Istorija farmacije sa etikom

[mina-L]

Kad je rekao da ce izaci rezultati?

[zoca]

biohemicarima 5.05...pa valjda i df smeru..

[shmizla]

Jeste, 5. maja a upis ce biti kasnije, kad budu upisivali i ovi koji polazu 6!

[zoca]

rekose da ce mozda biti i na netu rezultati...

[Uragoga]

Rezultati ce sigurno biti i na netu, tako je rekla asistentkinja tonom: "boze svasta, pa naravno da ce biti na netu, a sta vi mislite itd..." 

[mina-L]

Jel moze neko da mi kaze sta treba odgovoriti na 45.pitanje:razvoj farmaceutskog obrazovanja na teritoriji jugoistocne evrope?

[SoFi]

U koliko se sati odrzava ispit 6.maja?

[milena]

Ja mislim da je u 11:00.

Za Minu-L: To je u stvari - poceci farmaceutske nastave na Balkanskom poluostrvu, pa imamo Licej u Zadru (1806.-1812.).. Drzavna skola za medicinu i farmaciju u Bukurestu (1857.).. Farmaceutski ucevni tecaj na Mudroslovskom fakultetu..  ....

[majakf]

ispit pocinje u 11h.

a sto se tice piatnja iz nacionalne istorije farmacije, profesor je rekao da ce dati pitanja vezano samo za srpsku istoriju

[pig_am_am]

hvala ti boze sto nisam bila medicinski biohemicar u srednjem veku...

[malavestica]

ljudi, jel' mora da se da potpun odgovor na pitanje, tj neke stvari koje su date u pitanjima nisu bile na predavanjima..
inace, meni je ovo skroz ok, zanimljivo je, ali8 stvarno ima glupih pitanja, tipa ono nabrajanje otkrica.

e,da, par pitanjca :help2:please
sistem mera i tegova u vreme dioskorida?
posle hipokrata-peripateticka skola, sta pisem?
i da, 29 pitanje, neznam nista o Monpeljeu i Arlu 
kad sam glupson glupavi

[Nea]

 Peripateticka skola pises Platona i Aristotela

  Diioskord mere: Imali su malu dvokraku vagu - libra
                                kantar vagu- trutima
                  Sistem mera : obulus- 0,66g
                                skupulus-1.166g

E sad za Arlo i  za Monopelje:

  Pomenuti vaznost statuta ovih gradova, Arlo- juznofranciski grad, edikt sadrzavao odredbe za lekare i farmaceute na osnovu kojih su donoseni kasniji propisi koji su se ticali lekarstva i apotekarstava. Uticaj na razvoj zakonodavstva ima pre svega Salerno ali i statuti gradskih samouprava delova Evrope.
Kasnije su utvrdjeni med. statuti za medicinske i apotekarske redove:
Monopelje- 1180- zakletva postojala u medicinskom statutu
zatim pomenuti Ninberg , Veneciju...
1405- prvi zapis o apotekama..
Gradovi Jadranske obale- Split, Zadar, Trogir, Dubrovnik, cetrnaesti vek- gradski statutu o apotekama
Prica o tome kako je u Veneciji bilo drugacije jer su apotekari bili u podredjenijem polozaju u odosu na lekare nego u ostalim gradovima. Pomenuti postojanje Collegium medicuma i Colegijum apothecarii....

Izvinjavam se sto pisem ovako , ali imam jasno napisano ovo pitanje samo u tezama, nemam bas celu pricu.
Bas ne volim ovo pitanje , nije preterano zanimljivo, kladim se da nece doci...

[pig_am_am]

jel mogu ja da pitam? 
a sta piste u 51. i 52? ja sam tu mislila da pisem farmaciju u ratovima...
mislim ceo vek je bio neki rat...
a moja drugarica opet kaze da ne treba rat 

bas ti hvala za 29 -to 

[malavestica]

Hvala puno!!!
elem, 29to pitanje ne postoji u mojoj skripti

a sto se tice 51 i 52..
pa ja cu tu da pisem o pocecima proizvodnje lekova, znas ono Miskovic i co, pa o pokretu socijalizacije, zakon o produstvljavanju...
ma uzmes dosta toga iz farmacije u ratu, samo zaobidjes bas pricu 'ratovanja' 
sta znam, valjda je to to...

e, da, ovo sam iskopala o statutima i odnosima u srednjovekovnim gradovima, pa, mozda moze da se upotrebi...

