Zagadjenje Okoline

[Vampire 666]

Panèevo: Sirene zbog zagaðenja
15. novembar 2006. | 07:35 | Izvor: B92, Beta
Panèevo -- U Panèevu se sinoæ zaèule sirene za hemijsku opasnost zbog poveæanja benzena i sumpora u vazduhu.

Aparati op¹tinskog sistema za posmatranje zabele¾ili su koncentraciju benzena od 100 mikrograma po metru kubnom i 10 mikrograma sumpora. U 23.30 ukljuèene su sirene za hemijsku opasnost zbog aerozagaðenja nastalog usled velike koncentracije benzena u vazduhu. Prema merenjima u 1.00, nivo benzena je opao sa 118 na 67 mikrograma.

Dozvoljena kolièina benzena je 10 mikrograma.

Odluku o ukljuèivanju sirena na vanrednoj sednici je donelo Op¹tinsko veæe, na predlog predsednika op¹tine Srðana Mikoviæa.  Mikoviæ je preko medija obavestio graðane da æe sirene biti ukljuèene i da ne izlaze iz kuæa jer je vrednost benzena tokom veèeri dostigla 118 mikrograma po kubnom metru.

"To je upozorenje i svim vi¹im instancama vlasti, koje bi morale da hitno preduzmu mere za spreèavanje takvih situacija", rekao je Mikoviæ za TV Panèevo.

Visoka koncentracija sumpora u vazduhu uslovila je pojavu izuzetno neprijatnih mirisa u celom gradu i pra¹kastih materija, èija je vrednost dostigla 225 mikrograma po metru kubnom.

Op¹tinsko veæe je u stalnom zasedanju, od direktora hemijskih fabrika tra¾i obja¹njenje, a od nadle¾nih podno¹enje kriviènih prijava protiv odgovornih.

Predstavnik rukovodstva Petrohemije izjavio je da ta fabrika nije odgovorna za novo zagaðenje u Panèevu.

Direktor Rafinerije Nikola Gariæ rekao je da je Rafinerija sinoæ od 22.00 bitno smanjila rad svih kapaciteta koji mogu biti emiteri benzena.

Tadiæ: Zagaðivaèi da obustave rad

Predsednik Srbije Boris Tadiæ sinoæ je u Panèevu, na sastanku sa Op¹tinskim veæem i rukovodstvom Rafinerije nafte i Petrohemije, tra¾io da svi fabrièki pogoni koji su potencijalni zagaðivaèi hitno obustave rad.

Tadiæ je od inspektorke za za¹titu ¾ivotne sredine Jelene Stankoviæ tra¾io da jo¹ jednom ispita o èemu se radi i o svojim nalazima izvesti njega, premijera Vojislava Ko¹tunicu, predsednika Izvr¹nog veæa Vojvodine Bojana Pajtiæa i predsednika op¹tine Panèevo Srðana Mikoviæa.

Tadiæ je insistirao i na obezbeðenju novca za nabavku mobilnog sistema za kontrolu zagaðenja, i to za sve gradove u kojima ima zagaðenja. On je zahtevao i da svaki put kada doðe do sliènih situacija fabrike trenutno reaguju smanjenjem rada i proizvodnje zagaðujuæih materija i da ne pokazuju aroganciju prema graðanima i medijima.



==========================================================================================
==========================================================================================
Po¾ar u fabrici Nevena
14. novembar 2006. | 12:50 -> 19:49 | Izvor: B92, Beta
Leskovac -- Uga¹en je po¾ar u fabrici boja i lakova ''Nevena kolor''. Nije bilo povreðenih, nema zagaðenja.

Mesto eksplozije
Mesto eksplozije

U po¾aru koji je izbio oko 11 sati u potpunosti je izgorela unutra¹njost pogona boja i lakova povr¹ine 2.500 metara. U hali je bilo vi¹e od 200 tona lakozapaljivih materija, najvi¹e sintetièkih smola i lakova. Radnici ka¾u da je pre po¾ara do¹lo do jake eksplozije, nakon èega su oni napustili pogon.

Vi¹e od tri sata gust oblak dima visine preko 200 metara bio je iznad fabrike koja je od centra Leskovca udaljena dva kilometra, a od prvih kuæa oko 300 metara.

