Okean na Marsu

[Bred]

 Godinama se pretpostavljalo, a sada je i
                  potvrðeno - na Marsu je davno postojao okean. Vozilo
                  "Oportjuniti", jedan od dva robota koji istra¾uju povr¹inu
                  "Crvene planete", otkrio je tragove davno usahlog okeana slane
                  vode. Da li smo korak bli¾e odgonetanju jedne od najveæih
                  tajni savremene nauke - otkriæu postojanja vanzemaljskog
                  ¾ivota?
Nepobitni dokazi o postojanju drevnog slanog okeana
                  otkriveni su u oblasti Meridiani Planum, gde je krajem januara
                  robotizovano vozilo - "Oportjuniti" (Opportunity) sletelo.
                  Robot je dva meseca proveo na dnu 22 metara velikog kratera
                  Orao (Eagle Crater) gde se, spletom sreænih okolnosti spustio.
                  Sada je rover izvan kratera, udaljen nekih pedesetak metara od
                  njega, i nastavlja istra¾ivanja ove oblasti. Trenutno se
                  nalazi na obodu kratera Endjurens (Endurance), oko 0.7 km u
                  preèniku, odakle je veæ poslao sjajne fotografije, a nastaviæe
                  da istra¾uje kakve je prirode bio materijal na Marsu pre
                  nastanka obli¾njeg, biv¹eg okeana. Naime, pretpostavlja se da
                  je krater nastao pre pojave okeana.
Fotografije koje je vozilo ranije poslalo na Zemlju
                  prikazuju sedimentne stene na dnu kratera oko mesta sletanja,
                  koje su najbolji dokaz da je nekada davno, bar na jednom mestu
                  na Marsu, postojalo relativno plitko slano more koje je potom
                  i¹èezlo.
Ovo otkiræe je znaèajno zbog nekoliko razloga. Prvo, more
                  male dubine sa slanom vodom pru¾a izuzetne uslove za razvoj
                  ¾ivota. Iako jo¹ uvek nije otkriven, kada su prirodni uslovi u
                  pitanju, ¾ivot je mogao biti formiran na Marsu. Drugi razlog
                  je da je plitko slano more idealno za dugotrajnu prezervaciju
                  potencijalnih tragova ¾ivota.
Izlo¾ene dugotrajnom uticaju slane vode, stene koje je
                  "Oportjuniti" istra¾ivao su menjale svoju strukturu, mineralni
                  sastav, ¹to je dovelo do èvrstih dokaza da su to u stvari
                  sedimenti koji su le¾ali na dnu mora.
Zahvaljujuæi spektrometarskim istra¾ivanjima, oktriveno je
                  veliko prisustvo bromina, substance koja se stvara tokom
                  isparavanja slane vode. To je jedan od kljuèeva hemijskih
                  procesa isparavanja koji su uticali na promenu strukture stena
                  u krateru Orla na Marsu. Meðutim, prisustvo bromina nije bio
                  dovoljan dokaz da je "Oportjuniti" otkrio sedimentne stene
                  koje su le¾ale na dnu drevnog mora. Kako je vezan samo za
                  hemijske procese, struènjaci JPL koji kontroli¹u rad oba
                  rovera na Marsu usmerili su mikroskopsku kameru na vrhu
                  mehanièke ruke vozila prema jednoj od analiziranih stena. Tamo
                  je otkriven pravi mozaik ukr¹tenih slojeva, naslaga koje se
                  jedino mogu stvoriti usled dugotrajnog uticaja slane, lagano
                  tekuæe vode.
Snimci su, za svaki sluèaj, indivudualno poslati ¹estorici
                  eminentnih geologa, bez naznake da potièu sa Marsa. Svi su se
                  slo¾ili da su ove forme tipiène za stene koje su izlo¾ene
                  slanoj vodi koja lagano otièe. I ne samo to. Izgleda da ove
                  stene nisu samo menjale svoju strukturu pod uticajem vode, veæ
                  su se, u stvari, formirale u njoj.
Naravno, jo¹ mnogo toga treba dokazati, jo¹ toliko toga
                  treba istra¾iti. Ovo je po svemu sudeæi tek poèetak jedne
                  velike prièe. "Oportjuniti" se nalazi na dnu davno usahlog
                  slanog marsijanskog okeana, ali nauènici ne znaju koliko je
                  dugo tu bilo vode, kolika je bila njena dubina, i dali je bilo
                  mora i na drugim mestima "Crvene planete". Konaèno, ima li
                  fosilnih ostataka primordiajlnog ¾ivota, ili je on jo¹ uvek
                  tamo prisutan. Oprema "Oportjunitija" i "Spirita", drugog
                  rovera koji istra¾uje krater Gusev na suprotnoj strani Marsa,
                  nije u stanju da detektuje mikroskopske oblike ¾ivota koji je
                  mo¾da postojao na dnu okeana ili se jo¹ uvek nalaze izmeðu ili
                  u stenama. Zbog toga bi uzorci tla morali biti transportovani
                  na Zemlju, a to æe biti moguæe tek u nekoj drugoj misiji.
                  Meridiani Planum, prvo mesto na Marsu gde je utvrðeno da je
                  nekada davno postojao slani okean, æe sigurno biti odredi¹te
                  neke od novih pohoda ka ovoj planeti.
N. i G. Ivanoviæ