Veliko proleæno spremanje organizma

[Bred]

Reèi „èi¹æenje organizma“ kod veæine podsvesno izazivaju neprijatnu asocijaciju na agresivne tretmane. Detoksikacija ipak nije nasilje nad telom, veæ njegov prirodno programiran potencijal koji neki od savremenih aparata samo potpoma¾u i èine efikasnijim.

Izvor: Zdrav ¾ivot

Sanitarni èvor organizma

U na¹em telu veæ postoji idealan sanitarni èvor koji se sastoji od pet meðusobno usklaðenih sistema, a to su: limfni, respiratorni, urinarni, digestivni i ko¾a.

Zato na¹ organizam ima sve uslove da se, uz na¹u pomoæ, sam postara o sebi!

U savremenoj medicinskoj literaturi otpadom se smatraju sve ¹tetne materije koje optereæuju na¹ organizam i koje je potrebno izbaciti, a to su: toksini, naslage soli, vi¹ak sluzi i razni konkrementi (kamenèiæi i druge stvrdnute tvorevine).

U na¹em organizmu ima ¹tetnih materija razlièitog porekla: pesticida, dodataka hrani, konzervanasa, alergena, kiselina i soli te¹kih metala, radionukleida nitrata, raznoraznih hemijskih stimulatora, antibiotika, slobodnih radikala, ali i produkata metabolizma koji se obrazuju u svakom, pa i u potpuno zdravom organizmu u svim ¾ivotnim stanjima, ako ni¹ta drugo – samo od toga ¹to smo ¾ivi.

Jetra odluèuje

Sanitarni sistem organizma neutrali¹e i izbacuje ove ¹tetne materije i svaki od organa ima svoj zadatak. ®eludaèna kiselina, na primer, uni¹tava bakterije, creva potiskuju i izbacuju fekalni sadr¾aj, ko¾a izbacuje toksine putem znoja, limfni sistem zajedno sa telesnim teènostima transportuje i produkte razmene materija u jetru, gde se limfa filtrira i gde se odvija neprekidno èi¹æenje krvi. Jetra re¹ava koje æe materije ostaviti u krvotoku, a koje æe eliminisati iz organizma.

Glutation – lakmus za ¹tetne materije

Proces èi¹æenja poèinje na æelijskom nivou, i to posebnim proteinom – glutationom. Glutation locira ¹tetnu materiju i „prilepljuje“ se za nju. Æelija „zna“ da molekul obele¾en glutationom treba da izbaci. U stanju potpunog zdravlja obrazuje se dovoljna kolièina glutationa, ali se veoma èesto de¹ava i da nivo ¹tetnih materija prevaziðe kapacitete sistema za èi¹æenje, ¹to dovodi do stanja bolesti.

Savremena tehnologija i ljudski nemar u ogromnoj meri zagaðuju ¾ivotnu sredinu, ¹to se direktno odra¾ava na poveæano optereæenje na na¹ organizam, pa on poèinje da tro¹i glutation mnogo br¾e nego ¹to mo¾e da ga sinteti¹e. ©tetne materije se vi¹e ne elimini¹u iz organizma, nego se odla¾u i skladi¹te, ¹to neodoljivo podseæa na sliku kontejnera sa radioaktivnim otpadom potopljenim na dnu okeana.

Sve profilaktièke procedure, leèenja ili dijete treba poèeti èi¹æenjem. Jedino æe se tako dobiti maksimalan efekat lekova, a za vreme gladovanja ili dijeta toksini neæe trovati organizam. Da bi èi¹æenje bilo efikasnije, treba ga sprovesti u nekoliko etapa. Na primer, ako su bubreg ili debelo crevo prepuni toksina, èi¹æenje krvi biæe samo traæenja vremena i novca.


Mozda æe vam ovaj tekst u nastavcima pokvariti dana¹nji doruèak i ruèak, ali mo¾da niko tako brutalno do sada nije bio iskren prema vama. Ti si ono sto jede¹. Mo¾e¹ da krije¹ od drugih ili èak i od samog sebe, ali ne mo¾e¹ ni¹ta sakriti od sopstvenog ¾eluca i creva. Ako ovo proleæe niste doèekali vedri, poletni i radosni, bez virusa, glavobolja, temperature i mutant gripova, mo¾da je vreme za ozbiljnu detoksikaciju svega onog ¹to u pristojnom razgovoru èak i ne pominjemo.

Izvor: Zdrav ¾ivot

Specijalisti preporuèuju da se veliko spremanje zapoène od èi¹æenja creva, da bi se na vreme pripremili putevi za izbacivanje ¹tetnih materija. Ako se poène sa èi¹æenjem drugih organa, toksini iz debelog creva æe se vraæati u krv, pa æe dalji trud u primeni ostalih metoda biti besmislen. Èak je uzimanje vitamina potpuno beskorisno ako je zid debelog creva „impregniran“ otpadnim materijama, jer æe u tom sluèaju svi uneti korisni sastojci  biti samo sprovedeni kroz crevo direktno u kanalizaciju.

