Globalno zagrevanje: Kjoto protokol

[Bred]

Ratifikacija sporazuma potpisanog u
                  japanskom gradu Kjotu, kojim se reguli¹e kolièina ispu¹tanja
                  industrijskih gasova u atmosferu nije sporna. Tehnièki, moguæe
                  je obaviti sve ¹to je potrebno za nekoliko meseci. Ali, ono
                  ¹to je mnogo veæi posao i bez èega ratifikacija nema smisla
                  jeste izrada prve Nacionalne komunikacije, dokumenta kojim se
                  utvrðuju kolièina i vrste gasova nastalih efektom staklene
                  ba¹te u nas.
Savezni hidrometeorolo¹ki zavod, u saradnji sa drugim
                  nadle¾nim institucijama, napravio je 2001. godine
                  pilot-projekat u saradnji sa Grèkom. Od tada se ni¹ta nije
                  radilo da bi to preraslo u dokument.
- Metodologija koju je meðunarodna zajednica sada
                  prihvatila je ne¹to drugaèija od metodologije kojom je raðen
                  pilot-projekat. Ne mogu se oni rezultati preneti na sada¹nju
                  metodologiju. Nema razloga da se misli da æe rezultati biti
                  bitno drugaèiji, ali se, verovatno, neæe poklopiti - navodi
                  ministar za nauku Aleksandar Popoviæ.
On obja¹njava da Ministarstvo za nauku intenzivno radi na
                  re¹avanju ovog problema tako da bismo, do kraja godine, mogli
                  da imamo na¹ Nacionalni inventar gasova za 1990. godinu, kao
                  baznu.
- Druga bitna stvar koja nam je potrebna i za koju æe nam
                  biti potrebno vi¹e vremena je da vidimo kako se kretala ta
                  linija od 1990.godine do danas. Kada utvrdimo tu sliku,
                  znaæemo i koliko, kada postanemo èlanica Aneksa 1, smemo da
                  proizvodimo gasova. Jer, zamislite da precenimo svoju sada¹nju
                  emisiju gasova, krenemo u intenzivan razvoj i de facto davanje
                  na¹e kvote drugim zemljama kroz njihove investicije. Ukoliko
                  preteramo, mo¾e nam se desiti da, kada uðemo u predvorje
                  Evropske unije, shvatimo da imamo preveliku emisiju. To je
                  problem koji mora ozbiljno da se re¹ava - ka¾e Popoviæ.