Zavod za za¹titu zdravlja u Leskovcu saop¹tio je veèeras da nema znaka poveæanog zagaðenja vazduha u Leskovcu posle ga¹enja po¾ara. Violeta Cibuliæ iz tog zavoda rekla je da su se sa nalazima struènjaka te ustanove saglasili struènjaci beogradskog Zavoda za za¹titu zdravlja koji su veèeras do¹li u Leskovac.

"Merenje je izve¹eno na dva mesta u blizini mesta po¾ara i na jo¹ dva u centru grada. Nije utvrðen poveæan nivo aerozagaðenja", rekla je Violeta Cibuliæ.

Naèelnik Op¹tinske uprave za za¹titu ¾ivotne sredine Dragan ®i¾iæ kazao je da je pre mesec dana posetio taj pogon i da je bio iznenaðen kako je na malom prostoru uskladi¹tena velika kolièina zapaljivih materija.

Jedan od dvojice suvlasnika fabrike, Slaðan Stanimiroviæ iz Ni¹a, izjavio je Beti da je zadovoljan ¹to po¾ar nije zahvatio susedni magacin zapaljivih i toksiènih sirovina i magacin gotove robe.

"Sreæan sam ¹to niko od radnika nije povreðen i ¹to su spa¹eni magacini, jer bi, u protivnom, do¹lo do katastrofe nesagledivih posledica", rekao je Stanimiroviæ. On je rekao da je fabrika bila osigurana, ali da je propalo veliko ulaganje u njenu adapaticiju, modernizaciju i uvoðenje svih neophodnih standarda za¹tite.

Nedavno je i u beogradskoj Industriji kugliènih le¾ajeva izbio po¾ar, a pre toga je najdrastièniji primer bila eksplozija u vojnom skladi¹tu kod Paraæina.

[jovan]

Samo kratko, povodom prvog texta o Pancevu. Sinoc u Pancevu nije bila nista znacajno visa koncentracija smradova nego sto je uobicajeno(cak je bila i niza nego li prethodnih par dana, barem prema podacima koje su objavljivali), ali su se nadlezni tek sinoc setili da uzbune raju negde pre ponoci onim groznim sirenama, a zatim se skupili na lokalnoj televiziji, pozvali Tadica i konstatovali da je bas lepo sto nam funkcionise krizni stab...
Verujte, koliko mi se smucio ovaj smrad i saznanje da me truju svaki Bozji dan, toliko su mi se smucili i ljudi koji "vode racuna" o nama Pancevcima...

[vladimir]

A godinama unazad u Panèevu raste broj obolelih od raznih kancera... 

[hulio_salinas]

najveca ironija zivota:

cuo sam da teretnjaci i cisterne ( i ne znamo ko jos) placaju posebnu taxu (porez) jer zagadjuju vazduh u Pancevu...   
placa se valjda duze zadrzavanje od sat vremena... tako nesto sam cuo...

[SPRING]

Mozda je sve ovo od sinoc samo reklama, uskoro su izbori....

[hulio_salinas]

Mozda je sve ovo od sinoc samo reklama, uskoro su izbori....

cccc...

mislio sam da se takve stvari desavaju samo u Smederevu... kao zagadjivanje okoline, satro gistro...   

covece, zbog politike koja se mesa u sve zivo, nase teme sa foruma odlaze u OFF... "ne mesajte politiku sa ovim"

[SPRING]

Da, to je problem, ali se politika mesa u sve zivo, ja se stvarno trudim da je izbegnem, ali ne uspevam uvek... Pre par godina sam pisala seminarski rad o zagadjenju u Beogradu i moram da priznam da sam jako srecna sto veci deo dana provodim u Kumodrazu... Bar imam mogucnost da se nadisem svezeg vazduha kad izadjem iz "mirisnih" laboratorija... 

[Vampire 666]

"Republièka vlast kriva za Panèevo"

Novi Sad, Panèevo -- Bojan Kostre¹ sinoæ kazao da je alarmantna zagaðenost u Panèevu posledica nedostatka ovla¹æenja pokrajinske i lokalne vlasti.

"Da Vojvodina i lokalna samopurava u Panèevu imaju nadle¾nosti u toj oblasti kakve smo mi tra¾ili da imaju u Ustavu Srbije, sada ne bismo morali da sedimo i èekamo ¹ta æe Beograd uraditi, veæ bismo mogli ne¹to i sami da preduzmemo", rekao je Kostre¹ Predsednik Skup¹tine Vojvodine.