MEÐUSOBNI ODNOS SPECIARIUS – MEDICUS
U PERIODU NAKON RAZDVAJANJA FARMACIJE OD MEDICINE
U vreme Fridrihovih konstitucija, a i mnogo posle odvajanja medicine od farmacije, lekovi se nisu izraðivali samo u apoteci. Op¹teprihvaæeno je bilo pravilo da su lekari imali pravo da izrade i izdaju pacijentima one lekove koji su bili potrebni za vreme samog pregleda i leèenja. Prema Grmeku, ove takozvane priruène apoteke lekara smatraju se najstarijim tipom apoteka, iz kojih su se kasnije razvile komunalne apoteke u mnogim srednjovekovnim gradovima. Osim toga, socijalne prilike èesto su uticale na kvalitet leèenja, pa su se lekari uglavnom okretali imuænijim slojevima dru¹tva, dok su siroma¹niji morali da se zadovolje sa ranarima (cirologi) i berberima (barbieri). Ove prilike bile su jo¹ izra¾enije u seoskim podruèjima, gde je bilo relativno malo ¹kolovanih lekara i apotekara. Za vreme velikih epidemija, od kojih su najèe¹æe bile kolera i kuga, lekove su pripremali ranari, kojima su pacijenti bili prepu¹teni, kada su mnogi ugledni graðani, meðu njima i lekari i apotekari, be¾ali iz gradova u ¾elji da spasu sopstveni ¾ivot. U takvim prilikama, kada je bilo te¹ko pronaæi i zaposliti lekara da brine o zdravlju stanovni¹tva, i apotekara da snabdeva potrebnim lekovima, gradske vlasti bile su prinuðene da prilikom primanja u slu¾bu obave¾u gradskog fizikusa i/ili hirurga da ima svoju dobro snabdevenu priruènu apoteku. Zabrana udru¾ivanja lekara i apotekara u poslovnom pogledu, a na ¹tetu bolesnog èoveka, jedno je od najstarijih naèela etike zdravstvenih radnika, koje je prvi put spomenuto u statutu ju¾nofrancuskog grada Arla iz 1170, a zatim je u mnogo temeljnijoj formi ozakonjeno Salernskim ediktom. Ovo je kasnije bilo op¹teprihvaæeno u statutima ostalih franscuskih gradova Arelata, mediteranskih gradova na Jadranskoj obali, kao i nemaèkim gradovima Rajnske oblasti, gde su se otvarale prve apoteke. Nave¹æemo samo jedan primer iz Trogirskog statuta, gde se ka¾e da se lekar (medicus) i apotekar (apotecarius seu speciarius) koji primaju platu od op¹tine obavezuju “zakletvom za slu¾bu” prilikom stupanja na du¾nost da neæe nikada sklapati bilo kakve sporazume (quod medicus comunis non faciat societatem cum speciario).
U kasnom srednjem veku i u periodu renesanse, kao ¹to je reèeno, trgovaèke i svake druge poslovne veze izmeðu lekara i farmaceuta bile su zabranjene, ali u Firenci i nekoliko gradova Italije u 14. veku, apotekar je mogao da zaposli lekara ili obrnuto ili su obojica mogli biti vlasnici apoteke. Slike renesansnih apoteka prikazuju lekara koji pi¹e recept ili pregleda pacijenta, dok apotekar za svojom recepturom priprema lek.
Vrlo rano su se u srednjovekovnim gradovima formirala strukovna udru¾enja ili esnafi, obièno zajedno za sve one koji su se bavili leèenjem i izradom lekova, jer ih je bilo malo. Tako su “kirurgièki ceh” saèinjavali lekari (physici, medici, doctori), apotekari (apothecarii, speciarii) ranari (cirologi) i brijaèi (barbieri). U Firenci su apotekari bili okupljeni u esnaf zajedno sa lekarima, dok su u Parizu, Di¾onu i Avinjonu bili okupljeni u zajednièko udru¾enje apotekari i trgovci zaèinima. Meðutim, u Veroni je jo¹ 1221. god. postojao esnaf sastavljen iskljuèivo od onih koji su izraðivali lekove, profesije koja æe se kasnije nazvati apotekarstvom.S obzirom na to da su se ti poslovi smatrali unosnim zanimanjem, ova su udru¾enja formirana na osnovu posebnih statuta gradova. Njihovi èlanovi su bili tada¹nji najobrazovaniji struènjaci, koji su u¾ivali veliki ugled u gradu i zajednici. Èesto se istièe primer da je èlan udru¾enja lekara i apotekara u Firenci “Tribo dei Medici e degli Speciali” bio i Dante Alighieri. Apotekarska udru¾enja su kontrolisala da li se po¹tuje apotekarski monopol, postavljala jedinstvene cene, utvrðivala broj buduæih uèenika, nadgledala njihovo ¹kolovanje, ali su dozvole za bavljenje farmaceutskim poslom davali gradski lekarski prezidijumi ili saveti koji su se nazivali “Collegio medicum”. U pojedinim gradovima Evrope apotekari i njihova udru¾enja uspevaju da dobiju status Kolegijuma (Collegio Speciarii ili Collegio Apothecarii) odnosno Apotekarskog saveta, kao u Valensiji (1441), Barseloni (1445), Rimu (1602), Londonu (1617) i Nirnbergu (1632). Meðutim, ovi kolegijumi dugo nisu bili u ravnopravnom polo¾aju sa “Collegio medicum”, naroèito u Francuskoj i Engleskoj, gde su od poèetka postojali veliki antagonizmi. Kada je 1532. god. Champier (VII) nazvao apotekare nepismenima, prevarantima, neznalicama, prodavcima roga za sveæu, otpoèeo je pravi rat reèima izmeðu ova dva Hipokratova sledbenika. Prema Cowenu, u osnovi ovog sukoba nalazilo se pored ekonomskog interesa i fundamentalno shvatanje odnosa izmeðu profesija. Lekari ne samo da su od apotekara oèekivali da ne prelaze okvire svoje struke, èesto ih optu¾ujuæi da se bave medicinom i da rade lekaru iza leða, veæ su oèekivali da priznaju superioran autoritet lekara u svim medicinskim pitanjima. Apotekari su odbijali ideju podreðenosti lekarima i poèeli su da se trude da stvore sopstveni presti¾ i profesionalni status. Duga borba pariskih apotekara sa tada moænim Medicinskim fakultetom za priznavanje nekih novih biljnih droga i prihvatanje ijatrohemije obele¾ila je ceo 16. i 17. vek. Trebalo je da proðe vi¹e od sto godina posle zvaniène zabrane antimona 1566. god. od strane pariskog Parlamenta, da bi 1666. god. usledilo odobrenje da se vino antimona sme izraðivati u apotekama. Osim toga, Medicinski fakultet u Parizu morao je da prizna vrednost Cinchonae cortex, koju je dekan Guy Patin (VIII) nazvao “neva¾nim otkriæem”. Iako je bio najglasniji kritièar apotekara, koje bi u svakoj prilici nazivao “lo¹im i prljavim kuvarima lekara”, imao je dosta vrlo uglednih protivnika koji su cenili kolege po struci, shvatajuæi da su na istom zadatku leèenja i oèuvanja zdravlja pacijenata. Kraljev lekar Renaudot imao je potpuno drugaèije mi¹ljenje koje je ostalo zabele¾eno u epigramskim stihovima:

