Najbolji fakulteti na svetu

[Bred]

Britanski „Tajms“ objavio je spisak 100 najboljih univerziteta u svetu. Amerièki britanski i fakulteti èine skoro polovinu te elitne liste. Meðu prvih 13 nalaze se samo univerziteti u SAD i Britaniji, ali SAD ipak vode po¹to se njihovih 33 fakulteta nalaze meðu prvih 100.


Britanija se nalazi na drugom mestu sa 15 univerziteta. Autori rang-liste su zamolili 3.703 akademca ¹irom sveta da nabroje 30 najboljih fakulteta. Osim toga, vodili su raèuna o sposobnosti svakog fakulteta da privuèe strane studente i ugledne svetske struènjake.

CDC/JS


Amerikanci prednjaèe
1. Harvardski univerzitet (SAD)

2. Univerzitet u Kembrid¾u (Britanija)

3. Univerzitet u Oksfordu (Britanija)

4. Masaèusetski tehnolo¹ki institut (SAD)

5. Univerzitet Jejl (SAD)

6. Stanfordski univerzitet (SAD)

7. Kalifornijski tehnolo¹ki institut (SAD)

8. Kalifornijski univerzitet u Berkliju (SAD)

9. Imperijalni koled¾ u Londonu (Britanija)

10. Prinstonski univerzitet (SAD) Meðu 100 najboljih nalaze se i evropski fakulteti:

24. ©vajcarski federalni tehnolo¹ki institut (©vajcarska)

25. Univerzitetski koled¾ u Londonu (Britanija)

58. Univerzitet u Hajdelbergu (Nemaèka)

67. Tehnolo¹ki univerzitet u Ajndhovenu (Holandija)

87. Univerzitet u Beèu (Austrija)

93. Moskovski dr¾avni univerzitet (Rusija)


--------------------------------------------------------------------------------
blic

[Adonis_Vernalis]

Mala ispravka... ovo su najbolji UNIVERZITETI u svetu... nije svejedno!

[hulio_salinas]

ima li negde naseg Univerziteta?

[pereca]

Nema   

[hulio_salinas]

 
:'(a sto???

[pereca]

Eh, da nas ima na tom spisku ne bismo sad morali da se mucimo sa ovom reformom.

[Adonis_Vernalis]

Pereco,

jedno malo pitanje: da li zaista mislis da Harvard, Kembridz, Oksford, MIT, Jejl, Stenford i svi ostali sa ove liste imaju REFORMISANU nastavu? Ne zaboravi, na tim univerzitetima rade nobelovci... Svrha postojanja tih univerziteta nije da "naprave" apotekara kome ce savetovanje pacijenata i jurnjava za licencom postati i ostati dnevna rutina, vec da naprave naucnika, na kome ce americka, engleska i ova-ona nauka pocivati narednih 50 godina, i koji ce i sami jednom postati nobelovci. To su oduvek bili elitni univerziteti, pa tako je i danas. Na njih je tesko uci, sa njih je jos teze izaci. Otkad postoje, a postoje odavno, oni su napravljeni kao hermeticki zatvorene celine, svojevrsna bratstva. Ne mozemo im zameriti, jer to su luconose svih znanja ljudskog roda.

Oni moraju da postoje, jer bez njih nema napretka. Medjutim, i ovi drugi moraju da postoje, jer neko mora i da izdaje lekove.

Da li na toj listi ima i engleskih, tzv. "novih" univerziteta, kakav je npr Robert Gordon Univerzitet u Aberdinu? Mislim da nema. Zasto? Zato sto se na RGU ne rade istrazivanja tog tipa. Ne rade se istrazivanja uopste! Nikakva! Svrha postojanja RGU je NASTAVA! I oni to dobro rade. Stvaraju upravo onakav radni profil kakav im treba.

Kako u Engleskoj, tako i u Americi, i u Nemackoj. Svuda imate "luconose", koji prave prodore u nauci, i one druge univerzitete, koji su namenjeni iskljucivo strucnom obrazovanju, a ne naucnom. Hajdelberg i Getingen u Nemackoj, Bec u Austriji, Moskovski drzavni univerzitet u Rusiji.

