao Internet
                  prezentacija Mendeljejevog nasleða kod èoveka (»Online
                  Mendelian Inheritance in Man«), skraæeno OMIM, koja
                  predstavlja katalog ljudskih gena i genetskih poremeæaja, tim
                  je na¹ao 958 poremeæaja, od kojih su 202 povezana sa X
                  hromozomom. To znaèi da X hromozom nosi 21 odsto gena
                  odgovornih za mentalnu retardiranost, iako se na njemu nalazi
                  samo 4 odsto ukupnog broja ljudskih gena. Istra¾ivaèi su,
                  meðutim, uvek bili oprezni kada je reè o vi¹ku bilo kojih gena
                  na X hromozomu zbog toga ¹to je mutirane X-veze mnogo lak¹e
                  identifikovati nego mutacije na drugim hromozomima.
                  Hamajsterov tim je morao da doka¾e da njihovo otkriæe nije, u
                  stvari, samo anomalija.
Meðutim, da li ovi geni zaista imaju veze sa
                  inteligencijom? Za neke od njih, koji jasno utièu na strukturu
                  mozga, postoje ubedljivi dokazi. Najmanje tri gena od
                  navedenih su povezani sa putevima koji reguli¹u aktivnost
                  porodice proteina nazvane GTP-aze. Holis Klajn, iz
                  laboratorije Kold Spring Harbor u Njujorku, je dokazala da
                  GTP-aze utièu na dendrite, razgranate zavr¹etke na krajevima
                  nervnih æelija (èasopis »Nature«, publikacija »Neuroscience«,
                  sveska 3, strana 217). Formiranje veza na nervnim zavr¹ecima
                  je najva¾nije za uèenje i pamæenje. Kod mnoge dece èija je
                  mentalna retardiranost prouzrokovana X-vezom, mre¾e dendrita
                  su veoma zakr¾ljale, ¹to jasno ukazuje na povezanost strukture
                  mozga i sposobnosti za uèenje.
Pored navedenog, ova tri gena nalaze se u grupi gena koji
                  kada mutiraju izazivaju mentalnu retardiranost koja nema
                  drugih dijagnostièkih simptoma (vidi dijagram). To su geni za
                  koje Hamajster i njegove kolege veruju da kada su u svojoj
                  normalnoj formi utièu na inteligenciju. D¾ozef Gec, iz Bolnice
                  za majku i dete u Severnoj Adelaidi, u Australiji, ekspert za
                  mentalnu retardiranost prouzrokovanu X-vezom, deli njihovo
                  mi¹ljenje i dodaje da je 10 ovih gena veæ pronaðeno na X
                  hromozomu, dok na autozomima nije pronaðen ni jedan. Dakle,
                  gena koji imaju najveæi uticaj na inteligenciju izgleda
                  najvi¹e ima na X hromozomu.
Ipak, Gec upozorava da ako neko ima vi¹e kopija tih gena to
                  ga neæe uèiniti genijem. »Ako na nekom ureðaju imate ruèicu i
                  njenim povlaèenjem ga mo¾ete zaustaviti, to ¹to æete ugraditi
                  jo¹ dve dodatne ruèice ne znaèi da æete ubrzati njegov rad«,
                  obja¹njava Gec.
©to se tièe drugih gena na koje upuæuje istra¾ivanje koje
                  su sproveli Hamajster i njegove kolege, njihova povezanost sa
                  inteligencijom nije toliko jasna. Jedan od njih, koga su
                  nedavno identifikovali italijanski nauènici, utièe na
                  metabolizam masnih kiselina (èasopis »Nature«, publikacija
                  »Genetics«, sveska 30, strana 436). Drugi nose kodove za
                  receptore koji ¹alju signale molekulima æelijskih membrana.
