Du¾ina studija ogranièena

[Bred]

Studenti u Srbiji, pokazala su istra¾ivanja, studiraju u proseku osam godina. Meðutim, novi zakon o visokom obrazovanju predviða da æe studentu prestati status kad ne zavr¹i studije do isteka roka koji se odreðuje u dvostrukom broju ¹kolskih godina potrebnih za zavr¹etak studija. To znaèi da na fakultetu koji traje èetiri godine student mo¾e provesti najvi¹e osam godina.

Zakonom o visokom obrazovanju predviðeno je op¹te ogranièenje, pa vi¹e niko neæe moæi bez opravdanog razloga da studira deset i vi¹e godina. Isti zakon, koji je stupio na snagu u septembru 2005. godine, predviða da se studentima na lièni zahtev mo¾e produ¾iti rok koji je odreðen za zavr¹etak studija. Razlozi koji æe biti predviðeni statutom su - slu¾enje vojnog roka, porodiljsko odsustvo, zdravstveni razlozi i odlazak u inostranstvo na studije. Zapanjujuæi su podaci Republièkog zavoda za statistiku koji ka¾u da samo oko 16 odsto studenata u Srbiji zavr¹ava fakultet ili vi¹u ¹kolu u roku. Ni¹ta optimistièniji nisu ni podaci Zavoda koji ka¾u da vi¹e od 50 odsto studenata koji upi¹u fakultet nikada ne zavr¹e studije.

- Razlozi zbog kojih na¹i studenti ne zavr¹avaju studije na vreme sigurno su i nepovoljna dogaðanja proteklih godina, ali i to ¹to veliki broj mladih ljudi upisuje fakultete jer posle srednje ¹kole ne mogu da naðu posao. Razloga ima i u sistemu obrazovanja jer postoji veliki broj fakulteta gde su studenti prepu¹teni sami sebi, nema jasnih predispitnih obaveza, niti adekvatnih uslova za rad. Najveæi razlog je sigurno moguænost preno¹enja ispita koji je studentima vi¹e odmogao nego pomogao - rekla je za „Blic“ Emilija Stankoviæ, pomoænik ministra prosvete i sporta za vi¹e i visoko obrazovanje.

Ima i studenata koji su se zbog lo¹e materijalne situacije trudili da fakultet zavr¹e na vreme, dok je veæina onih koji su svaku godinu overavali bar dva puta èekajuæi, ka¾u, neka bolja vremena.

- Studirao sam na Saobraæajnom fakultetu od 1996. do 2002. godine i ¾iveo sam u Domu „4. april“. Dolazio sam u Beograd vozom nedeljom uveèe, a kuæi sam se vraæao u petak popodne. Imao sam pare za bonove u menzi za 20 dana, ali samo za doruèak i ruèak, a uveèe sam bio gladan. Knjige nisam kupovao, veæ sam ih kopirao ili pozajmljivao, a u vozu sam se ¹vercovao. Posle 1999. godine pre¹ao sam u Studentski grad i u tom periodu mi je bilo malo lak¹e, a fakultet sam zavr¹io za ¹est godina. Moje kolege iz Studenjaka studirali su posle mene jo¹ dve, tri godine, a neki i du¾e - prièa Miodrag Periæ, diplomirani in¾enjer saobraæaja iz Sremske Mitrovice.

Svi se nadaju da æe studije biti mnogo lak¹e i uspe¹nije kada svi fakulteti u Srbiji do 2010. godine preðu na novi re¾im studiranja koji æe biti u skladu sa uslovima koje propisuje Bolonjska deklaracija. Rezultat tih promena treba da bude ujednaèen sistem visokog obrazovanja u Evropi. Bolonjska deklaracija omoguæava da student prvu godinu zavr¹i u Beogradu, a drugu u Francuskoj, a da diplomu stekne na nekom od èuvenih pra¹kih univerziteta.

- Na¹im fakultetima ostavljeno je tri godine da poènu da primenjuju novi re¾im studiranja. Posle 15. septembra dobiæemo izve¹taj od svih dekana u Srbiji i znaæemo koji fakulteti rade po Bolonjskoj deklaraciji - ka¾e Emilija Stankoviæ.

Promene koje æe na¹im studentima doneti prelazak na studiranje u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, ka¾e Emilija Stankoviæ, omoguæiæe da studije budu jednostavnije jer æe akcenat biti stavljen na predispitne obaveze.

- Najva¾nije je da vi¹e neæe biti preno¹enja ispita. Ispiti æe biti manje stresni, profesori æe biti vi¹e ukljuèeni u proces nastave, a studenti æe imati jaèi motiv jer æe veæ u predizbornim obavezama odraditi veæi deo posla - ka¾e Emilija Stankoviæ.

Violeta Nedeljkoviæ

©ta predviða Bolonjska deklaracija
Bolonjska deklaracija ne poznaje princip ¹kolske godine veæ sistem kredita jer se studenti upisuju na predmete. Uspe¹nost studenata u savlaðivanju pojedinog predmeta prati se tokom nastave i izra¾ava se poenima. Va¾nu ulogu u ukupnoj oceni imaju predispitne obaveze koje u ukupnoj oceni uèestvuju sa najmanje 30, a najvi¹e 70 poena jer student ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita mo¾e ostvariti najvi¹e 100 poena. Student koji se finansirao iz bud¾eta opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari najmanje 60 evropskog sistema prenosa bodova, dok student koji se sam finansira za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 37 bodova. Bodovi se mogu ulo¾iti u nastavak studija na nekom drugom fakultetu u Evropi.

blic

[pereca]

E ovde je sve bas lepo objasnjeno, pa ako smo bili konfuzni u pisanjima na forumu sada su stvari daleko jasnije.

