Zasto volimo?

[Bred]

Mladi Pavijan, zvuènog imena ©erlok, ni za trenutak ne
                  skida pogled sa svoje miljenice Sibil. Ako joj se sluèajno
                  pribli¾i neki njegov suparnik, ©erlok se bukvalno ukoèi od
                  straha i opu¹ta se tek ako Sibil ignori¹e novoprido¹log
                  mu¾jaka. Kada se Sibil osvrne ka ©erloku i njihovi pogledi se
                  konaèno sretnu, zvezdice zaiskre u oèima, ©erlok istog trena
                  spusti u¹i i suzi oèi , ¹to kod pavijana otprilike znaèi: Doði
                  bli¾e!
Ovako u svojoj knjizi o prirodi i hemiji romantiène ljubavi
                  nemaèki antropolog Helen Fi¹er opisuje ljubavni odnos mu¾jaka
                  i ¾enke pavijana, koji u mnogome podseæa na prve iskre izmeðu
                  muèkarca i ¾ene, te nastupe ljubomore za koje smatralo da su
                  karakteristika iskljuèivo ljudske vrste.
Pavijani, kao i ljudi, mogu da razviju intezivna oseæanja
                  prema pojedinom ili posebnom èlanu dru¹tva suprotnog pola.
                  Pavijani u svom ljubavnom ¾ivotu izuzetno podseæaju na ljude,
                  ali se istovremeno i bitno razlikuju. Na primer, ovaj majmun
                  mo¾e istovremeno da voli vi¹e ¾enki, a isto tako i ¾enka mo¾e
                  da voli vi¹e mu¾jaka, a za vi¹e simultanih ljubavi je sposobno
                  vrlo malo ljudi- smatra ova nauènica.
Veæina ljudi o romantiènoj ljubavi misli samo kao o
                  oseæanju. Helen Fi¹er ide dalje i ljubav smatra moænom silom
                  koja mo¾e da potre i takve potrebe kakve su, recimo, glad i
                  ¾eð. Ljubav od istaknute osobe mo¾e da napravi budalu i od
                  usamljene devojke, kojoj niko ne prilazi na plesu - zanosnu
                  osobu!
                  Ova hipoteza poèiva na hemiji neurona u ljubavi. U tom
                  smislu, po mi¹ljennju Helen
Fi¹er, centralno mesto zauzima dopamin. Ona smatra da, u
                  sluèaju ¾ivotinja, ovaj neuro-prenosnik izaziva ¾elju za
                  hranom i seksom, ali je odgovoran i za oseæaj zadovoljstva
                  koji se javlja po ispunjenju ovih ¾elja. Sledi da je dopamin
                  odgovoran i za romantiènu strast (visok nivo) i za patnju, tj.
                  oseæaj odbacivanja (nizak nivo).
Citirajuæi mnoge dokaze iz studija o ¾ivotinjama i ljudima,
                  Fi¹erova navodi i paralele u pona¹anju, oseæanjima i hemijskim
                  supstancama izmeðu romantiène ljubavi i oseæanja zavisnika od
                  raznih supstanci. Kao i alkoholièar koji umire za piæem
                  ,strastveni ljubavnik umire bez osobe koju voli.
Umreti zbog slomljenog srca ili ostaviti sve da bi se
                  sledila voljena osoba na kraj sveta - nije preporuèljivo ni
                  prihvatljivo. Ovo nameæe va¾no pitanje: za¹to je onda
                  evolucija opteretila èoveka ovakvom, naizgled iracionalnom,
                  stra¹æu?
Polazeæi od dana¹njih primata, paleontologije i razlièitih
                  kultura, Fi¹erova primeæuje da su biæa sa velikim mozgom pred
                  evoluciju stavila problem bespomoænih potomaka i potrebu da
                  roditelji zajedno podi¾u mlade. Iz toga sledi da romantièna
                  ljubav spaja mu¹karca i ¾enu dovoljno dugo da bi zaèeli, dok
                  se vezivanje, jo¹ jedno va¾no oseæanje koje ima drugaèiju
                  hemijsku osnovu, brine da ostanu zajedno koliko je neophodno
                  za bebino odrastanje, nekih èetiri godine. Istra¾ivanja
                  pokazuju da kada oseæanje vezivanja raste, strast jenjava.
                  Tako da isto oseæanje koje spoji dvoje, na kraju, kumuje
                  rastanku. Po ovom scenariju zloèini iz strasti su nesreæni i
                  uzgredni produkt ljudske reprodukcije.
                  Ova knjiga je jedna od nekoliko koje se bave sliènim
                  pitanjima sa upeèatljivim primerima romantiène ljubavi kroz
                  vekove i razlièite kulture. Fi¹erova se nije upu¹tala u
                  polemiku sa autorima koji ne dele njeno mi¹ljenje.
                  U jednom od poglavlja je opisala strast nekih ¾ivotinja
                  vrlo upeèatljivo, tako da nas je potsetila da duboka oseæanja
                  nisu ljudska privilegija. Ipak, nije propustila da iskoristi
                  priliku, da svojim èitaocima da savete kako da prolongiraju
                  oseæanja romantiène ljubavi ili prebole odbacivanje. Mnoge
                  aktivnosti mogu da podignu nivo dopamina- nije ljubav jedino
                  oseæanje koje donosi intezivno u¾ivanje, poruèuje.
S. ®.