Beograd je mogao da, i pored reformi, postane srpski Kembridz. To je, u neku ruku, oduvek i bio. Medjutim, ponekad mi se cini da je ova reforma bila usmerena ka jednom jedinom cilju: da Beograd nikada ne postane srpski Kembridz.

Nece ni biti.

[Dorian]

Evo ovde liste, sve sa metodologijom izbora. 

http://ed.sjtu.edu.cn/rank/2006/ARWU2006TOP500list.htm






PS:
E, ima i taj u Aberdeenu. Enoga na 79-122. mestu (na listi top 100 evropskih univerziteta).   

[pereca]

Pa mislim da oni svoju nastavu "reformisu" konstantno, tj. imaju uslove da prate napredak nauke, zive u nekim boljim zemljama od Srbije.
Imamo i mi pametne ljude, mozda ne nobelovce (mozda opet zbog losih uslova), ali stanje u kojem godinama zivimo nas ogranicava u tom smislu.

I da, reforma nije idealna, daleko je od toga. Ali mislim da nije lako da posle toliko vremena i tolikog zaostatka sada jednom sveobuhvatnom reformom mozemo da resimo sve probleme.
Mozda bi i moglo kad ne bismo morali da mislimo o novcu. Ali i tada, samo mozda...

[3OPAH]

Evo ovde liste, sve sa metodologijom izbora. 

http://ed.sjtu.edu.cn/rank/2006/ARWU2006TOP500list.htm

Zanimljivo.

Iz cele istocne i jugoistocne Evrope na toj listi su samo Moscow State University i Charles University Prague.

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Sastavljaèi „Akademske rang-liste svetskih univerziteta“ ocenjivali su visoke ¹kole na osnovu razlièitih kriterijuma, a, pre svega, na istra¾ivaèki orijentisanim indikatorima. Tako su, izmeðu ostalog, bodovane i osvojene Nobelove i druge presti¾ne nagrade koje su osvojili nauènici sa svakog od rangiranih univerziteta. Za mesto na rang-listi bio je znaèajan i broj èlanaka navedenih ili objavljenih u struènoj literaturi, koji ukazuje na kvalitet univerziteta. Statistièkom metodom akademskim ustanovama dodeljivani su poeni na osnovu kojih je napravljena rang-lista.

Harvard najbolji i najbogatiji
Harvard je najstarija ustanova visokog obrazovanja u SAD, a osnovan je 1636. godine. Jedan je od osam èlanova Ajvi lige, ¹to znaèi da je u pitanju privatni univerzitet. Ukupno 75 ljudi sa Harvarda osvajalo je Nobelovu nagradu, a samo od 1974. godine bilo ih je 19. Takoðe, od te godine do danas, 15 profesora Harvarda osvojilo je amerièku nagradu za knji¾evnost - Pulicer. Harvard je i ubedljivo najbogatiji univerzitet na svetu, sa prihodima od oko 30 milijardi dolara. Lista poznatih ljudi koji su pohaðali ovaj univerzitet, predavali na njemu ili predaju i dalje veoma je duga: Noam Èomski, D¾on F. Kenedi, Henri Kisind¾er, Dejvid Rokfeler, Teodor Ruzvelt.

Prvih deset evropskih univerziteta su:
1. Kembrid¾
2. Oksford
3. Univerzitet Koled¾ London
4. ETH Cirih
5. Imperial Koled¾ London
6. Univerzitet u Kopenhagenu
9. Univerzitet u Utrehtu
10. Univerzitet u Parizu
Harvard danas ima oko 6.700 studenata na redovnim i 12.400 studenata na postdiplomskim studijama. Predaje im blizu 2.400 profesora.
Harvardova biblioteka, ili bolje reèeno sistem biblioteka, sastoji se od 90 organizacionih jedinica sa vi¹e od 15 miliona naslova. Smatra se da je to èetvrta po velièini biblioteka u svetu.

