Dr¾avni fakulteti nude kvalitetnije znanje

[Bred]

 A. Rodiæ |

Iako je kvalitet nastave i na privatnim i na dr¾avnim fakultetima na jako niskim granama, dr¾avni fakulteti su i dalje u prednosti. Mada dr¾avni kubure s lo¹im pristupom nastavi i preobimnim gradivom, najveæi broj privatnih fakulteta i dalje postoji radi zgrtanja novca, ka¾e za „Blic nedelje“ Ljubi¹a Rajiæ, profesor skandinavistike na Filolo¹kom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Meðu studentima èesto se pojavljuje formulacija „imam vi¹e poverenja u dr¾avni fakultet“

Dr¾avne fakultete trenutno pohaða oko 200.000 studenata, od èega se gotovo polovina nalazi na Beogradskom univerzitetu, dok privatne pohaða oko 30.000 studenata. I jedni i drugi se na studijama susreæu s problemima, ali i odreðenim prednostima u odnosu na kolege s fakulteta èija je vlasnièka struktura drugaèija.


Pa ipak, po anketi „Infostuda“, najveæa prednost studenata dr¾avnih fakulteta je moguænost studiranja na bud¾etu, dok studenti privatnih istièu lak¹i proces upisa.


– Osim studiranja na bud¾etu, tu su i mesta u studentskom domu, kori¹æenje menze. Takoðe, èesto se pojavljuje formulacija „imam vi¹e poverenja u dr¾avni fakultet“. Maturanti koji su se odluèili za privatne fakultete, kao glavne argumente, navode lak¹i proces upisa, zagarantovano zaposlenje, veæu posveæenost studentima od strane profesora i to ¹to je „lak¹i“ – ka¾e za „Blic nedelje“ Jovana Pejak, zadu¾ena za projekte „Infostuda“.


Ipak, profesor Ljubi¹a Rajiæ istièe da su i pored svih problema srpskog obrazovanja studenti dr¾avnih fakulteta i dalje u prednosti.


– Privatni fakulteti se osnivaju iz dva razloga. Prvi je, i tu govorimo o zaista malom broju privatnih fakulteta, kako bi se radilo ono ¹to na dr¾avnom ne mo¾e. Profesori s Pravnog fakulteta u Beogradu su zbog toga osnovali „Union“, koji je uz jo¹ nekoliko fakulteta na privatnim univerzitetima, jedan od retkih svetlih primera. S druge strane, veæina njih i dalje postoji da bi se zgrtao novac. Profesori s dr¾avnih preðu na privatne, prepi¹u programe i krene se sa ¹tancovanjem diploma i doktorata, kako bi prerasli u univerzitet. Veliki broj takvih fakulteta ne zadovoljava ni osnovne kriterijume, meðutim, nije mnogo bolja situacija ni s dr¾avnim. Oni, s druge strane, ne ¹koluju samo menad¾ere i umetnike, veæ najrazlièitije profesije, ali univerziteti poput Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru ili Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, rade ispod svakog standarda. Iako i tu ima poneki dobar predavaè, stanje na njima je katastrofalno. Uz sve mane, dr¾avni fakulteti, u principu, imaju bolji kvalitet nastave, ali je stanje oèajno i na jednima i na drugima. Povrh toga, i jedni i drugi muku muèe s korupcijom, a o tome se jako malo govori – ka¾e Ljubomir Rajiæ.

– Studenti i jednih i drugih fakulteta su jednaki pred zakonom, ali poslodavac ima pravo da odluèi kojoj diplomi æe dati prednost – ka¾e Mirjana Vesoviæ, naèelnik u Sektoru za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete.

nastavak -> http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/200889/Drzavni-fakulteti--nude-kvalitetnije-znanje