Terapija protiv internet zavisnosti

[Smrda]

uf...ala me pokopa zoe...svaka cast!!
imam cime i da menjam...nego se nekako uvek vracam...bar da proverim mail,a onda.....uf....nema nazad....

[Adonis_Vernalis]

Pa, pise li ko... na taj mail?

[Smrda]

Vidim profesore i vi se pridruzujete prozivci...lepo,lepo....Zoe i vi pod ruku...
pise,pise...mlooogooo...zato toliko i cesto proveravam

[pekmez]

Narodna mudrost kaze i sledece: mnostvom malih grehova protiv velikih...

E stvarno ima dosta losih narodnih mudrosti.

[Bred]

:OFF

[Korisnicko Ime]

Internet je uspeo vi¹e nego ijedno drugo savremeno tehnolo¹ko otkriæe toliko da lak¹a èovekov ¾ivot, da mnogi bez obzira da li je u pitanju posao ili zabava, poèev¹i od novinara, preko studenata do poslovnih ljudi, ne mogu ni da zamisle svakondnevni ¾ivot bez istog.

Istra¾ujete li ne¹to ili ste voljni da obradujete nekog  poklonom i da pritom ne morate da razmi¹ljate o vremenskim prilikama na putu do biblioteke ili prodavnice - ni¹ta lak¹e. Mo¾da ¾elite da reklamirate svoje usluge ili proèitate novu knjigu, novine, slu¹ate omiljenu radio stanicu ili pogledate neki film, savim jednostavno.  Vreme, daljina pa i novac vi¹e ne predstavljaju problem jer internet sa par kuckanja po tastaturi raèunara, mobilnog telefona ili PDA ureðaja omoguæava da Vi svetu i Vama svet i informacije na njemu postanu lako dostupne.

Ne treba zanemariti ni to da, èovek kao socijalno biæe ima izra¾enu potrebu za komuniciranjem i dru¹tvom. A internet vi¹e, lak¹e i br¾e nego i jedan drugi medij ili sredstvo do sad ljudima kao jedinkama pru¾a oseæaj pripadnosti zajednici koja ih prihvata bez obzira na mane, pol, rasu ili starost... Stvaran ¾ivot pun je granica i strogih pravila, kojih na internetu skoro i da nema. Meðutim, kao i uvek i u svemu, ukoliko je èovek neumeren i ako ovu bogatu ponudu raznolikog sadr¾aja koji se neprestano menja i obogaæuje, prihvati kao èinjenicu - da je i njegov lièni ¾ivot samo uz internet isto tako sadr¾ajan, bogat i atraktivan, dolazimo do problema. Problema sa porodicom, okolinom pa u krajnjoj liniji i sa sami sobom.

Sa obzirom na uticaj koji internet danas ima na savremen ¾ivot, sprovode se razlièita istra¾ivanja sa namerom da pojasne njegov uticaj na korisnike. Dva poslednja istra¾ivanja, oba amerièka, koja se posebno istièu ¹to zbog naèina na koji su sprovedena ¹to zbog kredibiliteta samih istra¾ivaèa izazvala su ne¹to vi¹e pa¾nje medija i struène javnosti. U pitanju  su  skora¹nje istra¾ivanja firme Kelton Research i epidemiolo¹ko istra¾ivanje navika internet korisnika u SAD, Medicinskog fakulteta kalifornijskog univerziteta Stenford, prvo takve vrste, publikovano oktobra pro¹le godine u ¾urnalu CNS Spectrums.

Istra¾ivanja

Prvo istra¾ivanje sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1001 odrasle osobe u SAD i u njemu se posebno istièu dva rezultata. Prvi, po kojem 64 % Amerikanca priznaje da vi¹e vremena provode uz raèunar nego uz (braènog) partnera i drugi rezultat u kojem 84% ispitanika tvrdi, po sopstvenoj proceni, da je danas vi¹e «zavisna» od raèunara nego pre  tri godine.