                  »Ako smo na poèetku mislili da æemo pronaæi ne¹to ¹to je
                  zajednièko svim tim genima, ispostavilo se da nismo bili u
                  pravu«, ka¾e Gec. Ipak, veæina genetièara veruje da je nemaèki
                  tim otkrio pojavu pri kojoj zaista postoji – vi¹ak gena sa
                  X-vezom koji utièu na inteligenciju. Ova pojava je u genetici
                  nazvana veliki efekat X hromozoma. Mnogi, ukljuèujuæi i
                  D¾enifer Mar¹al Grejvs, su ubeðeni da je to rezultat naèina na
                  koji su ¾ene birale partnere.
Meðutim, postavlja se pitanje gde su dokazi za to da su
                  ¾ene za partnere sa kojima æe imati decu birale pametne
                  mu¹karce? Neko æe reæi da to treba pitati frustrirane neudate
                  ¾ene koje jo¹ uvek tragaju za svojim partnerom. D¾efri Miler u
                  svom istra¾ivanju istièe koliko napora mu¹karci ula¾u u
                  poduhvate kojima ¾ele da poka¾u koliko su inteligentni i
                  dodaje da oni ne bi gubili toliko vremena pi¹uæi sonete,
                  komponujuæi i praveæi razna umetnièka dela koja nemaju neke
                  oèigledne koristi za pre¾ivljavanje ljudske rase, da ih to ne
                  èini privlaènijim za suprotni pol. Takoðe, ako ¾ene zaista
                  biraju pametnije i sposobnije mu¹karce da budu oèevi njihove
                  dece, onda bi bilo logièno oèekivati da im takvi mu¹karci budu
                  naroèito privlaèni tokom nekoliko dana kada ovuliraju.
                  Rezultati eksperimenta koji Miler trenutno vr¹i na
                  studentkinjama Kalifornijskog univerziteta u Los Anðelesu
                  pokazuju upravo to: da ¾ene koje u vreme eksperimenta nisu
                  uzimale kontraceptivne pilule, u toku plodnih dana biraju
                  inteligentne i kreativne mu¹karce, dok se ostalih dana u
                  mesecu pre odluèuju za one koji su imuæniji
Mo¾da niste znali, ali ¾ene nisu jedine koje vi¹e vole
                  inteligentne partnere. D¾efri Miler veruje da ovaj fenomen
                  va¾i i kada su mu¹karci u pitanju i da je to razlog zbog koga
                  su oba pola jednako inteligentna. Dok su na¹i mu¹ki preci
                  koristili svoje sve veæe mozgove da bi se pravili va¾ni pred
                  potencijalnim partnerkama, ¾enama je, pak, inteligencija bila
                  potrebna da prepoznaju one prave, ¹armiraju ih, zavedu i ubede
                  da ostanu kraj njih i pomognu im u te¹kom i zahtevnom
                  poduhvatu podizanja dece.
Miler prihvata mi¹ljenje da inteligencija pru¾a i druge
                  prednosti kod pre¾ivljavanja osim pukog privlaèenja partnera.
                  On, meðutim, veruje da je to samo dodatna potvrda njegovih
                  argumenata, jer evolucija ljudskog mozga ne prati obrasce koje
                  nalazimo kod drugih »ukrasa« koji seksualno stimuli¹u, poput
                  paunovog repa. Naèin na koji ¾enke pauna biraju partnera utièe
                  na to da mu¾jakov rep stalno biva sve lep¹i i veæi, a na kraju
                  takav rep postaje teret – mu¾jaci vi¹e nisu stanju da pobegnu
                  od moguæih neprijatelja. Ovo je primer kako seksualna i
                  prirodna selekcija daju suprotne rezultate od onih o kojima
                  smo govorili, a sve u cilju da rep zadr¾i svoju funkciju.
                  Meðutim, kada se radi o inteligenciji, kod koje oba procesa
                  funkcioni¹u u tandemu, ni¹ta ne ometa evoluciju. Prirodna
                  selekcija i izbor partnera zajednièki pokreæu toèak evolucije
                  napred, ¹to je za posledicu imalo trostruko uveæanje ljudskog
                  mozga tokom poslednjih 2,5 miliona godina.
