Izbori 21. januara 2007.

[pop]

Vamp, jel' to znaci da ces pogaziti principe glasajuci za nekog drugog?     
Shalim se, znam da ces glasati za svoje...

[Vampire 666]

pa, iskreno receno, dvoumim se...LDP ili DS...imam motive i za jedne i za druge...mislim da ce neka sitnica presuditi neposredno pre izbora...

[zabica]

MENI ISPADE SKORO ISTO ZA SVE... KMMMMMMM kako sad da znam???
eh, imam dilemu, videcu jos 20 dana imaju da me oduseve!

[Darker]

®abice, idi na ono pribli¾nije odreðivanje:-)
Ldp, pa Ds...

[hulio_salinas]

Boga mi,meni ispade ono za sta sam i hteo da glasam... Dvoumio sam se da li da izadjem, ali mislim da cu sada izaci...

[pop]

I meni je ispalo priblizno ono sta sam i ocekivao, jedino sam se malo iznenadio sto mi je spo blizi npr. od ds-a.
Inace, neizmerno me iritira gosn Kilavi (iliti premijer), sa svojom taktikom sedenja na 2 stolice. S jedne strane, u kampanji cilja ljude kojima je Evropa, tj. civilizacija u glavi, a s druge strane ne zeli da se izjasni da li bi sa radikalima u vladu, cime cilja i one 'realne' velikoSrbe. Sumnjam da bi i sad sedeo u fotelji da je pre proslih izbora rekao da ce uci u koaliciju sa sps-om. U normalnim zemljama je osnovna stvar u kampanji reci 2 stvari: sa kim biste u postizbornu koaliciju i ko bi bio kandidat za premijera... Jbg, mi ni u cemu ne mozemo da ispunimo kriterijum da smo normalna zemlja.

[Darker]

Meni je skroz realno... pa takav je DSS, ne èudi me ni¹ta... To je upravo ono ¹to se desilo u Hrvatskoj- nacionalistièa stranka proevropskih principa... neverovatno... Ali, mislim da mu je najveæi argument SRBIJA!!! ne znam... Da nema tog argumenta, rejting bi bio manji nego na predsednièkim izborima... ©to opet govori da nisu naivni nimalo...
Glasaæu za LDP, ali da se ne la¾emo mnogo - sve to ista bagra...

[Bred]

©ta su pokazala istra¾ivanja o politièkoj 2006. godini
U Briselu kljuè za Srbiju
Pi¹e: Prof. dr Srbobran Brankoviæ, direktor „Medium Gallupa“

Cilj nam je u ovom tekstu da se podsetimo kako je izgledala 2006. godina u srpskoj politici, osim ¹to je, kao i svih ranijih 20, bila istorijska i prelomna.




Poènimo sa nekoliko podataka koji ilustruju op¹tu atmosferu u dru¹tvu. Skoro 60 odsto punoletnih ¾itelja Srbije su, kad sve uzmu u obzir, sebe smatrali sreænim tokom 2006, a ako se izdvoje samo oni koji su se smatrali veoma sreænim, onda je to svaki deseti graðanin na¹e zemlje. Ali nije zanemarljiv ni broj onih drugih: treæina se nije oseæala sreænim, a ¹est odsto se smatralo nesreænim.

U proseku, samo osam odsto je svoju materijalnu situaciju iz meseca u mesec tokom 2006. ocenjivalo kao dobru, 38 odsto kao podno¹ljivu, 42 kao lo¹u, a 11 odsto kao nepodno¹ljivu. Dakle, svaki drugi ¾itelj Srbije smatrao je svoju materijalnu situaciju ili lo¹om ili neizdr¾ljivom.


Slalom na grafikonu
Pro¹logodi¹nju analizu politièkog opredeljenja zapoèeo sam konstatacijom da dolazi do nove i jake radikalizacije biraèkog tela i grafikonom na kome se kao razjapljena èeljust uoèavala ¹upljina izmeðu rastuæe krivulje SRS i padajuæeg trenda demokrata.

