Norveska

[katira]

Zna li iko da li je za rad u Norveskoj neophodan odradjen staz i polozen drzavni ispit u Srbiji? Unapred hvala na odgovoru.

[maki]

Bilo bi pozeljno,ali vise nas ne priznaju potruno kao master,vec ce morati da se poloze dodatno neki ispiti i master tamo.
Eto,to su nove vesti..

[Bred]

Sjajno. Ne znas koji ispiti?

[maki]

Ne znam,ja sam u procesu ucenja jezika,kad saznam nesto javljam. Ali moze da se radi u apoteci kao tehnicar,a da za to vreme odradis master.
Mislim da ne treba duze od 2god,a mozda i krace..
Ne znam da li je koleginica koja je planirala da ide i pisala ovde stvarno i otisla pa da podeli iskustva sa nama..

[bocans]

Drage kolege, da li neko zna kakva je situacija sa medicinskim biohemicarima u Norveskoj? 

[crazy ball]

Evo pomoci sto se tice farmaceuta:

Priznat nam je bachelor, dobijes licencu na godinu ili dve i mozes da radis sa njom. U toku tih godinu ili dve treba da polozis Nasjonale Fag tj. nesto kao drzavni ispit d bi podneo zahtev za autorizaciju. Autorizacija je dozvola za samostalni rad i vazi bas bas dugo, tipa 40 god.

Traze 4-5 ispita plus ceo master rad da se odradi kod njih na fakultetu da bi nam priznali mastera.

Posao mozes naci i iz Srbije preko interneta. Znam vise ljudi koji su to uspeli u poslednjih par meseci.

[Bred]

Ne deluje ni malo jednostavno , iz ove perspektive, ponovo polagati ispite, jos na stranom jeziku.

Kako vam se, iskreno, cini norveski?

Znaci ako sam dobro ukapirao, kod njih mozes da radis u apoteci i sa bachelor diplomom?

Preko kog sajta iz Srbije se , ako znas, moze naci posao?

Izgleda da ima ovde nesto https://www.webcruiter.no

http://www.goeuropego.org/job_offers.html

Koja zanimanja su trazena u Norveskoj: http://www.aftenposten.no/jobb/article4128900.ece
Prevod na srpski : http://translate.google.com/translate?hl=sr&sl=no&tl=sr&u=http%3A%2F%2Fwww.aftenposten.no%2Fjobb%2Farticle4128900.ece

Најтраженијих стручњака у Норвешкој:
   

1. Стручни грађевински радници
   

2. Инжењери
   

3. ИНет
   

4. Средњи менаџмент
   

5.. Драјвери
   

6. Чишћење кадра
   

7. Рачуноводство и финансијски рад
   

8. Осигурање Особље
   

9. ИТ професионалци
   

10. Лидери

Најтраженији професионалне групе Глобал:
   

1. Техничари
   

2. Продавци
   

3. Стручни рад
   

4. Инжењери
   

5.. Производња Запослени
   

6. Лидери
   

7. Рачуноводство и финансије рад
   

8. ИТ професионалци
   

9. Производња Оператори
   

10. Административно особље

http://www.migrantservicecentres.org/userfile/Zemlja%20odredista%20Norveska-informator.pdf

Nadjoh i podatak o platama

Pharmacists – Average wages (2006) according to Statistics Norway: Training pharmacists with 5 years education: 350,000. First job: 485,000 Pharmacist (staff) 639,000.

1e-7,5 norveskih kruna
http://mylittlenorway.com/2011/06/how-much-do-people-earn-in-norway/

[Sleeping Beauty]

Evo i ja da se ponovo ubacim iako sam se trenutno sa planovima prebacila na drugi kontinent:)
Norveski je mnogo laksi od engleskog (barem meni), a zahvaljujuci Vikinzima i slican. Na prvi pogled izgleda tezak bas zbog mnostva nepoznatih reci i potrebno je mnogo vise vremena za ucenje.