Autor drugog istra¾ivanja Elias Aboujaoude izjavio je da je ono podstaknuto èinjenicom da je u poslednjih tri godine u kliniku za poremeæaje i kontroli impulsa odeljenja za psihijatriju i medicinu pona¹anja u Stenfordu poèelo da dolazi sve vi¹e ljudi sa tvrdnjama da im internet negativno utièe na ¾ivot. Ti negativni uticaji ogledali su se u èinjenici da su zbog preteranog boravka na interentu dobili otkaz na poslu, da im (braèni) partner preti da æe ih ostavili ili ih je veæ ostavio, odnosno da su zanemarili ¹kolske i/ili ostale aktivnosti koje su ranije upra¾njavali pri tome dodatno se socijalno osamljujuæi. Dato istra¾ivanjem sprovedeno je na uzorku od 2.513 osoba iz svih 50 amerièkih saveznih dr¾ava i njime se ¾elelo pojasniti preterano kori¹æenje interneta kao i problemi koji iz toga proizilaze. Iako se sajberzavisnost ne smatra posebnom vrstom mentalne patologije, dato istra¾ivanje pokazuje da znatan deo stanovni¹tva SAD ipak pokazuje dovoljno opipljive simptome da bi se to poèelo smatrati stvarnim problemom, bez obzira ¹to se jo¹ ne mo¾e govoriti o  (internet) zavisnosti.

Neki od rezultata meðu ispitanicima od kojih 70 posto redovno koristi internet pokazuju da:

-         ¹est posto smatra kako im preterano kori¹æenje uzrokuje probleme u svakodnevnom ¾ivotu,

-         osam posto internet smatra utoèi¹tem od liènih problema ili anksioznosti

-         devet posto la¾e okolinu o vremenu provedenom na internetu,

-         14 posto se vrlo te¹ko uspeva suzdr¾ati od interenta nekoliko dana uzastopce.

Izgleda da ono ¹to je 1995. godine za psihijatra Ivana Goldberga predstavljalo samo ¹alu koja je za jedini cilj imala zabavu kolege na uèestale vesti o ljudima èiji se ¾ivot navodno bitno promenio prekomernom upotrebom interneta,  za relativno kratak vremenski period, danas je postalo daleko ozbiljnije pitanje od prvobitne parodije. O „poremeæaju Internet zavisnosti" - IAD (Internet Addiction Disorder) ili patolo¹koj upotrebi Interneta — PIU (Pathological Internet Use) poèele su da se vode struène rasprave, vr¹e nauèna istra¾ivanja i pi¹u disertacije. Ironija ili ne, èinjenica je i  da je ubrzo posle publikovanja „rada“ pomenuti doktor poèeo da dobija  pohvale za isti i to od kolega koji nisu videli ni¹ta neozbiljno u istom. Mnogi od njih su ga èak i kontakirali tra¾eæi pomoæ u re¹avanju njihovih problema sa preteranom upotrebom elektronske po¹te. Danas ovaj psihijatar sa vi¹egodi¹njom praksom u Njujorku veruje da je vi¹e nego izvesno da postoje odreðene osobe koje su u ozbiljnim problemima zbog preteranog kori¹æenja  interneta, smatrajuæi da je ipak odgovarajuæa reè za dijagnozu ili opis ovog problema poremeæaj a ne zavisnost.

Iako Amerikanci, tj. APA (Americain Psychiatric Association) nije uvelo termin «Internet zavisnost» u poslednje izdanje Dijagnostièkog i Statistièkog priruènika Mentalnih poremeæaja SAD, koji inaèe slu¾i kao osnova za ocenjivanje pripada li neko stanje mentalnom invaliditetu, ne priznajuæi ovo kao bolest zavisnosti, Kinezi sa svojih 132 miliona registrovanih korisnika interneta ne misle da internet zavisnost ne postoji, a pri vladi se èak raspravlja o ovom problemu. U Pekingu je pri vojnoj bolnici otvorena klinika za veb zavisnike u kojoj se izmeðu ostaloga primenjuju i tretmani se ma¹inom koja stvara impulse od 30 volti (mini elektro-¹ok?) koja na odreðenim taèkama stimuli¹e nerve uz davanje infuzije  ¹to bi zajedno po navodima medicinske sestre koji radi u bolnici imalo za cilj da normalizuje stanje elektrolita u mozgu. Istovremeno pojedini kineski zvaniènici predla¾u uvoðenja zakona kojim bi se nekako ogranièile aktivnosti a u vezi sa on-line igranjem i „internet zavisno¹æu“ posebno posle smrtnih sluèajeva tinejd¾era koji su se desili kao posledice neprekidnog vi¹esatnog (vi¹ednevnog) igranja.