Takav slalom vidljiv je i na grafikonu za 2006: nisu izostali vrtoglavi uzleti, ali ni padovi radikala. Na to je izgleda najvi¹e uticalo nekoliko krupnih dogaðaja. Prvi se desio 11. marta i izazvao je kratak ali sna¾an potres. Bila je to Milo¹eviæeva smrt. Na grafikonu kretanja stranaèkih rejtinga jasno se u martu vidi skok SPS-a, ali i istovremeni pad SRS. To znaèi da se, kao i mnogo puta ranije, rast jedne od ove dve partije hranio prelivanjem bratskih glasova.

Drugi znaèajan dogaðaj bio je poèetak pregovora sa EU o stabilizaciji i pridru¾ivanju, 12. aprila. Radikali su ostali na skromnom martovskom rezultatu, ali se vladine stranke, kao ni DS nisu od toga ovajdile verovatno zato ¹to se svom silinom odvijao treæi va¾an dogaðaj - kampanja za referendum u Crnoj Gori - i ¹to je on imao suprotan uèinak od prethodnog.

Maj je obele¾io prekid pregovora zbog nesaradnje s Hagom, kao i ishod crnogorskog referenduma i o¹tre rasprave o tome na domaæoj sceni. Radikali su eksplodirali - bila je to ud¾benièka situacija za porast radikalizma: prekrajanje granica, produbljavanje nesporazuma sa Zapadom, o¹tar politièki sukob u zemlji. Pravilo je: ¹to jaèi pritisak spolja, ¹to dublji politièki konflikt u zemlji, ¹to gora materijalna situacija - to bolji rejting radikala. Jednom reèju, ¹to gore to bolje.


Faktor zapada
Ali veæ u julu dolazi do nagove¹taja da bi pregovori mogli biti nastavljeni ako bi se general smilovao da se do 1. oktobra odazove sudskom pozivu, ili ako bi bio saèinjen akcioni plan za njegovo privoðenje pravdi. Petnaestogodi¹nja istra¾ivanja pokazuju da je Zapad jedan od faktora na koji je na¹e javno mnjenje najosetljivije. Taènije, samo je taj faktor bio u stanju da pravi ovako nagle obrte u rejtinzima stranaka.

Taj julski nagove¹taj otopljavanja odnosa sa Briselom doveo je do znaèajnog pada podr¹ke SRS i do rasta stranaka Vladine koalicije i DS. Na radikalski pad verovatno su uticali i ¾alosni dogaðaji oko Ivane Duliæ-Markoviæ: neke njihove umerenije pristalice su verovatno u tome videle povratak ove partije ¹e¹eljevskom obrascu politièkog delovanja.

Tokom septembra postignut je, za na¹e prilike neuobièajen konsenzus parlamentarnih stranaka o tekstu ustava i raspisivanju referenduma. U skladu sa veæ pomenutim pravilom, atmosfera kompromisa i saradnje lo¹e se odrazila na rejting SRS - ova stranka je nastavila da pada, DSS je stagnirao, a DS je nastavio rast.

(Pro)biraèi
©ta æe odrediti ishod izbora 21. januara? Sudeæi po dosada¹njim pokazateljima politièkog raspolo¾enja biraèa, skup¹tinska veæina stranaka evroreformske orijentacije ne bi trebalo da doðe u pitanje. Radikalsko-socijalistièki blok, dakle, te¹ko da mo¾e prirediti neko iznenaðenje.

Iznenaðenja su, meðutim, i te kako moguæa u drugom bloku. Njihov izvor je u mnogo veæoj izbirljivosti proreformski i proevropski opredeljenih biraèa. S jedne strane, ponuda u ovom skupu stranaka mnogo je ¹arenija: od demokratskih radikala, tehnokratskih pragmatika, preko stranke iz koje su svi ponikli i koja se iz sve snage trudi da poka¾e da je jo¹ uvek matièna stranka, do narodnjaka-domaæina. S druge strane, ovi biraèi su i inaèe mnogo kritièniji u izboru onoga kome æe dati svoj glas.

U jednom nedavnom istra¾ivanju ispitanicima su ponuðene dve suprotne tvrdnje. Prva je glasila: „©to se mene tièe, predizborne kampanje su nepotrebne: ja o politièkim pitanjima, strankama i njihovim voðama imam èvrst stav i gotovo nikad ga ne menjam, èak i ako oni èine ne¹to ¹to se protivi mojim stavovima o njima“. Druga je tvrdnja: „O politièarima i strankama sudim na osnovu njihovih postupaka i, pre nego ¹to odluèim za koga æu glasati, pa¾ljivo odmeravam ono ¹to u meðuizbornom periodu i u predizbornoj kampanji o njima vidim i èujem“.