Pogledajte linkove ovih lanaca apoteka:
http://jobb.apotek1.no/modules/module_134/vacancy_search.asp?VacancyPlace=0&VacancyCategory
https://www.boots.no/butikk/s/jobs/index.html
i procitajte jos:https://www.boots.no/butikk/s/jobs/pharmacist-from-abroad.html
http://www.apotek.no/fakta-og-tall/utvalgte-n%C3%B8kkeltall.aspx

[crazy ball]

http://www.finn.no/finn/job/fulltime/result?sort=1&JOB_CATEGORY/CATEGORY=5404&JOB_CATEGORY/SUBCATEGORY=5695

https://www.webcruiter.no/wcmain/advertviewpublic.aspx?company_id=160089234

https://www.nav.no/stillinger/stillinger?s2=168966

[crazy ball]

Ti saljes cv i propratno pismo na oglase, ako si im zanimljiv kontaktiraju te mailom ili telefonski...postoji mogucnost da se prvi razgovor koji je obicno sa regionalnim sefom odrzi preko skypa. Ako su utisci pozitivni predloze neku apoteku gde oni imaju potrebu i ako se slozite oko toga dogovore ti razgovor sa sefom apoteke, u Norveskoj naravno obicno oni plate kartu i smestaj da dodjes na razgovor. I ako sef da zeleno svetlo to je to. Sef apoteke u principu odlucuje da li ces dobiti posao..

[Bred]

Cuo sam za devojku koja je skoro otisla. 2 godine je ucila Norveski, imala je preporuku od nekog naseg ko radi tamo u Norveskoj, obavila je nekoliko razgovora preko Skypea sa menadzerom apoteke, i otisla je jednom licno na razgovor, avionsku kartu su oni platili. Pocetnu platu su joj ponudili 4500e, i to je neka najniza plata za apotekare koji imaju vise od srednje skole, tako sam bar ja razumeo.

Casove norveskog organizuje i Djuro Salaj i navodno daju popust za mladje od 30 god.

Cena je inace oko 1000 din po casu za individualne casove.

[maki]

Evo i mene opet.
Moji planovi za Norvesku su konacno dobili svoj konkretni tok.
Naime poslala sam papire iz Srbije,sve uredno prevela na engleski,spakovala u koverku i poslala postom. To je bilo pocetkom decembra. Nakon 15ak dana sam dobila postom taksu koju je bilo potrebno uplatiti-oko 200evra.
Tih dana sam imala razgovor u Srbiji sa zenom koja radi kao HR za njihov lanac Vitus. Razgovorje bio na norveskom. Ona je ponovo dosla sa vecom delegacijom u Beograd u februaru. Tada smo ponovo imali razgovor. Moram da napomenem da razgovori nisu bili isljucivo na norveskom,bilo je ljudi koji su znali samo engleski,a cak i nekih koji su znali samo srpski,pa su Norvezani doveli i prevodioca.
Nakon ta dva razgovora u Srbiji,pozvali su me da dodjem u Norvesku i patili mi kartu i hotel.
Sada cekam licencu,razgovor i kada dobijem papire,meni je posao praktino obezbedjen posto oni imaju potrebu za farmaceutima.
Tako da iz moje perspektive to i nije bilo neko preterano mucenje da nadjem posao,mada sam i imala preporuku od nase koleginice koja tamo zivi i radi.
Eto,javicu vam kako je prosao razgovor u Norveskoj.
Hilsen

[Bred]

Dobro, preporuka ipak mnogo znaci.