Etapa 1 - Èistimo sistem za varenje

Osnovna pravila

Postoje dva va¾na pravila: temeljito ¾vakanje hrane  i prestajanje sa jelom istog trenutka kad utolimo glad!

®VAKANJE JE POLA VARENJA

Da li svaki zalogaj ¾vaæete i prevræete u ustima 20 puta? Ogromna veæina nas to ne radi nikada, pa zato u ¾eludac sti¾e slepljena i gnjecava grudvica skoro bez imalo fermenata. Osim ¹to je nedovoljno fermentisana, takva grudvica ni mehanièki nije pripremljena za ¾eludac. Zbog toga ¾eludaèni sok i ¾uè mogu da deluju samo povr¹inski, dok unutra¹njost te grudvice ostaje nesvarena.

Svoje pute¹estvije kroz digestivni trakt nastavljaju belanèevine koje se ne mogu  svariti u baznoj sredini tankog creva, ali to nije jedina ¹teta koju nanosimo svom organizmu.  Zid tankog creva nije ravna povr¹ina, veæ se sastoji iz mno¹tva pregiba prekrivenih tankim crevnim resicama, pa nam na¹a nesvarena „grudvica“ hrane prièinjava ¹tetu i dinamièkim putem: putujuæi kroz tanko crevo, prile¾e na zid creva, pa fizièki ometa resorpciju i onih materija koje su uspele da se razgrade (belanèevine, masti, ugljeni hidrati i vitamini).

DEBELO CREVO KAO DEPONIJA

U debeleom crevu, du¾ine 2m se formira:

Fekalni sadr¾aj

„Oblepljujuæi“  sluzoko¾u creva, smanjuju korisnu povr¹inu koja ima zadatak da resorbuje vodu, vitamine rastvorljive u vodi i mikroelemente, ¹to mo¾e dovesti do pojave avitaminoze, bez obzira na to ¹to u unetim namirnicama ima puno vitamina.

U ostacima hrane, poèinju  hemijske reakcije razlaganja, pri èemu se obrazuju toksini ili otrovi.

Zaglavljujuæi se i talo¾eæi po d¾epovima debelog creva, ovaj sadr¾aj ote¾ava prohodnost i zadr¾ava regularni, svakodnevni fekalni sadr¾aj, tako da i on poèinje da se razla¾e u samom crevu.

Toksini

Najveæi problem je u tome ¹to crevo, dok se toksini obrazuju, sve vreme vr¹i resorpciju. Tako se umesto korisnih materija u krv apsorbuju otrovi, i to u ogromnim kolièinama, jer za taj proces nisu potrebni specijalni fermenti, kao ¹to je to sluèaj sa sastojcima korisnim za na¹ organizam. Toksini su po svojoj hemijskoj strukturi sposobni da prodiru kroz æelijsku membranu.

Gasovi

Gasovi formiraju mehuriæe koji prekrivaju odreðeni deo korisne resorptivne povr¹ine.

Gasovi se kreæu br¾e od normalne peristaltike (pokreta) creva, gurajuæi ispred sebe sadr¾aj, pa crevo ne uspeva da resorbuje u potpunosti vitamine sa mikroelementima.

Gasovi raste¾u crevo, èime slabe normalni tonus mi¹iænog sloja u zidu creva, pa dolazi do diskinezije (slaba pokretljivost) debelog creva.

©TA DA SE RADI

KLISTIRANJE  je najdostupniji naèin delimiènog èi¹æenja, kojim mo¾e  da se ispere oko 30cm debelog creva. Za klistiranje se koristi specijalna posuda koja mo¾e da primi 2 l vode. Voda mora da bude prokuvana i ohlaðena na 20-22˚C. U vodu se mo¾e dodati rastvor ¾alfije, majèine du¹ice, nevena, kamilice, listova breze, semena ukropa. Zapremina klizme ne treba da bude manja od 2l.

HIDRO KOLON TERAPIJA je i do trideset puta efikasnija od klistiranja. Sprovodi se u ordinacijama uz pomoæ specijalnog aparata. Lekoviti rastvor temperature 36-37˚C polako i postepeno cirkuli¹e kroz debelo crevo, pa se za 30-40 minuta, koliko traje jedna procedura, kroz crevo propusti oko 40l vode. Mlaka voda razmek¹ava, otapa i spira sloj po sloj nakupljenog sadr¾aja. Optimalni broj procedura propisuje lekar zavisno od stanja debelog creva, naèina ishrane, uzrasta i drugih èinilaca koji se utvrðuju tokom anamneze tj. razgovora sa pacijentom. Obièno se radi od 5 do 7, pa i 10 procedura u intervalima od 2-3 dana, ali je najèe¹æe dovoljno 6. Pored konkretnih rezultata koji se posti¾u fizièkim ispiranjem debelog creva, menja se i psihoemocionalno stanje, imuno stanje organizma, a mo¾e se delovati i na sni¾enje telesne te¾ine.