Kembrid¾ prvi u Evropi
Univerzitet u Kembrid¾u proslaviæe naredne godine 800 godina postojanja, pa je osim toga ¹to je najbolji u Evropi, i jedan od najstarijih na svetu. Univerzitet ima vi¹e od 25.000 studenata, a izuzetno ga je te¹ko upisati jer je stopa prolaznosti tek ne¹to veæa od osam odsto. Iako je univerzitet u dr¾avnom vlasni¹tvu, prihodi od donacija su oko 7,5 milijardi dolara.
Kancelar Univerziteta je vojvoda od Edinburga, a vicekancelar profesor Alison Rièard. U okviru Univerziteta postoji 31 fakultet i 150 smerova. Funkcija kancelara je vi¹e simbolièna i protokolarna, dok stvarnu vlast i upravljanje ima vicekancelar.
Kembrid¾ te¾i da pokrije sve oblasti svojim istra¾ivaèkim radom. Najpresti¾nije katedre su medicinska, tehnièka i arheolo¹ka. Ipak, vi¹e naginje prirodnim naukama nego dru¹tvenim i umetnostima. Procedura konkurisanja na Kembrid¾ je ne¹to drugaèija u odnosu na ostale univerzitete u Velikoj Britaniji - dokumentacija se predaje ranije, a veæina kandidata biva pozvana na intervju u kojem se posebno ceni originalnost mi¹ljenja i kreativnost. Intervju predstavlja dosta va¾nu komponentu u ocenjivanju kandidata. U okviru Kembrid¾a nalazi se i britanski kraljevski koled¾ Iton, koji je osim svih èlanova kraljevske porodice pohaðalo i 29 britanskih premijera. Nauènici sa ovog univerziteta dobili su ukupno 60 Nobelovih nagrada, a najznaèajnija otkriæa vezana su za fiziku i medicinu.


Najboljih 20 univerziteta sveta su:
1. Harvard
2. Stanford
3. Kalifornia - Berkli
4. Kembrid¾
5. Masaèusets Inst. Teh. (MIT)
6. Kalifornia Inst. Teh.
7. Kolumbia
8. Prinston
9. Univerzitet Èikago
10. Oksford
11. Yale
12. Kornel
13. Kalifornia - Los Anðeles
14. Kalifornia - San Diego
15. Pennsilvania
16. Va¹ington - Sietl
17. Viskonsin - Madison
18. Kalifornia - San Francisko
19. D¾oins Hopkins
20. Tokio univerzitet


blic

[mirror-girl]

eh da je srece...

[Bred]

Univerziteti se dele na milijardere i siromahe
Autor: E.B. | Blic

Bogate ¹kole u SAD spadaju u malu grupu jako imuænih institucija i njihov broj raste, ka¾u najnoviji podaci. Grupa koja se bavi poslovanjem koled¾a, NACUBO, navodi da se poveæava bogatstvo ali i raslojavanje meðu elitnim univerzitetima, ¹to stvara napetost na polju visokog, elitnog obrazovanja.
Danas 76 koled¾a i univerziteta poseduje imovinu koja prema¹uje milijardu dolara, ukljuèujuæi 16 novih visokoobrazovnih institucija koje su se prikljuèile tom klubu, poput D¾ord¾tauna ili Univerziteta u Oklahomi i Misuriju.

