Sporiji otkucaji srca èuvaju ¾ivot

[Bred]

Manji broj otkucaja srca u minutu znaèi i manju opasnost od smrtnog ishoda, pokazali su rezultati istra¾ivanja predstavljenog na godi¹njem kongresu Amerièkog kardiolo¹kog udru¾enja, koji je odr¾an u Èikagu.

Istra¾ivanje je sprovedeno na 4.320 mu¹karaca starosti izmeðu 42 i 53 godine. Njihovo zdravstveno stanje praæeno je 20 godina, a pokazalo je da ubrzan puls mo¾e ukazivati na opasnost od smrtnog ishoda.

Istra¾ivaèi su najpre pet godina kontrolisali stanje pulsa meðu pomenutim mu¹karcima i identifikovali tri grupe. Prva grupa su oni kod kojih je puls ostao stabilan, kod drugih se puls ubrzavao, a kod treæih se smanjivao tokom istra¾ivanja. Potom je 20 godina praæena smrtnost meðu njima.

U poreðenju s mu¹karcima èiji je puls ostao stabilan, meðu onima kod kojih je on usporen za vi¹e od sedam otkucaja u minutu, opasnost od smrtnog ishoda se smanjila za 18 odsto. Kod onih kojima se puls ubrzao, opasnost od smrti poveæana je za 47 odsto.

- Puls se mo¾e normalizovati redovnom fizièkom aktivno¹æu, prestankom pu¹enja, pravilnom ishranom. Takoðe, treba ga redovno kontrolisati, kao i krvni pritisak. Normalan puls je 60 do 80 otkucaja u minuti, dok kod atletièara i osoba u odliènoj fizièkoj kondiciji on mo¾e biti i 40-50 otkucaja - ka¾e dr Milan Nedeljkoviæ, interventni kardiolog i ¹ef prijema jednodnevne bolnice Klinike za kardiologiju Klinièkog centra Srbije.

On ka¾e da je kod fizièki aktivnih osoba puls ustaljeniji i da na napore sporije raste nego kod osoba koje nisu u kondiciji.

- Zbog toga je redovna fizièka aktivnost, rekreativni odlazak u fitnes centre, na fudbal, ko¹arku, veoma bitan. Kod takvih ljudi, pri stresnim fizièkim naporima, ne dolazi do luèenja hormona koji mogu dovesti do srèanog i mo¾danog udara. Iz tog razloga se i savetuje ljudima koji su prele¾ali infarkt miokarda da se ¹to vi¹e ¹etaju i da se bave nekom fizièkom aktivno¹æu - obja¹njava dr Nedeljkoviæ

S druge strane, nauènici istièu da je sada potrebno obaviti ispitivanja i na ¾enama kako bi se i kod njih utvrdila i efikasnije spreèila opasnost od smrti izazvane kardiovaskularnim oboljenjima.

S. Todoroviæ

blic