Sediste zdravstvene ustanove apoteke

[Bred]

Da li poslovno sedište zdravstvene ustanove apoteke mora da bude u poslovnom prostoru gde se, inače, obavlja
delatnost apoteke (farmaceutska zdravstvena delatnost)?
Tekst: dr sci. iuris Rajko Sudžum

Osnivanje, organizacija i rad zdravstvene ustanove, pa i zdravstvene ustanove apoteke, uređeno je, uglavnom,
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
U ovom kratkom razmatranju ograničićemo se samo na jedno pitanje koje se odnosi na zdravstvenu ustanovu apoteku, a to je razmatranje sedišta te zdravstvene ustanove. Razlog tome je to što je iskrslo pitanje u praksi: da li poslovno sedište zdravstvene ustanove apoteke mora da bude u poslovnom prostoru gde se, inače, obavlja delatnost apoteke (farmaceutska zdravstvena delatnost).
Već smo naveli da se osnivanje, organizacija i rad zdravstvene ustanove apoteke uređuje, uglavnom, a ne u potpunosti, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Naime, zdravstvene ustanove obavljaju delatnost javnih službi. Stoga su osnovna načela osnivanja, organizacije i rada zdravstvenih ustanova data u Zakonu o javnim službama. U tom zakonu uređeno je ono što je zajedničko za sve javne službe. Ono što je posebno za zdravstvenu službu kao javnu službu uređeno je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. S obzirom na to, Zakon o javnim službama pojavljuje se kao lex generalis, a Zakon o zdravstvenoj zaštiti kao lex specialis. U tom smislu na zdravstvene ustanove  primenjuju se odredbe Zakona o javnim službama ako to pitanje na drugi način nije uređeno odredbama Zakona o zdravstvenoj
zaštiti.
Međutim, ima pitanja koja nisu uređena Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Među tim pitanjima je i definicija – određenje pojma: sedište zdravstvene ustanove apoteke. Rešenje za to pitanje treba potražiti u Zakonu o javnim službama. U tom zakonu je, u članu 12, propisano: "na osnivanje, organizaciju i rad ustanove, shodno se primenjuju propisi koji se odnose na preduzeća, ako zakonom nije drukčije određeno".
Iz te odredbe izvlačimo zaključak da ono što je propisano o sedištu preduzeća (sada privrednog društva) u Zakonu
o privrednim društvima (ranije Zakon o preduzećima) važi i za zdravstvene ustanove.
U članu 16. Zakona o privrednim društvima navodi se: "sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva. Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata". Kao što se vidi iz ove odredbe, zakon ne određuje gde će privredni subjekat imati sedište. Zakon ostavlja slobodu privrednom subjektu da odredi sedište prema svojim potrebama, dajući elastično rešenje.
Sedište privrednog društva, prema navedenom zakonu, ne mora da bude u istom prostoru gde društvo obavlja privrednu delatnost. Imajući u vidu navedenu odredbu koja se primenjuje i na zdravstvene ustanove snagom Zakona o javnim službama, sedište zdravstvene ustanove (poslovno sedište) ne mora da bude u poslovnom prostoru gde se obavlja zdravstvena delatnost te zdravstvene ustanove.
Navedeno rešenje iz Zakona o privrednim društvima moglo bi se isključiti ili drukčije primenjivati na zdravstvene ustanove samo ako bi Zakonom o zdravstvenoj zaštiti bila isključena primena rešenja o sedištu predviđena u Zakonu o privrednim društvima, ili ako bi Zakonom o zdravstvenoj zaštiti bilo predviđeno drukčije rešenje za sedište zdravstvene ustanove.
U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti to pitanje nije drukčije regulisano, tako da se odredba o sedištu iz Zakona o privrednim društvima primenjuje i na sedište zdravstvene ustanove, a to znači da sedište zdravstvene ustanove apoteke ne mora da bude smešteno u poslovnom prostoru gde apoteka obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost. Dakle, sedište zdravstvene ustanove apoteke (poslovno sedište u kome se obavljaju poslovi uprave, računovodstva, i sl.) može biti prostorno odvojeno od mesta gde apoteka obavlja zdravstvenu delatnost.
