"Srpski Vojvoda" ¹trajkuje glaðu

[pop]

Ovo da ih je nadmudrio i zajeb'o, ta ti je dobra  . Gledajte na stvari ovako: dobio je nazad svoja osnovna prava, koja je izgubio neodgovornim, bahatim, nechoveshnim postupcima (izjavama tipa da ce da mu p***she k**** i izjedu sva g**na). Pa to da je rekao i u nekoj kafani u Holandiji, odgovarao bi, a kamo li u sudnici.
Ko je malo podrobnije pratio njegov slucaj, moze da zakljuci da je on najodgovorniji sto mu sudjenje jos nije pocelo, jer je konstantno opstruisao proces. Pricao sam sa jednim prijateljem, koji je clan srs-a, i cuo da je Shesheljev plan bio da sudjenje ne pocne do 2007., jer prvobitni mandat suda istice upravo do tad (to znaci da ce sud procesuirati samo slucajeve cije je sudjenje vec u toku). Medjutim, kako ni Karadzic ni Mladic nisu stigli na vreme, UN je produzio mandat suda. Ne kazem da 100% verujem u ovu teoriju, ali ona uopste nije neverovatna.

[Bred]

(izjavama tipa da ce da mu p***she k**** i izjedu sva g**na)

I mislis da ce sad odjednom promeniti nastup?

[Darker]

Ko je to rekao? ne, naravno da neæe...

[Bred]

I mislis da to o ni u Hagu ne znaju? Pa zasto su mu onda vratili pravo da se brani sam?

-------

©e¹elj o poèetku suðenja
Izvor: Beta 
©e¹elj -- Vojislav ©e¹elj usprotivio se planu Tribunala da mu suðenje poène u novembru, ocenjujuæi da je to "apsolutno nemoguæe".

Pretpretresni sudija ®an Klod-Antoneti rekao je na statusnoj konferenciji da bi suðenje ©e¹elju u najboljem sluèaju moglo poèeti 7. novembra uvodnom reèju optu¾be. ©e¹elj je taj plan povezao sa nedavnom rezolucijom kojom je Savet Evrope zatra¾io da suðenje bude brzo zakazano, tvrdeæi da je to "politièki pritisak èiji je cilj da ja budem osuðen i elimisinan s politièke scene planete".

On je od sudije Antonetija zatra¾io da tu rezoluciju Saveta Evrope odbaci kao neprihvatljivu.

----------

Poèelo suðenje ©e¹elju
Izvor: B92
Hag -- U Ha¹kom tribunalu poèelo suðenje Vojislavu ©e¹elju, lideru Srpske radikalne stranke, èitanjem optu¾nice ha¹kog tu¾ila¹tva.

Tu¾iteljka Kristina Dal rekla je da æe dokazi pokazati da je ©e¹elj uèestvovao u ratnim zloèinima u Hrvatskoj, Bosni i Vojvodini tako ¹to je svojom "otrovnom retorikom" podsticao svoje sledbenike da poèine najstra¹nije zloèine.

Zloèini na prostoru SFRJ mogli su da budu izbegnuti, rekla je tu¾iteljka, da nije bilo ljudi kao ¹to je ©e¹elj, koji je ekstremnom retorikom privlaèio sledbenike i koristio ih kao oruðe za ostvarenje svog politièkog cilja, stvaranja Velike Srbije.

Tu ideju, rekla je tu¾iteljka, delio je i Slobodan Milo¹eviæ, ali za razliku od ©e¹elja o njoj nije javno govorio.


Do tada mirnodopski raspolo¾enom stanovni¹tvu SFRJ, ©e¹elj je govorio o ranama iz pro¹losti, ¹irio i mr¾nju prema Hrvatima i muslimanima i strah od njih.

Hrvati i Muslimani, s druge strane, toliko su ga se pla¹ili da je bilo dovoljno samo da ga èuju, pa da se daju u beg, rekla je tu¾iteljka.

"Istorija bele¾i primere banalnosti zla", rekla je Dalova, "od nacistièke Nemaèke i Kambod¾e, preko biv¹e Jugoslavije do Ruande. Ti zloèini nisu dela nekih psihopata, veæ politièkih lidera koju su propagandom uticali na javnost kako bi opravdali svoju politiku", rekla je ona.