Finci se takoðe ne sla¾u sa tvrdnjama ne postojanja sajber zavisnosti. Finska armija  èija se popuna bazirana na regrutnom sistemu poèela je da pojedine regrute oslobaða slu¾enja 6-meseènog vojnog roka sa zvaniènom dijagnozom - «Internet zavisan» jo¹ pre par godina. Za mlade ljude koji surfuju vebom ili se preterano igraju cele noæi i nemaju prijatelje osim istih na mre¾i dolazak u vojsku predstavlja veliki ¹ok i oni ne uspevaju da uspostve normalan socijalni kontakt sa okolinom i da se prilagode vojnièkom naèinu ¾ivota – izjavio je predstavnik oru¾anih snaga Finske, Jyrki Kivela, dodajuæi da je «internet zavisnicima» ipak ostavljen rok od tri godine „da odrastu“, do sledeæe regrutacije.

Kategorije Internet zavisnosti

1. Prezasiæenost informacijama (Information overload) - patolo¹ko kompulzivno pona¹anje okarakterisano intenzivnim surfovanjem i pretragom raznih baza podataka u cilju sakupljanja informacija i njihovom kategorizacijom. Korisnik ubrzo poèinje da posveæuje sve vi¹e vremena datim aktivnostima. Ovo je jedan od èestih uzroka smanjenja efikasnosti na poslu (danas se posebno dovodi u vezu sajtova poput digg.com, youtube.com i sliènih). Ovde spadaju i problemi tkz. ego-surfinga (kada osoba èesto pretra¾uje veb u potrazi sa informacijama o sebi), Photolurking (obsesivno pregledavanje foto-albuma publikovanih na vebu osoba koje nikada nisu upoznali) ili Wikipedoholism (preterana privr¾enost pisanju ili ureðivanju èlanaka za online enciklopedije poput Wikipedije, ¹to od poèetne interne ¹ale urednika enciklopedije postaje pravi problem za pojednice koji tro¹e sve vi¹e vremena na to).

2. Opsednutost virtuelnim prijateljstvima (Cyber-relational addiction ) - osobe koje pate od prekomernog kori¹tenja “chat-room”' (sobe za æaskanje) i uèestvovanja u virtuelnim flertovanjima kada se èesto razvijaju u veze koje ozbiljno naru¹avaju privatan ¾ivot. Naime, „prijatelji" s druge strane ¾ice èesto postaju va¾niji od pravih prijatelja, partnera, rodbine ili poznanika ¹to dovodi do zapu¹tanja postojeæih meðuljudskih odnosa. Ovo sve èe¹æe dovodi do razvoda braka ili nesuglasica u porodici. Po istra¾ivanjima na ovakve servise su dosta upuæeni ljudi sa socijalnim fobijama koji imaju realnih pote¹koæa u ostvarivanju i odr¾avanju kontakata u «stvarnom» svetu i koji do¾ivljavaju jak stres  prilikom upoznavanje ili komunikacije sa ljudima u¾ivo. Naime primeæeno je i da se on-line korisnici emocijalno «otvaraju» daleko br¾e nego u stvarnom svetu. Ono ¹to  u realnom svetu mo¾e trajati nedeljama, na internetu mo¾e samo nekoliko sati, dana. Kod takvih osoba percepcija prihvatanja, intimnosti i poverenja ima potencijal poveæavanja kori¹tenja internet servisa kao primarnih izvora dru¾enja i zabave.

3. Opsednutost sajber-seksom  (Cybersexual addiction) – kompulzivno kori¹tenje Interneta za sajber seks i pornografske aktivnosti. Ovu grupu takoðe karakteri¹e dosta toga ranije navedenog, samo ¹to su ovaj put u pitanju erotski ili pornografski razgovori i de¹avanja vezana na temu seksa. Tro¹enje sve vi¹e vremena na ovakve aktivnosti, zapostavljanje stvarnog partnera, odnosno stavljanje sajberseksa kao primarnog u seksulanom ¾ivotu. Osnovni faktori koji utièu na ovo su: anonimnost, privatnost sopstvenog doma (¹to takoðe pru¾a i moguænost prelaska granice koje postoje u realnom svetu kroz daleko lak¹e pristajanje na ostvarivanje fantazija u realnosti), veæa percepcija kontrole, niske cene (ili besplatne usluge), dostupnost 24 sata na dan, nepostojanje opasnosti od polno-prenosivih bolesti itd.

