Gljiva jaca od Hulka

[Bred]

U carstvu gljiva
                  postoje izuzetno neobièni predstavnici o kojima mikolo¹ka
                  literatura bele¾i stranice i stranice, ne uspevajuæi do kraja
                  da objasni njihove osobine ili èak nastranosti. Jedna od
                  takvih je svakako i vrsta Phallus impudicus, iliti str¹ak,
                  kako ga nazivaju u hrvatskoj struènoj literaturi. Da odmah
                  ka¾emo: ova vrsta, koja podseæa na mu¹ki polni organ, javlja
                  se od sredine leta do kasne jeseni na celom prostoru Srbije i
                  Crne Gore, kako u nizinama, tako i na vi¹im nadmorskim
                  visinama. Raste u ba¹tama, na livadama i ¹umama. Ova gljiva u
                  obliku mu¹kog polnog uda raste iz jednog okruglog “jajeta”
                  koje se nalazi plitko ispod povr¹ine zelje, sa dugim korenom
                  (micelijskom vrpcom), da bi u jednom trenutku zrelosti iz
                  njega probio i izrastao neobièan plod du¾ine 25-30 cm. Na vrhu
                  belog i ne¾nog sundjerastog tela, koje je u sredini cevasto
                  ¹uplje, nalazi se kapica prekrivena jako miri¹ljavom, ili èak
                  smrdljivom sluzastom zelenkastom masom u kojoj su sadr¾ane
                  spore pomoæu kojih se gljiva razmno¾ava. Na samom vrhu kapice
                  nalazi se rupica, èija funkcija nije nauèno obja¹njena.
                  Za vrstu Phallus impudicus postoji nekoliko neobiènosti
                  manje-vi¹e poznatih u mikologiji, kojima prikljuèujemo jo¹
                  jednu, skoro nepoznatu, a zabele¾enu 2000. godine okom kamere
                  Nenada Luciæa, u selu Ora¹cu.
Pa, predstavimo redom njene neobiènosti:
                  1. Veæina tzv. vi¹ih gljiva razmno¾ava se tako ¹to u
                  periodu pune zrelosti ispu¹taju u vazduh ili u samu zemlju
                  (ako je reè o hipogejnim vrstama) zrele spore sa bazidija ili
                  iz askusa (organa u kojima se stvaraju i sazrevaju spore), dok
                  na¹a vrsta, osim ispu¹tanja u vazduh, sna¾nim mirisom privlaèi
                  brojne muve, naroèito zunzare, koje na nogama raznose njene
                  spore po celom prostoru svog doleta.
Horizontalni popreèni presek tela
                        Gljive
2. Poznato je da ova vrsta pripada onim organizmima koji
                  najbr¾e rastu u celoj ¾ivoj prirodi. Zabele¾eno je da je
                  brzina njenog rasta 1-2 mm za 1', odnosno desetak santimetara
                  na sat. U svrhu provere ovog podatka, a i sledeæeg o kojem æe
                  kasnije biti reèi, u jesen 2004. godine izveo sam eksperiment
                  tako ¹to sam jaje naðeno u ¹umi stavio u staklenu teglu
                  zapremine od 750 ml, zatvorio tvist zatvaraèem i kamerom
                  bele¾io razvoj plodonosnog tela. Nakon 24 èasa mirovanja u
                  zatvorenoj posudi, jaje je poèelo da puca i iz njega da
                  izrasta brzinom erekcije valjkasto telo za za¹iljenom kapicom.
                  Dostigav¹i kritiènu taèku (poklopac) nakon sat i po, gljiva je
                  poèela da se savija nani¾e. Shvativ¹i da je ovakva posuda
                  neadekvatna za izvoðenje eksperimenta, skinuo sam poklopac.
                  Gljiva se ubrzo oporavila i nastavila da se uzdi¾e. Istog
                  trena svojim opojnim mirisom privukla je nekoliko muva.
Ono ¹to ¹to je izazvalo na¹u naroèitu pa¾nju je set
                  fotografija koje nam je dostavio Nenad Luciæ u jesen 2000.
                  godine, primetiv¹i neobièan prizor na novom parkingu ispred
                  svoje kuæe. Uz fotografije dostavljen je sledeæi tekst:
“U poèetku nisam znao o èemu se radi. Pojavilo se nekoliko
                  kupastih uzvi¹enja na novoj asfaltnoj podlozi, da bi nakon dva
                  dana iz njih iznikle neke èudne gljive, koje su na ju¾noj
                  strani ispred kuæe probile asfaltnu podlogu, odnosno parking
                  koji je uraðen od valjkom nabijenog kamena debljine oko 22 cm,
                  preko kojeg je postavljen sloj asfaltne mase debljine 3-4 cm,
                  takoðe valjan te¹kim valjkom.«
Dakle, gljive su napravile neviðen podvig (i pri tom
                  naèinile vlasniku parkinga ozbiljnu ¹tetu) pa smo u ovaj
                  neobièan “sluèaj” ukljuèili profesora Arhitektonskog fakulteta
                  u Beogradu, dr Milana Gli¹iæa, koji je na osnovu relevantnih
                  podataka izveo jednaèinu sa zapanjujuæim rezultatom: gljiva je
                  izvr¹ila pritisak od 133 kg po kvadratnom santimetru!
Profesor Gli¹iæ upuæuje na jedno “multidisciplinarno
                  istra¾ivanje strukture i geometrije veza æelija tkiva, jer je
                  oèigledno da upravo taj strukturalni sistem omoguæava
                  stvaranje velikih sila potiska. Rezultati ovih ispitivanja
                  mogli bi biti primenjeni u formiranju novih principa
                  konstruisanja elemenata i sklopova u graðevinarstvu, ma¹instvu
                  i medicinskim pomagalima”.
Moj eksperiment pomenut u prethodnom pasusu, u ¾elji da
                  prisustvujem razbijanju staklene tegle, nije uspeo.
                  Jednostavno, nisam imao adekvatnu posudu, zapravo nisam imao
                  staklenku istog preènika kao ¹to ga ima gljiva. Uveren sam da
                  bi je ona, oslanjajuæi se boèno na zidove, snagom svog tela i
                  brzinom rasta, razbila.
Ova interesantna gljiva, iako je veoma prisutna na na¹im
                  prostorima, malo je poznata u narodu. U mom vi¹egodi¹njem
                  prikupljanju mikonima do¹ao sam do nekoliko imena koja
                  uglavnom potièu iz severne Crne Gore: bazdibazda - Ibarac kod
                  Ro¾aja, la¾ni smrèak - Godovik kod U¾ièke Po¾ege, mudnjaèa -
                  Vrbe kod Bijelog Polja, silovina - Bukovica kod Ro¾aja i
                  Godu¹a (Bihor) i smrdnjaèa - ©ipovice kod Bijelog Polja.
U svojim tekstovima, kada pi¹em o ovoj vrsti, opredelio sam
                  se za narodno ime bazdibazda.
Bazdibazda ima dva bliska roðaka koji takoðe rastu na na¹im
                  prostorima: Phallus hadriani (hadrijanova bazdibazda) i
                  Mutinus caninus (pseæa bazdibazda).
Tekst: Ibrahim Had¾iæ,