"©e¹elj tvrdi da je optu¾en za nekakav novi zloèin. Na¾alost, nije. Ovde je reè o ratnoj propagandi koju je koristio da zatruje umove svojih slu¹alaca", rekla je Kristina Dal i dodala da su njegovi govori direktno podsticali Srbe da poèine zloèine u Vukovaru, Zvorniku ili Hrtkovcima.

©e¹elj je, rekla je tu¾iteljka, kao i Slobodan Milo¹eviæ i Franjo Tuðman, znao za moæ propagande, a njegovi govori bili su veoma znaèajni i za uèesnike tzv. zajednièkog zloèinaèkog poduhvata srpskog vrha, koji je planirao proterivanje nesrpskog stanovni¹tva iz kuæa.

"®eleo je da stvori veliku Srbiju, a ustvari stvorio je manju Srbiju, a svetu dao frazu etnièko èi¹æenje", rekla je tu¾iteljka.

Tu¾ila¹tvo æe dokazivati da je ©e¹elj organizovao dobrovoljaèke jedinice i da su ga one smatrale svojim liderom. "Pripadnike tih jedinica regularna vojska smatrala je banditima, ali su oni ipak bili neophodni", rekla je Kristina Dal, obja¹njavajuæi da su oni radili ono ¹to se drugi nisu usuðivali i da su veoma brzo postali poznati po nedisciplini i pljaèkama.

©e¹eljevi sledbenici u Hrvatskoj i Bosni bili su tesno povezani sa snagama koje su kontrolisali funkcioneri DB-a Srbije Jovica Stani¹iæ i Franko Simatoviæ, rekla je tu¾iteljka.

Iako su zvanièno bili pod komandom vojske, ©e¹eljevi dobrovoljci "èetnici" ili "¹e¹eljevci" ostali su lojalni i Srpskoj radikalnoj stranci i podnosili redovne izve¹taje o svojim aktivnostima Vojislavu ©e¹elju.

A njegove izjave u javnosti pokazuju da je on bio svestan onoga ¹to oni rade na terenu, rekla je tu¾iteljka.

Tu¾ila¹tvo poseduje dokaze da je ©e¹elj, u decembru 1991. godine, posetio dobrovoljce u Vukovaru posle masakra na poljoprivrednom dobru Ovèara.

"Tokom 1993. i 1994. godine on je promovisao ljude koji su se iskazali u akcijama u èinove èetnièkog vojvode". Radikalna stranka takoðe je organizovala isplate dobrovoljcima, koji su se borili u Hrvatskoj i Bosni, tvrdi tu¾ila¹tvo.

Da ilustruje te¾inu zloèina koji su poèinjeni u biv¹oj Jugoslaviji, tu¾iteljka se pozvala na iskaz jedne od svedokinja koje æe se pojaviti u nastavku suðenja.

Reè je o Muslimanki iz Bosne kojoj su u ratu ubijeni mu¾ i dvoje maloletne dece èija tela do danas nije prona¹la. Sama je pre¾ivela muèenje i silovanje u jednom od ilegalnih zatvora srpskih snaga koje opisuje kao "èetnike".

Ona je podsetila i na druge te¹ke zloèine, poput ubistva oko 500 civila u Zvorniku, 70 u Mostaru, brojne ¾rtve u Sarajevu, Nevesinju... Ona je ustvrdila da sve zloèine povezuje zajednièki obrazac delovanja.

"U svakom ubistvu uèestvovali su dobrovoljci Radikalne stranke a ©e¹elj je, kao i uvek, dolazio u posetu, u vreme tih dogaðaja", rekla je ona.

"Kao dokazni postupak na suðenju poslu¾iæe i ©e¹eljevi govori u Hrtkovcima, gde je govorio da Hrvate treba proterati iz Vojvodine u znak odmazde za proterivanje Srba iz Hrvatske.

U korenu svega je nedostatak saoseæanja za druge, rekla je tu¾iteljka Dal, zavr¹avajuæi uvodno izlaganje.

Citirajuæi ©e¹eljeve reèi da u ratu ne brine za pripadnike "neprijateljskih naroda" veæ samo za svoj, Dalova je dodala da su zloèini koji su se dogodili bili predvidivi i da je optu¾eni bio toga svestan.

"Nadam se da æe dokazi potrkerpiti navode iz optu¾nice", rekla je Dalova.

