Zanimljive vesti

[Bred]

Marko Jevremoviæ, uèenik III razreda Matematièke gimnazije u Kraljevu, pobedio je na matematièkoj balkanijadi odr¾anoj na Kipru od 26. aprila do 4. maja. U jakoj konkurenciji, meðu kojima su bili i standardni favoriti za prva mesta iz Bugarske, Rumunije i Moldavije, Markovo znanje je pobedilo, i juèe je, prvog ¹kolskog dana posle takmièenja, primao èestitke od svojih profesora i drugova.

Marko ka¾e da mu je ova medalja utoliko dra¾a jer pro¹le godine, za samo jedan poen, nije uspeo da se kvalifikuje u tim za balkanijadu.

- Evo, ovog puta sam dokazao da vredim. Nije to zbog sujete veæ zbog principa. Jednostavno, znam da znam, i lane mi je bilo mnogo ¾ao ¹to sam bio diskvalifikovan - prièa Marko, sada èlan olimpijskog tima na Olimpijadi iz matematike koja æe se odr¾ati u Sloveniji.

Inaèe, iako najvrednija, ovo nije prva nagrada koju je Marko dobio za znanje iz matematike. Miodrag Seniæ, direktor Kraljevaèke gimnazije, podseæa da Jevremoviæ ima samo 17 godina, jer je po¹ao godinu dana ranije u ¹kolu, ali da je redovno pobeðivao na takmièenjima iz matematike.

- Ipak, posle 20 godina Marko je prvi ðak iz na¹e gimnazije koji æe se takmièiti na Olimpijadi iz matematike, i to je èast za ovu ¹kolu. Veliki je talenat, radan je i maksimalno predan nauci. Veliku pomoæ dobija od svog razrednog stare¹ine i predavaèa, profesora Aleksandra Senièiæa - prièa direktor Seniæ.

Pitali smo najboljeg matematièara meðu srednjo¹kolcima na Balkanu ¹ta planira posle zavr¹ene gimnazije?

- Ni sam jo¹ ne znam. Lomim se izmeðu Prirodno-matematièkog i Elektrotehnièkog fakulteta, ali ni¹ta jo¹ nije definitivno - ka¾e kraljevaèki zlatni matematièar.

Porodica Marka Jevremoviæa ¾ivi u selu Vrba. Otac Bo¾idar i majka Mirjana nisu zaposleni, sestra Jana pohaða IV godinu Srednje farmaceutske ¹kole. Marko ka¾e da dobro ¾ive, jer je njegov otac godinama radio u Kanadi kao konobar.

- Odmah po roðenju odveli su i mene u Kanadu gde sam ¾iveo ¹est godina. Ne seæam se dobro tog perioda - prièa talentovani gimnazijalac Marko, koji se nada da æe se i iz Slovenije, gde æe se suprotstaviti mladim matematièkim umovima iz oko sedamdeset zemalja sveta, vratiti u Kraljevo takoðe sa zlatnom medaljom.

Na pitanje da li mu se dopao Kipar, kratko je odgovorio.

- Predivan je, i dobro bi bilo da sam mogao da ostanem jo¹ desetak dana, da se odmorim posle takmièenja.

D. Markoviæ

[Bred]

Pre¹etao Ameriku
Muèe li vas kilogrami, odluèite se na svakodnevnu ¹etnju. Njenu uèinkovitost dokazao je i Steve Vaught koji je za ne¹to vi¹e od godinu izgubio 45 kilograma.
Steve Vaught, na podruèju SAD-a poznat i kao "Fat Man Walking" upravo je zavr¹io svoje pje¹aèenje sa zapadne na istoènu obalu SAD-a. Put je zapoèeo iz svog doma u blizini San Diega, Kaliforniji u travnju 2005. kako bi izgubio na te¾ini - imao je 186 kg - i svratio pozornost na probleme uzrokovane lo¹om ishranom.



Od poèetka puta do dolaska u New York ¹etajuæi je izgubio 45 kilograma.
IskonPortal

[Bred]

Vojvoðanska alpinistièka ekspedicija, koja je pro¹le godine osvojila Mont Everest, krenuæe 5. juna u osvajanje zapadnih Himalaja u Pakistanu.

