Akreditacija apoteka

[Bred]

Dugo očekivani standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova najzad su utvrđeni i objavljeni u »Sl. Glasniku RS« br. 28 od 26.04.2011.godine.
Tekst: Jelena Mlinarević, dipl. pravnik

Značaj akreditacije i stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenta, kao deo akodnevnih
aktivnosti u zdravstvenim ustanovama, prepoznao je još Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine.
Zakonom je akreditacija definisana kao postupak ocenjivanja kvaliteta rada zdravstvene ustanove od strane Agencije za akreditaciju, a na osnovu primene optimalnog nivoa utvrđenih standarda rada zdravstvene ustanove u određenoj oblasti zdravstvene zaštite, odnosno grani medicine. Agencija za akreditaciju je osnovana 2008. godine sa zadatkom da uspostavi i primeni program akreditacije, tj. izradi i primeni nacionalne akreditacione standarde, obezbedi analizu ispunjenosti definisanih standarda, te dodeli sertifikat ustanovi koja ispuni propisane uslove.
U procesu razvijanja standarda Agencija je imala podršku i koristila iskustva ISQ-a – evropske asocijacijom za kvalitet, a usvajanju standarda prethodio je i proces testiranja istih i to kako u državnom tako i u privatnom sektoru zdravstvene zaštite, o čemu smo i prethodno pisali.
Značaj procesa testiranja svakako se ogleda u potrebi da se osigura da su razvijeni standardi primenljivi u radu zdravstvenih ustanova, merljivi, te da podržavaju obezbeđenje kvaliteta.

Dobrovoljnost akreditacije
Akreditacija je prema Zakonu dobrovoljna i obavlja se na zahtev zdravstvene ustanove. Agencija izdaje sertifikat o akreditaciji zdravstvene ustanove. Sertifikat se izdaje na određeni period, a najduže na period od sedam godina.

Troškove akreditacije
snosi zdravstvena ustanova koja je podnela zahtev za akreditaciju.

Standardi za akreditaciju
Standardi za akreditaciju i proces akreditacije za apoteke su nešto »novo«, međutim ne treba zaboraviti da prema definiciji standardi predstavljaju dokument kojim se utvrđuju pravila, smernice i karakteristike aktivnosti ili njihove rezultate, radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti. Standardi nastaju i razvijaju se kao rezultat dostignuća, kao i na osnovu iskustva, dobre prakse, u svim oblastima, a njihovim korišćenjem se povećavaju efikasnosti i efektivnost procesa i podiže kvalitet usluga, čime se istovremeno izlazi u susret potrebama korisnika i doprinosi podizanju nivoa njihovog zadovoljstva.
Samim tim, standardi za akreditaciju zdravstvenih ustanova samo utvrđuju sve ono što se već i »dešava« u zdravstvenim ustanovama, tj sve svakodnevne aktivnosti u ustanovi a tiču se osnovne delatnosti, pacijenata, zaposlenih i njihovih kvalifikacija za rad, prostora i opreme, informacionog sistema, edukacije i kvaliteta rada, upravljanja ustanovom, zaštite na radu i upravljanja otpadom.
Suština ispunjenosti zahteva standarda i njegove inplementacije u ustanovi je upravo u tome da za sve navedene aktivnosti postoje pisane procedure, sa tačno definisanim ovlašćenjima i odgovornostima, koje se stalno prate, evaluiraju i unapređuju, uz naravno poštovanje svih zakonskih zahteva za rad ustanove.
Značaj pisanih procedura ogleda se u činjenici da su to »alati" koji nam u svakom pogledu olakšavaju rad, edukaciju
novih zaposlenih, primenu svih zakonskih, profesionalnih i zahteva dobre prakse a što sve zajedno doprinosi da se zaposleni u ustanovi mogu posvetiti pružanju zdravstvenih usluga, bezbednosti pacijenta i zadovoljstvu svih korisnika i sve sa ciljem da se obezbedi visok nivo kvaliteta zdravstvene zaštite i unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove.