“Ponekad se zaista oslanjamo na apotekara
Da bismo povratili zdravlje pacijentu
Mi sposobni lekari.
Ali Patin istrajava u pu¹tanju krvi,
U kori¹æenju lista sene i u kori¹æenju ¹prica
Da bi svog pacijenta oterao u grob
Sve u ime milosrða.”
pisao je prof 

[majakf]

e,kolege, jos jednom da ponovim sta je rekao profesor koja ce pitanja doci na ispitu.

opsta istorija:
najvaznije je da naucite stare kulture (kina, egipat, mesopotamija, grcka,rim...). sam profesor je rekao da ce dati 1 pitanje vezano za ovaj deo istorije.

Nacionalna istorija:
pitanja iskljucivo vezana za srbiju

51.pitanje: ovde treba piasati o tazvoju farmacije izmedju dva svetska rata (1918-1941). Posle zavrsetka prvog svet.rata u jugoslaviji nije bilo fabrika lekova vec su bile ostvarane galenske laboratorije u kojima pocinje izrada lekova u malim kolicinama (npr. laboratirija "Mishokic i kompanija" koja je 1920.g. zapocela sa proizvodnjokm lekova u malim kolicinama i imali su mali aortiman lekova). ovo predstvalja zacetak izrade lekova masinskim putem ali jos nije farmaceutska industrija....
Farmaceutsko zakonodavstvo(farm.deontologija) obuhvata 2 grupe propisa:
1.srtucni spisi za lek i materiu mediku tj. farmakopeje
-sluzbene, nacionalne, medjunarodne,specijalne farmakopjeje
-navesti godine kada su izdate prve srpske farmakopje:
 1863. Serbska voena farmakopeja
 1866. Kratki sadsatav farmakopejski
 1878. vojna farmakopeja
 1881, Ph, Serbica, editio prima
 1908. Ph, serbica, ed. secunda 9prva Ph u svetu koja je izbacila terijak, velika negodovanja u svetu)
  itd.

2. opsti zakonski propisi u farmaciji
1839. Nastavlenija za okruzne lekare i fizikuse
1845. Pravila o rukovanju i manipulaciji Pravitelstvene apoteke
1865 Zakon za apoteke i apotekare i za drzanje i prodavanje lekova i otrova
1881 |Zakon o uredjenju sanitetske srtuke i o cuvanju narodnog zdravlja
1891. dopunjen
1930. Zakon o apotekama i nadzoru nad prometom lekova

52.pitanje: pisati o farmaciji posle drugogo svetkog rata. nacionalizacija privatnih apoteka koje su prezivele rusenja i unistavanja tokom rata.... prva fabrika lekova u jugoslaviji je galenika osnovana 1945.godine...

nadam se da sam pomogla. srecno i vidimo se na ispitu

i jos nesto

29.pitanje je profesor samo proleteo tako da ne verujem da ce to dati na ispitu

a jos jedno pitanje ne dolazi u obzir a to je 39.