Èlanovi ekspedicije rekli su da æe poku¹ati da osvoje dva vrha - Ga¹erbrum 1 koji se nalazi na 8.068 metara nadmorske visine i Ga¹erbrum 2 na 8.035 metara.

Ekspedicija, koju èine Miodrag Jovoviæ iz Vrbasa, Milivoj Erdeljan iz Novog Sada, Iso Planiæ iz Subotice, Goran Ferlan i Mirko Kujund¾iæ iz Rume i Mi¹o Nikoliæ iz Bukovca, svoj povratak iz Pakistana je najavila za poèetak avgusta.

Prema njihovim reèima, putovanje ko¹ta 6,4 miliona dinara a finasiraæe ga Izvr¹no veæe Vojvodine, Uprava za sport, Vlada Srbije i nekoliko privatnih preduzeæa.

Vojvoðanska alpinistièka ekspedicija je 2002. godine osvojila Killimand¾aro, 2003. je osvajanjem vrha Barunce visokog 7.129 metara u¹la u istoriju srpskog alpinizma, a pro¹le godine osvojla je Mont Everest.

(Beta)

[Bred]

Britanski premijer Toni Bler i nemaèki kancelar Angela Merkel su najbolje plaæeni evropski lideri - pokazalo je istra¾ivanje grupe „Hej“, ugledne amerièke agencije za kadrovski konsalting, koje je objavio nemaèki list „Virt¹taftsvohe“.

Pokazalo se da je apsolutni rekorder britanski premijer Toni Bler koji godi¹nje zaradi oko 268.500 evra, a u stopu ga prati nemaèki kancelar Angela Merkel èija primanja na godi¹njem nivou iznose oko 261.500 evra. Poreðenja radi, predsednik SAD D¾ord¾ Bu¹ prima 312.987 evra godi¹nje. Zanimljivo je da u porodici Bler najvi¹e para zaraðuje premijerova supruga Èeri. Kao poznati advokat, prva dama donese kuæi 100.000 evra vi¹e od svog supruga.

Prema ispitivanju koje obuhvata 13 evropskih lidera, premijeri Slovaèke i Poljske Mikula¹ D¾urinda i Ka¾imje¾ Marcinkijeviè su najmanje plaæeni. Premijer D¾urinda ima godi¹nju platu od 39.100 evra, dakle, sedam puta manje od svojih zapadnoevropskih kolega, dok je Marcinkijeviè prinuðen da se zadovolji sa „svega“ 53.400 evra. Struènjaci grupe „Hej“ zakljuèili su da je najunosnije upravljati velikom evropskom dr¾avom. Jedini izuzetak je Irska. Premijer Berti Ahern zaraðuje 252.400 evra, vi¹e od francuskog kolege Dominika de Vilpena. Razlike u platama vodeæih politièara i vrhunskih menad¾era privatnih kompanija veoma su velike. Tako, Merkelova zaraðuje samo deset do petnaest odsto sume koju mo¾e da oèekuje vrhunski menad¾er nekog preduzeæa u Nemaèkoj, dok Bler zaraðuje pet do deset odsto plate britanskog menad¾era. Izvesna ravnote¾a na tom polju primeæuje se samo u skandinavskim zemljama - u Norve¹koj i Danskoj. Tamo plate ¹efova vlada dosti¾u 40 odsto zarada direktora privatnih kompanija.

Austrijski kancelar Volfgang ©isel se u ovom istra¾ivanju ne spominje. Iako mu je plata porasla (pro¹le godine je iznosila 270.452 evra, dakle, vi¹e od Blera i Merkelove), on je li¹en raznih privilegija u kojima u¾ivaju njegove kolege iz drugih evropskih zemalja. Na primer, on nema slu¾beni stan, niti bilo kakve poreske olak¹ice. Osim toga, iz svoje zarade mora da izdvaja izvesnu sumu za penziju, dok te tro¹kove za Blera i Merkelovu snosi dr¾ava.