Kostre¹ je kazao da pitanje zagaðenja u Panèevu vi¹e ne mo¾e da se re¹ava delimièno ili periodièno, nego se mora re¹iti u potpunosti.

"Stra¹no je da je 130.000 Panèevaca dovedeno u tako lo¹u situaciju da se njihovo zdravlje veæ godinama naru¹ava iz dana u dan. Taj tip nemara je nedopustiv", rekao je Kostre¹.

Podsetio je da su u Panèevu dva velika zagaðivaèa - Rafinerija nafte i Petrohemija: "Petrohemija je prvi najveæi izvoznik u Vojvodini i drugi najveæi izvoznik u Srbiji. Te firme u velikoj meri doprinose da se bud¾et Srbije puni, pa je osnovni red da se sada fokusiramo na pomoæ Panèevcima".

Kostre¹ je da æe na dnevni red sledeæe sednice Skup¹tine Vojvodine staviti raspravu o situaciji u Panèevu.

U Panèevu su preksinoæ u 23.30 ukljuèene sirene za hemijsku opasnost zbog jakog zagaðenja vazduha velikom koncentracijom benzena koja je u ponoæ dostigla 125 mikrograma po metru kubnom vazduha.


(eto vam primer sprovodjenja radikalske politike na delu...sta bi tek bilo da su na vlasti...)

Krivièna prijava protiv Petrohemije

Panèevo -- U Panèevu sinoæ sirene za hemijsku opasnost zbog poveæanja benzena i sumpora u vazduhu, nivo veèeras ponovo u porastu.

Zagaðeno Panèevo (arhiva, tenc.net)
Zagaðeno Panèevo (arhiva, tenc.net)

Op¹tinska tu¾iteljka u Panèevu Branka Vuèkoviæ rekla je da su direktori i odgovorni iz Petrohemije i Rafinerije nafte, tokom dana¹njeg saslu¹anja u policiji, izjavili da je stanje bilo redovno i da nikakvih havarija u procesu proizvodnje nije bilo. Sutra se oèekuje izve¹taj vodoprivrednog inspektora koji je prikupio uzorke da bi utvrdio gde je bio glavni izvor zagaðenja Panèeva.

Direktor Petrohemije Sini¹a Boroviæ demantovao je u saop¹tenju da je zagaðenje u Panèevu izazvano u toj fabrici. On navodi da u utorak veèe u Petrohemiji nije obavljena nijedna aktivnost koja bi dovela do poveæanja nivoa benzena u vazduhu. Boroviæ je naveo i da Petrohemija nije bila izvor sumpordioksida.

"Sumpor dioksid koji se pominje u javnosti i op¹tinskom monitoringu nije karakteristièan za petrohemiju. Redovna merenja nisu nikada pokazivala prekoraèenje dozvoljene koncentracije sumpor dioksida", navodi se u saop¹tenju koje je potpisao direkotr Petrohemije.

RTV B92 poku¹ala je, da sem saop¹tenja, dobije podrobnije informacije, i pozvali smo direktora Petrohemije Sini¹u Boroviæa. On meðutim veèeras nije ¾eleo da daje izjave. "©ta vi hoæete od mene", reèi su Boroviæa pre nego ¹to je spustio slu¹alicu.

Panèevci su se veèeras okupili ispred op¹tine, i to su oni najhrabriji jer grad je pust. Me¹tanin Branko Iliæ je operisao rak na be¹ici, on je besan na nadle¾ne slu¾be koje kako ka¾e kriju stvarne razmere zagaðenja. "Gospoða iz inspekcije je danas rekla da ne po¹tuje rezultate monitoringa koji ima na¹ grad, a koji je instaliran u op¹tini. On iz sekunde u sekund meri sve parametre, ja verujem da su oni taèni, jer to je kompjuter i to ne mo¾e da omane", ka¾e graðanin Panèeva.

"Odgovorna lica nemaju plan pona¹anja u ovakvim situacijama. Pona¹aju se kao da su u vazdu¹noj banji", ka¾e za B92 Zorica Ðilas, portparol Zelene stranke.

Nivo benzena u panèevaèkom vazduhu je veèeras oko 19 bio vi¹estruko manji nego sinoæ. Meðutim, oko 22 sata je zabele¾en ponovni porast nivoa benzena na 68 mikrograma po kubnom metru.

