Homoseksualnost i biseksualnost

[dissolved girl]

Darkeru,ja procitala tvoj posrt ope...i opet ne mislim da oni sebe diskriminisu..Sem toga ,apsoluto se slazem sa tobom po pitanju propagiranja sexualnog opredeljenja,mislim da je suvisno i krajnje neprimereno.Ne mislim da se zalazu za to da budu ISTI,nego PRIHVACENI...i ne vidim nista lose u tome.I po pitanju tolerancije se ne slazem sa tobom,Ako je tolerancija...VOLI ME ZATO STO SAM ISTI...nisam sigurna gde ce nas to dovesti???
A i sem toga i fobija je neprirodno stanje...zar ne treba da se borimo protiv iste,ili jednostavno da kazemo..ja se bojim razlicitog,to mi je urodjeno,pa sta?Ajde mi malo pojasnio ceo taj stav oko tolerancije,please
I jos jedno pitanje za sve ucesnike diskusije...Posto vidim da mahom svi,cesto koristimo reci normalno i nenormalno...mene bas zanima kako vi definisete normalno??...jer ja se sve cesce pitam sta je danas uopste normalno...

to smrdo! htedoh i ja isto pitanje da postavim..nije 'normalno' ni da covek nema jednu ruku ili da ne vidi pa ga opet ne treba eliminisati iz drustva...

[vladimir]

nije 'normalno' ni da covek nema jednu ruku ili da ne vidi pa ga opet ne treba eliminisati iz drustva...

To je vec glupa banalizacija.

Normalno je da ljubav postoji izmedju osoba razlicitog pola, nenormalno je da volite osobu istog pola ( ne ubrajam ovde ljubav prema rodjacima ili prijateljima istog pola ).Normalno je da budes u vezi sa osobom razlicitog pola, prirodno...Barem po meni.

[AquArius]

Kao sto vec napisah, homosexualce i lezbijke ne mozes izleciti, povratiti, obratiti na drugu starnu i sl. (ne govorim ovde o ovom pomodarskom homoseksualizmu). Pitanje u kojoj meri bi uspeo da dobijes funkcionalnu osobu i sta bi uopste dobio kada bi se tako nesto i pokusalo.

Treba vise razmisljati o tome, kako "pomiriti" cinjenicu da su oni to sto jesu (kao sto ja volim decka, ili on mene kao njegovu devojku) sa sredinom u kojoj zive i rade. Naravno, ne mislim da je to problem hetereoseksualnih, vec da resenje zavisi od nas naravno. Bilo da je neko homo ili hetero, moze da se javi problem vulgarnosti. Privatna stvar mora ostati privatna. Ne podnosim kad se dvoje vataju, krljaju i sl. po autobusima i dr. javnim, veoma vidljivim mestima. Ne bih podnela ni dve, tj. dvojicu. Takodje, ne mozes i ne bi trebalo nekome nametati svoje izbore kao najbolje ili najprirodnije, respektivno najnormalnije.

Ako hoces da ih izbegnes (homosexualce) mozes vrlo lako. Jos uvek. Sve ipak mora imati svoje granice. Gornje i donje! Neko je pomenuo film Closet - tako nekako je pocelo sa African - Americans u Americi i danas, samo jedna pogresna rec (koja uopste ne mora biti pogresna) i ti si rasista, letis sa posla i sl. Paradirati kao homo, bacati svima u lice da radis nesto sto je tabu moze biti samo kontraproduktivno.

Takodje ne mogu svrstati homosexualce u isti kos sa pedofilima, zoofilima, nekrofilima (nemojte molim vas o njima pisati). Ako su u pitanju dve odrasle osobe, sposobne da same donose svoje odluke, sa odgovarajucim koeficijentom inteligencije, onda valjda znaju da li zele da budu sa muskarcem ili zenom.
Ali bez obzira na opredeljenje, mora postojati, da ga tako nazovem pristojan obrazac ponasanja. U najmanjem - civilizovan.

[Al-Jasmina]

Ovaj, ni ja ne bih da citam o tim zoofilima 


cula sam neke price i groooooooziiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiim se 

[Smrda]

ni meni sse bas ne saznaje vise o tome......malo mi  je to vec suvise ....
''Ako hoces da ih izbegnes (homosexualce) mozes vrlo lako. Jos uvek. Sve ipak mora imati svoje granice. Gornje i donje! Neko je pomenuo film Closet - tako nekako je pocelo sa African - Americans u Americi i danas, samo jedna pogresna rec (koja uopste ne mora biti pogresna) i ti si rasista, letis sa posla i sl. Paradirati kao homo, bacati svima u lice da radis nesto sto je tabu moze biti samo kontraproduktivno."......apsolutno se slazem!!!!!
"Ali bez obzira na opredeljenje, mora postojati, da ga tako nazovem pristojan obrazac ponasanja. U najmanjem - civilizovan."....ovo mi vec izgleda tesko izvodljivo,ali nikad ne reci nikad.... Tako bi bar trebalo da bude...Nije lako biti fin!!

