Kloniranje-za ili protiv?

[3OPAH]

Definitivno ZA...

...kloniranje u terapeutske svrhe.



Sto se tice samog kloniranja, nije vise pitanje, da li je to moguce ili ne, nego koliko nam je to potrebno.

(A potremno je za medicinske svrhe)

[Darker]

Pazi, sla¾em se da je bolje kloniranje organa, od kraðe istih, ali ni¹ta vi¹e od toga...

[Maslacak]

Ja protiv ljudi klonova...
A ovo za organe...pa, produzilo bi zivot svima, smanjilo bi kradju i trgovanje sopstvenim organima, ali cak je i to diskutabilno koliko je dobro... Sta mislite koliko ce onda kostati jedan takav organ i kakav bi se biznis tek od toga pravio? Problem je kako razgraniciti...neko ce sigurno to zloupotrebiti...

I za kraj, parafraza profe patofize:
"ja na svoju veeliku zalost moram da kazem da je starenje normalan fizioloski proces, i da je eto ZA SADA, naucnici tvrde - a to mene baca u depresiju - neizbezan..."

Ona bi prva klonirala sve svoje organe

[dyki]

A bre ljudi, pa sta da rade siromasi koji nemaju para a imaju bubreg viska??? Pa ima da umru sa dva bubrega! Bolje da prodaju jedan pa da zive jos malo, ovo ima da ih deklasira u startu

[hulio_salinas]

A bre ljudi, pa sta da rade siromasi koji nemaju para a imaju bubreg viska??? Pa ima da umru sa dva bubrega! Bolje da prodaju jedan pa da zive jos malo, ovo ima da ih deklasira u startu

'

pa mnogo je manje siromasnih sa tri bubrega nego bogatih sa jednim...   

dakle: nedovoljno umrlih "sa viskom"

[Al-Jasmina]

Za- organa
Ne - celih ljudi
Ali- nebitno jer ili to jos duugooo nece moci ili vec svejedno jesu!

Btw. Vladimire, Hefner mahom igra domine i mice sa svim svojim plavojkama 
Ako se ne klonira ima da mu dodje prava jesen i odlete one by one! 

[Bred]

Kloniranje – ¹ta, kako i za¹to?

Malo tema u toj meri pokreæe debate i kome¹anje javnosti kao ¹to to èini kloniranje. Sa napretkom nauke ova reè se sve èe¹æe pominje u ¹tampi, na televiziji, Internetu, uz najèe¹æe vrlo intenzivne reakcije. Ovaj tekst æe poku¹ati da objasni neke aspekte kloniranja, kao i da izlo¾i neke aktuelne (i za sada nere¹ene) nedoumice.

Pi¹e: Luka Mihajloviæ


Pod kloniranjem se podrazumeva proces pravljenja identiène kopije... neèega.

U biomedicinskim naukama, pod kloniranjem se podrazumeva nekoliko su¹tinski razlièitih postupaka. To su kloniranje DNK, koje podrazumeva stvaranje kopija DNK fragmenata, kloniranje æelija i kloniranje organizama. Sem toga, pojam se koristi i za opisivanje aseksualne reprodukcije kod nekih bakterija, gljiva i insekata.

Reè kloniranje potièe od grèkog – κλών, ¹to znaèi granèica. Poreklo je blisko razumu – granèice pojedinih biljaka su u stanju da se razviju u odraslu jedinku koja nalikuje onoj od koje je potekla granèica.

Kloniranje ljudi je stvaranje genetski identiène kopije ljudskog biæa, ljudske æelije ili tkiva. Pod ovim terminom se obièno podrazumeva ve¹taèko kloniranje ljudi, iako su ljudski klonovi u obliku identiènih blizanaca relativno èesti.

Uop¹teno govoreæi, razlikujemo terapeutsko i repoduktivno kloniranje. Dok terapeutsko kloniranje ima za cilj proizvodnju matiènih æelija i njihovu upotrebu u terapiji, reproduktivno kloniranje ima za cilj proizvodnju kloniranih organizama.

O tome ¹ta su matiène æelije i koji je njihov znaèaj biæe reèi kasnije u tekstu.
Tehnologija - kako?