Kako teče postupak akreditacije
Način, postupak i uslovi za akreditaciju zdravstvenih ustanova utvrđeni su Pravilnikom o akreditaciji zdravstvenih ustanova, a sam proces započinje podnošenjem zahteva i potpisivanjem ugovora sa Agencijom sa akreditaciju.
Postupak akreditacije ima tri faze i sastoji se od samoocenjivanja (samoprocene), spoljašnjeg ocenjivanja (spoljašnje procene) i sticanja akreditacije.
Samoocenjivanje jeste ocenjivanje koje zdravstvena ustanova sprovodi radi poboljšanja kvaliteta rada i pružanja
zdravstvenih usluga korisnicima. Timove za samoocenjivanje obrazuje sama ustanova a proces se sprovodi u periodu od 12 meseci.
Međutim, svakako je važno istaći da se i samoocenjivanje obavlja uz punu podršku Agencije koja pruža sve neophodne informacije i stručnu podršku, i to u obrazovanju timova za samoocenjivanje, objašnjenju standarda za akreditaciju, obezbeđivanju edukativnog programa o načinu samoocenjivanja i značaju samoocenjivanja za unapređenje kvaliteta rada ustanove i upoznavanju sa dokazima o usaglašenosti sa standardima
(vrstom dokumentacije koju treba pripremiti za spoljašnje ocenjivače).
Agencija je tako, donela i Vodič za samoocenjivanje, koji možete naći na sajtu Agencije www.azus.gov.rs.
Spoljašnje ocenjivanje od strane edukovanih spoljašnjih ocenjivača koje imenuje Agencija realizuje se pregledom pripremljene dokumentacije i zdravstvene dokumentacije, razgovorom sa organima upravljanja, razgovorom sa timovima za samoocenjivanje, obilaskom zdravstvene ustanove i pregledom prostornih kapaciteta, pregledom opremljenosti kao i razgovorom sa pacijentima i zaposlenima. Kako je Agencija prepoznala značaj obuke svih učesnika u procesu akreditacije, donela je i Vodič za spoljašnje ocenjivače, a sve kako bi se obezbedilo da razvijeni
standardi budu primenljivi i da podržavaju obezbeđenje kvaliteta.
I na kraju procesa, ustanovi za koju je utvrđeno da ispunjava utvrđene standarde, Agencija izdaje sertifikat o akreditaciji.


Standardi za akreditaciju
Kako bismo vam ilustrovali da zahtevi standarda zapravo nisu ništa »novo«, u nastavku dajemo kratak izvod iz standarda za farmaceutsku zdravstvenu delatnost - apoteku i kriterijume za utvrđivanje ispunjenosti standarda:
APT Standard 1.0 – osnovne delatnosti farmaceutske zdravstvene delatnosti jasno su definisane
Kriterijum - postoji opis osnovnih delatnost u pismenom obliku i obuhvata:
• sistem nabavke
• prijem i skladištenje
• izdavanje lekova
• izrada magistralnih lekova ....
APT Standard 3.0 – farmaceutske usluge pružaju lica odgovarajuće kvalifikacije
Kriterijum - Zaposleni imaju odgovarajuće kvalifikacije i licence
• kvalifikacije se procenjuju prilikom zapošljavanja i periodično proveravaju ....
Kriterijum
- Postoji plan stručnog usavršavanja i kontinuirane edukacije
• prati se sprovođenje plana
APT Standard 7.0 – informacioni sistem je u funkciji efikasnog pružanja farmaceutskih usluga
Kriterijum – informacioni sistem obuhvata:
• uputstva
• sistem za unos i obradu podataka
• sistem finansijskog izveštavanja
• pristup podacima imaju samo ovlašćena lica...


»Važeći propisi
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti (»Sl Glasnik RS«107/2005)
• Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 57/2007)
• Odluka o osnivanju Agencije za akreditaciju (»Sl Glasnik RS« 94/2008)
• Pravilnik o akreditaciji zdravstvenih ustanova (»Sl Glasnik RS" br 112/2009)
• Odluka o visini troškova akreditacije zdravstvenih ustanova (»Sl Glasnik RS" br 42/2010)
• Odluka o utvrđivanju standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova (»Sl Glasnik RS« 28/2011)

Izvor: Doziveti 100 (http://www.farmalogist.co.rs/Casopis/Doziveti%20Stotu%208/Casopis/DozivetiStotuCasopis7.pdf)