Mo¾da èudi Milerov oprezan stav o vezi izmeðu inteligencije
                  i X hromozoma: »Dobro je ¹to je genetika krenula ovim putem i
                  prona¹la ovu vezu«, ka¾e on. »Meðutim, ja nisam rad da svojom
                  reputacijom stanem iza tvrdnje da je to oèigledan dokaz moje
                  hipoteze.«
Stiven Rouz, pak, ne vidi ni jedan dokaz za ovu hipotezu i
                  naziva »krajnje patetiènim« tvrdnju da je velièina i moæ
                  ljudskog mozga rezultat ¾udnje ¾ena u Paleolitu za mu¹karcima
                  koji su slikali na zidovima peæina. On ka¾e da spomenuta
                  otkriæa u genetici nemaju odgovore na glavne nedostatke ove
                  teorije. Na primer, ne pru¾aju odgovore na pitanja: za¹to su
                  ¾ene birale mu¹karce sposobnije da uèe i pamte, za¹to nema
                  dokaza da se proseèan mozak kod ¾ena razlikuje od onog kod
                  mu¹karaca i za¹to nema dokaza da postoji razlika izmeðu
                  proseènog IQ kod ¾ena i proseènog IQ kod mu¹karaca? Zatim, tu
                  je i èinjenica da, bar ¹to se dana¹njih ljudi tièe,
                  inteligentni mu¹karci nemaju vi¹e dece, veæ »èinjenice, u
                  najmanju ruku, dokazuju suprotno« – tvrdi Rouz. On, meðutim,
                  prihvata da ako su geni koji imaju veze sa sposobno¹æu za
                  uèenje i pamæenje zaista koncentrisani na X hromozomu, to
                  verovatno govori ne¹to o evoluciji i smatra da je to
                  zanimljivo i vredno izuèavanja. »Ali, principijelno se
                  protivim svakoj preuranjenoj spekulaciji«, dodaje Rouz.
Pored toga, ne vodi li cela ova rasprava o genima koji
                  odreðuju seksualno pona¹anje i inteligenciju ka priznavanju
                  postojanja genetièkog determinizma? »Nikako«, ka¾e Hamajster.
                  »Èovekova okolina ima znaèajan uticaj na ove slo¾ene ljudske
                  osobine«, tvrdi on i ukazuje na to da nije èudno da postoje
                  geni koji upravljaju na¹im seksualnim sklonostima ili navikama
                  kada je reè o produ¾enju vrste. »Postoje geni koji reguli¹u
                  sve ostale aspekte ljudskog ¾ivota.. »Garantujem da postoje
                  stotine gena koji utièu na seksualno pona¹anje. Ali je takoðe
                  oèigledno i da smo u stanju da nadvladamo svoje genetsko
                  nasleðe. To je jedna od sjajnih stvari koja je deo onoga ¹to
                  nas èini ljudima.«
Na polnim hromozomima se ne nalaze samo geni koji utièu na
                  inteligenciju. Godine 1999. ©arat Èandra i Mustafa Saifi sa
                  Indijskog nauènog instituta u Bangaloru dokazali su da se na X
                  hromozomu nalazi i vi¹ak gena koji utièu na seks i
                  reprodukciju (»Ekspozei kraljevskog dru¹tva«, B, sveska 266,
                  strana 203). Horst Hamajster smatra da nije reè o
                  koincidenciji. Izuèavajuæi ljudski genom u potrazi za genima
                  koji utièu kako na mentalnu retardiranost, tako i na funkciju
                  testisa, Hamajster i njegove kolege sa Univerziteta u Ulmu su
                  otkrili da ovih gena na X hromozomu ima èetiri puta vi¹e nego
                  na autozomima.
»Isti geni koji su neophodni za funkcionisanje ljudskog uma
                  utièu i na plodnost u testisima", ka¾e Hamajster: "Genetièari
                  su oduvek pretpostavljali da su jednom mu¹karcu potrebni samo
                  mozak i testisi." D¾ozef Gec se u postojanje dokaza za ovo
                  mi¹ljenje uverio u Bolnici za majku i dete u Severnoj
                  Adelaidi, u Australiji. "U porodicama sa mentalnim hendikepima
                  mu¹karci obièno nemaju potomstvo. Najèe¹æe imaju veoma male
                  testise koji ne funkcioni¹u", ka¾e Gec.