OZON TERAPIJA se kombinuje sa hidro kolon terapijom, tako ¹to se u oèi¹æeno debelo crevo insuflira medicinska sme¹a kiseonika i ozona (rektalna insuflacija). Ozon veoma moæno i sistematski deluje na organizam. On se brzo apsorbuje preko veoma prokrvljenog zida creva i, cirkuli¹uæi kroz organe, oksidi¹e sve patogene materije i toksine u telu.

Plan velikog proleænog spremanja...etape dva, tri i èetiri

Namirnice koje èiste organizam 

Jabuke i gro¾ðe sadr¾e vlakna koja èiste debelo crevo i jaèaju imunitet. Artièoke poseduju antioksidantna svojstva, pobolj¹avaju proces metabolizma, cepaju lance masnih kiselina i dobro deluju na funkciju jetre. Ribizla ima enzime koji uèestvuju u èi¹æenju krvi i baktericidno deluje u urinarnom sistemu. Spanaæ, salata i kupus èiste na¹ digestivni sistem i korisniji su ako se konzumiraju u sve¾em stanju. Limun sadr¾i antioksidantne i antiseptiène komponente, kao i vitamin C, koji uèvr¹æuje imunitet. Jogurt s fitobakterijama sadr¾i mleèni protein koristan za ko¹tano tkivo i podr¾ava imunitet.

ETAPA 2

Èistimo limfu

Da bismo se spremili za èi¹æenje jetre, potrebno je oèistiti limfu i krv: s jedne strane, unoseæi u organizam biolo¹ki aktivnu èistu teènost (terapija sokovima), a sa druge, izbacivanjem toksiène i ustajale teènosti iz svog tela (parna masa¾e), za ¹ta nam je potrebno oko mesec dana.

Terapija sokovima

Trebalo bi piti sve¾e pripremljene sokove odmah, jer oksidacija poèinje veæ za 2-3 minuta. Voæe i povræe od kojeg pravimo sok treba da je zrelo. Sokove piti nekoliko minuta pre obroka. Dnevno treba popiti od 1-4l soka. Proces èi¹æenja se ubrzava kombinovanjem terapije sokovima sa kupanjem u kadi.

KRV

Krv veoma efikasno èiste crvene namirnice: vi¹nje, je¾evika, crveno gro¾ðe, ribizla, cvekla, crveni kupus, pa ih treba ukljuèiti u svakodnevni meni i dva puta godi¹nje sprovesti tronedeljnu kuru: uzimanja pola èa¹e soka od ribizle sa medom, i to: prve nedelje  3 puta dnevno, druge nedelje 2 puta i treæe nedelje jednom dnevno.

ETAPA 3

ÈISTIMO JETRU

Pre nego da poènemo èi¹æenje jetre, obavezna je konsultacija s lekarom i provera da li postoji kamen u ¾uènoj kesi. Ako je sve u redu, potopiti  3 ka¹ike ovsa, 2 ka¹ike listova brusnice, 2 ka¹ike listova breze u 4l vode i ostaviti da stoji na hladnom. U drugoj posudi kuvati da prokljuèa 1 ¹olja raseèenih ¹ipaka i 1 ¹olja vode i ostaviti da odstoji 24 èasa. Sutradan u prvu posudu dodati 2 ka¹ike kukuruznog rilca, 2 ka¹ike spori¹a i prokuvati 15 minuta. Kad se sve ohladi, pome¹ati èajeve iz prve i druge posude, procediti i èuvati u fri¾ideru u tamnim fla¹ama. Èaj piti 10 dana topao, pre jela i to: prvi dan 50g, drugi 100g, treæi 150g i dalje sve po 150g. Procedura se ponovi kroz 2 nedelje. Tokom èi¹æenja jetre preporuèuje se post.

ETAPA 4

ÈISTIMO BUBREGE

Osnovni uzrok toksikacije bubrega je prekomerno uzimanje hrane, jer se tada obrazuju makromolekularna jedinjenja koja ne mogu da izaðu kroz bubrege, zadr¾avaju se i ometaju pravilno funkcionisanje bubrega. Ipak, bubrege mo¾emo èistiti samo profilaktièki, jer se bilo koja ozbiljna disfunkcija bubrega mora re¹avati kod lekara specijaliste. Bubrezi se najefikasnije èiste saunom, jer je ko¾a najveæi organ preko kojeg se izbacuju toksini iz organizma. Pored toga, postoji veliki broj namirnica sa dijuretièkim svojstvima, meðu kojima je najdelotvornija – lubenica.


http://www.b92.net/zivot/zdravlje.php?nav_id=199538