Predstavnici biv¹e SRJ 1997. nisu
                  potpisali Kjoto protokol zbog sankcija. U meðuvremenu istekao
                  je rok od godinu dana u kome su sve dr¾ave sveta mogle da
                  postanu potpisnice navedenog dokumenta, s tim da na¹a zemlja
                  ima moguænost da ratifikuje konvenciju u svojim parlamentima i
                  tako pristupi protokolu.
Usvajanju Kjoto protokola 1997.godine prethodili su
                  vi¹egodi¹nji pregovori zemalja potpisnica Okvirne konvencije
                  Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, obja¹njava pomoænik
                  direktora Uprave za za¹titu ¾ivotne sredine Miroslav
                  Spasojeviæ. Okvirna konvencija o klimatskim promenama,
                  usvojena na sastanku u Riju 1992.godine, nije imala operativne
                  elemente koji bi omoguæavali konkretne mere za eliminisanje
                  uzroka nastanka efekta staklene ba¹te.
Prvobitno je predlo¾eno mnogo veæe smanjenje emisija u
                  odnosu na baznu 1990.godinu, i to za èak 15 odsto. U Kjotu je
                  postignut konsenzus o smanjenju emisije gasova sa efektom
                  staklene ba¹te za 5,2 odsto u periodu 2008-2012. godine, u
                  odnosu na emisiju iz 1990. godine.
©ta je kome dopu¹teno
Zemlje èlanice Evropske unije prihvatile su, u globalu, da
                  smanje emisije gasova za 6,5 odsto u odnosu na 1990. godinu.
                  Od SAD i Japana tra¾eno je smanjenje za 8,7 odsto, dok je
                  odreðenom broju zemalja odobreno poveæanje emisije tokom datog
                  perioda. Islandu je, na primer, odobreno poveæanje emisija za
                  10 procenata u odnosu na nivo iz 1990. godine. Australija i
                  Norve¹ka æe takoðe moæi da poveæaju svoje emisije za 8,
                  odnosno za 1 procenat.
Sa druge strane, od Rusije i Ukrajine se zahteva samo da
                  stabilizuju emisije na nivou iz 1990. godine. Zanimljivo je da
                  su emisije Rusije iz 1997. godine bile 30 procenata ni¾e od
                  nivoa emisija iz 1990. godine, bez sumnje zbog pada u
                  ekonomskoj aktivnosti od 1989. godine.
Odreðeno je da protokol stupi na snagu,
                  za zemlje koje su ga ratifikovale, 90 dana nakon ¹to ga overi
                  55 zemalja èije emisije ugljendioksida iznose najmanje 55
                  procenata ukupnih emisija zemalja Aneksa 1, iz 1990. godine.
                  Do sada je protokol ratifikovala 141 zemlja èlanica, a nakon
                  ruskog “da” u novembru 2004. godine, protokol je konaèno
                  stupio na snagu 16. februara ove godine. S obzirom na karakter
                  dokumenta, reakcije zemalja potpisnica bile su razlièite
Propisane obaveze iz ovog dokumenta su najznaèajnije za
                  grupu 35 najrazvijenijih zemalja iz Aneksa 1, dok zemlje u
                  razvoju van Aneksa 1 nemaju obavezu smanjenja emisije.
                  Meðutim, ozbiljan problem je odbijanje ratifikacije od strane
                  SAD, a u toku su pregovori sa Kinom i Indijom kao zemljama van
                  Aneksa 1, u okviru takozvanog Post Kjoto procesa, dakle onoga
                  ¹to æe se de¹avati nakon 2012. godine.
Prema podacima iz 2000.godine, najveæi proizvoðaèi emisija
                  su SAD 20,60 odsto, Kina 14,80 odsto, Rusija 5,7 odsto, Indija
                  5,5 odsto, Japan 4 odsto. Medjutim ako se kao kriterijum uzme
                  potro¹nja ugljendioksida po glavi stanovnika, redosled se
                  znaèajno menja, pa je tada prva Australija sa 6,8 t, SAD sa
                  6,6 t, Kanada sa 6,3 t, Saudijska Arabija sa 4,3 t, Nemaèka sa
                  3,2 t. Po¹to su SAD najveæi na svetu “proizvoðaè” gasova
                  staklene ba¹te (vi¹e od jedne treæine emisija zemalja Aneksa 1
                  u 1990. godini), postavlja se pitanje: da li æe protokol u
                  potpunosti uspeti? Posmatrano na globalnom nivou, ako sve
                  zemlje ispune uslove propisane Kjoto protokolom, “emisije” æe
                  biti smanjene za 3,2 odsto.
Mehanizam èistog razvoja
Miroslav Spasojeviæ navodi da smanjenje emisije gasova za
                  5,2 odsto uopste nije jednostavno. Pod pretpostavkom da je
                  emisija neke zemlje iz Aneksa 1, 1990. godine bila 10 milona
                  tona ugljendioksida, tih 5,2 odsto iznosi samo oko 52.000 tona
