Neuspeh nije tragedija

[Bred]

 M. R. Iliæ |Blic

U toku odrastanja dete ¾eli da se doka¾e, bude prihvaæeno i da roditelji budu ponosni na njega. Postoje deca koja su izrazito talentovana, odlièna u svakom predmetu u ¹koli, treniraju sport, sviraju neki instrument, pobeðuju na takmièenjima, a imaju i dovoljno vremena da se dru¾e, pa su i veoma popularna.

To je ona posebna vrsta dece kojima sve „ide od ruke”, puni su energije iako imaju nedeljni raspored toliko ispunjen da se mo¾e meriti sa obavezama odraslog èoveka.


Èesto nam deluje da takvu dete ni¹ta ne mo¾e poremetiti, ali to je vrlo èesto daleko od istine. Problem kod pojedine talentovane dece nastaje kada se suoèe s porazom. Reakcija mo¾e da bude veoma burna, pa èak i da preðe u histerièni napad.


– Nezadovoljstvo kada se ne uspe u neèemu ¹to je ¾eljeno i oèekivano je normalna reakcija. S druge strane, burni emotivni izlivi mogu da se jave kod dece koja su uspe¹na, ali nesamostalna, tako da uèe i takmièe se da bi zadovoljila zahteve i te¾nje svojih roditelja i nastavnika. To su deca koja misle da ih oni vole i prihvataju samo zato ¹to su prvi i uvek najbolji, a ne zbog toga ¹to su takvi kakvi su i ¹to bi nekada mogli i da pogre¹e – ka¾e dr Slavica Maksiæ iz Instituta za pedago¹ka istra¾ivanja.


nastavak -> http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/192484/Neuspeh-nije-tragedija

[dirigent]

nekad je i neuspeh dobrodosao. Koliko puta se i odrasli ljudi zanose nerealnim ciljevima , ili nekim stvarima koje realno imaju malu vrednost , a subjektiviziramo ih kao bitne ... Kad pretrpe neuspeh u tome , neke stvari racionalnije i pragmaticnije konacno dodju u glavu.