Podsetimo, aparati op¹tinskog sistema za posmatranje zabele¾ili su tokom pro¹le noæi koncentraciju benzena od 100 mikrograma po metru kubnom i 10 mikrograma sumpora. Prema merenjima u 1 sat, nivo benzena je opao sa 118 na 67 mikrograma. Dozvoljena kolièina benzena je 10 mikrograma. Obustavljen je rad postrojenja Petrohemije za prepumpavanje otpadnih voda, a protiv odgovornih biæe podnete kriviène prijave.

Republièka inspektorka za za¹titu ¾ivotne sredine Jelena Stankoviæ saop¹tila je da je Petrohemija prekr¹ila re¹enje kojim je zabranjeno da se preèi¹æavaju otpadne vode pri nepovoljnim vremenskim uslovima jer to izaziva porast zagaðenja.

Inspektorka je obustavila rad postrojenja za prepumpavanje otpadnih voda i najavila da æe podneti kriviène prijave protiv odgovornih u Petrohemiji.

"Inspekcija æe preduzeti tehnièko-tehnolo¹ke mere, zaustavljanje rada postrojenja, prijave za privredni prestup i kriviène prijave“, ka¾e Ljiljana Stanojeviæ, pomoænica direktora za inspekcijske poslove Uprave za za¹titu ¾ivotne sredine.

Direktor Rafinerije Nikola Gariæ rekao je da je Rafinerija sinoæ od 22 sata bitno smanjila rad svih kapaciteta koji mogu biti emiteri benzena.

Visoka koncentracija sumpora u vazduhu uslovila je pojavu izuzetno neprijatnih mirisa u celom gradu i pra¹kastih materija, èija je vrednost dostigla 225 mikrograma po metru kubnom. Nivo benzena od jutros je gotovo 10 puta manji nego noæas i iznosio je 15 mikrograma po kubnom metru vazduha.

U Beogradu, zahvaljujuæi povoljnim vremenskim uslovima, nije zabele¾eno zagaðenje.

Skup¹tina op¹tine Panèevo donela je na vanrednoj sednici vi¹e zakljuèaka meðu kojima je i zahtev da naredna sednica Vlade bude odr¾ana u tom gradu, kao i da Panèevo bude progla¹eno za podruèje sa posebno ugro¾enom ¾ivotnom sredinom.

[jovan]

"U Panèevu su preksinoæ u 23.30 ukljuèene sirene za hemijsku opasnost zbog jakog zagaðenja vazduha velikom koncentracijom benzena koja je u ponoæ dostigla 125 mikrograma po metru kubnom vazduha."

Pre neki dan su dali podatak da je bilo 160 mikrograma po metru kubnom, ali to izgleda nije bilo alarmantno...  :loptica

[Vampire 666]

ono 125 prestavlja prosek za 24 h....a to 160 je bilo u jednom kratkom trenutku...

[nasty girl]

U Panèevu manje otrova u vazduhu

NIVO - Vrednosti ¹tetnih materija u vazduhu u Panèevu na uobièajenom su nivou, izjavila je Vesna Borovnica, struèna saradnica u Sekretarijatu za ekologiju u Panèevu.

Za modernizaciju postrojenja panèevaèke „Petrohemije" potrebno je 300 miliona evra, kako bi se izbegli ekolo¹ki incidenti, ocenio je Dragan Povrenoviæ, dr¾avni sekretar Ministarstva nauke i za¹tite ¾ivotne sredine.

Graðani Panèeva æe danas u 11 èasova pred zgradom Vlade Srbije odr¾ati protest pod nazivom „Do kraja". ||||

24 sata

[hulio_salinas]

Izvor: B92, Beta

Panèevci protestovali u Beogradu



Beograd, Panèevo, Novi Sad -- Ministar za nauku Aleksandar Popoviæ primio predstavnike graðana Panèeva, koji su zbog zagaðenja protestovali u Beogradu.

Novinarima nije bio dozvoljen ulaz na sastanak. Nezadovoljni odgovorom iz Vlade, Panèevci su za sutra najavili nastavak protesta i blokadu Rafinerije, Azotare i Petrohemije. Prethodno se vi¹e od 1.000 graðana Panèeva okupilo ispred zgrade Vlade. Najavljene kriviène prijave, OEBS poziva na usvajanje niza zakona o za¹titi ¾ivotne sredine.