[alex]

dobro je da ja studiram po starom

[Bred]

Izvor: B92 
Beograd -- Na fakultetima u Srbiji ima mnogo tzv, veèitih studenata, samo 16 odsto zavr¹avalo studije u roku. Promene treba da izmene tu sliku.


Po Bolonjskoj deklaraciji, studenti osnovnih i izmenjenih magistarskih studija obaveze æe zavr¹avati tokom cele godine. Fakulteti u oktobru raspisuju konkurs za upis na izmenjene magistarske studije za diplomce po starom programu. Studenti koji uèe po Bolonjskom re¾imu moraju redovno da pohaðaju nastavu, pola¾u kolokvijume i rade seminarske radove, ¹to æe biti bodovano kao deo zavr¹ne ocene.

Stare magistarske studije se ukidaju, a novi naèin rada treba da omoguæi lak¹e sticanje diplome. Po novom programu, osnovne studije na fakultetima trajaæe tri umesto èetiri godine. Posle osnovnih, studenti bi trebalo da su osposobljeni da rade, a mogu da upi¹u i dvogodi¹nje master-studije i steknu diplomu koja æe im biti priznata u svetu. Sada¹njim diplomcima za sticanje zvanja mastera biæe potrebna jo¹ jedna godina studiranja ili nekoliko dodatnih ispita, zavisno od fakulteta.

Kada stare diplome budu zamenjene novim, a ispiti preraèunati u bodove koji va¾e na svetskim fakultetima, studenti æe imati veæu moguænost da nastave ¹kolovanje u inostranstvu.

Dekan Elektrotehnièkog fakulteta Branko Kovaèeviæ ka¾e za B92 da niko neæe biti o¹teæen. Dosada¹njim magistrima biæe priznat deo doktorskih studija. "Ima mnogo posla, svaki fakultet ima neku specifiènost i to ne mo¾e da se re¹i unificirano, mora da se re¹i od fakulteta do fakulteta. Sada se prave ti prelazni statuti, kao ¹to mi radimo od 2003, pa prevodimo studente sa starog na novo", ka¾e on.

Fakulteti æe samostalno odreðivati programe i ¹kolarine za studije. Predviðeno je da postoji mnogo ¹iri spektar master-studija nego ¹to je to bio sluèaj sa magistarskim. One pru¾aju i u¾u specijalizaciju i treba da pomognu studentima da se lak¹e zaposle.

[Aki]

Sta to sve u stvari znaci?
Sta ce biti sa tzv. vecitim studentima?Za sebe ne mislim da sam vecita,ali jesam oduuuzila studije. Povodom raznih,polovicnih i nejasnih informacija,pitam npr studenta prodekana sta ce zaista biti sa starim studentima,a povodom prelaska na Bolonju.Hoce li nam dati neki rok do kada moramo zavrsiti i sl.?Unapred hvala.   

[Milos82nbg]

Bas me interesuje kako ce prosecan student da pohadja redovno nastavu, ide na vezbe, radi seminarske i jos stigne da nauci ispite.
Pa mi sto smo ucili po starom jedva smo i ispite za uslov uspevali da spremimo. Predavanja - jel se to maze na dzem.Od seminarskih kolko se secam radio sam samo 2 : iz analitike i industrijske. Sve mi to zvuci na onaj citat iz filma: "pisi propalo".

[pereca]

Sta to sve u stvari znaci?
Sta ce biti sa tzv. vecitim studentima?Za sebe ne mislim da sam vecita,ali jesam oduuuzila studije. Povodom raznih,polovicnih i nejasnih informacija,pitam npr studenta prodekana sta ce zaista biti sa starim studentima,a povodom prelaska na Bolonju.Hoce li nam dati neki rok do kada moramo zavrsiti i sl.?Unapred hvala.   

Rok je dat Zakonom o visokom obrazovanju, a to je redovno trajanje studija plus jos dve godine. Dakle ako si npr. sada treca godina, imas jos 5 godina da zavrsis studije po starom programu.

[shanji]

Sad sam se zbunila, zaprepastila i uplasila .
Znaci, posto sam upisana 1999+5=2004
2004+2=2006, sto bi znacilo da moram do kraja godine da zavrsim
Jel sam te dobro razumela pereco?

[Al-Jasmina]

Ne...vec na to sto si sada dodajes tih 5

[Aki]

A sta je sa prastarim studentima?Npr. ko je upisao 1992,1993,1994?

[Masha]

Po zakonu o univerzitetu iz 2002. godine student ima pravo da zavrsi studije po programu kojim je stekao zvanje apsolventa u roku od dve godine od isteka apsolventskog roka. Ako se ne zavrsi u tom roku onda se mogu nastaviti studije po novom i uz naknadu troskova. Mislim da je sada sve jasnije.

[Aki]

Hvala!

[bordzija]

Хвала ти Боже што ме ово не качи....

[Lena]

Rok je dat Zakonom o visokom obrazovanju, a to je redovno trajanje studija plus jos dve godine. Dakle ako si npr. sada treca godina, imas jos 5 godina da zavrsis studije po starom programu.

Hm...ja sada drugi put obnavljam èetvrtu...da li se i ja raèunam u èetvrtu godinu?

[pereca]

Da, Leno, racunas se u cetvrtu. Zakon se primenjuje pocevsi od ove godine.