Ne¹to vi¹e od polovine biraèkog tela se potpuno ili prete¾no sla¾e sa prvom tvrdnjom - dakle, imaju èvrst sud o strankama.

U grupi onih koji se potpuno sla¾u s ovom tvrdnjom - ukupno 23 odsto biraèkog tela - najvi¹e je apstinenata, 46 odsto, pa potom radikala 23 odsto, dok su evroreformske stranke mnogo manje zastupljene. Zato je veæi procenat njihovih biraèa u grupi veoma probirljivih.


Odluka u fini¹u
Taèno polovina biraèkog tela spada u kategoriju onih koji ne glasaju ali razmi¹ljaju o nekoj stranci ili glasaju za neku stranku ali razmi¹ljaju bar jo¹ o jednoj. Èetvrtina biraèkog tela pored svog osnovnog izbora razmi¹lja samo jo¹ o jednoj stranci, 14 odsto jo¹ o dve, sedam odsto jo¹ o tri i tri odsto èak o èetiri partije kao o svom moguæem izboru. Tek se iz ovoga vidi koliko je grupa evroreformskih biraèa izbirljiva. Dve treæine radikala ne razmi¹ljaju o drugim strankama, ali zato toliki deo pristalica DS, G17 i koalicije oko LDP razmi¹lja bar jo¹ o jednoj stranci.

Dve treæine apstinenata ne razmatraju nijednu moguænost za glasanje, ali zato jedna treæina razmi¹lja bar o jednoj stranci. Elem, izbirljivost ovog dela biraèkog tela i otvorenost jednog dela apstinenata za moguænost da ipak glasa za neku stranku uèiniæe izbore neizvesnim. Zato se i u rejtinzima ovih stranaka javljaju priliène i naizgled te¹ko obja¹njive oscilacije.

Preostali deo kampanje evroreformskih stranaka biæe stoga presudan: ko vi¹e ubedi biraèe u superiornost svog politièkog projekta, taj æe biti faktièki pobednik izbora. Formalni pobednik æe svakako biti radikali.

blic

[lijepa bosanka]

uh....pa meni ispade DSS....mislim da sam se pronasla....

[Darker]

Pa, realno, DSS æe pokupiti gomilu glasaèa SRS-a, kao ¹to sam rekao gore, veæina Srba je, na¾alost, za nacionalizam, ali ne¹to umereniji nego pre, ¹to je napredak:-)
Èudo, jedna partija koja u principu ne radi ni¹ta-samo prièa, a opet joj raste rejting... To znaèi da u stvari radi, samo prikriveno... Videæemo...

[lijepa bosanka]

A sta æe tek da uradi LDP DS-u?! Slabo æe radikali izgubiti svoje glasaèe...

[Darker]

da i to je veliki problem... Ldp, g17 i Ds se bore za isto parèe biraèkog tela...
Mada LDP su novi, biæe i gomila apstinenata koji æe glasati za njih... U stvari svi se bore za isto biraèko telo:
По глави становника
Радикална лоботомија
Божићна мисаона игра


Прекосутра је Бадње вече, право је време за једну мисаону игру. Постанете, рецимо, богати и запослите једну особу, младу и лепу, да вам спрема кућу. Сада све догађаје треба да гледате очима успешног послодавца који је ове године увећао приход фирме за неких петнаестак одсто (поређења ради, скоро троструко више од овогодишње српске стопе привредног раста). Колики је то посао, шта је све требало „одрадити”, колико послова организовати, коме се све љубазно насмешити, коме прећутати, а коме запретити, то само ви знате. Као добар домаћин, кућној помоћници повећавате плату. Али – ево овде почиње мисаона вежба – колику повишицу дати? Свако повећање до петнаест одсто вам „игра”, јер ће у том крајњем случају ваш профит порасти колико и укупан приход фирме. Свака дарежљивија повишица умањиће профит испод вашег радног учинка, што не би спадало у уобичајене манире пословног света на планети Земљи.