4. Opsednutost igranjem na mre¾i (Net compulsions) - igranje na mre¾i obuhvata ¹irok spektar kategorija, ukljuèujuæi opsesivno mre¾no kockanje, igranje  mre¾nih igrara, kupovina klao i  bavljenje berzama. Zapravo, pojedinci æe koristi mre¾ne kockarnice, interaktivne igre, e-aukcije ili e-berze sve du¾e, bele¾eæi pritom sve veæe novèane gubitke i u krajnjoj liniji zapostavljajuæi dotada¹nje obaveze generi¹uæi sve znaèajnije poremeæaje socijalnih odnosa. Preterano kori¹æenje on-line igrara uglavnom je zabele¾eno kod tinejd¾era koji se preko  preko igara ukljuèuju u virtuelnu stvarnost gde uzimaju osobine i socijalne identitiete likova iz video-igara zbog kojih se oseæaju dobro ili bolje nego u realnosti. O ovome se vodi dosta rasprava, a da na datu temu da daju komentar nisu odoleli ni autori South Park-a posveæujuæii jednu  epizodu serijala pitanju mre¾nog igranja.

5. Patolo¹ki korisnici foruma i elektronske po¹te (Mailholism) - osobe koje komuniciraju sa drugima putem Interneta, proveravajuæi elektronsku po¹tu ili se logujuæi na forume u sve kraæim vremenskim intervalima, proveravajuæi da li ima novopristiglih tema, odnosno komentari¹uæi iste novim porukama. Prosleðivanje vesti ¹aljivog karaktera prijateljima i poznanicima. Neka istra¾ivanja potvrðuju da nedostatak izraza lica i  govor tela prilikom komuniciranja putem e-maila, poku¹avamo  nadoknaditi pisanjem ili previ¹e emocijalnih ili previ¹e intimnih poruka koje potom mogu izazvati nesporazume i stvore probleme koje nastojimo ispraviti pisanjem novih poruka. Tu spada  i Blogstreaking  (sve uèestalije pisanje novih poruka po internet dnevnicima ali i otkrivanje liènih informacija na blogovima, a koje kao podaci nikada ne bi bili izgovoreni prilikom kontakta u¾ivo, ¹to tim osobama stvara dodatne probleme pored veæ navedenih).

Tu¾be

Naravno po¹to u Americi svako mo¾e svakoga da tu¾i, prvi koji je to hteo po tom pitanju novèano da zaradi izvesni je James Pacenza, vijetnamski veteran i dugogodi¹nji radnik IBM-a, koji je posle 19. godina provedenih u firmi 2003. godine otpu¹ten zbog poseæivanja pornografskih sajtova i sex chatrooms tokom radnog vremena. Dotièni je poku¹ao da se opravda da je ova njegova aktivnost uzrokovana problemom internet zavisnosti, kao i da mu je kompanija za koju je verno radio trebala omoguæiti leèenje ili razne oblike savetovanja kako bi se te zavisnosti re¹io. Meðutim, sud u Njujorku, nije se slo¾io sa navodima tu¾itelja koji je zbog otkaza tra¾io pet miliona dolara nadoknade, presuðujuæi u korist IBM-a decembra pro¹le godine, pri tom pozivajuæi se upravo na ranije spomenuti priruènik Mentalnih poremeæaja SAD u kojem  «internet zavisnost» nije okarakterisan kao bolest zavisnosti odnosno to bi mogla biti tek 2012. kada se bude ¹tampalo novo, peto izdanje datog priruènika.

Postoji li Internet zavisnost?