[Bred]

I kad se govori o ovom "pomodarskom homosexualizmu". Smatra se da neko ima homosexualne sklonosti cim napraviprvi knkretan korak ka tome, bilo da se radi o "neuobicajenom" dodiru, poljupcu itd ne trazite da detaljisem. Od tad se zvanicno gay

[Al-Jasmina]

Extra, znaci ja padnem, drugarica se podmetne da me pridrzi,
dodirnem joj grugni kos i ja sam gay?
  ahahahahahaaha

[Bred]

Da, ti si lezbo

[Coolgemini]

I kad se govori o ovom "pomodarskom homosexualizmu". Smatra se da neko ima homosexualne sklonosti cim napraviprvi knkretan korak ka tome, bilo da se radi o "neuobicajenom" dodiru, poljupcu itd ne trazite da detaljisem. Od tad se zvanicno gay

Bred,pravi si gaynije ...HiHiHiHi... (shalim se malo,samo nemoj da me banujesh)

[Bred]

MA, nisam ja taj koji treba da se brine vec ti

[Coolgemini]

Znaci,banovaces me??Neee.... ....
Help me people
(buahahaha)...sorry 4 off

[Al-Jasmina]

Ali sta je tu pomodarski ako krenemo da etiketiramo slucajnosti?
To mi vise lici na histeriju...

sem toga nisam lezbo ma koliko mi drugarice bile drage! 

[Dorian]

Darkeru,ja procitala tvoj posrt ope...i opet ne mislim da oni sebe diskriminisu..Sem toga ,apsoluto se slazem sa tobom po pitanju propagiranja sexualnog opredeljenja,mislim da je suvisno i krajnje neprimereno.Ne mislim da se zalazu za to da budu ISTI,nego PRIHVACENI...i ne vidim nista lose u tome.I po pitanju tolerancije se ne slazem sa tobom,Ako je tolerancija...VOLI ME ZATO STO SAM ISTI...nisam sigurna gde ce nas to dovesti???
A i sem toga i fobija je neprirodno stanje...zar ne treba da se borimo protiv iste,ili jednostavno da kazemo..ja se bojim razlicitog,to mi je urodjeno,pa sta?Ajde mi malo pojasnio ceo taj stav oko tolerancije,please
I jos jedno pitanje za sve ucesnike diskusije...Posto vidim da mahom svi,cesto koristimo reci normalno i nenormalno...mene bas zanima kako vi definisete normalno??...jer ja se sve cesce pitam sta je danas uopste normalno...

Bravo. Ni sam ne bih mogao bolje, da napisem.


Govorim iz prve ruke. Ja ne zelim, da budem isti kao...

...neko, bilo gay ili str8 - nebitno. Zelim samo, da budem to sto jesam, i da budem kao takav prihvacen.


I ja zelim, da prosetam po Knezu sa mojim deckonjom sa rukom u ruci, a da pri tome ne dobijem batine, ili da ga poljubim na Kalisu, a da ne zavrsim u klinickom centru.



A evo i neophodnog odgovora na tvoje poslednje pitanje o tome sta je PRIRODNO - NEPRIRODNO i sta  NORMALNO - NENORMALNO

Burton Leiser
HOMOSEKSUALNOST I ARGUMENT O ‘NEPRIRODNOSTI’



„Neprirodnost“, koja se pripisuje homoseksualnosti, navodi nas da se zapitamo o znaèenju pojmova kao ¹to su priroda, prirodno itd. Teolozi i ostali moralisti smatraju da homoseksualni èin naru¹ava prirodne zakone, ¹to ga èini nemoralnim, te stoga treba da bude zabranjen od strane dr¾ave. Reè priroda u sebi sadr¾i nepreciznost koja mo¾e dovesti do ozbiljnih nesporazuma. Kada se za ne¹to ka¾e da je prirodno ili u skladu sa prirodnim zakonima, to mo¾e znaèiti dve stvari:

(1) da je to ne¹to u skladu sa deskriptivnim zakonima prirode ili (2) da nije ve¹taèko, tj. da èovek nije uticao svojom voljom ili svojim sredstvima na procese ili stanja stvari onakve kakvi jesu, ili kakvi su mogli biti bez njegove intervencije.