                  CO2. Medjutim, od 1990. do 2005. razvijene zemlje poveæale su
                  emisije ugljendioksida jer su imale stalnu uzlaznu stopu
                  ekonomskog razvoja, pa tako zemlja koja u 2005. bude emitovala
                  15 milona tona CO2, u periodu 2008-2012. godine mora da smanji
                  emisiju za najmanje 5,05 milona tona CO2, ¹to nije ni
                  jednostavno ni jeftino.
Kao izvori “emisija” smatraju se energetska postrojenja,
                  industrijska postrojenja, saobraæaj, poljoprivreda i deponije.
                  Suprotno emiterima, ¹ume se smatraju ponorima, jer vezuju
                  ugljendioksid u drvnu masu. Kada se raèunaju na nacionalnom
                  nivou, od ukupnih emisija gasova oduzme se kolièina koju
                  upijaju ¹ume.
Da bi se zemljama èlanicama Kjoto protokola olak¹alo
                  prihvatanje odredaba sporazuma, dokument dozvoljava kori¹æenje
                  nekoliko “fleksibilnih mehanizama”:
1. Trgovina emisijama, koja se odnosi na zemlje èlanice
                  Aneksa 1
                  2. Mehanizam zajednièke implementacije, koji se takoðe
                  odnosi na zemlje èlanice Aneksa 1
3. Mehanizam èistog razvoja u kome razvijeni mogu da
                  investiraju u èiste ili energetski efikasnije tehnologije u
                  zemljama u razvoju, a da zauzvrat tim zemljama obezbede
                  povoljne ili nepovratne kreditne aran¾mane, s tim da se efekat
                  smanjenja pripisuje investitoru, dakle razvijenoj
                  zemlji.(Ekonomski gledano, to znaèi da ukoliko neka razvijen
                  zemlja investira u neku zemlju u razvoju i iz toga proistekne
                  smanjenje emisije od npr. 1 miliona tona CO2, ona mo¾e tu
                  kolièinu da odbije od svog bilansa emisija. Jedna tona CO2
                  sada se procenjuje na 8 do 10 evra, ¹to znaèi da tih 1 miliona
                  tona vredi 8-10 miliona evra. Ovakva investicija bila bi
                  ekonomski isplativa i za razvijene i za zemlje u razvoju.)
4. Adaptacioni fond formiran 2001. godine je mehanizam kroz
                  koji æe razvijeni pomagati zemljama u razvoju da se adaptiraju
                  na klimatske promene koje mogu dovesti do pojave su¹a ili
                  prevelikih padavina.
Nasa zemlja, van Aneksa 1 i sa tretmanom zemlje u razvoju,
                  neæe morati da smanjuje emisiju ugljendioksida. U odnosu na
                  1990. kao baznu godinu, oèekuje se da æe rezultati za
                  2004.godinu, za koju se pravi izve¹taj, pokazati da smo nekada
                  proizvodili vi¹e gasova nego sada, ¹to je rezultat kolapsa
                  na¹e privrede, obja¹njava Spasojeviæ. Ono ¹to smo proizvodili
                  1990. sada proizvodimo manje i koristimo manje energije, ¹to
                  nam omoguæava da stupimo sa razvijenim zemljama u aran¾man
                  nazvan “mehanizam èistog razvoja”. To praktièno znaèi da,
                  ukoliko razvijeni doðu kod nas i investiraju u industriju
                  èiste tehnologije, to smanjenje emisije odbijaju od svog
                  bilansa emisija, a mi imamo korist jer dobijamo povoljnije
                  kreditne aran¾mane sa svetskom bankom kroz tzv.”fondove
                  poverenja”.
- To se nama ekonomski isplati, jer mi do 2012. ne moramo
                  da budemo zemlja èlanica Aneksa 1. Kada postanemo zemlja
                  kandidat za EU, moraæemo da promenimo status i postanemo
                  èlanica Aneksa 1. Posle 2012. godine, od zemlje koja ima èiste
                  koristi, mo¾emo postati zemlja koja æe morati da ula¾e
                  sopstvena sredstva, ¹to zavisi od dogovora oko Post Kjoto
                  procesa i na¹eg stepena ekonomskog razvoja - ka¾e Spasojeviæ.
Miroslav Spasojeviæ
direktor
                        Uprave za za¹titu ¾ivotne
                  Sredine
Pilikom izrade prve Nacionalne komunikacije, svaka zemlja
                  mora da ima detaljne i obrazlo¾ene podatke za svih ¹est
                  sektora (za energetiku, industriju, saobraæaj, poljoprivredu,
                  otpad i ¹ume), i to od 1990. do danas.
Moraju se prikupiti podaci za svako preduzeæe koje
                  proizvodi “emisiju” od 1990.godine. Dodatno, to moraju biti
                  podaci koji su objavljeni u nekom statistièkom biltenu jer se
                  jedino tako mogu tretirati kao verodostojni. Da bi bili
