Ultrazvucna dijagnostika

[Bred]

Ultrazvucna dijagnostika

Ne¹kodljiva, laka za primenu,
                  velikih moguænosti
Moguænost primene bez instaliranja ili
                  adaptiranja prostora, uz minimalne tehnièke uslove, èini da
                  dijagnostika ultrazvukom mo¾e da ide u susret i te¹kom
                  bolesniku – u ¹ok sobu, u stan, na teren, istièe profesor dr
                  med. sci. Ljubomir Li¹anin, doajen ultrazvuène dijagnostike u
                  nas
Tehnologija koja uz pomoæ visokofrekventnog zvuka –
                  takozvanog ultrazvuka – daje slike telesnih organa i mnogih
                  njihovih funkcija na kompjuterskom ekranu, jedno je od
                  najznaèajnijih sredstava savremene dijagnostike, pre svega
                  zahvaljujuæi svojim velikim moguænostima, lakoj primenjivosti
                  i ne¹kodljivosti i relativno niskoj ceni.
Poèetak primene ove tehnologije u medicini zabele¾en je
                  ubrzo posle Drugog svetskog rata. Spoèetka male moguænosti
                  nove tehnike ipak su bile od velike koristi u nekim
                  medicinskim granama kao ¹to su kardiologija, oftalmologija,
                  opstetricija i druge. Za pregled fetusa u majèinoj utrobi, na
                  primer, bili su dragoceni i minimalni podaci (velièina lobanje
                  je bila dovoljna za odreðivanje starosti ploda i otkrivanje
                  nekih anomalija). Zahvaljujuæi tome, nova tehnika se postepeno
                  usavr¹ava i postaje primenjiva i vrlo korisna i drugim granama
                  medicine, postepeno ulazeæi u sve ¹iru primenu.
Jedno od najznaèajnijih pobolj¹anja ultrazvuène tehnike
                  datira iz sredine sedamdesetih godina pro¹log veka, kad se
                  pojavljuje takozvana siva skala. Tada je, naime, omoguæeno
                  registrovanje i najmanjih odjeka, razlièitim nijansama sivog u
                  srazmeri sa njihovom jaèinom, isprva samo u osam nijansi, pa
                  potom u 16, 32, 64, 128 i vi¹e, sve do granice moguænosti
                  ljudskog oka. Time su stvorene moguænosti za veoma detaljno i
                  nijansirano prikazivanje struktura unutra¹njih organa i
                  promena u njima, ¹to je znatno poveæalo vrednosti ove
                  dijagnostièke metode i obezbedilo joj ¹iru primenu u
                  medicinskoj praksi. Od tog vremena svuda u svetu, pa i u na¹oj
                  zemlji, zapoèinje era ultrazvuka u mnogim granama medicine,
                  postepeno, sa sve veæim znanjima i iskustvom, u sve vi¹e
                  oblasti.
Real time tehnika
Dr med. sci. Ljubomir Li¹anin, redovni profesor radiologije
                  u Vojnomedicinskoj akademiji, spada u red prvih struènjaka
                  koji poèinju sa primenom ultrazvuka u onim oblastima medicine
                  kojima se bave. Danas jedan od doajena ultrazvuène
                  dijagnostike u nas i uèitelj mnogih generacija lekara,
                  profesor Li¹anin, dalje nas upoznajuæi sa prelomnim trenucima
                  razvoja ultrazvuène dijagnostike, izdvaja prvu polovinu
                  osamdesetih godina kao vreme u kome se pojavljuje takozvana
                  real time tehnika.
Do tada se slika jednog preseka organa dobijala jednim
                  potezom sonde rukom, a nova tehnika je omoguæila automatsko
                  pomeranje ultrazvuènog snopa i nastanak slika brzinom od 30 do
                  40 u sekundi, èime je postignut efekt ¾ive slike – moguænost
                  neposrednog posmatranja u¾ivo, ukljuèujuæi i pokrete organa.