Игра се наставља тако што ви прочитате у новинама да је просечна плата ове године порасла двадесет одсто, те и ви сузних очију тако поступите. Гле чуда, ваша кућна помоћница тиме нимало не буде задовољна. То вече видите је на телевизији како у уличној анкети тврди да никада није било горе, а вама се леди око срца. Већ сутрадан она вас, уместо с ринфлајшом и лењом питом, дочекује са финансијском полицијом (шурак јој ради тамо), тражећи да јој дате стално, легално запослење, што значи да ћете на 100 динара плате држави давати 63, а само до јуче чак 73 динара. Неће проћи дуго, тражиће још једну повишицу, уз чувену реченицу: „Питам ја вас зар стварно мислите да се од ових пара може живети!”. Да не буде гужве опет дајете повишицу. Ако сте помислили да је отпустите, заборавите на то: она више не ради на црно. Замислите на крају да уместо те једне имате четири кућне помоћнице (упошљавали их укућани, преко везе) од којих вас прва поткрада (то се стручно зове „тунеловање”), друга по цео дан телефонира и уздише, трећа ради лоше и разбија по кући, а тек четврта ради скоро како треба.

Као човек и као послодавац, сада ћете видети и сами да то тако даље не иде. У овом случају вама се једино исплати да лепо преселите самог себе у најлуксузнији хотел и тако у најмању руку себи преполовите трошкове спремања куће. Скоро да сте донели одлуку о пресељењу, кад оно – почиње предизборна кампања! Партије се обраћају свима нама: радницима, послодавцима и незапосленима. И шта говоре?

У кампањи, већина партија својим порукама циља просечног гласача, што ће отприлике бити баш та ваша кућна помоћница. Сви ће је обасипати лажним надама, али то је уосталом прича њеног живота. Она их зато слабо и слуша – „јер сви причају исто”, каже. За њу су различити једино радикали, чија је тактика другачија: они се не обраћају неком имагинарном просеку, већ оном екстремном радикалском гласачу, а када њега дохвате онда исту причу ублажавају и пеглају не би ли овако „из корнера” добацили до просечног бирача, дакле, до ваше кућне помоћнице. И тако ће она сазнати о новом антисрпском удружењу које послује под шифром ЦЕФТА, што је само појавно неки Споразум о зони слободне трговине југоисточне Европе, а где у ствари садашња издајничка српска влада по политичком налогу (како другачије, питамо се) наставља разарање српске економије и будућности. Код нежнијих радикалских душа, ипак, традиционално више пали егалитаризам: хлеб од три динара, свима исте плате (прича из 1999. кад су били на власти), уз неизбежни епски додатак о томе како су лопови, криминалци и издајници криви што хероји тако лоше живе. Сигурно је да радикали своје бирачко тело не могу да извуку из беде, али је тајна у томе што они то и не покушавају: неће ваљда сами да крње сопствено бирачко тело! Уместо тога, они нуде мантру самозаборава коју са задовољством конзумира барем трећина свих гласача у Србији.

Странке демократског блока би по свим правилима требало директно да нападају гласачки листић ваше кућне помоћнице, али гле чуда – и тамо сушта радикалска мантра: ми први волимо Палму и Арканову Цецу, а ми други делимо субвенције, а богами и све што нам се нађе под руком, а ми трећи искорењујемо незапосленост уз импресивни раст плата! А сви заједно делимо бесплатне акције, дајемо премије, повећавамо пензије и поправљамо школе у селима где додуше нема више ђака, али не правимо питање око ситница – нису то ваљда наше паре! Четврти ће то све изменити јер ништа не ваља, само се тога нису сетили у време кад су били у врху државе, али нема везе.

Ваша кућна помоћница више их не слуша, али они ипак не говоре у ветар. Чују их послодавци који са нама учествују у овој божићној мисаоној игри, питајући се непрестано – умеју ли ови нешто да створе, или би само да деле оно што ми створимо? Вама као поштеном послодавцу у оваквом систему једино се исплати да постанете донатор тих истих партија, те да на тај начин себи рентирате једну личну правну мини-државу. Судећи по кампањи, у којој нико не гради амбијент и где нико не препоручује своје државничке вештине, демократским партијама очито је то и циљ: радикалски гласови и нова финансијска познанства са приватним послодавцима попут вас. Визионарски, транспарентно, европски, нема шта. Народ који има такве демократске партије стварно не треба да брине за своју будућност.