Aleksandar Popoviæ je negirao tvrdnju predsednika panèevaèke op¹tine Srðana Mikoviæa da na njihovom dana¹njem sastanku nije postignut dogovor o re¹avanju ekolo¹kih problema Panèeva.

"Dogovor je veoma jasan. Reaktiviraæe se Koordinaciono telo, koje èine predstavnici lokalne samouprave, Uprave za za¹titu ¾ivotne sredine i zagaðivaèa. To telo bi u najkraæem moguæem roku, a radi se o danima, trebalo da pripremi za Vladu predlog mera za dugoroèno re¹enje stanja u Panèevu", rekao je Popoviæ.

Ministar je rekao da su za vreme mandata sada¹nje vlade ulo¾ene desetine miliona evra u re¹enje problema u Panèevu i da æe do kraja godine, pored dosada¹njih 29 rezervoara, u Rafineriji nafte biti rekonstruisan 21 rezevoar, a do sredine sledeæe godine æe svi rezervoari, njih 141, biti apsolutno bezbedni.

Popoviæ je rekao i da bi bilo dobro da ljudi koji su sedeli u prethodnim vladama jasno ka¾u ¹ta su uradili u Panèevu za vreme svog mandata. Organizatori protesta su novinari nedeljnika Panèevac, koji su u proglasu pozvali Panèevce na ekolo¹ki ustanak.

[Milos82nbg]

Kad se desi neka havarija u pancevu onda svi pricaju o zagadjenju. 
Ko je cekao autobus na zelenjaku u spicu (a tamo spic nije samo nocu) radnim danom dobro zna sta je zagadjenje. Tamo su se i fasade zgrada raspale ...

[Bred]

Studija o benzenu
22. novembar 2006. | 07:39 -> 10:21 | Izvor: B92, FoNet
Panèevo, Beograd -- Ubuduæe u sistemu kontrole zagaðenja, sanacije i modernizacije postrojenja biæe ukljuèene i lokalne vlasti.

Postrojenja panèevaèke rafinerije (Beta)
Postrojenja panèevaèke rafinerije (Beta)

Koordinaciono telo za praæenje aerozagaðenja u op¹tini Panèevo i predstavnici Vlade Srbije doneli su 13 zakljuèaka, koji uglavnom potvrðuju ranije donete odluke Vlade. Nova odluka je da Ministarstvo zdravlja u roku od ¹est meseci izradi studiju o tome kako benzen utièe na decu pred¹kolskog i ¹kolskog uzrasta.

Zakljuèeno je da treba sprovoditi sve mere u kontroli zagaðenja i sanaciji, kao i modernizaciji postrojenja zagaðivaèa koje su do sada propisane.

Meðu zakljuècima koje je, tokom celodnevnog sastanka, donelo Koordinaciono telo za praæenje aerozagaðenja u Panèevu, nalazi se i zahtev fabrikama–zagaðivaèima da merenja emisije zagaðujuæih materija dostavljaju i lokalnim vlastima. Odluèeno je i da se tokom decembra napravi predlog uredbe za utvrðivanje statusa posebno ugro¾ene ¾ivotne sredine.

Direktor Republièke uprave za za¹titu ¾ivotne sredine Miroslav Nikèeviæ za B92 je rekao da æe za rekonstrukciju razlièitih pogona u okviru rafinerije do kraja godine biti izdvojeno 33 miliona evra, a jo¹ 17 tokom 2007. Ta rekonstrukcija bi, prema njegovim reèima, direktno doprinela smanjenju zagaðujuæih materija u vazduhu.

Nikèeviæ ka¾e i da je Vlada pozvala op¹tinu Panèevo da se prijavi za dobijanje sredstava za gasifikaciju: "Mislim da je to trebalo i ranije, ali dobro, mi smo ih pozvali, oni su se obavezali da æe u narednih deset dana poslati prijavu, èime bi oni dobili sredstva za gasifikaciju. Sama gasifikacija jedan je od najboljih naèina za uklanjanje vrlo velikog broja kancerogenih materija iz vazduha, s obzirom da su individualna lo¾i¹ta najveæi emiteri takvih materija i zapravo predstavljaju mo¾da i najopasnije zagaðenje.“