Opisujuæi optu¾enog, tu¾iteljka je rekla da je reè o fanatiku, autokrati koji vlada èeliènom rukom i vièe kako bi i tako pokazao da je glavni. "Ni danas ne pokazuje kajanje, ponosan je na svoje govore, èak ih je od¹tampao u svojim knjigama", ka¾e ona.

Tokom uvodne reèi u sudnici je prikazano nekoliko video odlomaka prepoznatljivih ©e¹eljevih nastupa na mitinzima i u Skup¹tini, a Tu¾ila¹tvo je prikazalo i njegovu sliku na kojoj u ruci dr¾i automat.

Kao ¹to je juèe i obeæao, ©e¹elj nije prekidao uvodnu reè Tu¾ila¹tva, a èesto se osmehivao slu¹ajuæi navode Tu¾ila¹tva.

Najnovija verzija optu¾nice tereti ©e¹elja za progon na rasnoj, verskoj i politièkoj osnovi, kao i za ubistva, deportacije, muèenje, uni¹tavanje i pljaèku imovine ¾rtava.

Vojislav ©e¹elj se predao Ha¹kom tribunalu u februaru 2003, a izja¹njavajuæi se o optu¾nici rekao je da nije kriv. Od tada je uporno insistirao na tome da se brani sam.

Sud je, posle njegovog 27-dnevnog ¹trajka glaðu, bio primoran da mu to i omoguæi i da preinaèi prvobitnu odluku kojom mu se nameæe branilac. ©e¹elj je izjavio da je spreman za suðenje iako jo¹ nije re¹en njegov zahtev da sud finansira njegovu odbranu i plati pravne savetnike.

Suðenje se nastavlja u èetvrtak a ©e¹elj je dobio èetiri sata za izjavu koju optu¾eni, po pravilima suda, mo¾e da da na poèetku procesa.

©e¹elj je rekao i da suðenje ne mo¾e poèeti u novembru zato ¹to nisu ispunjene proceduralno-pravne pretpostavke na kojima on insistira.

On je kazao da mu Tu¾ila¹tvo jo¹ nije dostavilo na srpskom jeziku oko 400.000 stranica dokumenata koji ga optu¾uju ili idu u njegovu korist. Napomenuo je i da sudsko veæe jo¹ nije donelo odluku o njegovom zahtevu da Tribunal finansira pravne savetnike odbrane.

"Novac neæe biti razlog mog suprotstavljanja poèetku suðenja. Ako sud odbije moj zahtev, ja æu nastaviti da se branim. Ali, suprotstavljaæu se poèetku suðenja, ako mi ne budu obelodanjeni svi dokumenti", kazao je ©e¹elj.

On je najavio da æe osporavati nadle¾nost Ha¹kog tribunala da mu sudi za krivièno delo govora mr¾nje, koje, kako je naznaèio, do sada nije postojalo u meðunarodnom pravu.

Kao najraniji termin za poèetak suðenja, ©e¹elj je naveo poèetak 2008. godine. ©e¹elj se dobrovoljno predao Ha¹kom tribunalu 23. februara 2003.

b92
----

Nastavlja se suðenje ©e¹elju
Autor: Tanjug |

Suðenje lideru radikala Vojislavu ©e¹elju biæe nastavljeno danas u Ha¹kom tribunalu.

©e¹elj, koji sam sebe brani, optu¾en je za ratne zloèine nad nesrbima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i za progon hrvatskog stanovni¹tva iz dela Vojvodine, od 1991. do 1995. godine.

Suðenje lideru radikala poèelo je 7. novembra, a prvi svedok optu¾be, amerièki sociolog Entoni Ober¹al izveden je 11. decembra.

Ober¹al je uradio analizu ©e¹eljeve propagande i njenog uticaja na javnost u periodu obuhvaæenom optu¾nicom. On je kazao da je ©e¹elj u svojim ksenofobièno nacionalistièkim govorima od 1991. do 1994. godine zagovarao nasilje nad nesrbima u biv¹oj Jugoslaviji radi stvaranja Velike Srbije.

Svedok optu¾be je rekao da je analizirao oko 400 tekstova ©e¹eljevih govora i javnih nastupa koje je u 40 zbirki objavila Srpska radikalna stranka.

blic