Ali pet najbogatijih, navodi AP, imaju pribli¾no ¹est milijardi dolara vi¹e od ostalih. To su Harvard sa 35,6 milijardi, Jejl sa 22,5, Stenford sa 17,2, Prinston sa 15,8 i Univerzitet u Teksasu sa 15,6 milijardi dolara imovine.
Istra¾ivanje se odnosi na kraj pro¹le poslovne godine, koja se za veæinu ¹kola zavr¹ila 30. juna, pa se brojevi ne odnose na nedavna kolebanja na berzi.
Imovina Harvarda, koji je najveæi i najbogatiji, poveæana je pro¹le godine za sumu koja je veæa od ukupne imovine koju poseduje univerzitet Kornel.
Prinston na svakog studenta ima po dva miliona dolara u banci, dok je Stenford prikupio skoro milijardu tokom poslednje fiskalne godine.
„Veliki je pad u bogatstvu kada se pogledaju oni na samom vrhu u odnosu na one ispod. Brojevi se smanjuju jako brzo,“ ka¾e struènjak za vi¹e ekonomsko obrazovanje na Kornelu Ronald Erenberg.
U amerièkoj javnosti, i u Kongresu, sve èe¹æe se èuju kritike na raèun najbogatijih ¹kola, za koje se ka¾e da bi trebalo da dublje zavuku ruku u svoj d¾ep i da snize cene.
Ali kada su Harvard i Jejl nedavno objavili da æe to i uraditi tako ¹to æe poveæati pomoæ porodicama koje veæ imaju ¹estocifrene zarade, bili su o¹tro kritikovani.
Druge ¹kole su se ¾alile da bi to znaèilo da æe biti prinuðeni da vi¹e tro¹e na pomoæ imuænijim studentima, a manje onim kojima je pomoæ najpotrebnija.
Raslojavanje postoji i kada se pogledaju plate zaposlenih predavaèa jer bogatiji univerziteti nude zarade profesorima koje siroma¹niji ne mogu da dostignu.
Harvard plaæa redovnim profesorima 177.000 dolara godi¹nje, u poreðenju s platom od 106.000 dolara na proseènom dr¾avnom univerzitetu.
„Dr¾avni univerziteti zaostaju u odnosu na presti¾ne privatne ne samo kada su u pitanju plate zaposlenih, veæ i u sposobnosti da privuku najbolje studente i da im daju odgovarajuæe stipendije“, ka¾e kancelar Univerziteta u Teksasu Mark Judof.
On navodi i da njemu ne smeta konkurencija, kao i da radi u sistemu koji je bolji od mnogih drugih, s imovinom svoje ¹kole od 15,6 milijardi dolara.

[frckica-j]

Mi nismo ni u kategoriji siromaha. Ima li ne¹to jo¹ siroma¹nije od siroma¹nog? 

[Bred]

Fakulteti iz Srbije ni meðu 500
| Izvor: Politika
Beograd -- Na tzv. ¹angajskoj listi odabranih fakulteta nema nijednog iz Srbije, a prvi put je uvr¹æen jedan iz biv¹e Jugoslavije - Ljubljanski univerzitet, pi¹e Politika.

Studenti Beogradskog univerziteta
Studenti Beogradskog univerziteta
Ni pre èetiri godine, kada je “Politika” objavila ovo istra¾ivanje, nijedan univerzitet iz Srbije nije dospeo meðu 500 odabranih u svetu, a nije ni ove. Prva tri mesta na tzv. ¹angajskoj listi odabranih u 2008. godine zaposela su tri amerièka: Harvard, Stenford i Berkli. Èetvrti je Kembrid¾ iz Velike Britanije, a Oksford je tek deseti.

Nema nijednog iz Srbije, a tek prvi put jedan iz negda¹nje zajednièke Jugoslavije na¹ao se u presti¾nom dru¹tvu – Ljubljanski univerzitet.

Univerzitet Ðijao Tong iz ©angaja u Kini nedavno je obelodanio svoj uobièajeni godi¹nji pregled 500 vrhunskih visoko¹kolskih ustanova, utemeljen na nekoliko pokazatelja akademskog i istra¾ivaèkog uspeha:

-broju svr¹enih studenata i profesora dobitnika Nobelove nagrade ili Fildsove medalje (za izvanredna postignuæa u matematici nauènicima do 40. godine);

-broju istra¾ivaèa èiji se nauèni èlanci (radovi) redovno citiraju u drugim nauènim publikacijama, broju objavljenih u najuglednijim nauènim èasopisima “Nejèer” i “Sajens”;

-broju èlanaka koji su navedeni (indeksirani) u najva¾nijim nauènim bazama i akademskom uspehu u odnosu na broj stalno zaposlenih profesora.


b92