Vidovi Povezivanja Na Internet

[Vampire 666]

АДСЛ
     У технологији ДСЛ-а постоји неколико подврста, међутим, она која се данас најчешће користи је такозвана асиметрична дигитална претплатничка линија (ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). Асиметричност, заправо значи могућност бржег преноса података у даунлод-у (ка кориснику), него што је то у аплоад-у (пренос података од корисника ка мрежи). Већина најзанимљивијих апликација за кориснике на мрежи су асиметичне (видео на захтев, приступ Интернету, мултимедијални приступ, куповина од куће, итд.) где много више информација корисник "преузима" са мреже него што их њој "шаље". Обезбеђивање широкопојасних и телефонских сервиса преко АДСЛ линије се заснива на одвојеним претплатама. Телефонским сервисима се управља на нивоу комутационог чвора као и са осталим «традиционалним» претплатницима. Широкопојасним сервисима се управља на нивоу широкопојасне мреже од стране пружаоца ове услуге.
     Кроз бакарну парицу може се пренети много више података него што је садржано у сигналу телефонског разговора. АДСЛ користи "вишак" овог капацитета за пренос информација, без ометања телефонског разговора који може да се одвија паралелно/истовремено. Читав принцип се заснива на томе да се одговарајуће фреквенције вежу за одређене задатке. АДСЛ технологија дели расположиви фреквенцијски опсег обичне бакарне парице на три дела. За говорну комуникацију потребан је ограничен пропусни опсег, јер људско уво може регистровати звук у опсегу од 20 Hz до 16000 Hz што представља само један део расположивог фреквентног пропусног опсега бакарне парице. Основни опсег који је предвиђен за телефонски саобраћај, посебним филтером, такозваним сплитер-ом, је одвојен од осталих опсега методом који гарантује да ће се телефонски разговор одвијати и у случају да АДСЛ закаже. Други опсег фреквенција преноси сигнал података који шаље информације од корисника ка мрежи (аплоуд). Трећи пропусни опсег је веза велике брзине ка кориснику (даунлоуд).
     Постојећа телефонска инфраструктура је у првом реду намењена за пренос говора, тако да ова мрежа није у старту прилагођена за пренос података великом брзином. Због тога су потребне одређене измене на постојећој телефонској мрежи. Да би се створила мрежа за брзи пренос података базирана на ДСЛ услугама, потребно је обезбедити неколико врста мрежне опреме.
     На страни претплатника налази се раздвајач и ДСЛ модем. Раздвајач је уређај који се веже на оба краја телефонске линије и служи за раздвајање ДСЛ сигнала од сигнала класичне телефоније или ИСДН-а. Преко раздвајач-а се прикључује обичан телефонски апарат или ИСДН терминални уређај и то у зависности да ли је АДСЛ реализован преко обичне телефонске линије или преко базног ИСДН-а.

ДСЛ модем/рутер се прикључује на други излаз раздвајач-а и омогућује проток података са корисничког рачунара на ДСЛ линију. ДСЛ терминални уређај (ДСЛ Модем/ДСЛ Рутер) који се спаја на рачунар и на ДСЛ линију, односно раздвајач, служи за пренос података. ДСЛ терминали се производе углавном у две везије:

    * рачунар се спаја преко УСБ-а
    * рачунар се спаја преко мрежне картице

     У телефонској централи налази се ДСЛАМ (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) кога чине раздвајач (сплитер) и ДСЛ модем. Улога раздвајача је да сав саобраћај који стигне до њега преко претплатничке линије, подели на два дела:

    * телефонски саобраћај - који шаље ка телефонској мрежи и
    * дигиталне податке који се усмеравају преко ДСЛ модема на Интернет.

     Овде долазимо до највеће разлике између АДСЛ-а и кабловског приступа Интернету преко кабл модема: АДСЛ преко ДСЛАМ-а обезбеђује резервисану везу сваком прикљученом кориснику и не постоји никаква зависност између квалитета услуге и броја корисника, док се код кабловског приступа Интернету, додавањем корисника на грану кабла смањује квалитет приступа Интернету сваком кориснику посебно, јер се ресурс дели.
     Приступна мрежа се састоји од локалних петљи и опреме која повезује комутациони чвор, односно телефонску централу с корисничком опремом. Мрежа се типично састоји од вишежилних каблова корисничких парица - до разделника, одакле се парица наставља до сваког појединачног корисника. На дугачким локалним петљама долази до слабљења, односно пригушења и изобличења аналогног сигнала. Решења која су се раније примењивала у оквиру аналогне телефонске мреже су се састојала у "пупинизацији", односно уградњи индуктивних калемова на сваких 1800 м. Али како калеми нису компатибилни са особинама ДСЛ преноса који ради на знатно вишим фреквенцијама, Пупинови калемови морају бити уклоњени пре примене ДСЛ-а.