Na kraju postavlja se pitanje postoji li uop¹te Internet zavisnost? U medicini, zavisnost podrazumeva postojanje biohemijske osnove, fizièke vezanosti uz neku supstancu ili aktivnost. Pri tome, u sluèaju zavisnosti, osoba ne mo¾e da kontroli¹e svoje pona¹anje, pa unosi materije ili se bavi odreðenim aktivnostima bez mere i bez razmi¹ljanja o posledicama. Istovremeno mora se napomenuti da bez obzira na definicju zavisnosti, postoji dokazi koji sugeri¹u da aktivnosti uz supstance i aktivnosti bez njih a koje se ponavljaju zbog prijatnosti koje izazivaju dele iste nervne veze. Dok jedna grupa psihologa problemu Internet zavisnosti prilazi kao pravoj bolesti, druga tvrdi da je u najgorem sluèaju reè samo o lo¹oj navici. Postoje li pojedinci koji provode previ¹e vremena za raèunarom? Naravno, ali ima i onih koji „ne mogu“ bez knjige ili TV. Da li su i oni zavisnici? ©ta je sa onima koji svoje radno i poslovne vreme provode uz Internet, poput administratora, novinara, istra¾ivaèa ...

Amerièki terapeut Hilari Ke¹, koji skoro deset godina prouèava pitanje „Internet zavisnosti“, tvrdi da za postavljanje dijagnoze nije va¾no koliko vreme neko provodi na Internetu, veæ da li je ta navika stvorila probleme kao ¹to su socijalna izolacija, poti¹tenost, braène nesuglasice,  gubitak posla ili zapostavljanje ¹kolskih aktivnosti. Da bi se zavisnost potpuno ispoljila, vezanost za internet morala bi da bude destruktivna po privatni ¾ivot i liène odnose, a odvojenost od raèunara morala bi da dovede do neugodnih simptoma, kao ¹to su nesanica, drhtavica ili znojenje, a i sve bi izra¾enija bila ¾elja da se ¹to vi¹e bude „onlajn". Npr. kompulzivni korisnik servisa za tra¾enje ljubavnog partnera provodiæe dosta vremena uz internet, ali u trenutku kada ¾eljenog partnera stvarno pronaðe, prestaæe sa tim.

Jedna stvar mora biti jasna. Nije tehnologija, internet u ovom sluèaju, faktor koji stvara zavisnost, veæ to radi odreðen model pona¹anja, a poremeæaji ovog tipa leèe se kognitivno - bihevioristièkim tehnikama u klasiènoj psihoterapiji. Tako, internet ne predstavlja, sam po sebi, osnovu za razvoj zavisnosti, veæ je njegova „krivica" u tome sto omoguæuje razvijanje i upra¾njavanje oblika socijalne interakcije koja neke ljude privlaèi u meri veæoj od po¾eljne. Zapravo radi se o dilemi - stvara li Internet zavisnike ili zavisnici koriste Internet? Internet zavisnost zapravo nema sliènosti sa poremeæajima koji se javljaju kao posledica zloupotrebe opojnih sredstava ili alkohola. U ovoj „zavisnosti" ne postoji apstinencijalna kriza, veæ samo odreðena nelagoda ako se ne mo¾e ponoviti uobièajeno pona¹anje kori¹æenja nekog Internet servisa. Statistika pokazuje da u stvari ljudi koji se ¾ale na zavisnost od interneta èe¹æe od ostalih korisnika mre¾e pate od depresije ili anksioznosti. Ostaje nejasno ali i neistra¾eno da li „internet zavisnost“ uzrokuje ove poremeæaje raspolo¾enja ili je situacija obrnuta.

Odnosno ono ¹to je zajednièko svim „Internet zavisnicima“ je èinjenica da pomoæu Mre¾e uglavnom be¾e od svojih ¾ivotnih problema - usamljenosti, problema na poslu, ¹koli, u porodici, lo¹eg zdrastvenog stanja ili neèeg drugog. Pri tome, oni veliku kolièinu vremena ula¾u u aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa stvarnim ¾ivotom, poslom, uèenjem, hobijima ili su im totalno nepotrebni, a èesto i elemente privatnog ¾ivota prenose u omiljeno virtuelno okru¾enje. Uprkos tome ¹to postoje dokumentovani sociopatolo¹ki fenomeni uzrokovani kori¹æenjem interneta, globalna svetska mre¾a ima daleko vi¹e va¾nih i neophodnih prednosti. Brz u odgovorima, uvek dostupan, „ekolo¹ki èist" i sasvim informativan internet nam u mnogo èemu nam olak¹ava, ali i obogaæuje ¾ivot. Da dodamo, ukoliko ste mi¹ljenja da nikakva internet zavisnost ne postoji, za svaki sluèaj ipak prvo proverite koliko dugo ste  ovih dana sedeli za raèunarom. Gde i na ¹ta ste utro¹ili vreme  mo¾ete proverite koristeæi npr. firefox dodatak pageaddict. Za one koji veruju da pate od IAD, mo¾da i dobijete neku od¹tetu, ukoliko se odsele u SAD ali eventualno posle ¹tampanja petog izdanje gore pomenutog priruènika 2012. godine. A dotle ... dotle mislite o tome.