1. Deskriptivni prirodni zakoni.

Prirodni zakoni, onako kako ih shvataju nauènici, razlikuju se od ljudskih zakona. Prvi su iskljuèivo deskriprivni dok su drugi preskriptivni. Kada neki nauènik ka¾e da voda kljuèa na 100°C, ili da je zapremina gasa direktno proporcionalna tempereturi i obrnuto proporcionalna pritisku kome je gas izlo¾en, on jednostavno misli, a na osnovu dokumentovanih i proverljivih dokaza, da æe obièna voda u normalnim okolnostima svaki put prokljuèati kada se dovede do temperature od 100°C, kao i da æe se zapremina gasa s poveæanjem temperature uvek poveæavati, a s poveæanjem pritiska uvek smanjivati. Ti „zakoni“ jednostavno opisuju naèin na koji se fizièke supstance zaista pona¹aju. Oni se razlikuju od lokalnih i dr¾avnih zakona jer ne propisuju naèin pona¹anja. Za razliku od ljudskih zakona, prirodne zakone nije donelo nikakvo zakonodavno telo; oni nisu predlo¾eni da bi u nekom sledeæem trenutku stupili na snagu; oni nikoga ni na ¹ta ne obavezuju; njihovo „kr¹enje“ za posledicu nema nikakve „sankcije“, niti je predviðena bilo kakva nagrada za njihovo „po¹tovanje“ ili pona¹anje „u skladu“ s njima. Kada nauènik ka¾e da se vazduh u automobilskoj gumi pona¹a u skladu sa zakonima koji va¾e za supstance u gasovitom agregatnom stanju, on ne ¾eli da ka¾e da se pomenuti gas, koji je prethodno obave¹ten o tome da treba da se pona¹a na odreðen naèin, pona¹a onako kako se od njega oèekuje, ako su uslovi zadovoljeni. On pre svega misli da æe se vazduh u gumi pona¹ati onako kako bi se pona¹ao svaki drugi gas. Kada se ka¾e da Bojlov (Boyle) zakon „reguli¹e“ pona¹anje gasova, to jednostavno znaèi da se gasovi, ¹to je èinjenièno stanje stvari, pona¹aju u skladu s Bojlovim zakonom, te da nam Bojlov zakon poma¾e da predvidimo kako æe se taèno pona¹ati odreðena kolièina gasa ako se njegov pritisak bude poveæavao; ne ¾eli se reæi da je nekakav bo¾anski glas u jednom momentu naredio gasovima da po¹tuju Bojlov zakon, te da æe, u skladu s tom odlukom, biti imenovan neki nevidljivi policajac koji æe ka¾njavati sve one gasove koji bo¾anski ukaz prekr¹e. Nauènici smatraju da nema smisla govoriti o kr¹enju prirodnih zakona. U sluèaju da zaista postoje izuzeci za takozvane prirodne zakone, takvi bi izuzeci zahtevali promenu opisa tih fenomena, i ispostavilo bi se da zakon u pitanju ustvari nije nikakav zakon. Prirodni se zakoni revidiraju sa svakim otkriæem novih fenomena, ¹to iziskuje dodatna obja¹njenja, da bi zakon vi¹e odgovarao pravom stanju stvari. Osnovna razlika izmeðu prirodnih i ljudskih zakona jeste èinjenica da ove potonje periodièno revidira grupa zakonodavaca èiji zadatak nije da opi¹e ljudsko pona¹anje, veæ da propi¹e kakvo bi ono trebalo da bude.



2. Ve¹taèko kao forma neprirodnog.

Kada ka¾emo da ne¹to nije prirodno, to znaèi da je to ne¹to stvorio èovek. Moja pisaæa ma¹ina nije predmet nastao prirodnim putem, zbog toga ¹to su materijali od kojih je ona napravljena promenjeni, nisu vi¹e onakvi kakvi su bili pre pojave èoveka; nizom hemijskih, fizièkih i mehanièkih postupaka poèetne su supstance transformisane u neke druge supstance. Poèetne su supstance reorganizovane u novu celinu koja se bitno razlikuje od one prirodne. Ukratko, moja je pisaæa ma¹ina ve¹taèka stvar. Isto je tako i odeæa koju nosim na svojim predavanjima u znaèajnoj meri promenjena u odnosu na stanje u kome je naðena u prirodi; èak ni to ¹to ja na svojim predavanjima nosim odeæu nije prirodno, zbog toga ¹to sam ja u svom prirodnom stanju - pre dodavanja bilo kakve ve¹taèke stvari i pre bilo kakve ljudske intervencije na poèetno stanje stvari - nag. Buduæi da su ljudski zakoni ve¹taèke konvencije koje za cilj imaju odreðenu kontrolu nad èovekovim prirodnim inklinacijama i sklonostima, i oni se mogu smatrati neprirodnima.



Kada teolozi i moralisti govore o homoseksualnosti, kontracepciji, abortusu i drugim oblicima ljudskog pona¹anja kao neèemu neprirodnom i tvrde da zbog toga ta pona¹anja treba smatrati pogre¹nima, s kojim znaèenjem oni upotrebljavaju pridev neprirodno? Da li ¾ele da ka¾u da su homoseksualno pona¹anje i upotreba sredstava za kontracepciju u suprotnosti sa zakonima prirode kojima se bavi nauka, da li ¾ele da ka¾u da postoje ve¹taèki oblici pona¹anja, ili reèi prirodno/ neprirodno u njihovoj upotrebi imaju neko treæe znaèenje?