[Bred]

Roda progonitelj

Stariji braèni par penzionera iz nemaèkog gradiæa u blizini Potsdama tra¾i pomoæ struènjaka zbog toga ¹to ih proganja velika roda. Gerhard ©reder (72) je izjavio da njega i njegovu suprugu roda uvek prati kad izaðu iz kuæe. A kad su unutra, ptica kljunom danonoæno udara u prozorsko okno.

Lav kao kuæni ljubimac

Za porodicu Kolins, zver te¹ka preko 200 kilograma, s gustom grivom i prodornim oèima, koja ¹eta po svom kavezu, predstavlja kuænog ljubimca po imenu Maca. Za ostale stanovnike Melvila, gradiæa u Apalaèkim planinama u amerièkoj dr¾avi Kentaki, to je opasan lav. Oni zahtevaju od okru¾nih vlasti da zabrane dr¾anje ¾ivotinja koje dr¾ava proglasi opasnim. Ukoliko se takva uredba usvoji, Maca neæe smeti da ostane kod porodice Kolins.

Dnevnice konsultanata za èaj 200 funti

Skup¹tina grada Bi¹ops Stortforda u engleskom okrugu Istoèni Hertford¹ir otpustila je radnicu u kafe-kuhinji, zahtevajuæi od osoblja da sami donose èaj. Stoga su poèele da se de¹avaju nezgode, jer su se slu¾benici polivali vrelim èajem dok su ga prenosili od aparata za èaj do svog radnog stola. Zbog te¹kih opekotina, rukovodstvo je bilo prisiljeno da anga¾uje struènjake koje plaæa 200 funti na dan da bi slu¾benicima davali savete o zdravstvenoj za¹titi i naèinu za bezbedno preno¹enje èaja

[Nea]

  "Zanimljive" vesti= tracevi=  negde oko 80% djubre

[Bred]

Papa Benedikt ©esnaesti zapoèeo je u èetvrtak èetvorodnevno hodoèa¹æe u Poljsku, tragovima svog prethodnika Jovana Pavla, da bi pomogao da se odagnaju zli duhovi iz vremena nemaèke okupacije.

On æe posetiti gradove i svetili¹ta u koja je dolazio Jovan Pavle dok je ¾iveo u Poljskoj, a i kasnije, kada je postao papa. Najveæi izazov biæe da smiri one Poljake koji su uznemireni zbog èinjenice da je naslednik Jovana Pavla poreklom Nemac.

Po dolasku, papa je izjavio da to nije „puko sentimentalno putovanje... veæ pre putovanje vere, deo misije koju mi je poverio Gospod“.

Na desetine hiljada ljudi okupilo se na ulicama Var¹ave, ma¹uæi ¾utim i belim zastavama Vatikana, èekajuæi da pozdrave papu.

Seksi reklame su pokrivene, a zabranjena je i prodaja alkoholnih piæa u krajevima koje æe papa Benedikt posetiti. Tako je pokriven i ogroman bilbord sa reklamom za kremu protiv celulita, po¹to su neki graðani izjavili da gola zadnjica deluje uvredljivo.

[Bred]

Arheolozi, koji su radili na iskopavanjima u nenaseljenoj pustinji na severu Perua, prona¹li su 1.500 godina staru mumiju koja bi mogla da promeni predstavu o civilizaciji Moèe, misterioznom narodu koji je nekada vladao na tom prostoru.

Tetovirana mumija, koju su arheolozi nazvali "dama iz Kaoa", prvi je ¾enski voða naroda Moèe ikada pronaðen. Novo okriæe moglo bi da dovede u pitanje teorije po kojima su narodom Moèe, poznatom po grnèariji i ¾rtvovanju ljudi, vladali iskljuèivo mu¹karci.

Amerièki i peruanski arheolozi kazali su da je ¾ena koja je, po svemu sudeæi, umrla na poroðaju sa oko 25 godina, na rukama je imala istetovirane religiozne i magijske simbole paukova i zmija, ¹to je iznenaðenje za eksperte. "Telo joj je izuzetno dobro oèuvano. Ustanovili smo da je pokopana sa ¾ivinim sulfidom koji elimini¹e mikroorganizme i doprinosi oèuvanju tela", rekao je Regulo Franko, arheolog koji je proveo 16 godina na iskopavanjima u i oko piramide Uaka Kao Vjejo, nedaleko od obale Tihog okeana.