Dakle, kako to da smo od na¹ih predaka nasledili gene koji
                  utièu kako na inteligenciju, tako i na plodnost? Hamajster
                  istièe da su obe ove osobine veoma kompleksne i zahtevaju
                  dobro kombinovane, prefinjene genetske mre¾e i da su
                  najverovatnije evoluirale istovremeno. Ako je on u pravu,
                  birajuæi inteligentne mu¹karce, ¾ene zapravo biraju one koji
                  su plodniji. Èinjenica da prerana menopauza, ili rana
                  menopauza, imaju veze sa genima na X hromozomu ukazuje na to
                  da kod ¾ena inteligencija upuæuje na dobar genetski materijal
                  kada je reè o genima za seks i reprodukciju.
Prema D¾efriju Mileru, sve ovo zadire u sr¾ pitanja: za¹to
                  je inteligencija privlaèna? Miler tvrdi da je inteligencija
                  sna¾an indikator op¹teg zdravlja osobe, jer se na osnovu nje
                  lako mogu uoèiti mutacije koje utièu na na¹e pona¹anje. Dakle,
                  inteligentna osoba podariæe svom potomstvu celokupne, dobre
                  gene – ukljuèujuæi i one koji utièu na plodnost.
Ako na¹i veliki mozgovi nisu samo »ukrasi« koji seksualno
                  stimuli¹u, kako su onda evoluirali? Teorija ima mnogo, ali su
                  najprihvatljivije one kojima je zajednièko to da se pozivaju
                  na pozitivnu pro¹lost i njome obja¹njavaju eksploziju velièine
                  ljudskog mozga koja se dogodila tokom 2,5 miliona godina, kao
                  i èinjenicu da nijedna druga vrsta nije razvila tako
                  neverovatan stepen inteligencije.
Moguæe je da su faktori spolja¹nje sredine bili pokretaèi
                  ovog procesa. Promena okoline je mo¾da na¹e pretke naterala da
                  oslonac potra¾e u raznim oruðima, ¹to je dovelo do razvoja
                  njihove spretnosti, a to je, pak, omoguæilo konstruisanje sve
                  komplikovanijih oruða i izradu sve slo¾enijih rukotvorina.
Drugi teoretièari veæi naglasak stavljaju na dru¹tveno
                  okru¾enje. Po njima, ljudski um je evoluirao kako bi bolje
                  mogli da razumemo dru¹tvo u kome ¾ivimo i taènije predvidimo
                  kretanja u okviru njega. Psiholog Nikolas Hamfri je prvi izneo
                  ideju »dru¹tvene inteligencije«. On tvrdi da je od trenutka
                  kada su dru¹tvene sposobnosti ljudi postale va¾ne pokrenut
                  toèak intelektualne evolucije, koja je za cilj imala porast
                  ukupnih intelektulanih sposobnosti ljudske rase.
                  Mali je korak izmeðu razumevanja svojih saplemenika i
                  moguænosti da ih prevarimo. Ba¹ tu na scenu stupa ideja o
                  »Makijavelistièkoj inteligenciji«. Endrju Vajten i Rièard Birn
                  sa Univerziteta u Sent Endrjusu su prikupili primere lukavstva
                  na¹ih najbli¾ih roðaka – primata. Oni veruju da su na¹i
                  mozgovi evolurali kako bi bili u stanju da manipuliramo drugim
                  ljudima. Kao alternativa ovim teorijama pojavila se jedna jo¹
                  mraènija, prema kojoj je rivalstvo izmeðu grupa na¹ih predaka
                  rezultiralo »trkom u naoru¾anju« u cilju osvajanja »sve
                  savr¹enijih tehnologija« i ovladavanja sve komplikovanijim
                  strategijama ratovanja. Dakle, po njima su mozgovi
                  predstavljali oru¾je, a ne »ukras« koji seksualno stimuli¹e.
Priredio: J. Mileviæ.