Terapija virtuelnom stvarnoscu

Started by Bred, 03-09-2006, 17:50:31

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Terapija virtuelnom stvarnoscu

U nauènofantastiænom filmu “Matriks”,
                  junaci postaju deo virtuelnog sveta. Dok sede opu¹teni u
                  stolicama, njihovi umovi se bore kung-fu tehnikom, izbegavaju
                  metke, voze motorcikle u jednom slo¾enom softverski razraðenom
                  svetu.... Ova su¹tinska osobina virtuelnog sveta - koji pru¾e
                  æoveku veoma uverljiv oseæaj da je “negde drugde” - mo¾e da
                  bude od velike koristi u medicini

Izgleda da softver kojim se kreira
                  virtuelna okolina mo¾e mnogo bolje i korisnije da naðe primenu
                  u medicini, nego u igricama. “Virtuelna” stvarnost mo¾e da
                  ubla¾i i fizièki i psiholo¹ki bol (kao ¹to je veæ pokazao dr
                  Vilajanur Ramaèandran, koristeæi obiæno ogledalo za
                  olak¹avanje simptoma tzv. fantomskog bola, o èemu je veæ
                  pisano u Planeti br. 10). Ipak, kori¹æenje softvera za
                  kreiranje virtuelne realnosti koja mo¾e da pomogne pri
                  ubla¾avanju bolova, pa èak i leèenju od fobija, otvara sasvim
                  novo polje istra¾ivanja sa veoma primamljivim i u su¹tini
                  neogranièenim moguænostima...
Psiholo¹ka dimenzija bola
Bol ima veoma znaèajnu psiholo¹ku komponentu. Isti signal
                  bola mo¾e se protumaèiti kao manje ili vi¹e bolan u zavisnosti
                  od toga na ¹ta pacijent misli. I ne samo to - psiholo¹ki
                  faktor èak mo¾e da utièe i na to kojoj kolièini signala za bol
                  æe biti dopu¹teno da uðe u koru velikog mozga. Ova tzv.
                  teorija “kontrole na kapiji”, koju su ¹ezdesetih godina
                  razvili neurofiziolozi Ronald Melzak i Patrik D. Vol, sla¾e se
                  i sa odavno zapa¾enom pojavom da uvoðenje nekog elementa koji
                  odvlaèi pa¾nju - na primer muzike - poma¾e da se smanji bol
                  kod nekih ljudi.
Ljudska pa¾nja je poreðena sa reflektorom - ona nam poma¾e
                  da izaberemo neke informacije da bismo ih obradili, a
                  zanemarimo sve druge, jer je kolièina izvora informacija
                  kojima mo¾emo da se bavimo istovremeno ogranièena. Zato, kada
                  se pacijent koji ima bolove “ukljuèi” u virtuelnu realnost,
                  reflektor njegove pa¾nje nije vi¹e usmeren na bol, veæ je
                  uvuèen u virtuelni svet
“Sne¾ni svet” i “Svet paukova” protiv opekotina
                  Dr, Hanter Hofman, inaèe doktor psihologije, direktor
                  Istra¾ivaækog centra za analgetsko delovanje virtuelne
                  stvarnosti u Sietlu, primenio je dobro razraðenu kompjutersku
                  iluziju po imenu “Svet paukova” za umanjenje bola nastalog
                  prilikom leèenja opekotina. Leèenje opekotina mo¾e da bude
                  bolno kao i sama povreda, jer ono podrazumeva svakodnevni
                  tretman sa èi¹æenjem i uklanjanjem mrtvog tkiva, kao i
                  istezanje ko¾e, da bi se oèuvala njena elastiènost i smanjila
                  atrofija mi¹iæa.
Ispitivanja su pokazala da pacijenti do¾ivljavaju znaèajno
                  manji bol pri anga¾ovanju u “virtuelnom svetu”, nego èak i
                  kada su za uklanjanje bola primenjivani analgetici koji sadr¾e
                  morfijum!
Dva deèaka, sa opekotinama od benzina, u poèetku su
                  prikljuèena na uobièajene dvodimenzionalne video-igre. One
                  nisu uticale na kolièinu bola koju su do¾iveli. Ali, kada su
                  ukljuèeni u trodimenzionalnu simulaciju stvarnosti pod nazivom
                  “Svet paukova”, izvestili su da su osetili drastièno opadanje
                  bola!
Ovaj trodimenzionalni progrem, koji je izvorno kori¹æen za
                  leèenje fobija od paukova, simulira trodimenzionalno kretanje
                  kroz kuhinju, u koju je postavljena slika tarantule. Stvar je
                  u tome, ka¾e dr Hofman, ¹to ovaj program toliko zaokuplja
                  pa¾nju i odvlaèi je od stvarnog sveta, da pacijent