Uz "damu iz Kaoa" pronaðena su dva ceremonijalna ratna ¹tapa i 23 bacaèa koplja - ¹tapova pomoæu kojih se lansiraju koplja, ¹to je zbunilo arheologe koji su takve predmete do sada viðali samo u grobovima mu¹karaca. ®ena je sahranjena sa jo¹ tri osobe, ukljuèujuæi tinejd¾erku pronaðenu pored nje koja je verovatno zadavljena kao ¾rtva voði naroda Moèe. Te mumije biæe odmotane u narednim mesecima.

Narod Moèe, koji je izgradio najveæu piramidu od nepeèene opeke na svetu na amerièkom kontinentu, Piramidu Sunca, ¾iveo je du¾ severne obale Perua, nedaleko od dana¹njeg grada Truhilja, treæeg po velièini u toj zemlji. Ta civilizacija cvetala je u oazama reènih dolina od 100. do 800. godine nove ere. "Dama iz Kaoa" potièe iz 450. nove ere.(Beta)

[Bred]

©ta biste radili kada biste sledeæeg meseca dobili duplo veæu platu? Verovatno biste bili sreæni, ali biste je svakako potro¹ili. A zamislite da vam je godi¹nja zarada 1,5 milijardi dolara. Te¹ko da biste uspeli sve da potro¹ite.

Upravo ovu sumu je pro¹le godine zaradio D¾ejms Simons, matematièar po struci, a po zanimanju finansijski menad¾er. Prema pisanju amerièkog èasopisa „Alfa“, Simons je najbolje plaæeni èovek na planeti. On je èovek koji vi¹e voli da zapo¹ljava doktore nauka nego menad¾ere. Simons je potisnuo naftnog tajkuna T. Buna Pikensa mlaðeg sa mesta najbolje plaæenog menad¾era neregistrovanih ili takozvanih hed¾ fondova u 2005.

Dostigav¹i sam vrh liste ko je ko u tajnom svetu hed¾ fondova, Simons iz kompanije „Rinesens teknolod¾iz“ zbacio je sa prvog mesta u 2004. Edvarda Lamperta iz kompanije „ESL Investments“, prvog èoveka na svetu èija je zarada dostigla milijardu dolara godi¹nje. Pro¹le godine, meðutim, njegova zarada je bila „samo“ 425 miliona dolara.

„Ovo su astronomski iznosi“, izjavio je urednik èasopisa „Alfa“ Majkl Pelc, obelodanjujuæi petu godi¹nju listu 25 najveæih primanja.

Meðu prvih deset velièanstvenih su i D¾ord¾ Soros, koga su prozvali „èovekom koji je uni¹tio Englesku banku“ 1992. godine, kada je taèno prognozirao ¹ta æe se dogoditi sa britanskom funtom i zaradio vi¹e od milijardu dolara; Stiven Koen iz „SAC kapital advajzorsa“, koga je „Biznis vik“ okarakterisao kao „najmoænijeg trgovca na Volstritu za koga ste ikada èuli“, i legendarni berzanski trgovac Pol Tjudor D¾ouns drugi.

„Ovi ljudi su najbolji meðu najboljima, prave superzvezde“, ka¾e Rajan Pirson, vi¹i potpredsednik „Griniè-ven advajzorsa“, konsultantske firme za hed¾ fondove.

Hed¾ fondovi, privatna partnerstva koja po pravilu zahtevaju poèetno ulaganje od minimum milijardu dolara, zaraðuju novac bez obzira na to da li berze bele¾e rast ili pad. Hed¾ fondovi bi se mogli nazvati i divljim fondovima po¹to su neregistrovani i ne podle¾u zakonskim regulativama kao ostali investicioni fondovi.

CDC/JS

[Bred]

Dovoljno je da jedanput proèita pesmu, matièni ili telefonski broj i zna ga zauvek!