                  prihvaæeni, moraju biti objavljeni tada, a ne sada, obja¹njava
                  Spasojeviæ. On dodaje da na¹a privreda ima prostora za
                  poveæanje emisije, ali je pitanje koliko.
Usvajanje Kjoto protokola i njegova realizacija su jedan od
                  preduslova za prikljuèenje na¹e zemlje Evropskoj uniji, buduæi
                  da ta zajednica izuzetno ozbiljno dr¾i do standarda u vezi sa
                  spreèavanjem neogranièene emisije ugljendioksida i drugih
                  gasova koji proizvode efekat “staklene ba¹te” u atmosferi i
                  dovode do globalnog zagrevanja. Ratifikacija protokola
                  omoguæila bi na¹oj zemlji lak¹i pristup investicionim
                  fondovima. Zahvaljujuæi upravo mehanizmu èistog razvoja,
                  Srbija bi mogla da dobije, izmedju ostalog, povoljnije kredite
                  za restruktuiranje termoelektrana EPS-a, koje se smatraju za
                  jednog od glavnih emitera ugljendioksida u Republici, pored
                  saobraæaja i industrije.
Spasojeviæ obja¹njava da su zemlje èlanice EU najspremnije
                  doèekale Kjoto protokol. Pre tri godine, taènije 31. maja
                  2002. godine, svih 15 tada¹njih èlanica Evropske unije
                  prilo¾ile su Ujedinjenim nacijama dokumenta koji potvrðuju
                  ratifikaciju protokola. Evropska unija proizvodi oko 21
                  procenat globalnih emisija gasova staklene ba¹te i slo¾ila se
                  da smanji emisije za 6,2 procenata u odnosu na nivo iz 1990.
                  godine. EU je u decembru 2002.godine usvojila zakonsku
                  regulativu koja omoguæava sistem trgovine emisijama
                  ugljendioksida, kako bi ostvarila sporazumom postavljene
                  zahteve. Formirano je tr¾iste, slièno berzi emisijama
                  ugljendioksida. Eksperti procenjuju da ovako formirano tr¾i¹te
                  emisija na prostoru EU vredi 2 - 2,5 milijardi evra.
Posledice nepridr¾avanja
Nakon decenijskih merenja, do¹lo se do zakljuèka da se
                  promenila kolièina ugljendioksida u atmosferi, koja je deset
                  hiljada prethodnih godina uobièajeno iznosila 280 ppm-a. Pre
                  dvadesetak godina uoèeno je da se ta kolièina pomerila i da
                  stalno raste. Ona je u 1980.godini dostigla 340 zapreminskih
                  ppm-a, sa projekcijom da æe rasti do 580 ppm-a do sredine ovog
                  veka.
Prema proceni nauènika, ukoliko koncentracija CO2 dostigne
                  400 ppm-a, mo¾e se oèekivati rast temperature na globalnom
                  nivou za 2 stepena Celzijusova. Ukoliko bi ta koncentracija
                  dostigla 550 ppm-a, jo¹ uvek se mogu izbeæi scenariji
                  katastrofe. Medjutim, ukoliko dostigne 750 ppm-a, scenariji
                  katastrofe su neizbe¾ni. Poveæanje od 2 C imalo bi za
                  posledicu poveæanje nivoa mora i okeana za nekoliko metara,
                  obja¹njava Spasojeviæ.
Prognoze ekspertskog tima UN i Svetske meteorolo¹ke
                  organizacije su da mo¾e doæi do porasta temperature od 1,4 do
                  5,8 stepeni do kraja ovog veka, i da æe, èak i ako uspemo da
                  obuzdamo emisije ugljendioksida, temperatura nastaviti da se
                  poveæava u narednih 100 do 300 godina, jer se gasovi dugo
                  zadr¾avaju u atmosferi.
Razlozi istupanja SAD iz Kjoto protokola su ekonomske
                  prirode: SAD dominiraju u kori¹æenju i trgovini naftom i
                  industrijskim proizvodima koji koriste fosilna goriva ili
                  druge supstance èije sagorevanje stvara gasove staklene ba¹te.
                  Jedan podatak, meðutim, navodi na razmi¹ljanje: Evropska
                  komisija je procenila da æe smanjivanjem emisije gasova za, u
                  proseku, 1,5 odsto na godi¹njem nivou dovesti, posle 2012.
                  godine, do smanjenja privrednog rasta u EU za samo 0,5 do 1,5
                  odsto, do 2025. godine. Postavlja se pitanje: koliko su onda
                  opravdana obrazlo¾enja SAD da prihvatanje Kjoto protokola
                  znaèi slabljenje ekonomije? Èak i da jesu, da li je gubljenje
                  prvog mesta na listi industrijski najrazvijenijih zemalja
                  vredno gubitka neprocenjivog blaga - na¹e planete.
Jelena Milosavljeviæ