Predsednik op¹tine Panèevo i Koordinacionog tela Srðan Mikoviæ smatra da je dobro to ¹to su se predstavnici op¹tine i ministarstava nauke, pravde, privrede i zdravlja konaèno sastali i doneli zakljuèke. Meðutim, prema njegovim reèima, najbitnije je da te zakljuèke prihvati i Vlada Srbije veæ na sledeæoj sednici: "Mi oèekujemo da se u èetvrtak, na sednici Vlade Republike Srbije, razmotre zakljuèci Koordinacionog tela i da se preuzmu obaveze i za ovu i za svaku narednu vladu – kako na republièkom i pokrajinskom, tako i na lokalnom nivou.“

Od Ministarstva privrede je zatra¾eno da obave¾e buduæe vlasnike Rafinerije nafte Panèevo i Petrohemije da za¹titu ¾ivotne sredine stave meðu prioritete. Miroslav Nikèeviæ je izjavio da se program modernizacije postrojenja u Rafineriji i Petrohemiji realizuje i da nije realno oèekivati da æe to iæi br¾e.

"Novi Sad kao Panèevo"

Zagaðenje vazduha, koje se dogodilo u Panèevu, veæ se desilo u Novom Sadu i mo¾e svaki dan ponovo da se desi, izjavio je za Radio 021 pokrajinski sekretar za za¹titu ¾ivotne sredine Zoltan Ðarmati.

On ka¾e da do uzbuna javnosti dolazi kada se doðe do taèke da se zagaðenje vi¹e ne mo¾e prikrivati: "U Novom Sadu se ovo dogodilo pre otprilike godinu dana, kada se oseæao sumpor-dioksid u vazduhu. To se naroèito oseæa kada vetar duva iz pravca rafinerije prema gradu. Takve stvari se sutra ponovo mogu desiti u Novom Sadu".

Ðarmati ka¾e da je panèevaèka Rafinerija u boljem stanju od novosadske i da se obe nalaze u blizini grada. Meðutim, ukoliko se vodi briga o za¹titi ¾ivotne sredine, to ne bi trebalo da predstavlja problem.

On ka¾e da je znaèajno da same fabrike brinu o za¹titi ¾ivotne sredine, tako ¹to se na njihovim obodima postavljaju senzori koji, u sluèaju zagaðenja, alarmiraju ceo grad.

"Ni novosadska ni panèevaèka rafinerija nemaju ovakav ureðaj. Kada se zagaðenje registruje na mernim ureðajima u samom gradu, tada je veæ kasno", ka¾e pokrajinski sekretar za za¹titu ¾ivotne sredine.

[Bred]

Ekolo¹ki prioriteti Srbije Bor i Panèevo
Autor: ®. Jevtiæ |

Ministarstvo ekologije æe pojaèati kontrolu nad zagaðivaèima i veæ smo otpoèeli sa realizacijom nekih projekata. Rad ministarstva se neæe zavr¹iti samo dono¹enjem zakona iz oblasti ekologije, veæ æe zakoni morati aktivno i da se sprovode, ¹to æemo kontrolisati. ®eleo bih da naglasim da æe ista pravila va¾iti za sve - ka¾e za „Blic“ ministar ekologije Sa¹a Dragin.