Професор на Економском факултету БУ и сарадник Центра за либерално-демократске студије

Даница Поповић
[објављено: 04.01.2007.] Politika

[pop]

LB, jesi li ti to dobila pravo glasa na ovim izborima? Ako jesi - chestitam! 
Jeste da mi se ne svidjaju tvoje opcije, ali i to je demokratija    Ima vremena da te ubedimo do sledecih izbora, tj. u slucaju da ostanem u zemlji (citaj: ako radikali ne udju u vladu) 

[Bred]

Vi¹e od milion neopredeljenih
5. januar 2007. | 14:14 | Izvor: Beta 
Beograd -- Vi¹e od milion biraèa u Srbiji u ovom trenutku ne zna da li æe iskoristiti pravo glasa, ka¾u u CeSID-u.

"Solidan broj ljudi zainteresovan je za glasanje, ali se ne mo¾e proceniti kakvo æe biti njihovo pona¹anje na dan izbora", rekao je programski direktor CeSID-a Marko Blagojeviæ na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavljena kampanja CeSID-a za motivisanje biraèa da izaðu na izbore.

Blagojeviæ je rekao da sa oko èetiri miliona glasaèa Srbija ima visok izborni potencijal, a kao najèe¹æi razlozi za apstinenciju navode se nezadovoljstvo, lo¹a politièka ponuda i nedostatak poverenja u politièare.

"Ponuda nije savr¹ena, ali je raznovrsna", konstatovao je Blagojeviæ i ukazao da tvrdnja biraèa da nemaju za koga da glasaju ne mo¾e biti opravdanje za odluku da ne izaðu na izbore.

Prema saop¹tenju CeSID-a, u kampanji "Sa tobom ima smisla" nekoliko hiljada aktivista te organizacije kontaktiraæe lièno sa skoro milion biraèa, telefonom sa vi¹e od 50.000, a na adrese vi¹e od 600.000 domaæinstava biæe poslata pisma.

"Izbori imaju utoliko vi¹e smisla ako su biraèi zainteresovani i daju glas nekoj od partija", ocenio je on i dodao da su oni ovoga puta izuzetno znaèajni jer bi ove i iduæe godine trebalo da bude doneto nekoliko kljuènih odluka za buduænost Srbije.

Kampanja CeSID-a biæe usmerena posebno na manjine i na mlade jer, kako je Blagojeviæ objasnio, manjinske zajednice prvi put imaju ¹ansu da u zakonodavnoj vlasti dobiju autentiène predstavnike, a mladi imaju najni¾i nivo motivacije.

Od pro¹lih izbora do sada pravo glasa dobilo je oko 240.000 mladih i oni bi mogli da obezbede 17 ili 18 mandata u parlamentu i da dovedu do ozbiljnih dru¹tvenih promena, naveo je Blagojeviæ i naglasio da nepunih 50 odsto tog dela glasaèkog tela ¾eli da glasa.

Kampanju CeSID-a podr¾ali su Nacionalni demokratski institut, Meðunarodni republikanski institut, Norve¹ka narodna pomoæ i nemaèka i finska ambasada u Srbiji, reèeno je novinarima.

b92

[Bred]

SPS: Obrazovanje i kultura za sve
5. januar 2007. | 15:16 | Izvor: Beta 
Beograd -- Petar ©kundriæ ka¾e da nema socijalne pravde dok svi nivoi obrazovanja, nauke i kulture ne budu jednako dostupni svima.

Kandidat za poslanika Socijalistièke partije Srbije je na konferenciji za novinare rekao da je dr¾ava odgovorna za prosveæenost svojih graðana i da su obrazovanje, nauka i kultura oblasti u koje najvi¹e treba ulagati.

On je naveo da se SPS zala¾e za slobodno i besplatno obrazovanje u kojem svi imaju jednake ¹anse, nezavisno od svog dru¹tvenog i materijalnog polo¾aja.

"Znanje je na¹ najveæi ulog u 21. veku. To je jedan od najva¾nijih resursa u Srbiji i najznaèajni razvojni potencijal Srbije", rekao je ©kundriæ.

Prema njegovim reèima, deca siroma¹nih graðana su diskriminisana u obrazovanju, a svaki ¹esti stanovnik Srbije li¹en je adekvatnog obrazovanja.

b92