Princip kloniranja je veoma jednostavan – potrebno je u jajnu æeliju usaditi genetski materijal jedinke èiju kopiju ¾elimo i odgajiti je kao da je u pitanju normalna oploðena jajna æelija. Realnost je, naravno, znaèajno drugaèija.


Osnovna tehnika kojom se kloniranje slu¾i ima komplikovano ime - nuklearni transfer iz somatskih æelija. (eng. Somatic Cell Nuclear Transfer - SCNT).

Ukratko, mikromanipulatorom koji na vrhu ima izuzetno tanku staklenu iglu jedro se iz neke (teorijski bilo koje) telesne æelije odstrani i prenese u jajnu æeliju èiji je genetski materijal takodje odstranjen.

Nakon ovog koraka, æelija se ostavlja u specijalnom inkubatoru koji reguli¹e koncentraciju ugljen-dioksida i temperaturu, pri èemu se u teèni medijum u kom se æelija nalazi dodaje veliki broj supstanci koje imaju za cilj da æeliji obezbede neophodne uslove za rast i signale za deobu. Nakon odredjenog vremena, ako je sve u redu, dolazi do deobe æelije i poèetka razvoja embriona. Æelija koju smo dobili sadr¾i genetski materijal jedinke donora, ali ima potencijal za razvoj u novu individuu, koja sadr¾i genetski zapis »originala«. U ovoj taèki se reproduktivno i terapeutsko kloniranje razilaze.


U terapeutskom kloniranju, kada æelija dodje do stadijuma blastociste, embrion se uni¹tava i izoluju se matiène æelije. Kod reproduktivnog kloniranja, blastocist se usadjuje u matericu ¾enke i nastavlja dalji razvoj do rodjenja.

Neophodno je reæi da - iako zvuèi relativno jednostavno - cela procedura ima jako mali procenat uspe¹nosti. Od 277 jajnih æelija ovaca nad kojim je izvr¹ena procedura SCNT, do¹lo je do samo jednog uspe¹nog rodjenja, sada veæ èuvene, ovce Doli, prvog nono3ra koji je uspe¹no kloniran. (Zanimljiv je podatak o tome odakle ovci Doli ime. Naime, telesne æelije èiji genetski materijal je kori¹æen za kloniranje bile su iz mleènih ¾lezda., ¹to je asociralo nauènike na poznatu amerièku kantri-pevaèicu Doli Parton, koja je ¹iroko poznata po specifiènom sopranu i izra¾enim ¾enskim atributima). Razloga za ovakav rezultat ima mnogo, ali je najbitniji svakako nepoznavanje faktora koji utièu na rast i diferencijaciju embriona.


Matiène ili stem æelije (eng. stem – stablo -odnosi se na èinjenicu da sve ostale æelije vode poreklo od njih) - jesu klasa æelija koje nisu diferencirane, i koje imaju sposobnost da se pod uticajem razlièitih faktora okoline »opredele« i postanu zrele diferencirane æelije bilo kog tkiva. Stem æelije se mogu naæi u veæini, ako ne i u svim vi¹eæelijskim organizmima. Osnovna podela matiènih æelija nono3ra je na embrionske matiène æelije koje se mogu naæi u blastocisti, i adultne stem æelije, koje se mogu naæi u razlièitim tkivima odraslih jedinki.

Kod embriona u razvoju, matiène æelije imaju moguænost da se diferenciraju u sva specijalizovana embrionalna tkiva. Kod odraslih organizama stem æelije i njima sliène progenitorske æelije imaju funkciju u odr¾avanju integriteta organizma, zamenjujuæi o¹teæene æelije specijalizovanih organa. Sem toga, one odr¾avaju tkiva koja imaju kratak »rok upotrebe«, kao ¹to su krv, ko¾a ili neka tkiva gastrointestinalnog trakta.

Matiène æelije je moguæe uzgajati u æelijskoj kulturi i transformisati u specijalizovane æelije sa osobinama koje odgovaraju osobinama odredjenih tkiva, kao ¹to su npr. mi¹iæi ili nervno tkivo.