Njihova tvrdnja sigurno ne mo¾e znaèiti da homoseksualno pona¹anje kr¹i prirodne zakone u onom prvom smislu, jer je, kao ¹to smo veæ istakli, nemoguæe kr¹iti prirodne zakone u tom smislu. Buduæi da su ti zakoni iskljuèivo deskriptivni, tj. da samo opisuju ono ¹to se zaista de¹ava u prirodi, oni bi morali ukljuèivati i homoseksualno pona¹anje zbog toga ¹to je i ono zaista prisutno. Èak i kada bi se zagovornici teolo¹ke tvrdnje o neprirodnosti homoseksualnosti pozvali na  statistièka istra¾ivanja istièuæi da takvo pona¹anje nije normalno sa statistièke taèke gledi¹ta, a samim tim nije ni u skladu s  prirodnim zakonima - njihovi bi oponenti imali sva prava da uka¾u na to da svaki prirodni zakon mora ukljuèivati i sve statistièke devijacije, te da prirodni zakoni, buduæi deskriptivni, ne obavezuju ni na ¹ta. Oni isto tako mogu pomenuti i to da je, po najprofesionalnijim statistièkim istra¾ivanjima, polovina mu¹karaca u Americi u nekom periodu svog ¾ivota stupila u homoseksualnu vezu, kao i da veoma veliki postotak amerièkih mu¹karaca ostvaruje iskljuèivo homoseksualne veze tokom relativno dugog perioda ¾ivota; iz toga bi sledilo da je takvo pona¹anje za njih prirodno, u pomenutom smislu prideva prirodno, bez obzira na statistièku zastupljenost.



Ako oni koji tvrde da je homoseksualnost neprirodna koriste termin neprirodno u drugom smislu, ne vidim za¹to uop¹te di¾u toliku pra¹inu. Naravno, razlila¾enje s prirodom nije, u tom smislu, su¹tinski pogre¹no (ako æemo tako formulisati). Ve¹taèke su stvari èesto daleko bolje od prirodnih. Ve¹taèke su kuæe, kako se èini, daleko pogodnije za ljudsko stanovanje i blagotvornije za èovekov ¾ivotni vek i zdravlje nego peæine i druga prirodna skloni¹ta. Oèigledne su prednosti upotrebe nekih ne-prirodnih (tj. ve¹taèkih) dobara, kao ¹to su odeæa, knjige, ili name¹taj. Iako nam je dozvoljeno da ma¹tamo o idiliènom povratku prirodi, ubrzo bismo otkrili (kao ¹to je bio sluèaj sa Thoreauovim poku¹ajem bega od izve¹taèene civilizacije) da su igle, tkanine, no¾evi, ¹ibice, plugovi, ekseri i mnogi drugi proizvodi ljudskih ruku - neophodni za ¾ivot. Otkrili bismo, kao ¹to je Platon rekao u Republici, da nijedan èovek nije istinski samodovoljan. Neki od nusprodukata industrije jesu veoma nepo¾eljni, ali niti su oni, niti je industrija sama po sebi su¹tinski zla, iako spadaju u kategoriju neprirodnog u veæ obraðenom smislu reèi.

Interferiranje u prirodu nije samo po sebi lo¹e. Priroda, po reèima nekih autora, mora biti ukroæena. U nekim sluèajevima èovek ju mora posmatrati kao neprijatelja koji mora biti pokoren. Ako bismo prirodu prepustili njenim tokovima, bez ikakve ume¹anosti èoveka, ljudsku rasu bi zbrisale bolesti, invazije insekata, ljudi bi bili vezani za mesto na kome su roðeni, bez ikakve moguænosti brze komunikacije ili transporta, bili bi prepu¹teni na milost i nemilost neprijatnim pojavama kao ¹to su vetar, vremenske nepogode, poplave ili po¾ari jer ne bi imali nikakva sredstva da im se suprotstave. Me¹anje u prirodne tokove, borba s prirodom, upotreba ljudske volje, razuma i ve¹tine da bi se spreèile posledice onog ¹to bi se eventualno dogodilo, iskljuèivo su ljudske sposobnosti, koje  ne mogu biti osuðene samo zbog toga ¹to èine ne¹to ¹to nije prirodno.

Te¹ko da se homoseksualno pona¹anje mo¾e okvalifikovati kao neprirodno u tom smislu. U takvom pona¹anju nema nièeg ve¹taèkog. Naprotiv, vrlo je prirodno za one koji ga praktikuju. Ali èak i da nije tako, èak i da je ono potpuno ve¹taèko, to samo po sebi ne bi bilo dovoljno za njegovu osudu.