Nedeljko Rajiæ (55), penzioner iz Bajine Ba¹te, ima takvo pamæenje da mu je dovoljno da samo jednom proèita pesmu i zapamti je zauvek! Jedan pogled na neèiji matièni broj ili broj liène karte - i posle dve decenije ostaje mu u pamæenju. Va¾nije istorijske datume, jubileje i godi¹njice, roðendane mnogobrojnih drugova i poznanika pamti takoðe bez ikakvih te¹koæa. Isto tako i jednom viðene registarske tablice automobila. Glava mu je pravi "¾ivi" telefonski imenik u koji je "upisao" preko hiljadu brojeva.

- Moæ zapa¾anja i memorisanja ispoljavao sam jo¹ kao osnovac - ka¾e Nedeljko. - Moji uèitelji i nastavnici su se èudili kad sam svaku pesmicu ponavljao nakon prvog èitanja, bez obzira na to koliko je ona imala stihova i strofa. Poneko me smatra osobenjakom i èudakom, ali ja se tome slatko nasmejem jer sebe vidim kao sasvim obiènog èoveka s dobrim pamæenjem. Bilo je situacija kad su ljudi ¾eleli da provere moju memoriju. Ka¾u mi svoj matièni ili telefonski broj, pa me posle mesec dana zovu telefonom i tra¾e da im ga ponovim. Nikad se nije desilo da ne dobiju pravi odgovor. Matièni broj glumca iz serije "Bolji ¾ivot" Aleksandra Duniæa video sam pre desetak godina kada je boravio u objektima Vojne ustanove "Tara", gde sam radio. Znam ga i sada - 0102967710242. U to vreme gost je bio i funkcioner Srpske radikalne stranke Aleksandar Vuèiæ, koji ima matièni broj - 0503970710428.
      

LAGER LISTE U GLAVI

Dok sam radio kao komercijalista, imao sam na stolu kompjuter. Nikad ga nisam koristio, iako sam zavr¹io obuku za rad na njemu. Jednostavno, nije mi bio od koristi jer sam u glavi imao sve podatke meðu kojima su bile èitave lager liste sa po nekoliko stotina stavki - ka¾e Rajiæ.
      
   
   

Rajiæ je èesto bio na usluzi mnogima ba¹ zahvaljujuæi nepogre¹ivoj memoriji. Jednom prilikom ¹ef tehnièke slu¾be njegove firme Gvozden Damnjanoviæ oti¹ao je u Beograd. Tamo mu je zatrebala lièna karta i matièni broj. Ma¹i se za d¾ep i ustanovi da je dokumenta zaboravio kod kuæe. Doseti se, pozove telefonom Rajiæa i - re¹i problem. Stare¹ina manastira Raèe otac Savo do¹ao u Bajinu Ba¹tu da izvadi zdravstvenu knji¾icu, ali nije imao pri ruci matièni broj. Sluèajno se tu zatekao Rajiæ, inaèe Savin dugogodi¹nji prijatelj, i nije bilo problema.

- Jednom sam svojim drugarima iz bajinoba¹tanske policije ponudio opkladu da æu, ako mi daju kompjutersku listu sa matiènim brojevima svih trideset hiljada graðana op¹tine Bajina Ba¹ta, sve znati napamet za mesec dana. Tra¾io sam da mi za svaki broj daju po jednu tada¹nju nemaèku marku. Ako bi se desilo da pogre¹im samo u jednom broju, ja bih njima morao dati trideset hiljada maraka. Naravno, nisu smeli da prihvate opkladu - prièa Rajiæ.

Ovaj Podrinjac je verovatno jedinstven i po tome ¹to poeziju mo¾e da govori satima i to iz glave u koju su stala sva sabrana dela Jovana Duèiæa, Milana Rakiæa, Vladislava Petkoviæa Disa, Branka Miljkoviæa, Laze Kostiæa, Branka Æopiæa, Desanke Maksimoviæ, Velimira Rajiæa, Alekse ©antiæa, NJego¹a, Du¹ka Trifunoviæa, Mike Antiæa...