Но и поред тога постоји граница домета која је у функцији пречника проводника и брзине. Домет се смањује са смањењем пречника проводника и повећањем брзине. Примера ради проводник дебљине 0,4 мм и брзина од 2 Мбит/с имају максимални домет (теоретски) од 4.6 километара. У пракси због разних других сметњи и утицаја та цифра је мања.
     У приступној телефонској мрежи, вишеструко изоловане бакарне парице су спојене заједно у кабл. Електрична енергија, која се преноси линијом у облику модулисаног сигнала, зрачи електромагнетну енергију на суседне жице, односно линије које су у истом снопу. Суседне парице у снопу које емитују или примају информације у истом опсегу фреквенција могу бити узрок значајних сметњи и изобличења сигнала. То се догађа због тога што се индукован сигнал меша са оригиналним сигналом који је намењен за пренос. Резултат је другачији таласни облик сигнала од оригиналног. Постоје две категорије преслушавања. Преслушавање на ближем крају и на даљем крају. Први случај је од већег утицаја.
     На телекомуникационом тржишту, у Србији и Црној Гори, АДСЛ се појавио у 2005 години (Телеком Србија је почео продају у пролеће 2005 године, а Телеком Црне Горе нешто раније). 2005 годину Телеком Србија завршава са нешто више од 10000 корисника АДСЛ-а (само на подручју Београда). Треба рећи да се у овом тренутку Телеком Србија појавио као "надпровајдер" тј. да до краја 2005 године АДСЛ прикључке продају искључиво Интернет провајдери (тренутно их има 20), а да се од 2006 године очекује излазак Телекома Србија на малопродајно тржиште
     Тренутно, у Србији, су у продаји 3 АДСЛ пакета:

    * 256 даунлоуд / 64 уплоад
    * 512 даунлоуд /128 уплоад
    * 768 даунлоуд /192 уплоад

Начина наплате је тзв флет-рејт тј. плаћа се претплата без обзира на остварени саобраћај. Код неких Интернет провајдера (они који имају најнижу претплату) ипак постоји и клаузула од ограниченом даунлоуду тј. после одређене границе плаћа се додатни износ у зависности од оствареног даунлоуда.

У односу на околне земље Србија је последња кренула у увођење АДСЛ-а али је зато била у позицији да набави најновију опрему те да понуди бољи квалитет услуга.
     
 

[Vampire 666]

Кабловски Интернет

Кабловски Интернет је врста додатне услуге коју нуди оператер кабловске телевизије. Оператер нуди услугу повезивање корисника са Интернетом преко мреже кабловске телевизије, а сам кабловски оператер обезбеђује везу са понуђачем интернет услуга. Да би ова услуга била могућа потребно је да:

    * корисник има, инсталиран и конфигурисан, кабловски модем;
    * да је изграђена мрежа кабловске телевизије двосмерна, тј. да омогућава пренос сигнала између главне станице и корисника у оба смера;
    * да се у мрежи користе оптички каблови;
    * да у главној станици постоји опрема потребна за раздвајање радио и ТВ сигнала од сигнала интернета.

Предности кабловског интернета, као и АДСЛ-а, су поред већих брзина и стално слободне телефонске линије, ослобађање од недостатака телефонске претплатничке линије као што су заузета линија, прекид везе и сл.

Мана коришћења интернета преко кабловске везе је дељење једног физичког кабла и једног пропусног опсега од стране свих корисника који се налазе на једној грани, односно не постоји непосредна веза из главне станице до сваког корисника. Резултат је да се тражена брзина саобраћаја лако остварује у ситуацији када је мали број корисника интернета, али повећањем броја корисника преко неке границе се не може обезбедити пропусни опсег који гарантује понуђач.

Стандардне брзине од главне станице према кориснику (у Србији 2006. године) су:

    * у пакетима са неограниченом месечном употребом, 64, 128, 256, 512 и 768 Кбит/с;
    * у пакетима на мерење протока 2 Мбит/с.

Стандард који испуњавају овакве врсте модема у САД је DOCSIS (Data Over Cable Service Interface Specification) - постоје DOCSIS 1.0 DOCSIS 1.1 DOCSIS 2.0 DOCSIS 3.0 који се разлијују према пропусној моћи.