[Bred]

http://www.farmakon.rs/rubrike/farmacija-u-svetu/708-zeleni-recept-za-zdravlje-norveka.html?start=1

Posto citirani sajt vise nije dostupan, evo ga tekst:
" Norveška apoteka je primer kako novi model apotekarstva u vidu umrežavanja apoteka može doneti napredak u profesiji i očuvati ravnotežu između kvalitetne brige o pacijentu i profita. Norvežani pre svega od apoteke i farmaceuta očekuju smernice za zdrav način života i veoma rado prihvataju savete u vezi s tim

U zemlji hiljadu fjordova živi nacija koja je okrenuta prirodi, zdravom načinu života, šetnjama, moru, zaštiti životne sredine. U njoj se od davnina neguje ravnopravnost građana, slični uslovi za sve i jednostavan način života. Apoteka, iako organizovana po najsavremenijim principima, ujedno teži i jednostavnosti, što je u skladu sa stilom života u Skandinaviji, pa i samoj Norveškoj. Informacije i saveti dostupni su svim pacijentima u svakom trenutku.

Politikom Nacionalnog sanitarnog fonda jednakost pacijenata dovedena je na zavidan nivo i ogleda se u jednakoj dostupnosti terapije svima. Pohvalno za nacionalnu sanitarnu politiku Norveške jeste i to što zemlja s najvišim standardom uspeva da održi najniže cene lekova u Evropi.

Norveška apoteka

Norvežani pre svega od apoteke i farmaceuta očekuju smernice za zdrav način života i veoma rado prihvataju savete u vezi s tim. Oni žele da najpre iz prirode uzmu ono što mogu za poboljšanje sopstvenog zdravlja, pa da tek onda, ako je neophodno, primene farmakološku terapiju. U zemlji postoji čak i ,,zeleni recept" na kome se pacijentu prepisuje ,,zdrav način života", dakle niz aktivnosti za poboljšanje zdravlja i kvaliteta života, kao i prevenciju određenih oboljenja.

Liberalizacija ovog sektora sprovedena je pre desetak godina, između ostalog i zbog toga da bi cela zemlja, pa i veoma retko naseljeni predeli, bili pokriveni apotekama. Rezultat je norveška apoteka u službi zdravlja, savremena, strogih pravila i kriterijuma, bliska pacijentu, zasnovana na jednostavnosti i ravnopravnosti.
Dominantnost lanaca apoteka

Norveške apoteke uglavnom su u vlasništvu privatnika. Jedino bolničke apoteke pripadaju javnom sektoru. Prvog marta 2001. godine norveška vlada donela je novi zakon koji je uneo najveće promene u apotekarski sektor za četiri veka istorije Norveškog farmaceutskog društva. Najznačajnije promene odnosile su se na osnivanje i vlasništvo apoteka.

Pre marta 2001. apoteke su bile isključivo u vlasništvu farmaceuta, a nakon toga je nastupila liberalizacija. Osnovni kriterijumi tog zakonskog akta bili su slobodno osnivanje apoteka, slobodno posedovanje (svako može biti vlasnik apoteke, osim proizvođača i lekara), neograničen broj apoteka koje može imati jedan vlasnik, horizontalno integrisan lanac apoteka i vertikalna integracija između dobavljača i apoteka, što predstavlja jedinstven model u Evropi.

Za razliku od liberalizacije vlasništva, taj zakonski akt doneo je strožu regulativu u samoj profesiji s namerom da se obezbedi pravilna primena lekova i s medicinskog i s finansijskog aspekta, da bezbedna i efikasna terapija bude dostupna svim pacijentima i da se postigne najniža moguća cena lekova, a sve to nezavisno od finansijskih mogućnosti pacijenta.

Kaća Kardum

Rezultat tih promena jeste veća dostupnost apoteka: njihov broj je sa 399 u 2001. godini porastao na 647 u 2009. Nijedna apoteka u retko naseljenim delovima zemlje nije zatvorena otkako je reforma stupila na snagu. Jedan od razloga jeste i to što su vlasnici lanaca apoteka potpisali ugovor sa Ministarstvom zdravlja da će garantovati pokrivenost apotekama u većini slabo naseljenih teritorija. Iako je broj stanovnika po apoteci znatno opao posle liberalizacije, Norveška još uvek ima relativno nisku pokrivenost apotekama u poređenju s drugim evropskim zemljama.