[Bred]

Nekontrolisano otopljavanje uni¹tiæe svetsku ekonomiju

ALARM - Nekontrolisano globalno otopljavanje uni¹tiæe svetsku ekonomiju kao ¹to su to uèinili svetski ratovi i velika depresija, navodi se u britanskom izve¹taju o otopljavanju.

Britanski premijer Toni Bler je, predstavljajuæi izve¹taj, rekao da æe nekontrolisana promena klime svet ko¹tati izmeðu pet i 20 odsto globalnog bruto domaæeg proizvoda. On je pozvao na „smele i odluène akcije" u smanjenju emisija ugljenika i rasta temperatura.

Autor izve¹taja, vodeæi ekonomista ser Nikolas Stern rekao je da bi momentalne akcije na smanjenju efekata staklene ba¹te ko¹tale oko jedan odsto globalnog bruto domaæeg proizvoda svake godine.

- Dokazi ukazuju da æe ignorisanje promene klime na kraju dovesti do ¹tete u ekonomskom razvoju - navodi se u Sternovom izve¹taju na 700 strana, koji je prvi veliki poku¹aj proraèunavanja ekonomskog tro¹ka promene klime.

Izve¹taj bi trebalo da poveæa pritisak na amerièku administraciju, koja nikada nije usvojila sporazum iz Kjotoa, da vi¹e radi na borbi protiv globalnog otopljavanja. ||||

[Al-Jasmina]

Dobro su se setili da aludiraju na gubitak u profitu,
jedino to ume da zaboli industrijalce!

[AquArius]

Orkanski vetrovi u Evropi posledica globalnog zagrevanja
Planeta je pod teretom otrova
Buduænost zemlje su èisti izvori energije - sunce, vetar, biomasa, hidroenergija...
Srbija bi mogla sjajno da "proda" svoj, ipak, èist vazduh

BEOGRAD - Olujni vetrovi koji su u protekla dva dana zahvatili zemlje zapadne i severne Evrope, sne¾na oluja na minus 60 stepeni u SAD i po¾ari koji besne u Australiji poslednjih dana uzimaju danak i u ljudskim ¾ivotima. Priroda je jo¹ jednom pokazala svu svoju snagu i jo¹ jednom upozorila na negativne efekte staklene ba¹te koji se moraju ¹to pre zaustaviti. S toga i ne èudi ¹to je smanjenje emisije ¹tetnih gasova koji izazivaju efekat staklene ba¹te u narednih 13 godina nova energetska strategija Evrope.

Znaèaj sunca i vetra

- Sve zemlje EU imaju propisane dozvoljene kvote emisije ¹tetnih gasova (ugljen-dioksida) koje izazivaju efekat staklene ba¹te. Dok na jednoj strani imate zemlje koje ne mogu odjednom da izvr¹e redukciju proizvodnje i promene tehnologiju kako bi smanjile tu emisiju, na drugoj strani postoje zemlje koje svojom proizvodnjom ne ugro¾avaju puno atmosferu. To je sluèaj s nama. Srbija bi, prema mehanizmima Kjoto protokola, mogla to i te kako da iskoristi i da se ukljuèi na tr¾i¹te trgovine kvotama. Prodajuæi svoju malu emisiju ¹tetnih gasova mogla bi dosta da zaradi. Ta vrsta trgovine, inaèe, veæ postoji u Evropi, a tek treba da do¾ivi ekspanziju - navodi na¹ poznati ekolog magistar Verica Gburèik.

Evropska komisija o kori¹æenju obnovljivih izvora energije (vetar, sunce, biomasa) podrazumeva da do 2020. godine oni uèestvuju sa 20 odsto u ukupnoj energetici. Svaka zemlja koja razvija i koristi te èiste izvore energije oslobaða se zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. U Srbiji su veliki potencijali energija sunca, vetra, biomase, hidroenergije, i ba¹ zbog toga ¹to nije veliki emiter ¹tetnih gasova, ka¾e mr Gburèikova.

