Moj najveci blam (u zivotu) iliti "Nebo, otvori se, Zemljo, progutaj me"...

Dukica · 06-12-2006, 09:19:39

Hehehe..to ti kazem..ima GI kol'ko oces..

Smrda · 06-12-2006, 14:18:48

grdana...mislim da smo svi to skapirali...

joj...ja se i dalje smejem...

Al-Jasmina · 10-12-2006, 22:05:14

Rumenim se odonda...

Dragi su mi mali dnevni blamovi, kad nesto izvalis pa se svi nasmeju...
Tu mi nije zao...
Ali me umelo gadno zapeci kad se izblamiram za nesto gde je granica izmedju smeha i osude jako tanka...dapache situacija je opasna...
e to je gadno!

Srecom, ugl su neduzni blamovi
lapsusi i tako to ;)

Smrda · 11-12-2006, 21:19:42

moji su retko lapsusi....a i ti lapsusi dobiju dimenziju galaksije....

ukratko...
vasa draga forumasica je zamenila dva izraza "shad"(supa) sa "shag"(kres) u jednom vrlo bitnom razgovoru!!!!!

prisutni se bas nisu smejali,a ni ja nisam na vreme skapirala....

A vi ostalo zamisljajte.....

uf..lose mi je....

Bred · 12-12-2006, 10:35:18

im blammaker

zabica · 12-12-2006, 19:24:22

evo blama
drugarica je bivsem decku poslala poruku "dobila sam" u kojoj je iza svega toga trebalo da stoji "kola" ali eto cuda to se nekako izmaklo...

uh al je to bolelo

trudnica se najela lubenice u toku dana
negde predvece krenula do wc-a i pukne joj vodenjak
ona brzo u bolnicu, kod doktora koji joj dolazi sa recima: "gospodjo nije vama pukao vodenjak, vi ste ze upisali"

Smrda · 17-12-2006, 18:17:19

hahaha...

zabice bas si lik

jeca87 · 11-01-2007, 21:58:17

Ja sam pre neki dan pala na vezbama iz fizike sa stolice. Ne da je puklo...

Adonis_Vernalis · 12-01-2007, 10:18:31

Pa i nije neki moj najveci blam, ali sam zavapio recenicu iz naslova...

Elem, tamburaski orkestar moje Gimnazije se dugo i pazljivo spremao. Atraktivan program, nove tambure, mi zeljni uspeha i dokazivanja... Ulecemo na gradsko takmicenje. Razbismo konkurenciju. Odosmo na opstinsko. Nema nam ravnih... Dolazi regionalno takmicenje. E, sad vec putujemo. U Pancevo. Jos malo pa kraj nama tada poznatog sveta... Nabavili smo divne rusinske nosnje (tada je bila SFRJ i nije bila sramota nositi tudje nosnje, cak je bilo i pozeljno), a bile su i izuzetno prakticne i lepe: kosulje od narodnog platna sa vezom na grudima, kopcaju se sa leve strane vrata, ruska kragna, siroki rukavi, pantalone koje se uvlace u cizme, i uglancane cizme skoro do kolena...

Lik iz orkestra primi k znanju da je zaduzen za kofere sa nosnjom. OK, kaze on. Spakovali nosnju. Krecemo. Sef orkestra pita: "Jesi li proverio kofere?" Stize odgovor: "Jesam, bez brige, sve je tu..." Dolazimo u Pancevo. Organizujemo kratku probu, cisto da se prsti zagreju... Petnaest minuta pred koncert, otvaramo kofere... i imamo sta da vidimo... mikrofoni, gajtani, produzni kablovi...

Svirali smo, ko pokisli, u onome u cemu se ko zatekao... Trenerke i patike, farmerke i spenserice... i gledali da sto pre zbrisemo sa bine, da prestanemo da se brukamo...

lycos · 12-01-2007, 11:17:48

Quote from: jeca87 on 11-01-2007, 21:58:17
Ja sam pre neki dan pala na vezbama iz fizike sa stolice. Ne da je puklo...

xa xa xa carice

lycos · 12-01-2007, 11:20:09

eeee bedaka...

Bred · 12-01-2007, 12:58:03

Jeco, da li je to neko snimio?

[bas sam odvratan

]

zoe · 17-08-2007, 00:35:51

Дивчибаре. Лето. Сунце сије к'о тепсија! У шетњу пошли моја професорка виолине, другари из класе, и наравно - ја. Ливада дивна, трава непокошена, до струка допире. Куд год се окренеш, брежуљци се у зеленилу таласају. И све сија! Ходали смо неком утабаном стазицом, а онда решили да скренемо с пута. Моје радости! Знате онај осећај кад вам некаква животна енергија продрма све дамаре и удахнете слободу пуним плућима, развучете усне у осмех око главе и трчите, трчите.... трчите... Одувек сам сањала баш такву ливаду, са таквом високом травом... И трчим, занесена, испред свих осталих...

И тако... Касно сам схватила да су они прикочили. У том моменту, мени само глава вири из траве (шта ми је писало на лицу, могу само да замислим). Углавном, бејах у блату до изнад колена и упознах етимологију имена Дивчибаре - изблиза. Једна папуча је склизнула са стопала и скрила се у муљу. Још увек нисам реч проговорила. Једна мисао сева кроз главу - "живо блато". Постајем сама себи смешна, и полако разазнајем главице својих колега начичкане једна до друге, како ме у чуду и радознало посматрају. И коначно, врло ултимативно, проговорих прву реченицу: "Ја не идем одавде (?!) док не нађем папучу!" Опрезно оним слободним стопалом опипавам околину, и нађох одговарајуће обличје. А онда је извукох, потпуно црну, масну и "обраслу" некаквим травкама... Е онда је у публици настао општи врисак уз добацивања: "Е, па бар си нафту пронашла!"

Да не причам даље како је требало да се малко "истуширам" у некаквом поточићу који се ту неким чудом створио, па још да тако измазана и замазана прођем кроз цивилизацију до хотела...

Све у свему, ово није успомена од које црвеним сама пред собом. Сваки пут ми је смешно! А чак ни тада нисам вапила да ме земља прогута, више сам се бојала да кроз исту не пропаднем...

katarina · 17-08-2007, 08:05:26

Al-Jasmina · 17-08-2007, 10:47:32

Zoe,
drago mi je sto ne prestajes da skakuces okolo

To je duh zivotne radosti...

:loptica :loptica :loptica :loptica :loptica :loptica :loptica
:loptica :loptica :loptica :loptica :loptica :loptica
:loptica :loptica :loptica :loptica :loptica
:loptica :loptica :loptica :loptica