Zbog toga je predlo¾ena njihova upotreba u terapiji ¹irokog spektra oboljenja. Terapijski potencijal stem æelija je ogroman. Praktièno svako degenerativno oboljenje, teorijski, mo¾e se leèiti upotrebom matiènih æelija. Sem toga, moguæ je tretman fizièkih trauma. Procedura je jednostavna. Na o¹teæeno mesto se ubrizgaju stem æelije, koje se u æelijskom kontekstu tkiva diferenciraju i postaju funkcionalne æelije datog tkiva, otklanjajuæi postojeæu ¹tetu. Moguæe primene su u leèenju najrazlièitijih oboljenja kao ¹to su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, preko infarkta miokarda, pa sve do preloma kième i slepila.

Meðutim, kao i za veæinu revolucionarnih pojava, postoji ogroman broj problema koje treba prevaziæi. Neki od njih su tehnièke prirode, dok je najveæa prepreka razvoju tehnologije matiènih æelija u ovom momentu protivljenje javnog mnjenja.
Etièka pitanja

Oko upotrebe matiènih æelija vodi se intenzivna etièka debata koja se odnosi na pitanja nauènih istra¾ivanja koja ukljuèuju stvaranje, upotrebu, i uni¹tenje ljudskih embriona, koji su za sada jedini praktièan izvor matiènih æelija.

Protivnici istra¾ivanja tvrde da je ovakva istra¾ivaèka praksa direktan put u reproduktivno kloniranje i da su¹tinski uni¾ava i umanjuje vrednost ljudskih biæa. Nasuprot ovom stavu, istra¾ivaèi tvrde da je neophodno nastaviti sa istra¾ivanjima na stem æelijama, zato ¹to bi rezultirajuæa tehnologija mogla da ima znaèajan medicinski potencijal, kao i da bi vi¹kovi embriona koji se proizvode pri vantelesnoj oplodnji mogli da budu donirani i iskori¹æeni za istra¾ivanje. Ovo je, opet, u konfliktu sa tzv. pro-life pokretima, koji se zala¾e za za¹titu ljudskih embriona. Sna¾no protivljenje se mo¾e èuti i od razlièitih religijskih institucija, predvodjenih pojedinim hri¹æanskim crkvama.

Kritièari se boje da bi ova tehnologija mogla da bude iskori¹æena za kloniranje ljudi i optu¾uju nauènike da svode èudo ljudskog ¾ivota na fabriku rezervnih delova. O zloupotrebama æe biti reèi kasnije.
Reproduktivno kloniranje

Prvo pitanje na koje treba odgovoriti jeste da li je uop¹te moguæe kloniranje ljudskih biæa. Odgovor je, u najmanju ruku, nezadovoljavajuæi - ne znamo. Iako su ostvareni svi tehnolo¹ki preduslovi za sada, bar zvanièno, nije rodjena klonirana beba èoveka, kao ni na¹ih najbli¾ih rodjaka - majmuna.


U svetu se lagano razvija industrija kloniranih ¾ivotinja. Va¹a nikad nepre¾aljena maca ili kuca mo¾e da o¾ivi za pukih 50.000$. Veæ nekoliko godina je hit u svetu konjskih trka kloniranje uspe¹nih grla za ogromne iznose novca. U svetu postoje fabrike piliæa koje prodaju jednu klonsku liniju u milionima kopija, jer ti piliæi imaju odgovarajuæi set osobina. S druge strane, ovca Doli je umrla sa 6 godina starosti, ¹to je praktièno polovina ¾ivotnog veka za tu sortu ovaca, i tokom ¾ivota je patila od artritisa, koji nije karakteristièan za ovce. Razlozi njenog slabog zdravstvenog stanja su za sada nepoznati, ali se sumnja da je »krivac« starost donorske DNK, koja je pri usadjivanju imala starost od preko 5 godina. Ova pojava nasledjivanja »æelijskog èasovnika« predstavlja i jednu od glavnih prepreka kloniranju ljudi.

Sa pretpostavkom da je kloniranje ljudi moguæe, otvara se enorman broj pitanja na koja je nezahvalno, ako ne i nemoguæe, odgovoriti.