Èini se, stoga, da oni koji osuðuju homoseksualnost kao neprirodan naèin pona¹anja imaju neko svoje znaèenje reèi neprirodno, znaèenje koje ne pokriva nijedna od navedenih definicija. Treæe moguæe znaèenje je sledeæe:




3. Sve ¹to nije uobièajeno ili u granicama norme neprirodno je.



Ako to misle oni koji osuðuju homoseksualnost bazirajuæi svoj stav na tvrdnji da je ona neprirodna, jasno je da njihova osuda ne mo¾e biti prihvaæena bez dalje rasprave, zbog toga ¹to sama èinjenica da odreðen oblik pona¹anja nije uobièajen ne opravdava njegovu osudu. Ni sviranje viole u gudaèkom kvartetu sigurno nije uobièajen oblik ljudskog pona¹anja. Ne znam koji se procenat ljudske populacije tako pona¹a, niti koliko sati u ¾ivotu svakog violiste otpada na takvo pona¹anje, ali pretpostavljam da je broj tih ljudi zaista mali, kao i da je ukupan broj radnih sati posveæenoj toj aktivnosti dovoljno opravdanje da takvo pona¹anje okarakteri¹emo kao neuobièajeno i van norme (u smislu da, sudeæi po statistikama, to nije naèin na koji veæina ljudi voli da provodi svoje vreme), pa samim tim, u tom smislu, i neprirodno. Pa ipak, nema razloga da to neuobièajeno pona¹anje koje se ne uklapa u normu, samo zbog toga ¹to je takvo, osuðujemo ili smatramo moralno pogre¹nim ili neetièkim. Naprotiv, mnogi se oblici pona¹anja cene upravo zbog svoje retkosti. Veliki umetnici, pesnici, muzièari i nauènici „izlaze iz okvira norme“ upravo u tom smislu, ali se nikako ne mo¾e reæi da bi svet bio na dobitku ako oni ne bi postojali, ili da njih i njihove aktivnosti treba osuðivati jer svojom neuobièajeno¹æu izlaze iz okvira norme. Ako i ustvrdimo da je homoseksualno pona¹anje pogre¹no, taj stav ne mo¾emo bazirati na tvrdnji o  njenoj „neprirodnosti“ u smislu reèi koji je upravo obraðen.



4. Svaki vid upotrebe organa ili instrumenata koji je suprotan njihovoj primarnoj svrsi ili funkciji neprirodan je.



Svaki organ i svaki instrument - mo¾da èak i svako biæe - ima odreðenu funkciju za koju na prvom mestu i stvoren. Svaki naèin upotrebe nekog organa ili instrumenta koji je u skladu s njihovom namenom smatra se prirodnim i ispravnim; bilo koji naèin upotrebe koji odstupa od njihove primarne namene i svrhe neprirodan je i pogre¹an do te mere da se èak mo¾e smatrati zlim i ¹tetnim. Ljudski zubi su, na primer, savr¹eno formirani za svoju primarnu primenu: gri¾enje i ¾vakanje razlièitih vrsta hrane pogodne za ljudsku ishranu. Ali, nisu preterano praktièni za otvaranje pivskih fla¹a. Ako se koriste s potonjim ciljem, koji za njih nije prirodan, mo¾e se desiti da se usled pritiska polome ili napuknu. Shodno tome, svaki lek ima odreðenu funkciju. Ako se upotrebljavaju u skladu s njom mogu nam spasiti ¾ivot ili povratiti izgubljeno zdravlje. S druge strane, njegova zloupotreba, tj. upotreba u cilju koji nije onaj s kojim je on stvoren, mo¾e izazvati ozbiljne probleme, pa èak i smrt. Prirodna upotreba stvari dobra je i korisna, dok je njihova neprirodna upotreba lo¹a i ¹tetna.

Znaèi, ono ¹to mi treba da uradimo jeste da pronaðemo ispravnu upotrebu, tj. istinsku svrhu, svakog organa na¹eg organizma. Kada to otkrijemo, znaæemo koja je prirodna primena svakog organa, kao i u èemu se ogleda neprirodna, pogre¹na i potencijalno ¹tetna upotreba razlièitih delova na¹eg tela. Ako smo razumni, trudiæemo se da svoje pona¹anje uskladimo sa ispravnim funkcijama i da se uzdr¾imo od bilo kakvog neprirodnog pona¹anja. Sudeæi po onima koji pripadaju toj ¹koli mi¹ljenja, ako hoæemo da saznamo koja je „primerena“ upotreba pojedinaènih organa, treba prvo odrediti za ¹ta je taj organ stvoren. Oèi su stvorene za gledanje, u¹i za slu¹anje, nervi za preno¹enje impulsa od jednog dela tela do drugog, i tako dalje.