                  Ta inovacija je, prema reèima profesora Li¹anina, veoma
                  pobolj¹ala dijagnostièke rezultate i ubrzala preglede,
                  presudno doprinev¹i naglom unapreðivanju i ¹irenju ove metode.
                  Dijagnostika ultrazvukom je u to vreme veæ toliko
                  napredovala da je, i pored veæ razvijene kompjuterizovane
                  tomografije (KT) i veæ novonastale magnetne rezonancije (MR),
                  ne samo izdr¾ala njihovu vanredno o¹tru konkurenciju veæ i
                  nastavila sa ¹irenjem svoje primene. Profesor Li¹anin
                  napominje da su, sa uveæavanjem iskustava u medicinskoj
                  praksi, sve pomenute metode stekle svoje znaèajno mesto u
                  dijagnostici. Zahvaljujuæi razlièitim dijagnostièkim
                  moguænostima koje proizlaze iz razlièitih fizièkih principa na
                  osnovu kojih nastaju slike koje se dobijaju njihovom primenom,
                  ove metode su jedna drugoj konkurisale, ali su se i
                  dopunjavala. Buduæi da se svaka od njih i dalje ubrzano
                  razvija, meðusobni odnos u primeni ultrazvuka,
                  kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonancije æe se,
                  prema oceni na¹eg struènjaka, i ubuduæe preispitivati i
                  menjati.
Moguænost grafièkog prikaza pokreta organa (takozvani
                  M-mode) i njihova precizna analiza, takoðe je, u meðuvremenu,
                  donela izvanredne koristi, naroèito kardiologiji. Ubrzo zatim,
                  tehnika takozvane dopler sonografije omoguæila je
                  registrovanje i analizu protoka krvi, bele¾enjem brzine i
                  naèina kretanja eritrocita u pojedinim delovima srca i krvnih
                  sudova, kao i analizu kvaliteta krvnog toka, njegove
                  poremeæaje i otkrivanje uzroka tih poremeæaja. Daljim
                  usavr¹avanjem, a naroèito pojavom moguænosti da se brzina i
                  pravac krvnog toka prika¾u bojama - takozvana color dopler
                  sonografija -dijagnostièke moguænosti metode vi¹estruko su
                  poveæane a pregledi olak¹ani, ubrzani, bivajuæi sve ¹ire
                  primenjivi i izuzetno korisni u gotovo svim oblastima
                  medicinske dijagnostike. Takve podatke o kvalitetu, kolièini i
                  drugim osobinama krvne cirkulacije, osim color dopler
                  sonografije danas ne mo¾e da pru¾i ni jedna postojeæa
                  dijagnostièka metoda.
                  Interventni ultrazvuk
Godi¹njica ¹kole ultrazvuka
                        Upravo ove godine obele¾en je
                        svojevrsni jubilej ultrazvuène dijagnostike u Srbiji –
                        20. godi¹njica ©kole ultrazvuka, koju je osmislilo i
                        organizovalo Udru¾enje za primenu ultrazvuka u medicini,
                        a èiji su èlanovi i predavaèi najznaèajniji struènjaci
                        iz razlièitih oblasti medicine, iz cele zemlje.
Vi¹e od dve decenije to je bio u nas
                        jedini naèin edukacije lekara za dijagnostiku
                        ultrazvukom. Reè je o sedmodnevnoj ¹koli ultrazvuka,
                        tradicionalno sme¹tenoj u ©umaricama, u Kragujevcu, koja
                        podrazumeva celodnevnu nastavu i potpunu posveæenost
                        polaznika nastavi, pri èemu praktièna nastava mora da
                        bude dovr¹ena u nekom od referentnih klinièkih centara.
                        Veæina lekara koji se danas u Srbiji bave ultrazvuènom
                        dijagnostikom pro¹li su kroz tu teorijsku ¹kolu koja,
                        kako nagla¹ava profesor Li¹anin, za kvalitetan rad
                        lekara zahteva i njegovu praktiènu obuku.