Autor: Aleksandar Markoviæ

Izvor B92

[Smrda]

5. Patolo¹ki korisnici foruma i elektronske po¹te (Mailholism) - osobe koje komuniciraju sa drugima putem Interneta, proveravajuæi elektronsku po¹tu ili se logujuæi na forume u sve kraæim vremenskim intervalima, proveravajuæi da li ima novopristiglih tema, odnosno komentari¹uæi iste novim porukama. Prosleðivanje vesti ¹aljivog karaktera prijateljima i poznanicima. Neka istra¾ivanja potvrðuju da nedostatak izraza lica i  govor tela prilikom komuniciranja putem e-maila, poku¹avamo  nadoknaditi pisanjem ili previ¹e emocijalnih ili previ¹e intimnih poruka koje potom mogu izazvati nesporazume i stvore probleme koje nastojimo ispraviti pisanjem novih poruka. Tu spada  i Blogstreaking  (sve uèestalije pisanje novih poruka po internet dnevnicima ali i otkrivanje liènih informacija na blogovima, a koje kao podaci nikada ne bi bili izgovoreni prilikom kontakta u¾ivo, ¹to tim osobama stvara dodatne probleme pored veæ navedenih).
Ovo treba da se stavi u blog svakog ko ima preko 10 dana,ili 1000 postova na orumu...hehe
ja prva na spisku!!!!!!!!!!!!
ljudi dajte da osnivamo anonimne forumase!!! :luda

[Bred]

iliti Drustvo za odvikavanje od internet zavisnosti

[Darker]

Ja sam uspe¹no kulirao dva i po dana forum, samo sam se smorio ¹to sad celo veèe skrolujem...
A znam neke koji nisu bili tako uspe¹ni

[Bred]

nadoknadices ti ta dva dana, ne se sekiras 

[cvjetic]

5. Patolo¹ki korisnici foruma i elektronske po¹te (Mailholism) - osobe koje komuniciraju sa drugima putem Interneta, proveravajuæi elektronsku po¹tu ili se logujuæi na forume u sve kraæim vremenskim intervalima, proveravajuæi da li ima novopristiglih tema, odnosno komentari¹uæi iste novim porukama. Prosleðivanje vesti ¹aljivog karaktera prijateljima i poznanicima. Neka istra¾ivanja potvrðuju da nedostatak izraza lica i  govor tela prilikom komuniciranja putem e-maila, poku¹avamo  nadoknaditi pisanjem ili previ¹e emocijalnih ili previ¹e intimnih poruka koje potom mogu izazvati nesporazume i stvore probleme koje nastojimo ispraviti pisanjem novih poruka. Tu spada  i Blogstreaking  (sve uèestalije pisanje novih poruka po internet dnevnicima ali i otkrivanje liènih informacija na blogovima, a koje kao podaci nikada ne bi bili izgovoreni prilikom kontakta u¾ivo, ¹to tim osobama stvara dodatne probleme pored veæ navedenih).
Ovo treba da se stavi u blog svakog ko ima preko 10 dana,ili 1000 postova na orumu...hehe
ja prva na spisku!!!!!!!!!!!!
ljudi dajte da osnivamo anonimne forumase!!! :luda

evo jos jedan clan...ja sam u grupi za sate...

[stef]

 Aj da zabranimo ovakve teme, bacaju me...

[Alnus Glutinosa]

ja nisam zavisnik, samo da se zna... 

pitajte WTSa, on je lepo definisao...   

[zoe]

Е не знам за вас, али ја на овом форуму највише висим у сред испитног рока

[Dukica]

 
Ni¹ta ne govori!
Imam poslednji ispit za nedelju dana i
NE SKIDAM se sa neta...
Vrlo odgovorno od mene..buduæi akademski gradjanin
..da ne ka¾em gradjanka...
A vidi vreme napolju.....
Kao te¹im se da mi stoji upaljen komp,da bi se skidali filmovi
sa HUBa...