U Norveškoj postoje četiri velika lanca: Apotek 1 (finski lanac), Vitus apotek (nemački lanac), Allianceapotek (engleski lanac) i Ditt apotek.

Apotek 1 je vodeći lanac koji zauzima 40 odsto tržišta i poseduje 240 apoteka. Nastao je pre više od 15 godina na inicijativu grupe privatnih apoteka koje su kooperativom želele da ostvare što bolje uslove za nabavku robe. Ubrzo potom to udruženje imenovalo je generalnog direktora i oformilo sedište u Oslu.

Apoteke sa modernim konceptom počele su da se otvaraju širom Norveške. Prema zakonu iz 2001, jedna kompanija može da postane vlasnik lanca apoteka, tako da je Apotek 1 u vlasništvu finske firme Tamro. Tokom godina taj lanac veoma se uspešno prilagođavao izmenama zakona. Danas moderno izgleda i veoma je komforan i za pacijenta i za farmaceuta.

Apotek 1 poseduje intranet koji povezuje sve apoteke i na kome su svim zaposlenima dostupne informacije relevantne za struku. Taj lanac ima i svoj časopis koji se štampa u 250.000 primeraka i dostupan je i zaposlenima i pacijentima.

Else Norli

U telefonskom razgovoru sa Else Norli, upravnicom jedne od apoteka tog lanca u Kristiansandu, Farmakon je saznao koji su osnovni principi rada lanca Apotek 1.

– Možemo da se pohvalimo da je Apotek 1 izgrađen na principima norveške apotekarske tradicije, kombinovane sa pažljivo odabranim karakteristikama velikih lanaca apoteka. U toj simbiozi očuvan je balans između kvalitetne farmaceutske usluge i profita. Osnovni cilj je da pacijentu ukažemo na razuman izbor kada je u pitanju njegovo zdravlje, a sve radi postizanja boljeg kvaliteta života.

Dajemo značaj individualnom pristupu i podsticanju pacijenata da vode računa o sopstvenom zdravlju. Naša osnovna strategija je biti blizu pacijenta. Svoje klijente tretiramo s poštovanjem i dajemo značaj individualnom i diskretnom ophođenju s njima – kaže Else Norli.

Jedan od prioriteta, objašnjava naša sagovornica, jeste i davanje korisnih saveta. Važno je da pacijent dobije što više podataka o proizvodu da bi se dobili što bolji rezultati.

– Mi smo dobro informisani i stalno se edukujemo. Saveti i informacije su besplatni i dostupni svim našim pacijentima. Iako liberalan kad je reč o vlasništvu apoteke, zakon iz 2001. strogo je ograničio profesionalno ponašanje i odredio jasnu ulogu apoteke i farmaceuta. Zaposleni u apoteci imaju niz dužnosti u skladu sa zakonom o pravima pacijenta, čime se obezbeđuje kvalitet profesionalnog rada u apoteci i doprinosi bezbednosti pacijenta.

Pacijenti imaju veće poverenje u proizvode koji sadrže aktivne supstance iz okolne prirode, njima poznate, nego u one čiji su sastojci egzotične biljke

Od zaposlenih u apoteci očekuje se pravilno obavljanje profesionalnih dužnosti, kompetentnost, čuvanje profesionalne tajne i dokumentacije prilikom pružanja zdravstvene usluge. Naše apoteke često učestvuju u nacionalnim i lokalnim kampanjama za promociju zdravlja kao što su kampanje protiv pušenja ili kampanje za podizanje svesti o pojedinim hroničnim oboljenjima. Na taj način ciljanim savetima pokušavamo da promovišemo zdrav način života – objašnjava Else Norli.

Drugi po veličini lanac u Norveškoj jeste Vitus apotek, koji danas ima 140 apoteka i u vlasništvu je nemačke kompanije Celesio AG. Osnovan je 2001. godine odmah nakon usvajanja zakona o liberalizaciji vlasništva apoteka. Sestra kompanija mu je Ditt Apotek, lanac franšiza za nezavisne apoteke. Treći po značaju, broju apoteka i kapitalu u Norveškoj jeste Alliance Apotek, koji je u vlasništvu internacionalne grupe Alliance Boots.