Ona istièe da je nova energetska strategija za koju se Evropa opredelila, kao i niz dokumenata u vezi energetike, klimatskih promena i drugog uslovljena velikim zagrevanjem atmosfere zbog emisije ¹tetnih gasova, prvenstveno ugljen-dioksida, kao i iscrpljivanjem klasiènih izvora energije, odnosno fosilnih goriva, ¹to je dovelo do velike zavisnosti od njihovog uvoza.   

- Evropa danas uvozi oko 50 odsto nafte, uglja, drveta, a do 2030. godine ta zavisnost bi se mogla popeti i na 70 odsto. Ukoliko bi se odustalo od ove nove energetske strategije, posledice bi bile zastra¹ujuæe - navodi ona.

Katastrofa veæ viðena

Prognoze Meðunarodnog panela za klimatske promene govore da se, zbog prekomerne potro¹nje fosilnih goriva, u 21. veku oèekuje znatan porast atmosferske temperature. Za koliko, zavisi od mnogo faktora.

Najbla¾i scenario je da, pod uslovom da se u svim zemljama po¹tuje Kjoto protokol iz 1997, u narednih sto godina temperatura atmosfere poraste do dva stepena. Trenutno poveæanje temperature je 0,7 odsto.
Najgori moguæi scenario je da æe temperatura porasti za blizu ¹est stepeni. Ovo su prognoze koje je Meðunarodni panel za klimatske promene dao 2001. godine, dok se nove prognoze oèekuju u februaru. Na¹a sagovornica je uverena da æe one biti zastra¹ujuæe.

- Mnogim graðanima se ne èini dramatièan porast temperature za celu planetu od 0,2 do 0,7 odsto. Ali na primeru ledenog doba od pre milion godina vidi se da pretnju ne treba olako shvatiti. Prema paleoklimatolo¹kim istra¾ivanjima, rekonstruisana je temperatura koja je mogla biti u to vreme. Proseèna temperatura je tada bila samo dva stepena ni¾a nego 20-30 godina ranije - obja¹njava mr Gburèikova.

Klima se veæ promenila

Promena temperature za jedan do dva stepena mo¾e da izazove potpunu promenu klimatske strukture na Zemlji.

- Merenja pokazuju da se klimatski sistem veæ promenio. Svedoci smo da se u kraæim vremenskim periodima menjaju ekstremno visoke i ekstremno niske temperature, da se javljaju intenzivne padavine, poplave, olujni vetrovi i drugo. Posledica toga je i dalje topljenje leda na polovima i porast nivoa mora - istièe na¹a sagovornica, koja upozorava da postoji realna opasnost od potopljavanja priobalnih podruèja i ostrvskih zemalja.

- Dolazi i do pomeranja klimatskih zona ka severu. Drugim reèima, tropski pojasevi se pomeraju ka kontinentalnim, a kontinentalni ka polarnim. Kao indirektne posledice mogle bi se pojaviti i promene kod ¾ivog sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sve ¹to se de¹ava utièe i na zdravlje ljudi. Svedoci smo da se u Americi, primera radi, javlja malarija, koja je bila karakteristièna za Afriku - zakljuèuje Gburèikova.


OPASAN RAST OZONSKE RUPE

- Iako su prognoze govorile da æe krajem 20. i poèetkom 21. zapoèeti rehabilitacija ozona, prema izve¹taju Svetske meteorolo¹ke organizacije, u 2006. godini je ozonska rupa nad Antarktikom dostigla rekordne razmere. Ona je za nekoliko stotina hiljada kilometara prema¹ila rekord iz 2000. godine, ¹to pokazuje da do njene rehabilitacije nije do¹lo - podseæa mr Verica Gburèik.

RASTE NIVO MORA

Prema najnovijim podacima Svetske meteorolo¹ke organizacije, ako se ovim tempom nastavi emitovanje ¹tetnih gasova i promena klime, nivo mora æe do kraja 21. veka porasti za 88 centimetara. Najugro¾enije evropske zemlje od porasta nivoa mora su Holandija, Italija, Engleska, kao i druge ostrvske zemlje, a u grupi ugro¾enih je i Crna Gora.

Nada Rakiæ


Preuzeto sa Glas javnosti (http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/D07011901.shtml)