Za ¹ta su taèno stvoreni polni organi? Naravno, stvoreni su radi reprodukcije. Niti jedan drugi organ nije u stanju da obavljaju tu funkciju. Iz toga sledi, za one koji se interesuju za po¹tovanje prirodnih zakona, da je reprodukcija „ispravna“ i „prirodna“ funkcija polnih organa, i da je bilo koji drugi naèin njihove upotrebe, koji za cilj nema reprodukciju, neprirodan i neprimeren, potencijalno ¹tetan i zbog toga pogre¹an. Polni su nam organi dati kako bismo obezbedili odr¾anje ljudske vrste na planeti. Sve perverzije - ukljuèujuæi masturbaciju, homoseksualne odnose, heteroseksualne odnose koji nisu u skladu sa svrhom tih organa - neprirodni su i lo¹i. Kao ¹to je papa Pio XI jednom rekao - „Pojedinci nemaju nikakvu moæ nad delovima svojih tela, osim one koja je u skladu s njihovom upotrebom u prirodne svrhe“.

Ovaj se problem, ipak, ne da tako lako re¹iti. Da li je taèno da svaki organ ima samo jednu odgovarajuæu funkciju? Èekiæ je osmi¹ljen za zakucavanje eksera i najbolji je za taj posao. Ipak, nema nièeg pogre¹nog niti gre¹nog u tome da èekiæ upotrebimo da bismo, na primer, razbili ljusku oraha, ako u tom trenutku ne mo¾emo doæi do nekog drugog stredstva koje bi za taj posao mo¾da bilo prikladnije. Buduæi da je èekiæ vrlo univerzalno oruðe, mo¾e biti upotrebljen na najrazlièitije naèine. Nema samo jednu „ispravnu“ i „prirodnu“ funkciju. Istina je da su ¾enske oèi veoma dobro prilagoðene za gledanje. Ipak, èini se da su isto tako dobro prilagoðene i za flertovanje. Da li je potonja upotreba gre¹na samo zato ¹to ¾ena oèi u datom trenutku ne koristi iskljuèivo za gledanje? Na¹i su polni organi na jedinstven naèin adaptirani za reprodukciju, ali to, oèigledno, nije i jedina funkcija za koju su prilagoðeni. Ljudska biæa mogu koristiti - i koriste - te organe i u mnoge druge svrhe, i nije jasno za¹to bi samo jedna od tih svrha bila jedina ispravna. Kao prvo, zbog toga ¹to se èini da su polni organi naroèito dobro adaptirani za pru¾anje intenzivnog oseæaja zadovoljstva svojim vlasnicima i drugima. Osim ako neko ne misli da je zadovoljstvo samo po sebi lo¹e, nema razloga da misli da je upotreba polnih organa radi postizanja svog ili tuðeg zadovoljstva lo¹a. Imajuæi u vidu posebnu graðu polnih organa i veliki broj nervnih zavr¹etaka koji se na njima nalaze, èini se da su oni dizajnirani (ako u ovom sluèaju i mo¾emo govoriti o dizajniranju) upravo za pru¾anje zadovoljstva; zbog toga njihova upotreba s tim ciljem nije ni¹ta neprirodnija od upotrebe u cilju reprodukcije.

Ne treba prenebregnuti ni èinjenicu da  ljudski polni organi mogu biti upotrebljeni, ¹to je èesto i sluèaj, za izra¾avanje najdubljih i najintimnijih emocija poznatih èoveku - ljubavi jedne osobe prema drugoj. Èak i najenergièniji oponenti „besplodnog“ polnog odnosa priznaju da seks slu¾i i toj svrsi. U skladu s tim, oni dopu¹taju seks izmeðu mu¾a i ¾ene i kada je ¾ena u drugom stanju, menopauzi, ili neplodnim danima menstrualnog ciklusa.

Ljudi su izuzetno kompleksna i prilagodljiva biæa. Ne mo¾e se povuæi odgovarajuæa paralela izmeðu njih ili njihovih organa i èekiæa ili drugog oruða. Analogija ubrzo biva prekinuta. Generalizacija da svaki organ ili oruðe ima samo jednu ispravnu funkciju nije odr¾iva, èak ni kada su u pitanju najjednostavnija oruða, jer - kao ¹to smo videli - ona mogu biti prikladno upotrebljena u vi¹e razlièitih svrha, moguæe sa manje efektnosti nego predmeti èija je to glavna svrha, ali to zasigurno neæe biti ne¹to gre¹no. ®ena ne mora svoje oèi koristiti samo da bi gledala ili flertovala, veæ i da zaradi novac - u sluèaju da se bavi glumom ili manekenstvom, na primer.