- Bilo je i komiènih situacija. Seæam se kako je jedan automehanièar sa nadimkom Sokiæ obilazio oko mene tra¾eæi da vidi odakle èitam stihove, ne verujuæi da ih govorim iz glave. Sa godinama memorija poèinje da slabi. Kad osetim zamor, odem u prirodu, do reke, a najèe¹æe do manastira Raèe.

Rajiæ je i sam obdaren za pisanje poezije, naroèito za decu. Ovog posla latio se u poslednjih nekoliko godina. Rezultat toga su èetiri zbirke pesama za najmlaðe. Ka¾e da u rukopisu ima jo¹ pet knjiga poezije. Otkrio nam je tajnu da je poèeo sa pisanjem prvog romana s radnim naslovom "Ispovest jedne monahinje", u kome je glavna liènost nedavno preminula monahinja manastira Raèe Matrona, koja je isposnièkom ¾ivotu posvetila punih ¹ezdeset godina.
Tekst i foto: Milan B. Andriæ
   

[Bred]

Dobio dozvolu da dr¾i leoparda u dvori¹tu

Jedan stanovnik Londona dobio je dozvolu da u svom dvori¹tu u Pekamu dr¾i leoparda u kavezu. Prvobitno Todu Daltonu je op¹tina Sautvarka zabranila da dr¾i leoparda, ali je sud Tauer Brid¾a preinaèio tu odluku, nakon ¹to je veterinar procenio da kavez du¾ine èetiri metra „odgovara“ leopardu.

Dele televizore za d¾abe

Vlada indijske dr¾ave Tamil Nadu izjavila je da æe raspisati javni tender za kolor televizore koji æe biti poklonjeni desetinama hiljada siroma¹nih stanovnika. ©ef vlade Karunanidi rekao je da æe se TV aparati, sa ekranom od 35 centimetara, deliti od sredine septembra.

Stavila majku i sestru na Internet

D¾ord¾a Edmunds je na Internet postavila veb sajtove ne bi li njena majka i sestra na¹le momke. Njoj je veæ bilo dojadilo da sestra Kori (27) i mama Viki (54) kukaju zbog svog nesreænog ljubavnog ¾ivota, tako da je odluèila da postavi sajtove (www.datemysister.co.uk i www.datemymother.co.uk) u nadi da æe njih dve tako pronaæi onog pravog.

[Bred]

U pro¹loj godini, u Crnoj Gori je znatno poveæana potro¹nja lekova, izdato je tri miliona recepata u vrednosti od 10 miliona evra i popijeno je, izmeðu ostalog, i 100.000 kutija bensedina, saop¹tio je Republièki fond zdravstvenog osiguranja Crne Gore. U izve¹taju se navodi da je jedan neimenovani lekar u pro¹loj godini prepisao pacijentima 2.600 recepata, èija je vrednost 452.000 evra, a apsolutni rekorder je lekar koji je prepisao osiguranicima ukupno 29.937 recepata. Jedan od crnogorskih pacijenata podigao je lane 775 recepata, vrednih 2.000 evra, a drugi je podigao 19 lekarskih recepata, èija je vrednost èak 30.000 evra.
D. St.
   

[Bred]

Gotovo polovina sve deèije odeæe u ju¾noj Kini, ispitana tokom tromeseène provere, ne ispunjava propise o sigurnosti, a 10 odsto odeæe sadr¾i boje koje mogu da izazovu rak, navodi dr¾avni list Èajna Dejli.

Visoki sadr¾aji aromatskog amina, kancerogena koji je naðen u nekim bojama, otkriveni su u 10 proceneta 91 vrste odeæe ispitane izmeðu januara i marta od strane Administracije za industriju i trgovinu provincije Guangdong, ka¾e list. U nekim sluèajevima, nivo aromatskog amina je 10 puta iznad privhatljivog. Dnevnik navodi dr¾avnog zvaniènika koji ka¾e da supstanca mo¾e da izazove rak be¹ike ili materice u sluèaju da je du¾e vreme u kontaktu sa ko¾om.