Kakav je pravni status klonova? Kakva su i da li postoje prava originala nad klonom? Kome pripada dete klona? Sliène glavolomke, sreæom, i dalje uglavnom spadaju u domen nauène fantastike.
Da li su i koliko klon i original slièni?

Pitanje sliènosti originala i klona svodi se na pitanje koliko je sve ono ¹to èini jednu osobu - liènost, inteligencija, stavovi - odredjeno genetikom, a koliko faktorima sredine.

Neophodan faktor rasta i razvoja svake jedinke svakako predstavlja okru¾enje u kom je odrasla, interakcija sa roditeljima, prijateljima itd. Nisu zanemarljivi ni efekti interakcije izmeðu gena i sredine, tj. èinjenice da isti setovi gena mogu da se ispoljavaju drugaèije u razlièitim sredinskim uslovima.

Upravo iz ovih razloga je praktièno nemoguæe da klon bude isti kao original, jer je nemoguæe reprodukovati uslove u kojim je rastao i sazrevao original. Moguæe je postiæi fizièku sliènost, ali nikada i dobiti autentiènu istu osobu.
Zloupotrebe


Koncept kloniranja je raspalio ma¹tu brojnih kreativnih umova planete i iznedrio veliki broj literarnih i filmskih dela koji obradjuju ovu tematiku. Zloupotrebe kloniranja su potencijalno mnogobrojne. Od ropske radne snage, preko razlièitih prevara, iznuda, borbi oko nasledjivanja do vojski klonova, ovo je tema o kojoj se danas vodi intenzivna debata sa razlièitim nivoima ozbiljnosti.

Kao primer navodim jedan od koncepata koji je naroèito interesantan. Koliko god moæna bila moderna farmaceutska industrija, postoje odredjena patolo¹ka stanja za koja jednostavno nije moguæ lek u klasiènom smislu (molekul koji »reprogramira« æeliju ili dopunjuje komponentu koja fali ili sl.). Sem toga, ne postoji »lek« za traumatska stanja gde dolazi do masivnih o¹teæenja organa. Jedan od eksperimentalnih pristupa re¹enjima ovim problemima je i proizvodnja organa. Glavni problem le¾i u tome ¹to tehnologija jo¹ nije dovoljno uznapredovala da grupu æelija u æelijskoj kulturi »natera« da formiraju organ (npr. jetru). Jedna alternativa o kojoj se diskutuje jeste koncept farmi klonova, gde bi pojedinci imali klonove koji bi slu¾ili kao rezervni delovi. Ovaj koncept je obradjivan u literaturi i filmu (npr. film »Ostrvo« iz 2005. ili roman »Rezervni delovi«, autora M.M. Smita iz 1996.) i postavlja jezivu alternativnu buduænost u kojoj bogati pojedinci imaju moguænost da obezbede sopstvenu dugoveènost kori¹æenjem delova tela svojih klonova.

Sreæom, ovakav pristup nailazi na skoro univerzalno protivljenje javnosti i male su ¹anse da æe ikada za¾iveti. Jedna postojeæa alternativa je kori¹æenje redizajniranih ¾ivotinjskih organa, koji su tako modifikovani da sadr¾e ljudski genetski materijal, dok rastu i razvijaju se u nekoj ¾ivotinji. U ove svrhe se najèe¹æe koriste svinje. Veæ su prijavljeni sluèajevi gde je u specijalnim eksperimentalnim svinjama uzgojeno srce, koje bi trebalo da funkcioni¹e normalno, bez odbacivanja organa i drugih prateæih komplikacija klasiène transplantacije.
Zakljuèak

Tehnologija kloniranja je definitivno stigla, i nema nameru da ode. Èoveèanstvo lagano nalazi veliki broj korisnih primena, koje se¾u od proizvodnje piliæa odgovarajuæih osobina, do potencijalno neverovatno efikasnih terapija koje bi dovele do izleèenja i pobolj¹anja kvaliteta ¾ivota miliona ljudi. Za razliku od ostalih naprednih tehnologija, kloniranje otvara niz pitanja koje se tièu prava èoveèanstva da manipuli¹e embrionima sopstvene vrste i da stvara jedinke na su¹tinski neprirodan naèin. Da bi se izbegli razlièiti distopijski scenariji neophodna je opse¾na javna debata, kao i èvrsta zakonska regulativa. Nadajmo se da æemo, za promenu, postupati pametno.