                  “zaboravlja” na bol. Pacijenti koji su isprobali i sredstva
                  protiv bolova na bazi morfijuma i trodimenzionalni “Svet
                  paukova” tvrde da je prilikom kori¹æenja virtuelne stvarnosti
                  do¾ivljeni bol bio vi¹e nego dvaput slabiji!
“Majkrosoft” kao lekar
Nedavno je u, u saradnji sa Polom Alenom, suvlasnikom
                  “Majkrosofta”, u svrhu smanjenja bola kod opekotina razvijen i
                  “Sne¾ni svet”, koji stvara iluziju letenja kroz smrznuti
                  kanjon, zaleðenu reku i vodopad, dok sne¾ne pahulje padaju
                  unaokolo. Da bi iluzija bila potpunija, pacijent takoðe mo¾e
                  da grudvama gaða Sne¹ka Beliæa, igloe i robote koji stoje
                  unaokolo.
Ovaj program je isproban na pacijentima kojima je grejano
                  stopalo, do taèke podno¹ljivosti. Eksperimentisano je sa
                  raznim elementima i uvoðenjem zvuka. U celini, rezultati su
                  pokazali da ¹to je iluzija “virtuelnog sveta” uverljivija i
                  bli¾a stvarnosti, to je bol manji.
Pomenuti programi su kori¹æeni i za smanjenje bola ne samo
                  kod opekotina, veæ i drugih vrsta bola, i pokazali su sliène
                  rezultate.
                  Objektivni pokazatelji
Naravno, istra¾ivaèi su se zapitali da li je smanjenje
                  do¾ivljaja bola kod ovako tretiranih pacijenata ipak bilo
                  èisto subjektivno? Aktivnost mozga ispitanika kojima je
                  grejano stopalo do bola merena je funkcionalnom magnetnom
                  rezonancom. Subjektivni izve¹taj pacijenata o bolu potvrdila
                  je i objektivna slika dobijena magnetnom rezonancom, koja je
                  zabele¾ila znatno poveæanje mo¾dane aktivnosti za koju je
                  poznato da je vezana za percepciju bola, u insuli, talamusu,
                  primarnom i sekundarnom somatokorteksu, i afektivnom delu
                  zadnjeg pojasnog korteksa.
U drugom merenju, pri izve¹tajima istih pacijenata o
                  smanjenju bola prilikom primene “Sne¾nog sveta”, magnetna
                  rezonanca je takoðe pokazala znatno smanjenje ove aktivnosti u
                  njihovom mozgu. Ovo pokazuje da virtuelni svet ne samo da
                  smanjuje “ulaz” bola u koru velikog mozga, veæ i samu
                  aktivnost mozga koja se tièe bola.
lecenje fobija
Stvaranje uverljive iluzije stvarnosti na kompjuteru mo¾e
                  postati znaèajna pomoæ pri veæ poznatom bihejvioristièkom
                  metodu leèenja strahova “desenzibilizacijom”. Postupak se
                  sastoji u tome da se pacijent malo po malo dovodi u sve bli¾i
                  kontakt sa stvarima kojih se pla¹i. U simulaciji pod nazivom
                  “Svet paukova”, pacijent se u svakoj narednoj “igrici” sve
                  vi¹e pribli¾ava virtuelnom pauku, da bi ga na kraju dodirnuo.
                  Iluzija ovog programa pojaèana je jo¹ i realistièkim zvucima,
                  kao i elektronskim èupavim paukom koji prati kretanje pauka u
                  programu, tako da pacijent ima i taktilnu iluziju da je
                  dodirnuo pravog pauka! Osamdeset tri odsto osoba leèenih na
                  ovakav naèin pokazalo je znatno opadanje straha, a jedna ¾ena,
                  koja je tokom 10 godina toliko patila od ovog problema da na
                  kraju nije smela da izaðe iz kuæe, po zavr¹etku tretmana je
                  bez straha u ruci na kratko dr¾ala ¾ivu tarantulu!
Ovi programi se dalje razvijaju, kako bi se omoguæilo
                  leæenje pacijenata koji su stekli tzv. sindrom posttraumtskih
                  poremeèaja, nastao usled uèe¹æa u nekom traumatiènom dogaðaju,
                  kao ¹to je npr. bio teroristièki napad 11. septembra. Poèetni
                  rezultati su, kako ka¾e dr. Hofman, zaista ohrabrujuæi.
               G. B.

lycos

to me je uvek zanimalo,i eto neko je otvorio temu! xvala bred!

dyki

E videh to kao short-film na Discovery-u, moguce da je dobro. Po meni je suocavanje sa strahom naj vaznije da bi se prevazisao... Ali ako se plasis visine ili tako necega "opasnog" ovo je sigurno bolje resenje :)