Kako se èini, niti jedna od poslednje dve stvari nije u skladu s originalnom „svrsishodno¹æu“ oka, ako se u ovom sluèaju i mo¾e govoriti o svrsishodnosti, te¹ko je shvatiti za¹to bi se takva upotreba smatrala gre¹nom, perverznom ili neprirodnom. Njeni polni organi imaju jedinstvenu sposobnost stvaranja jajnih æelija i odgajanja ljudskog embriona u odgovarajuæim uslovima; ali za¹to bi svaka drugaèija upotreba tih organa - ukljuèujuæi i stvaranje oseæaja zadovoljstva kod njihovih nositeljki ili nekog drugog, izra¾avanje ljubavi prema drugoj osobi, ili èak i za zaraðivanje novca - bila oznaèena kao perverzna, gre¹na ili neprirodna? Isto tako i mu¹ki polni organi imaju sposobnost stvaranja novog ljudskog biæa, ali ako mu¹karac odluèi da ih upotrebi u cilju ostvarivanja zadovoljstva, iskazivanja ljubavi, ili u neke druge svrhe - pod uslovom da one ne ugro¾avaju drugo ljudsko biæe - sama ta èinjenica da njegovi polni organi poseduju svoju jedinstvenu sposobnost nije dovoljan razlog da se njihova drugaèija upotreba osudi kao perverzna, neprirodna, gre¹na ili nezakonita. Ako èovek ¾eli da se „izopaèi“ tako ¹to æe mrdati svojim u¹ima da bi nasmejao prijatelje, a ne da ih koristi samo za slu¹anje, nikome neæe pasti na pamet da ga zbog toga strpa u zatvor. Ako „zloupotrebi“ svoje zube da bi izvukao kin kojim su spojeni neki papiri - aktivnost koja za zube sigurno nije primarna - niko ga neæe optu¾iti da je nemoralan, zaostao ili degenerik. Èinjenica da se ljudi osuðuju jer svoje polne organe koriste za postizanje zadovoljstva, zaraðivanje novca za sebe ili druge, vi¹e nam govori o predrasudama i tabuima prisutnim u na¹em dru¹tvu, nego ¹to poja¹njava na¹u percepciju o prirodi, nameni i  „svrsi“ (¹ta god da se pod tim podrazumeva) na¹eg tela.

Da sumiramo, tvrdnja da je bilo koja upotreba nekog organa suprotna njegovoj originalnoj svrsi neprirodna, znaèi da se pretpostavlja da svaki organ ima jednu glavnu namenu ili funkciju; tu pretpostavku pobija èinjenica da funkcija ili svrha datog organa varira u zavisnosti od potreba i ¾elja njegovog vlasnika, kao i èinjenica da dati organ mo¾e imati vi¹e od jedne osnovne svrhe i funkcije, zbog èega je nastojanje da se neka od tih funkcija proglasi jedinom prirodnom arbitrarna, ako ne i diskutabilna stvar. Takvom se izjavom jo¹ i sugeri¹e da je ono ¹to je neprirodno zlo i nedolièno. Problem prevazilazi jednostavno opisivanje stvari, da bi se dotakao i problema evaluacije ljudskog pona¹anja, ¹to nas dovodi do petog znaèenja termina prirodno.


5. Prirodno je dobro, neprirodno je lo¹e.

Kada neko za osudu homoseksualnosti, masturbacije ili upotrebe kontraceptivnih sredstava kao argument upotrebi njihovu  neprirodnost, on u stvari ka¾e da je lo¹e, pogre¹no ili perverzno sve ¹to nije prirodno. Ali kao ¹to smo veæ videli, de¹ava se da je ono ¹to je neprirodno, u nekim znaèenjima te reèi (npr. kada neprirodno znaèi „ve¹taèko“) vrlo èesto mo¾e biti pozitivno, kao i da ne¹to ¹to je prirodno (u smislu da nije podvrgnuto nikakvim promenama od strane ljudske ruke, npr.) mo¾e biti veoma lo¹e. Naravno da naru¹avanje prirode mo¾e biti lo¹e. Ekolozi nam danas, jasnije nego ikad ranije, ukazuju na opasnosti koje sa sobom povlaèe neplansko i neinformisano uticanje na prirodu. To, naravno, ne znaèi da je svako uticanje na prirodu lo¹e. Svaki put kada èovek poseèe drvo da bi napravio mesta za svoj dom, ili ulovi ribu kako bi nahranio sebe i svoju porodicu, on utièe na prirodu. Da ljudi ne utièu na prirodu, ne bi imali kuæe, ne bi mogli da jedu ribu, i ustvari, ne bi mogli ni da pre¾ive.