Profesor dr Ljubomir Li¹anin, zajedno
                        sa koleginicom gastroenterologom, danas u toj ¹koli vodi
                        kurs ultrazvuènog pregleda abdomena.
                  Èinjenica da jo¹ precizniji prikaz finih detalja mo¾e da se
                  postigne poveæanjem frekvencije ultrazvuka (10 – 20 MHz), ali
                  da to donosi i slabljenje njegove prodornosti kroz tkivo,
                  dovela je do potrebe da se stvore posebne sonde sa kratkim
                  dometom u dubinu, ali sa velikom precizno¹æu slike. Tako je,
                  kako obja¹njava profesor Li¹anin, nastala sonografija povr¹nih
                  organa, zatim intraoperativna sonografija i, u novije vreme,
                  sa razvojem sondi za uvoðenje u unutra¹nje organe i kanale,
                  takozvana endosonografija. Za razliku od endoskopije, koja
                  „vidi“ samo povr¹inu organa, endosonografija je omoguæila
                  prodor u zidove organa, prikaz i analizu strukture promena na
                  njihovim zidu, pa èak i pregled susednih organa (na primer,
                  rektalni pregled prostate, ili vaginalni pregled materice i
                  adneksa). U novije vreme, stvorena je moguænost
                  endosonografije srca i krvnih sudova sondama koje se dovode do
                  mesta samih patolo¹kih promena i omoguæuju analizu njihove
                  prirode, dubine, strukture (na primer, analizu plaka u
                  koronarnim arterijama), ¹to obezbeðuje znatno bolji izbor
                  naèina leèenja. Najzad, najnovija pojava moguænosti
                  trodimenzionalnog prikaza nekog organa, odnosno njegovog
                  posmatranja sa svih strana, veæ je pokazala velike koristi u
                  poimanju oblika i vrste poremeæaja, naroèito u opstetriciji.
                  Paralelno sa navedenim najznaèajnijim fazama razvoja
                  dijagnostike ultrazvukom, postepeno se razvijala i jedna
                  sasvim drugaèija, agresivnija ali takoðe veoma korisna oblast
                  – takozvani interventni ultrazvuk. Za razliku od dosad
                  pomenutih tehnika koje pripadaju neinvazivnoj ili neagresivnoj
                  medicinskoj dijagnostici, ovog puta je reè o agresivnijem
                  pristupu - takozvane voðene biopsije i dijagnostièke punkcije
                  (instrumenti se „vode“ do ciljanog mesta biopsije ili punkcije
                  uz pomoæ ultrazvuka) omoguæavaju dobijanje direktnih uzoraka
                  tkiva ili teènosti i iz onih delova tela koji su dosad bili
                  dostupni samo uz pomoæ hirurgije. Njihovom analizom
                  pribavljaju se direktni podaci o prirodi patolo¹kih procesa, a
                  dodatnim postupcima – evakuacijom, drena¾om, ¹irenjem ili
                  su¾enjem kanala – èesto dolazi i do pobolj¹anja ili izleèenja.
                  Danas, kad postoji ¹irok izbor dijagnostièkih metoda,
                  nagla¹ava profesor Li¹anin, samo precizno i savr¹eno
                  poznavanje njihovih moguænosti i ogranièenja u svakom
                  pojedinaènom sluèaju omoguæava i njihovu racionalnu primenu, a
                  to znaèi dobijanje ¹to vi¹e podataka za konaènu dijagnozu, uz
                  ¹to manje izlaganje pacijenta neugodnostima i, naravno, manje
                  tro¹kove. Zato se mo¾e reæi da je, u mnogim sluèajevima,
                  ultrazvuk pogodan za primenu u poèetnoj fazi ispitivanja, kao
                  prvi pregled, kao i u svim sluèajevima gde je èestim
                  ultrazvuènim pregledima potrebno praæenje razvoja bolesti i
                  toka leèenja, buduæi da je ta tehnika potpuno ne¹kodljiva i
                  mo¾e se ponavljati onoliko puta koliko je medicinski
                  opravdano.