Koji su u Srbiji najveæi problemi u oblasti za¹tite ¾ivotne sredine? Da li su re¹ivi?
- Prvo, potrebno je naglasiti da je pitanje za¹tite ¾ivotne sredine godinama bilo marginalizovano i ranije nije ni bilo moguænosti za re¹avanje pitanja iz ove oblasti. U poslednjih sedam godina ekologija postaje sve va¾nija tema, a sada je uèinjen veliki korak time ¹to posle tri godine ponovo imamo ministarstvo.
Probleme u Srbiji podelio bih u grupe. I to one koji su dugoroèni kao ¹to je to sluèaj Bora ili Panèeva. Tu æe proces privatizacije pratiti i obiman ekolo¹ki program. Imamo probleme koji se re¹avaju sistemskim pristupom, kao ¹to je to sluèaj sa toplifikacijom i gasifikacijom u Srbiji. Ali, i nevolje koje æe biti re¹avane tako ¹to æe razvojem regulative u ovoj oblasti biti podignuti ekolo¹ki standardi i uvedena pravila za zagaðivaèe. Time æe biti spreèeno dalje ugro¾avanje ¾ivotne sredine.
Imate li veæ sada projekte èija je realizacija otpoèela? Koje ste ciljeve postavili?
- Prioriteti su Bor, Panèevo i Veliki baèki kanal. Kada je reè o Panèevu, formirana je radna grupa i cilj je zaista spreèavanje zagaðenja i vazduha i voda, odnosno panèevaèkog kanala i Dunava. Kao i kod Panèeva i kod Bora, paralelno sa privatizacijom æe se re¹avati problemi. U privatizaciji Bora je velika uloga ministarstva u formulisanju uslova koje kupac mora da ispuni zbog za¹tite ¾ivotne sredine.
Trenutni projekat je sanacija jalovi¹ta Veliki krivalj jer se time spreèava zagaðenje velikih razmera. Za sanaciju se planiraju dva miliona evra iz nacionalnog investicionog plana. Veæ je otpoèeo inspekcijski nadzor nad svim zagaðivaèima kako bi se za¹titio Veliki baèki kanal. Na¹ cilj je èistija i zelenija Srbija jer samo tako se obezbeðuje graðanima ostvarivanje njihovog osnovnog ljudskog prava - da ¾ive u zdravoj sredini. Ministarstvo æe ojaèati meðunarodnu saradnju i doneæemo zakone koji æe biti usagla¹eni sa zakonima u EU.
Koje zakone treba pod hitno doneti?
- Prioriteti Ministarstva za¹tite ¾ivotne sredine, a èije bi usvajanje u Skup¹tini trebalo da se sprovede do kraja godine, jesu Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o za¹titi vazduha, kao i neophodni podzakonski propisi za primenu usvojenih zakona.
Naravno, veoma je bitno usvojiti i niz meðunarodnih konvencija, od kojih je najznaèajniji sigurno Kjoto protokol.
Da li je Srbija stovari¹te otpada stranih kompanija?
- Velike hemijske kompanije koje se nalaze na na¹em tr¾i¹tu brinu o za¹titi ¾ivotne sredine kao ¹to to èine i u bilo kojoj drugoj zemlji u kojoj posluju. Velike hemijske industrije takoðe u takozvanim dobrovoljnim asocijacijama nameæu stro¾e zahteve o za¹titi zdravlja ljudi i za¹titi ¾ivotne sredine i prema tim definisanim pravilima se pona¹aju i u Srbiji. Ukoliko bi se i desilo da nema tih njihovih internih pravila, mi imamo kontrole Ministarstva za¹tite ¾ivotne sredine i na¹ih inspektora na osnovu kojih se prekr¹ilac sankcioni¹e.

blic

---+

Dragin: Pet preduzeæa odgovorno za zagaðenje reke
Autor: Beta | 03.07.2007 -
Ministar za¹tite ¾ivotne sredine Srbije Sa¹a Dragin izjavio je danas u Boru da je za ekolo¹ku katastrofu u reci Timok kod Knja¾evca odgovorno pet knja¾evaèkih preduzeæa.
"Zbog ispu¹tanja otpadnih voda u Timok, uruèiæemo re¹enja o privremenom prestanku rada preduzeæima D¾ervin, D¾ersi, Stokoimpeks i Venus u Knja¾evcu", rekao je ministar Dragin i dodao da æe zahtev za nadoknadu ¹tete biti uruèen komunalnom preduzeæu Standard.
Zbog ispu¹tanja velike kolièine amonijaka u reku uginulo je oko 20 tona ribe.
Ministar je u izjavi novinarima dodao da æe te èetiri firme biti privremeno zatvorene dok ne ispo¹tuju najstro¾e standarde koje se tièu za¹tite ¾ivotne sredine i ne postave preèistaèe otpadnih voda.
Prema njegovim reèima, policija æe protiv odgovornih podneti kriviène prijave.
Struènjaci Zavoda za javno zdravlje Timok u Zajeèaru, ustanovili su da je pomor riba nastao zbog prisustva velike kolièine amonijaka u reci, koji je dospeo iz gradske kanalizacije.


blic

------

Hap¹enja zbog zagaðenja reke
5. jul 2007. |  Izvor: B92, FoNet 
Knja¾evac -- Policija uhapsila direktore dva knja¾evaèka preduzeæa Gorana Ivkoviæa i Ninka Mitroviæa zbog ozbiljnog zagaðenja dve reke.


Knja¾evaèka policija ih je uhapsila zbog sumnje da su direktno odgovorni za zagaðenje Belog Timoka i pomora ribe u Svrlji¹kom i Belom Timoku. Njima je posle saslu¹anja odreðen pritvor u trajanju od 48 sati. Za krivièno delo koje im se stavlja na teret, zapreæena kazna je od jedne do 8 godina zatvora.