©ta onda ¾ele da ka¾u oni koji tvrde da je sve ¹to je prirodno dobro, a sve ¹to je neprirodno - lo¹e? Sigurno je da njihov jedini cilj nije bilo to da pridev «prirodno» proglase sinonimom reèi «dobro, ispravno i prihvatljivo», a pridev «neprirodno» sinonimom reèi «zlo, lo¹e, neprihvatljivo, iskvareno». Da im je to bio jedini cilj, onda diskusija oko toga da li je odreðeni oblik pona¹anja prihvatljiv, iako se ne sla¾e s neèijim shvatanjem prirodnog, ne bi imala nikakvog smisla; da su dobro i prirodno sinonimi, iz toga bi neizbe¾no proiza¹lo da je sve ¹to je dobro prirodno i obrnuto.

Protivnici homoseksualnosti sigurno ne ¾ele to da ka¾u kada ka¾u da je homoseksualnost, buduæi neprirodna - zlo. Ako to stvarno misle, onda je njihova tvrdnja prilièno isprazna. Sve bi se svodilo na sledeæe: homoseksualnost, buduæi zla - jeste zla; u pitanju je bespotrebno komplikovanje iskaza koji bi se jednostavno mogao svesti na: homoseksualnost je zlo. Kako bilo, ta izjava nije nikakav argument. Oni koji se protive homoseksualnosti i drugim seksualnim „perverzijama“ na osnovu toga ¹to su „neprirodne“ tvrde da u takvom pona¹anju postoji neka osobina koja se objektivno mo¾e okvalifikovati kao neprirodna; ta bi se osobina, nakon ¹to je nekom vrstom nauènog istra¾ivanja  konaèno izdvojena, ispostavila ¹tetnom po one koji se na taj naèin pona¹aju i one koji ih okru¾uju; zbog ¹tetnosti (fizièke, psihièke, moralne ili duhovne) koja proistièe iz bilo kog pona¹anja koje ima atribute neprirodnog, takvu vrstu pona¹anja treba smatrati pogre¹nim, a zadatak je dru¹tva i da ga sankcioni¹e.

„Neprirodnost“ i „pogre¹nost“ u tom sluèaju nisu sinonimi veæ razlièiti koncepti. Na¹ je problem to ¹to ne uspevamo da naðemo znaèenje reèi neprirodno koje bi nas dovelo do zakljuèka da je homoseksualnost neprirodna ili da ju, u sluèaju da je  neprirodna, treba smatrati pogre¹nom. Ispitali smo èetiri ustaljena znaèenja reèi prirodno i neprirodno, i videli da nijedno od njih ne zadovoljava uslove koje treba da zadovolji da bi oponenti homoseksualnosti pobedili u raspravi. Bez preciznijih poja¹njenja koja se tièu povezanosti pogre¹nosti homoseksualnog pona¹anja i njegove navodne neprirodnosti, argument mora biti odbaèen.

Iz: Burton Leiser, "Homosexuality and the 'Unnaturalness Argument,' " Liberty, Justice and Morals: Contemporary Value Conflicts, 1979.

Prevod: MINJA

   
Burton M. Leiser, profesor prava i filozofije na Pace University u New Yorku. Objavljivao je brojne nauène radove i studije iz obe oblasti. Poznatija dela su mu: Custom, Law, and Morality: Conflict and Continuity in Social Behavior, 1969 (¹to mu je ujedno i doktorska disertacija); Liberty, Jus­tice and Morals: Contemporary Value Conflicts, 1979; Changing Structures in Modern Legal Systems and the Legal State Ideology, 1998 (kao koprireðivaè); Human Rights in Philosophy and Practice, 2001 (kao koprireð.).

PS: clanak je preuzet sa nekog gej sajta.

[Smrda]

Ali sta je tu pomodarski ako krenemo da etiketiramo slucajnosti?
To mi vise lici na histeriju...

sem toga nisam lezbo ma koliko mi drugarice bile drage!

bilo kakvo etiketiranje mi se cini suvise ogranicenim u 21.veku i slazem se sa tobom Jasmina(mislim da sam to vec rekla)
A sto se pomodarstva tice,to je vec ocekivano,bilo da se radi o sexualnom opredeljenju ili o nacinu ishrane,ili vec necemu trecem...Danas je ipak rasireno shvatanje da treba biti u trendu,pa ma koji trend to bio...
P.S. Dorian hvala na informacijama...dobar clanak...
Pocinjem malo da rzmisljam o tome da ako nesto ne zovemo prirodnim,vec vestackim..znaci covek ima udela u tome,stoga...!?!?Mislite o tome.

[Dorian]

Pomodarski homoseksualizam? Ma dajjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj


To je samo jeftini izgovor pouput onoga: "jao, bili smo pijani i nismo znali sta radimo, pa se desilo".   


U sustini je svako svako ljudsko bice biseksualno, pa je lakse reci, da si gej zato sto je to in, nego priznati sebi i ostalima, da te u osnovi vise privlaci isti pol od suprotnog.


Being gay is not a choice.