Da Zakon o zdravstvenoj zaštiti ne derogira rešenje o sedištu iz Zakona o privrednim društvima i da se to rešenje primenjuje i na zdravstvenu ustanovu apoteku vidi se iz sledećeg.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti ima više odredaba kojima se propisuju uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti. U
ovom zakonu nema odredaba kojima se propisuju uslovi koji bi se odnosili na sedište zdravstvene ustanove.
Na primer, u članu 49. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisani su uslovi koje zdravstvena ustanova mora da ispuni da bi mogla da obavlja zdravstvenu delatnost. Među tim uslovima navodi se i uslov da ima odgovarajuće prostorije u kojima zdravstvena ustanova prema vrsti obavlja zdravstvenu delatnost.
Za ustanove farmaceutske zdravstvene delatnosti uslov u odnosu na prostor jeste da ima odgovarajuće prostorije za čuvanje lekova i medicinskih sredstava.
Članom 50. Zakona uređuje se osnivanje zdravstvene ustanove i određuje se sadržaj osnivačkog akta, pa se određuje da osnivački akt sadrži i naziv i sedište zdravstvene ustanove, bez propisivanja uslova u vezi sa određivanjem sedišta. Time je zdravstvenoj ustanovi data sloboda da odredi svoje sedište prema svojim potrebama.
U članu 51. Zakona predviđa se da zdravstvena ustanova može obavljati zdravstvenu delatnost ,,ako Ministarstvo rešenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje zdravstvene delatnosti". I u ovoj odredbi govori se samo o uslovima koji su propisani za obavljanje zdravstvene delatnosti.
To je razumljivo, jer je država posebno zainteresovana za sprovođenje zdravstvene zaštite i za obavljanje zdravstvene delatnosti, što i jeste predmet Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Sedište zdravstvene ustanove više je vezano za poslovanje, a u odnosu na to pitanje Zakon o zdravstvenoj zaštiti ne daje posebne odredbe, već prihvata rešenje koje je predviđeno za privredne subjekte.
I kada je reč o privremenoj zabrani rada (član 53. zakona), Zakon je zainteresovan samo za ispunjenje uslova koji su predviđeni u pogledu kadrova, opreme, prostora i lekova. Kao što smo već naveli, prostor se odnosi na mesto gde se čuvaju lekovi i medicinska sredstva, a ne na prostor u kome se nalazi poslovno sedište.
I u Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima
zdravstvene službe ne propisuju se uslovi u pogledu prostora  u kome se nalazi poslovno sedište zdravstvene ustanove. Međutim, sve da u tom Pravilniku i postoje takvi uslovi, te odredbe ne bi mogle da derogiraju zakon, jer je u članu 49. stav 3.
Zakona o zdravstvenoj zaštiti ministar ovlašćen samo da propisuje bliže uslove u pogledu obavljanja zdravstvene delatnosti zdravstvenih ustanova, a nije ovlašćen da propisuje bliže uslove koji bi se odnosili na sedište zdravstvene ustanove.
U ovom kratkom osvrtu dali smo mišljenje o pravnom rešenju sedišta zdravstvene ustanove apoteke koje je dato u zakonima.
U praktične razloge za odvojenost poslovnog sedišta i mesta gde se obavlja zdravstvena delatnost nismo ulazili,
jer su ti razlozi poznati samo onima koji organizuju obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenoj ustanovi apoteci.
Jedino smatramo da je zakon odredbama o poslovnom sedištu dao elastično rešenje kako bi se mogle uvažiti potrebe osnivača zdravstvene ustanove prilikom obavljanja zdravstvene delatnosti.
Ako postoji drugačije mišljenje o ovom pitanju treba ga izneti i zajednički raspraviti u stručnim krugovima, kako bi se izbegla proizvoljnost i kako se ne bi nametali nepotrebni uslovi i nepotrebna ograničenja koja nisu u skladu sa zakonom.

Izvor:Doziveti 100 (http://www.farmalogist.co.rs/Casopis/Doziveti%20Stotu%208/Casopis/DozivetiStotuCasopis7.pdf)