Izvor (http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2008&mm=05&dd=26&nav_id=300413)

[Enea]

za_kloniranje tkiva..
malo sam se raspitala o tome, o kloniranju beta celija langerhansovih ostrvaca... kazu najbolje uzeti matichne od embriona jer imaju najmanje energije.....

za jedno deset godina.

[philoserbiana]

kloniranje-NE u svakom smislu...
gubi se individualnost,gubi se misterija svakog bica,gubi se svrsishodnost,gubi se razlicitost,gubi se samospoznaja...nije covek samo telo,vec je covek telo+dusa+duh...NEPONOVLJIV I JEDINSTVEN
ako se danas klonira organ,sutra ce covek...to je rupa bez dna koja covecanstvo vodi u ponor bespuca
u filmu Seobe jedan junak kaze-telo je prolazno,a dusa je vecna...nije svrha ziveti 150 godina,vec kako prozivis i tih 60-ak godina ili koloko vec 

[mimil]

za kloniranje (u skoro svakom smislu : )
jer individualnost, svrsishodnost, razlicitost, ni samospoznaja ne zavise iskljucivo od nasledjenog genetickog materijala...

a nesmetano istazivanje u tom polju bi sigurno ranije dovelo do otkica koji bi spasili ili poboljsali mnogo ljudskih zivota...

nova i revolucionarna otkrica covek uvek moze da iskoristi i koristio je u pogresne svrhe...

[Enea]

uf philo ne daj boze, a da li bi tako mislila da ti nesto fali a da lek ne postoji?
pu, pu, pu, daleko bilo!

[philoserbiana]

mislila bih uvek tako...postoje i druge"metode" lecenja i iscelenja,a da nije kloniranje...to se kosi sa mojim zivotnim ubedjenjima...ja kao pravoslavni vernik verujem u vecni zivot,a zivot ovozemaljski je privremen...treba ga proziveti najkvalitetnije sto mozes u smislu humanosti...ali ovo je ipak samo moje misljenje i znala sam da ce naici na ovakve reakcije...ja jesam za nauku,ali ne po svaku cenu...

[Enea]

 :cvethej, znala sam da ima veze sa hrishcjanstvom i sve shto kazesh je skroz na mestu!
ipak, tematiku shvatam isuvishe lichnom... zar ne bi chovek po prirodi trebalo da zeli da uchini sve da nekome bude bolje nego sto jeste?
ali nije tu kraj, kao shto kazesh, ali niko od nas necje ziveti vechno, pa ni oni posle nas..

[zerocool]

da znam da se nece sve to rasiriti u pravcu koji ne treba, onda bih 100% rekla da, ali znajuci kuda vodi ovaj svet, nisam bas sigurna. Vec vidim kako pevaljka trazi da joj kloniraju grudi, pa da nakace na njene i slicne gluposti.
Inace, ljudi misle da je ziveti sa dijabetesom ok i jednostavno, a tu bi sve ovo jako pomoglo 

[pig_am_am]

I za kraj, parafraza profe patofize:
"ja na svoju veeliku zalost moram da kazem da je starenje normalan fizioloski proces, i da je eto ZA SADA, naucnici tvrde - a to mene baca u depresiju - neizbezan..."

Ona bi prva klonirala sve svoje organe

 


nikad nisam bila protiv bilo cega sto je napredak.
[off] iako sam ljubitelj...recimo pisama vise od e-maila [/off]
protiv stvarno ne vidim zasto da budem. jesam hriscanin i postujem to i sve...
ali razdvajam te dve stvari.

slazem se sa svim sto je rekla mimil  

klon isto ima dusu - svoju jedinstvenu...ako cemo tako gledati.
a i svoje telo ima.

jedino sto mene brine je to sto nema mamu i tatu koji su se trudili da ga naprave... pa se brinem kako ce da odraste i koji ce mu biti sistemi vrednosti i to...

ali neka se za to pobrine evolucija  

i ne bih volela svog klona ... bila bih ljubomorna sto je mladji od mene  
a i sta ce mi... imam vec jednu mladju sestru...dosta je