Apoteke Boots poznate su po tome što se u njima mogu naći i proizvodi koji ne spadaju čak ni u parafarmaceutske preparate, na primer snacks, sendviči, sokovi itd. Bliske su anglosaksonskom tipu apoteke.

Sistem rada u sva tri lanca gotovo je isti i strogo regulisan zakonom. Privatnih apoteka nema mnogo jer su ta tri lanca izuzetno jaka i na neki način drže monopol u apotekarstvu u Norveškoj – oko 80 odsto ukupnog broja apoteka.

U Norveškoj postoje 33 bolničke apoteke, koje pripadaju javnom sektoru i deo su nacionalnog zdravstvenog servisa. Funkcionišu kao nezavisne zdravstvene ustanove i pripadaju regionalnim zdravstvenim vlastima. Dve bolničke apoteke u vlasništvu su dobrotvornih organizacija, ali imaju ugovor sa zdravstvenim vlastima.
Izdavanje lekova na recept

O lekovima na recept i regulativi govori naša sagovornica Jelena Stevanović, koja već dve godine živi i radi u Oslu u jednoj od apoteka lanca Vitusapotek.

– Meni je lakše da radim ovde pošto postoje samo originalni lekovi i eventualno jedna-dve paralele, a ne deset kao kod nas. Mi izdajemo generički lek ukoliko pacijent ne insistira na originalnom. Ako želi isključivo originalni lek, mora da plati razliku u ceni. Međutim, ako lekar napiše da pacijent mora da uzme original, onda mi izdajemo takav lek i pacijent ne plaća razliku u ceni – kaže Stevanovićeva.

Olakšavajuću okolnost za pacijenta predstavlja to što doktor može da prosledi recept u apoteku faksom ili da ga izdiktira telefonom, naravno uglavnom za hronična oboljenja. Ako je u pitanju telefonski recept, jedino farmaceut može da ga piše. Još jedan inovativan način slanja recepta koji se nedavno pojavio jeste imejl.

– Elektronski recept je novina, za sada postoji nekoliko pilot apoteka koje rade s takvim receptima – dodaje Stevanovićeva.
"

[Bred]

Evo i mene opet.
Moji planovi za Norvesku su konacno dobili svoj konkretni tok.
Naime poslala sam papire iz Srbije,sve uredno prevela na engleski,spakovala u koverku i poslala postom. To je bilo pocetkom decembra. Nakon 15ak dana sam dobila postom taksu koju je bilo potrebno uplatiti-oko 200evra.
Tih dana sam imala razgovor u Srbiji sa zenom koja radi kao HR za njihov lanac Vitus. Razgovorje bio na norveskom. Ona je ponovo dosla sa vecom delegacijom u Beograd u februaru. Tada smo ponovo imali razgovor. Moram da napomenem da razgovori nisu bili isljucivo na norveskom,bilo je ljudi koji su znali samo engleski,a cak i nekih koji su znali samo srpski,pa su Norvezani doveli i prevodioca.
Nakon ta dva razgovora u Srbiji,pozvali su me da dodjem u Norvesku i patili mi kartu i hotel.
Sada cekam licencu,razgovor i kada dobijem papire,meni je posao praktino obezbedjen posto oni imaju potrebu za farmaceutima.
Tako da iz moje perspektive to i nije bilo neko preterano mucenje da nadjem posao,mada sam i imala preporuku od nase koleginice koja tamo zivi i radi.
Eto,javicu vam kako je prosao razgovor u Norveskoj.
Hilsen

Maki posto me mnogo ljudi pita mozes li pobrojati tacno koja sve dokumenta treba da se prevedu na engleski i posalju SAKu kao i kad ste uplacuje onih 200e za nostrifikaciju?