[Adonis_Vernalis]

http://www.mushroomexpert.com/phallus_impudicus.html (http://www.mushroomexpert.com/phallus_impudicus.html)

Ovde ima bar nesto o toj gljivi. Bar slika. A gde je izvor ove teme? Jeste, istocnik je Ibrahim Hadzic. Gde je objavio tekst? Smem li da pogadjam?

Studenti moji, ucili ste botaniku. Evo serije pitanja za razmisljanje. Kakvo je telo gljiva? Sacinjeno od hifa. Kakve su hife? Nepravilnog, ameboidnog oblika. Gde tu ima geometrije? Nigde. Kako se hife medjusobno spajaju? Gotovo slucajnim izborom.

Jesmo li jeli ikada pecurke? O, da, jesmo, i pri tome uzivasmo. Jesmo li ikada morali da upotrebimo parni valjak da bismo ih smrvili? O, ne, nismo. Laka cvrga bi ih u paramparcad razbila. Moze li krhak organizam razvaliti asfalt silom od 133 kg po kvadratnom cm? Moze, ali u crtanom filmu. Ako krhka gljiva lomi tom silom asfalt, koliku silu gljiva trpi? Ili, gljiva siluje, a asfalt popusta jer je pametniji? Cime gljiva ostvaruje tu silu? Turgorom, naravno. A koliko vode iz podloge ispod asfalta mora da popije po jedinici vremena, da bi ostvarila turgor potreban da postigne tu potisnu silu? Verovatno pola godisnje akumulacije Djerdapa. Odakle joj tolika voda? Iz istog crtanog filma, odakle i sila od 133 kg per square centimeter.

Ma, dajte. Slicno kao i ono: alergican na vodu... zivi pokraj bazena i umire svaki dan po malko. A kad pokisne, nije mu nista.

Jedino sto je kod te gljive neobicno je to sto ima falusni oblik, sa zanimljivo resenim glansom.

[Bred]

http://www.planeta.org.yu/13/mikologija.htm