Ivkoviæ je direktor preduzeæa "D¾ervin kop komerc", Mitroviæ je vlasnik firme “Kop komerc”, koja je zakupac “D¾ervinove” hladnjaèe.

Republièki inspektor za za¹titu ¾ivotne sredine uruèio je u Knja¾evcu re¹enja kojima se privremeno zabranjuje rad preduzeæa "D¾ervin kop komerc" i "D¾ersi", "Stokoimpeks" i "Venus".

Re¹enja su usledila posle velikog uginuæa ribe 29. juna u Svrlji¹kom i Belom Timoku, izazvanog poveæanom kolièinom amonijaka.

Ministarstvo navodi da æe preduzeæe "D¾ervin kop komerc", koje se bavi preradom vi¹anja, i "D¾ersi", koje proizvodi sir, morati da obustave rad dok ne dostave podatke o ispitivanju ispravnosti ureðaja sa amonijakom, kao i o efikasnosti ureðaja za preèi¹æavanja otpadnih voda.

Kako se navodi, klanici "Stokoimpeks" privremeno se zabranjuje rad dok ne dostavi podatke o efikasnosti ureðaja za preèi¹æavanje otpadnih voda, a "Venusu", koji preraðuje i konzervira voæe i povræe, privremeno se zabranjuje ispu¹tanje otpadnih voda na zemlji¹te, sve dok ne dostavi podatke o ispitivanju i uticaju otpadnih voda.

---

Zagaðivaèima veæe kazne
| Izvor: B92, Beta
Beograd -- Predlog zakona o za¹titi ¾ivotne sredine, koji je pro¹ao proceduru u Vladi, predviða da kazne za zagaðivaèe budu uveæane i do 20 puta.

Resorni ministar Sa¹a Dragin je rekao da veruje da æe, kada zakon bude usvojen, zagaðivaèima biti mnogo skuplje da plaæaju kazne nego da kupe potrebnu opremu za preèi¹æavanje.

"Ukoliko je do sada maksimalna kazna bila tri miliona dinara, sada æe biti izmeðu 30 i 60 miliona. Pored toga, zajedno sa Ministarstvom pravde pravimo predlog izmene zakona na takav naèin da i u prekr¹ajnoj politici se znatnom poveæaju pragovi kazni. Nije samo bitno da maksimalna kazna bude visolka, veæ i da minimalna ne bude previ¹e niska", ka¾e Dragin.

Pajkiæ: Srbija da uveæa teritorije pod za¹titom

Srbija bi, radi ostvarivanja jednog od Milenijumskih ciljeva, trebalo skoro duplo da uveæa povr¹ine teritorija koje su pod za¹titom dr¾ave rekao je danas pomoænik ministra za za¹titu ¾ivotne sredine Du¹an Pajkiæ.

On je naveo da u Srbiji trenutno ima ¹est odsto takvih teritorija, kao i da bi u narednih nekoliko godina trebalo da ih bude za pet odsto vi¹e.

"Ostvarivanje te pretpostavke je i jedan od uslova za ulazak zemlje u Evropsku uniju, a mi aktivno radimo na uredbama kojima bi se pro¹irile postojeæe i stavile nove teritorije pod dr¾avnu za¹titu", pojasnio je Pajkiæ.

On je dodao i da na istoj teritoriji odreðeni predeli mogu biti u prvom, drugom ili treæem stepenu za¹tite, te da je najbla¾i treæi u kome je dozvoljeno stanovanje, pa èak i izgradnja puteva.

"U drugom stepenu za¹tite su dozvoljene turistièke aktivnosti, kao i radnje vezane za pobolj¹anje tog stani¹ta koje ne utièu na prirodnu ravnote¾u, dok u prvom stepenu, kojeg ima najmanje, nije dozvoljeno ni¹ta ¹to ugro¾ava ravnote¾u prirode, sem nauènih istra¾ivanja", naveo je Pajkiæ.

On je pojasnio da Zavod za za¹titu prirode Srbije u cilju stavljanja odreðene teritorije pod za¹titu, utvrðuje da li na tom podruèju ¾ive retke biljne ili ¾ivotinjske vrste i na osnovu meðunarodno definisanih kriterijuma kreira takav predlog.