Milioni pate od sindroma kompjuterskog vida

[Bred]

Zulima Palasio |

Sindrom komjuterskog vida je medicinsko stanje povezano sa na¹om zavisno¹æu od digitalnih ureðaja – od kompjutera, preko mobilnih telefona, do ruènih video igara i elektronskih knjiga. Lekari procenjuju da samo u SAD skoro 80 miliona ljudi mo¾da pati od tog sindroma. A nije uraèunato sve vi¹e dece, kod koje se razvija problem s vidom, povezan sa elektronskim ureðajima.

Ukoliko provodite vi¹e od tri sata dnevno ispred kompjutera ili elektronskog terminala, verovatno imate neki odreðeni nivo onoga ¹to lekari nazivaju sindromom kompjuterskog vida. Doktor Majkl Duenjas iz Amerièkog udru¾enja optometrista.

„Taj sindrom uzrokuje zamor, mo¾e da izazove glavobolju, bolove u vratu, leðima, ali i pojave kao ¹to su diplopija ili dupli vid i povremeno zamagljeni vid“.

Doktorka Rejèel Bi¹op je ¹ef savetnièkog odeljenja u Nacionalnom institutu za zdravlje u Va¹ingtonu.

„To ne o¹teæuje oèi i ne uzrokuje bolesti kao ¹to su glaukom ili dijabetièka retinopatija, to nije takva vrsta bolesti. To je povr¹insko isu¹ivanje i naporno je za oko zbog fokusiranja“.

Dr Bi¹op ka¾e da su istra¾ivanja pokazala da ljudi nedovoljno trepæu kada su skoncentrisani na ono ¹to rade na kompjuteru i to izaziva isu¹ivanje i umor:

„Postoji mi¹iæ i oku koji fokusira oko na ono u ¹ta gledate. Ekran kompjutera je obièno na veæoj razdaljini od one na kojoj dr¾ite knjigu i ako se va¹a pa¾nja nastavi satima, taj mi¹iæ se umara“.

Dr Duenjas ka¾e da sindrom mo¾e da izazove lo¹u produktivnost - kod odraslih - i te¹koæe u uèenju i lo¹ije ocene u ¹koli - kod dece.


„Èinjenica je da èak i deca u dana¹nje vreme provode duge periode vremena ispred kompjutera, a mnogi igraju igre koristeæi d¾ojstike, ¹to dodatno optereæuje njihov sistem vida“.

Lekari se sla¾u da je gledanje u elektronski ekran razlièito od gledanja u ¹tampani materijal. ©tampa ima bolji kontrast, dok je mnogo te¾e fokusirati se na elektronski ekran i to zahteva vi¹e napora.

„To ima veze sa prilagoðavanjem kontrasta, osvetljenja i umanjivanjem smetnji, kao ¹to je odsjaj, koji mo¾e da izazove prenapregnutost“, smatra dr Bi¹op.

Meðutim, dr Duenjas navodi da prema istra¾ivanjima, najmlaði imaju sve veæe probleme.

„Ustanovili smo da sve vi¹e dece postaje kratkovido zbog preteranog kori¹æenja ruènih elektornskih ureðaja“.

Lekari ka¾u da neki jednostavni koraci mogu da re¹e veæinu problema. Na primer, naoèare za rad.

„To je nova vrsta naoèara, koje se nazivaju naoèare za rad. Kod njih se, za razliku od tradicionalnih bifokalnih i trifokalnih naoèara, na kojima se na vrhu nalaze stakla za daljinu, a ispod za blizinu ili srednju udaljenost, na vrhu nalaze stakla za rad na kompjuteru, jer mi uglavnom tako gledamo kada radimo na kompjuteru“, obja¹njava dr Bi¹op.

Lekari takoðe preporuèuju kori¹æenje kapi za oèi, koje odr¾avaju vla¾nost, pauziranje u gledanju u kompjuter svakih 15 minuta i jo¹ ne¹to.

„Osigurajte da visina kompjuterskog ekrana bude optimalna. Najbolje je da bude oko 10 centimetara ispod va¹eg vidnog polja. Ne ¾elite da gledate iznad va¹eg ekrana“, zakljuèuje dr Duenjas.

Iako re¹enje izgleda jednostavno, lekari oèekuju da æe sindrom kompjuterskog vida biti jo¹ veæi problem, kako sve vi¹e filmova i televizijskih programa postaje dostupno za gledanje preko kompjutera, i sa sve veæim brojem malih elektronskih ureðaja.


http://www.voanews.com/serbian/news/Health-Computer-Vision-Syndrome-09-12-2010-102732509.html