Izve¹taj ne ka¾e da li je neko dete obolelo zbog no¹enja te odeæe. Sve u svemu, oko 49,4 odsto ispitane deèije odeæe nije zadovoljilo zdravstvene propise, sadr¾i neprihvatljive kolièine formaldehida i obele¾eno je netaènim etiketama.

(Beta)

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=199618

[Bred]

Ovca umislila da je ovèarski pas
Emlin Roberts, farmer iz Velsa, ima ovcu Rolo koja misli da je ovèarski pas. Roberts je spasao Rolo sigurne smrti jo¹ dok je bila jagnje. Danas je izvodi u ¹etnju na povocu, a uveèe zajedno gledaju TV. Rolo je èak poèela da skuplja stado zajedno sa drugim psima. Vlasnik ka¾e: „Rolo se pona¹a kao pravi pas. Jasno vam je da za sebe misli da je pas. Ume da skaèe kroz obruè i spu¹ta se niz tobogan kao svi ostali psi. Veoma je inteligentna, ni nalik na druge ovce.“ Rolo ulazi u kuæu i jede sve ¹to joj date. Obo¾ava hranu za pse.


Maèe proputovalo 1.300 kilometara pod haubom
Italijan Vinèenco Frustaèi iz Avelina zatra¾io je pomoæ automehanièara jer je u toku vo¾nje èuo neobièno ¹kripanje. Po¹to je prevalio oko 1.300 kilometara na putu za Beè, zaustavio se kod prvog automehanièara i zatra¾io pomoæ. Ovaj je otkrio maèe sakriveno ispod krila kola, ali tek kad su stigli u glavni grad Austrije.


Goli batleri
Ispostavilo se da „Goli batleri“ predstavljaju pravi poslovni hit. Reè je o kompaniji koja æe vam za proslavu u kancelariji ili na liènu ¾urku poslati polugole izazovne kelnere koji na sebi imaju samo crnu leptir ma¹nu, belu kragnu, bele man¾etne i kecelju koja im otkriva zadnjicu. Autor ove originalne zamisli je biv¹i pripadnik Kraljevske mornarice D¾ejson Didkot, koji pripitim mu¹terijama jasno stavlja do znanja da ne smeju da ih pipaju.

[Bred]

Po¹aljite poruku u svemir
Za ljubavne poruke nekad su se koristili golubovi pismono¹e ili pisma u fla¹ama, a danas su to SMS ili imejlovi. Meðutim, jedna japanska kompanija je ponudila svojim klijentima slanje ljubavnih poruka u svemir. Za ovu egzibiciju potrebno je izdvojiti oko 690.000 evra, ali ljubav nema cenu, zar ne? Za ovaj iznos klijent dobija vlastiti mali satelit, kao futuristièku verziju fla¹e u moru s porukom. „Trenutno pregovaramo o ponudi usluga lansiranja raketa sa satelitom u Rusiji ili Kini“, izjavio je Ièiro Koite, direktor kompanije „Astro Research“.


„Ipod“ preèi od piva i ¾urki
Jedna anketa sprovedena meðu studentima u Kaliforniji pokazala je da je MP3 plejer kompanije „Apple“ popularniji meðu mladima nego pivo i ¾urke. Èak 73 odsto ispitanih je odgovorilo da je im MP3 va¾niji od piva ili dobrog provoda na ¾urkama. Jedini put pre ove godine kada je pivo palo na drugo mesto bilo je 1997, kada je prvo mesto zauzeo Internet.

Biciklisti osvajaju London
Stanovnici Londona sve vi¹e koriste bicikl za kretanje gradom kako bi izbegli sredstva javnog prevoza koja su uglavnom pretrpana, a èesto i u kvaru. Broj svakodnevnih vo¾nji biciklom u Londonu porastao je za 50 odsto u proteklih pet godina, sa 300.000 u 2001. godini, na 450.000 danas. U centru Londona vozaèi automobila moraju da plaæaju svakodnevnu taksu zbog zakrèenja u iznosu od 12 evra, pa je poveæanje broja biciklista jo¹ upeèatljivije.